<p>РЕЗИМЕ<br />Истраживање које је примењено у оквиру докторске дисертације усмерено је на<br />евалуацију примене едукативних радионица као методичког модела у настави средње стручне школе. Реализацијом емпиријског истраживања настојали смо доћи до сазнања да ли постоје разлике у квалитету, ефикасности и ефектима образовно-васпитног процеса када се настава изводи путем модела едукативне радионице и када се изводи путем традиционалне наставе. Разлике смо посматрали у односу на квалитет, нивое и ретенцију усвојеног знања, мисаону активност ученика, педагошку комуникацију и процес индивидуализације и диференцијације у настави стручних предмета медицинске школе.<br />Теоријски оквир истраживања представља дефинисање основних појмова<br />истраживања са филозофско-теоријским утемељењем и освртом на теоријске тенденције савремених истраживања у настави. Он обухвата теоријска објашњења конструктивистичке димензије интерактивне наставе, концепцију развојног приступа у раду са младима, теорије интерактивног учења и наставе, моделовање радионичарског облика наставе као и начине праћења и вредновања квалитета васпитно-образовног система.<br />Ради провере хипотеза истраживања примењено је истраживање са паралелним групама, а од метода коришћена је дескриптивна метода. Као технике коришћене су анализа документације, анкетирање, тестирање и планско и организовано посматрање часова у експерименталној и контролној групи. Подаци су прикупљени уз помоћ већег броја инструмената: тестови знања, упитници и скале ставова за ученике и наставнике и оригинални протоколи за праћење и евалуацију наставног часа. Од савремених<br />статистичких поступака приликом обраде и анализе података коришћене су дескриптивна статистика, т-тест, хи квадрат и анализа коваријансе за поновљена мерења.<br />Резултати статистичке анализе о утицају едукативних радионица на квалитет,<br />нивое и ретенцију усвојеног знања, мисаону активност ученика, педагошку комуникацију и процес индивидуализације и диференцијације у настави показали су се детерминишућим по три од пет дефинисаних варијабли истраживања. То нас упућује на закључак да постоји узрочно-последична веза између наведених варијабли. Наше истраживање показало је да<br />су едукативне радионице као методички модел омогућиле да се у току реализације часа .Евалуација примене едукативних радионица као методичког модела у настави средње стручне школе<br />докторска дисертација Бојана Перић Пркосовачки стручне наставе развије интерактивна педагошка комуникација постављајући ученика као<br />мисаоно активног субјекта, уз поштовање индивидуализације и диференцијације<br />наставног процеса. Такође, добијени подаци путем тестова знања сигнализирају да се квалитет, нивои стечених знања и умења као и њихова ретенција код ученика експерименталне и контролне групе статистички занемарљиво разликују.<br />Посматрањем, праћењем и евалуацијом едукативних радионица током реализације наставе установили смо да се едукативним радионицама постиже интерактивна комуникација у одељењу, мисаона активност ученика добија шире размере, а ученик се препознаје као ангажовани појединац који диференцијацијом наставног процеса може да процени своје индивидуалне могућности, знање и способности.</p> / <p>REZIME<br />Istraživanje koje je primenjeno u okviru doktorske disertacije usmereno je na<br />evaluaciju primene edukativnih radionica kao metodičkog modela u nastavi srednje stručne škole. Realizacijom empirijskog istraživanja nastojali smo doći do saznanja da li postoje razlike u kvalitetu, efikasnosti i efektima obrazovno-vaspitnog procesa kada se nastava izvodi putem modela edukativne radionice i kada se izvodi putem tradicionalne nastave. Razlike smo posmatrali u odnosu na kvalitet, nivoe i retenciju usvojenog znanja, misaonu aktivnost učenika, pedagošku komunikaciju i proces individualizacije i diferencijacije u nastavi stručnih predmeta medicinske škole.<br />Teorijski okvir istraživanja predstavlja definisanje osnovnih pojmova<br />istraživanja sa filozofsko-teorijskim utemeljenjem i osvrtom na teorijske tendencije savremenih istraživanja u nastavi. On obuhvata teorijska objašnjenja konstruktivističke dimenzije interaktivne nastave, koncepciju razvojnog pristupa u radu sa mladima, teorije interaktivnog učenja i nastave, modelovanje radioničarskog oblika nastave kao i načine praćenja i vrednovanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog sistema.<br />Radi provere hipoteza istraživanja primenjeno je istraživanje sa paralelnim grupama, a od metoda korišćena je deskriptivna metoda. Kao tehnike korišćene su analiza dokumentacije, anketiranje, testiranje i plansko i organizovano posmatranje časova u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi. Podaci su prikupljeni uz pomoć većeg broja instrumenata: testovi znanja, upitnici i skale stavova za učenike i nastavnike i originalni protokoli za praćenje i evaluaciju nastavnog časa. Od savremenih<br />statističkih postupaka prilikom obrade i analize podataka korišćene su deskriptivna statistika, t-test, hi kvadrat i analiza kovarijanse za ponovljena merenja.<br />Rezultati statističke analize o uticaju edukativnih radionica na kvalitet,<br />nivoe i retenciju usvojenog znanja, misaonu aktivnost učenika, pedagošku komunikaciju i proces individualizacije i diferencijacije u nastavi pokazali su se determinišućim po tri od pet definisanih varijabli istraživanja. To nas upućuje na zaključak da postoji uzročno-posledična veza između navedenih varijabli. Naše istraživanje pokazalo je da<br />su edukativne radionice kao metodički model omogućile da se u toku realizacije časa .Evaluacija primene edukativnih radionica kao metodičkog modela u nastavi srednje stručne škole<br />doktorska disertacija Bojana Perić Prkosovački stručne nastave razvije interaktivna pedagoška komunikacija postavljajući učenika kao<br />misaono aktivnog subjekta, uz poštovanje individualizacije i diferencijacije<br />nastavnog procesa. Takođe, dobijeni podaci putem testova znanja signaliziraju da se kvalitet, nivoi stečenih znanja i umenja kao i njihova retencija kod učenika eksperimentalne i kontrolne grupe statistički zanemarljivo razlikuju.<br />Posmatranjem, praćenjem i evaluacijom edukativnih radionica tokom realizacije nastave ustanovili smo da se edukativnim radionicama postiže interaktivna komunikacija u odeljenju, misaona aktivnost učenika dobija šire razmere, a učenik se prepoznaje kao angažovani pojedinac koji diferencijacijom nastavnog procesa može da proceni svoje individualne mogućnosti, znanje i sposobnosti.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)100577 |
| Date | 07 April 2016 |
| Creators | Perić Prkosovački Bojana |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0026 seconds