<p>Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године. Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета становништва, посматрана временска серија је подељена на неколико периода. Први период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година.</p><p>У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог 65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти посматрани заједно.</p><p>За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос шанси.</p><p>Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009. године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре ваздуха морталитет становништва смањује. У периоду 1998-2009. године пронађена је и статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респираторних болести и температуре ваздуха, док код осталих узрока смрти није уочена статистички значајна веза. Код анализе утицаја температуре ваздуха на морталитет становништва према полу нису уочене велике разлике између мушкараца и жена. За разлику од морталитета укупног становништва, код старог становништва (65+), као најугроженије категорије, статистички значајна негативна корелација јавља се од почетка посматране временске серије, а регресиона анализа такође показује да са растом температуре ваздуха морталитет старог становништва опада.</p><p>Анализа у раду показала је да се уочени сезонални образац морталитета постепено мења. Разлике између морталитета становништва у зимском пероду у односу на периоде пре и после зиме, се постепено смањују. Ове промене праћене су и променом просечне температуре ваздуха. На основу добијених резултата може се закључити да промене просечне температуре ваздуха утичу на промену и баланс морталитета по месецима у току године.</p> / <p>Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine. Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena na nekoliko perioda. Prvi period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina.</p><p>U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog 65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti posmatrani zajedno.</p><p>Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos šansi.</p><p>Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009. godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature vazduha mortalitet stanovništva smanjuje. U periodu 1998-2009. godine pronađena je i statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih bolesti i temperature vazduha, kao i između mortaliteta respiratornih bolesti i temperature vazduha, dok kod ostalih uzroka smrti nije uočena statistički značajna veza. Kod analize uticaja temperature vazduha na mortalitet stanovništva prema polu nisu uočene velike razlike između muškaraca i žena. Za razliku od mortaliteta ukupnog stanovništva, kod starog stanovništva (65+), kao najugroženije kategorije, statistički značajna negativna korelacija javlja se od početka posmatrane vremenske serije, a regresiona analiza takođe pokazuje da sa rastom temperature vazduha mortalitet starog stanovništva opada.</p><p>Analiza u radu pokazala je da se uočeni sezonalni obrazac mortaliteta postepeno menja. Razlike između mortaliteta stanovništva u zimskom perodu u odnosu na periode pre i posle zime, se postepeno smanjuju. Ove promene praćene su i promenom prosečne temperature vazduha. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promene prosečne temperature vazduha utiču na promenu i balans mortaliteta po mesecima u toku godine.</p> / <p>The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of 20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009.</p><p>In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population, than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are included. Three group of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other causes of death are observed together.</p><p>Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal variation of mortality. The odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex.</p><p>Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century (1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009 statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis of relation between other causes of death and air temperature does not show any significant correlation. There is no clear difference between male and female in the temperature-related mortality patterns. The most vulnerable group is population aged 65 and over. From the beginning of the observed period, statistical analysis indicates strong negative correlation between mortality of old population and air temeprature and regression coefficient demonstrate that increasing air temperature is followed with decreasing mortality.</p><p>Analysis in this thesis shows changes of seasonal pattern of mortality. Differences between mortality in winter and non-winter period (preceding and following period) are decreasing. During the time, this changes are followed by fluctuation of air temperature. According to results presented in this dissertation it can be concluded that changes of air temperature are connected with changes of distribution of mortality by month, during the year.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)85691 |
| Date | 23 May 2014 |
| Creators | Arsenović Daniela |
| Contributors | Đurđev Branislav, Lužanin Zorana, Simić Milan, Marinković Draško, Savić Stevan |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Sciences at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0037 seconds