<p>Велике воде су сложена појава како у погледу фактора који је изазивају, тако и<br />у погледу њеног утицаја на екосистем и друштво. У дисертацији је приказана предност анализе великих вода, са две променљиве (запремине и трајање), у односу на уобичајену анализу са једном вредношћу (најчешће максимални годишњи протицај). Резултати добијени статистичком анализом великих вода, које су издвојене методом прага су показали да имају већу применљивост у водопривреди него методе које користе стандардне вредности, јер дају конкретне вредности могућих количина воде (запремине великих вода) Метода прага је примењена на 22 станица на четири највеће реке Панонског басена (Дунав, Сава, Тиса и Драва) за период 1964-2013. година што до сад представља највећи узорак на овако великом географском подручју. Као праг за издвајање великих вода узета је вредност Q10, јер је циљ био анализа просторних и временских карактеристика екстремних великих вода у највећих река Панонског басена. Избор прага утицао је и на избор методе годишњих максимума за статистичку анализу карактеристика великих вода. За одређивање параметра теоријских расподела коришћени су L-моменти који дају поузданије оцене параметара од обичних момената. У досадашњим радовима, који су анализирали карактеристике великих вода методом годишњих максимума, функција расподеле се унапред одабирала, а не на основу тестова сагласности и провере графика вероватноће, као што је урађено у овој дисертацији. За проверу сагласности годишњег максимума запремина и трајања коришћени су тестови Колмогоров-Смирнов и Крамер –Мизес, на основу којих су изабране меродавне расподеле за прорачун великих вода различитих повратних периода на станицама, и обрнуто. Помоћу L-момент дијаграма (LCs/L-Ck) утврђена је хомогеност региона, у овом случају Панонског басена, као иизабрана регионална расподела (LN) за запремине и трајање велике воде. Кластер анализа коришћена је као друга метода за издвајање хомогених региона. На основу ове анализе у Панонском басену су издвојена три региона која имају исте карактеистике.</p> / <p>Velike vode su složena pojava kako u pogledu faktora koji je izazivaju, tako i<br />u pogledu njenog uticaja na ekosistem i društvo. U disertaciji je prikazana prednost analize velikih voda, sa dve promenljive (zapremine i trajanje), u odnosu na uobičajenu analizu sa jednom vrednošću (najčešće maksimalni godišnji proticaj). Rezultati dobijeni statističkom analizom velikih voda, koje su izdvojene metodom praga su pokazali da imaju veću primenljivost u vodoprivredi nego metode koje koriste standardne vrednosti, jer daju konkretne vrednosti mogućih količina vode (zapremine velikih voda) Metoda praga je primenjena na 22 stanica na četiri najveće reke Panonskog basena (Dunav, Sava, Tisa i Drava) za period 1964-2013. godina što do sad predstavlja najveći uzorak na ovako velikom geografskom području. Kao prag za izdvajanje velikih voda uzeta je vrednost Q10, jer je cilj bio analiza prostornih i vremenskih karakteristika ekstremnih velikih voda u najvećih reka Panonskog basena. Izbor praga uticao je i na izbor metode godišnjih maksimuma za statističku analizu karakteristika velikih voda. Za određivanje parametra teorijskih raspodela korišćeni su L-momenti koji daju pouzdanije ocene parametara od običnih momenata. U dosadašnjim radovima, koji su analizirali karakteristike velikih voda metodom godišnjih maksimuma, funkcija raspodele se unapred odabirala, a ne na osnovu testova saglasnosti i provere grafika verovatnoće, kao što je urađeno u ovoj disertaciji. Za proveru saglasnosti godišnjeg maksimuma zapremina i trajanja korišćeni su testovi Kolmogorov-Smirnov i Kramer –Mizes, na osnovu kojih su izabrane merodavne raspodele za proračun velikih voda različitih povratnih perioda na stanicama, i obrnuto. Pomoću L-moment dijagrama (LCs/L-Ck) utvrđena je homogenost regiona, u ovom slučaju Panonskog basena, kao iizabrana regionalna raspodela (LN) za zapremine i trajanje velike vode. Klaster analiza korišćena je kao druga metoda za izdvajanje homogenih regiona. Na osnovu ove analize u Panonskom basenu su izdvojena tri regiona koja imaju iste karakteistike.</p> / <p>High waters are a complex phenomenon both in terms of the factors that cause it, as well as in terms of its impact on the ecosystem and society. This dissertation presents the advantage of analyzing high waters with two variables (volumes and duration), compared to the usual analysis with one value (usually the maximum annual discharge). The results obtained by the statistical analysis of high waters, which are defined by the threshold method, have shown that they have greater applicability in water management than methods that use standard values because they give concrete values of possible water quantities (volume of highwaters). The threshold method was applied to 22 stations on the four largest rivers Pannonian Basin (Danube, Sava, Tisa and Drava) for the period 1964-2013. This represents the largest sample in such a large geographical area. The value of Q10 was taken as the threshold for defining the high waters, as the aim was to analyze the spatial and temporal characteristics of extreme high waters in the largest rivers of the Pannonian Basin. The threshold selection also influenced the selection of the annual maximum method for statistical analysis of the characteristics of high waters. L-moments were<br />used to determine the parameter of the theoretical distributions, which give more reliable estimates of parameters than ordinary moments. In the previous researches, which analyzed the characteristics of high waters by the method of annual maximums, the distribution function was selected in advance, and not on the basis of tests of approval and check of probability graphs, as is done in this dissertation. In order to check the goodness-offit tests of annual maximum volumes and duration, the tests Kolmogorov-Smirnov and Kramer-Mizes were used, and based on their results representative distribution was chosen for calculation of different return periods of high waters on the stations, and vice versa. The L-moment diagram (L-Cs/L-Ck) determined the homogeneity of the region, in this case the Pannonian basin. L-moments were used for selection of regional distribution (LN) forvolumes and duration of high waters. Cluster analysis was used as the second method for separating homogeneous regions. Based on this analysis in the Pannonian Basin, three regions have been identified that have the same hydrological characteristics.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)110670 |
| Date | 27 August 2019 |
| Creators | Leščešen Igor |
| Contributors | Dolinaj Dragan, Pavić Dragoslav, Urošev Marko |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Sciences at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0033 seconds