<p>Еолски седименти представљају идеалан материјал за примену методе луминесцентног датирања. Један од главних разлога је њихов минеролошки састав који углавном чине кварц и фелдспат. Ови минерали поседују читав низ луминесцентних карактеристика који их чине погодним за луминесцентно датирање а поред тога, могуће је релативно једноставно извршити њихову екстракцију и сепарацију од других неминералних састојака. У случају лесних платоа (еолски транспортованих седимената), може се претпоставити да су индивидуална минерална зрна била потпуно изложена сунчевој светлости и да су у довољној мери ресетована пре депозиције. Истраживана секција Велики сурдук на Тителском лесном платоу, изабрана је за датирање, на основу своје моћности, високе стопе седиментације и комплетности које овај локалитет чине најдетаљнијим палеоклиматским архивом последња два глацијално- интерглацијална циклуса у овом делу Европе.<br />Употребом класичног SAR протокола за датирање утврђено је да кварцна зрна са<br />Тителског лесног платоа представљају прецизне дозиметре до ~120 Gy, после чега долази до очигледног засићења сигнала. Највиша утврђена доза фелдспата измерена модификованим SAR пост-IRIR<sup>200,290</sup> протоколом је била 854,0±24 Gy. Пост-IRIR<sup>200,290</sup> протокол није утврдио сатурацију код минералних зрна фелдспата, што је умногомо подигло поуздану старосну границу за датирање на секцији Велики сурдук, а највероватније и на осталим лесним профилима у Србији. Примена различитих протокола и мерења аплицираних на различите групе минерала и њихове фракције дају овим истраживањима далекосежан методолошки значај. На овај начин је доказано да у поменутом временском опсегу OSL датирање грубог кварца даје поуздане старосне процене до 35,8±3,7 ka док су зрна фелдспата датирана до чак 237,7±12,8 ka. Кварц има апсолутно највећу подударност са очекиваним геолошким временом до MIS 2 за разлику од фелдспата који показује бoљу подударност са претпостављеном геолошком хронологијом до MIS 7.</p> / <p>Eolski sedimenti predstavljaju idealan materijal za primenu metode luminescentnog datiranja. Jedan od glavnih razloga je njihov minerološki sastav koji uglavnom čine kvarc i feldspat. Ovi minerali poseduju čitav niz luminescentnih karakteristika koji ih čine pogodnim za luminescentno datiranje a pored toga, moguće je relativno jednostavno izvršiti njihovu ekstrakciju i separaciju od drugih nemineralnih sastojaka. U slučaju lesnih platoa (eolski transportovanih sedimenata), može se pretpostaviti da su individualna mineralna zrna bila potpuno izložena sunčevoj svetlosti i da su u dovoljnoj meri resetovana pre depozicije. Istraživana sekcija Veliki surduk na Titelskom lesnom platou, izabrana je za datiranje, na osnovu svoje moćnosti, visoke stope sedimentacije i kompletnosti koje ovaj lokalitet čine najdetaljnijim paleoklimatskim arhivom poslednja dva glacijalno- interglacijalna ciklusa u ovom delu Evrope.<br />Upotrebom klasičnog SAR protokola za datiranje utvrđeno je da kvarcna zrna sa<br />Titelskog lesnog platoa predstavljaju precizne dozimetre do ~120 Gy, posle čega dolazi do očiglednog zasićenja signala. Najviša utvrđena doza feldspata izmerena modifikovanim SAR post-IRIR<sup>200,290</sup> protokolom je bila 854,0±24 Gy. Post-IRIR<sup>200,290</sup> protokol nije utvrdio saturaciju kod mineralnih zrna feldspata, što je umnogomo podiglo pouzdanu starosnu granicu za datiranje na sekciji Veliki surduk, a najverovatnije i na ostalim lesnim profilima u Srbiji. Primena različitih protokola i merenja apliciranih na različite grupe minerala i njihove frakcije daju ovim istraživanjima dalekosežan metodološki značaj. Na ovaj način je dokazano da u pomenutom vremenskom opsegu OSL datiranje grubog kvarca daje pouzdane starosne procene do 35,8±3,7 ka dok su zrna feldspata datirana do čak 237,7±12,8 ka. Kvarc ima apsolutno najveću podudarnost sa očekivanim geološkim vremenom do MIS 2 za razliku od feldspata koji pokazuje bolju podudarnost sa pretpostavljenom geološkom hronologijom do MIS 7.</p> / <p>Aeolian sediments represent an ideal material for the application of the luminescence dating method. One of the main reasons is their mineralogical composition which consists mainly of quartz and feldspars. These minerals possess a whole range of luminescence characteristics that make them suitable for luminescence dating, and in addition, it is relatively easy to extract and separate them from other non-mineral ingredients. In the case of loess plateaus (eolically transported sediments), it can be assumed that individual mineral grains were completely exposed to sunlight and were sufficiently bleached before deposition. The investigated section Veliki surduk on the Titel loess plateau was chosen for dating, based on its thicknes, the high rate of sedimentation and completeness which makes this site one of the most detailed paleoclimatic archives of the last two glacial and interglacial cycles in this part of Europe.<br />Using the classic SAR protocol for dating, it has been found that the quartz grains from the Titel loess plateau are precise dosimeters up to ~120 Gy, followed by an apparent saturation of the signal. The highest established dose of feldspars measured by the modified SAR postIRIR<sup>200,290</sup> protocol was 854.0±24 Gy. The post-IRIR<sup>200,290</sup> protocol did not determine the saturation of feldspar minerals, which has largely raised the age limit for luminescence dating at the Veliki surduk section, and most probably, also on other loess profiles in Serbia. The application of various protocols and measurements applied to different groups of minerals and their fractions give these research a far-reaching methodological significance. In this way, it has been proven that in the mentioned time range, OSL dating of coarse grain quartz yields reliable age estimates up to 35.8±3.7 k while the feldspar grains are dated to as high as 237.7±12.8 ka. Quartz has the highest match with the expected geological age to MIS 2 as opposed to feldspar, which shows better correspondance with the assumed geological chronology to MIS 7.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)106061 |
| Date | 14 February 2018 |
| Creators | Perić Zoran |
| Contributors | Marković Slobodan, Gavrilov Milivoj, Tošić Radislav |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Sciences at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0074 seconds