<p>Иво Андрић се по први пут анализира као писац у чијем опусу је наглашено и присуство кратке форме. Према овој анализи утврђује се и његов истински значај на пољу књижевног израза који тежи језгровитости. Обиљем коментара, исповести, опаски, сентенција, максима, молитви, афоризама, кратких прича, анегдота, легенди и других краћих књижевних облика које проналазимо у опусу Ива Андрића, наш нобеловац се поставља на пијадестал ажурног творца кратке форме који је неговао и ценио језгровитост као и отворено мишљење. Обухватањем читавог опуса, а посебно Свески и Знакова поред пута можемо да утврдимо да је писац био склон априори сасвим краткој форми и да она сачињава и већи део његовог опуса.</p><p>Теоријски део рада састоји се од својеврсног, а овде утврђеног појмовника кратке форме, савремених књижевно-теоријских поставки унутар семиотике али и савременог контекста у ком се налази и сагледава књижевност и сам језик. Свему је додата и аналитичко-теоријска поставка семиотике културе, па и саме теорије о семиосфери.<br />Истраживачким радом обухваћене су две заокружене целине. Први део је посвећен идентификацији и анализи примера кратких форми као самосталних облика (Свеске, Знакови поред пута...). Други истраживачки део рада обухвата романе и приповетке у којима идентификујемо и анализирамо кратке форме као интерполиране у веће наративне целине. Свему смо додали и белешке из Андрићеве докторске дисертације. Због обимнијег присуства различитих врста и облика кратких форми, истраживачком делу рада и дисертације приступамо углавном егземплацијски. Наведени примери анализирани су по семиотичком кључу. Најлепшим плодовима овог истраживања, и целог труда сматрамо откривање примера антибајке али и молитви у прози Ива Андрића.</p> / <p>Ivo Andrić se po prvi put analizira kao pisac u čijem opusu je naglašeno i prisustvo kratke forme. Prema ovoj analizi utvrđuje se i njegov istinski značaj na polju književnog izraza koji teži jezgrovitosti. Obiljem komentara, ispovesti, opaski, sentencija, maksima, molitvi, aforizama, kratkih priča, anegdota, legendi i drugih kraćih književnih oblika koje pronalazimo u opusu Iva Andrića, naš nobelovac se postavlja na pijadestal ažurnog tvorca kratke forme koji je negovao i cenio jezgrovitost kao i otvoreno mišljenje. Obuhvatanjem čitavog opusa, a posebno Sveski i Znakova pored puta možemo da utvrdimo da je pisac bio sklon apriori sasvim kratkoj formi i da ona sačinjava i veći deo njegovog opusa.</p><p>Teorijski deo rada sastoji se od svojevrsnog, a ovde utvrđenog pojmovnika kratke forme, savremenih književno-teorijskih postavki unutar semiotike ali i savremenog konteksta u kom se nalazi i sagledava književnost i sam jezik. Svemu je dodata i analitičko-teorijska postavka semiotike kulture, pa i same teorije o semiosferi.<br />Istraživačkim radom obuhvaćene su dve zaokružene celine. Prvi deo je posvećen identifikaciji i analizi primera kratkih formi kao samostalnih oblika (Sveske, Znakovi pored puta...). Drugi istraživački deo rada obuhvata romane i pripovetke u kojima identifikujemo i analiziramo kratke forme kao interpolirane u veće narativne celine. Svemu smo dodali i beleške iz Andrićeve doktorske disertacije. Zbog obimnijeg prisustva različitih vrsta i oblika kratkih formi, istraživačkom delu rada i disertacije pristupamo uglavnom egzemplacijski. Navedeni primeri analizirani su po semiotičkom ključu. Najlepšim plodovima ovog istraživanja, i celog truda smatramo otkrivanje primera antibajke ali i molitvi u prozi Iva Andrića.</p>
Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)101268 |
Date | 20 June 2016 |
Creators | Bijelić Divna |
Contributors | Košničar Sofija, Raičević Gorana, Veselinović Sonja, Živković Dušan |
Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
Source Sets | University of Novi Sad |
Language | Serbian |
Detected Language | Unknown |
Type | PhD thesis |
Page generated in 0.002 seconds