<p>Školski sistem predstavlja okosnicu celog sistema vaspitanja i obrazovanja, njegov najorganizovaniji i najsistematičniji deo (Spasenović, 2013). Kako komparativna proučavanja imaju više dimenzija, obuhvaćeno je više različitih aspekata a najviše značaja posvećeno je upoznavanju obrazovnih i društvenih aspekata.<br />U radu je dat detaljan prikaz filozofskih, ideoloških kao i istorijskih i ekonomskih osnova obrazovanja Kine i Srbije. Sagledane su promene u obrazovnoj politici i pravci razvoja obrazovanja navedenih zemalja. Detaljno je po nivoima izložena struktura i organizacija školskih sistema Kine i Srbije, a zatim i komparacija školskih sistema Kine i Srbije po svim nivoima obrazovanja. Upoznali smo se sa odlikama vaspitno-obrazovnog procesa u Kini i Srbiji (vaspitnim stilovima, organizacijom i načinom na koji učenici uče, nastavnim metodama i oblicima rada, moralnim obrazovanjem, obrazovnim postignućima učenika i obrazovanjem nastavnika).<br />Cilj komparacije u ovom radu bio je da ispita koje su sličnosti, a koje razlike školskih sistema Kine i Srbije. Na temelju utvrđenih sličnosti i razlika školskih sistema Kine i Srbije težili smo da pronađemo načine unapređenja našeg školskog sistema. Otkrivene sličnosti tiču se kako trenutnog stanja obrazovanja u ove dve zemlje, tako i nacionalnih strategije i planova za bližu budućnost obe zemlje. Na osnovu navedenih komparacija izvučene su mogućnosti i smernice iz školskog sistema Kine, koje mogu biti korisne za unapređenje našeg školskog sistema Srbije.<br />Jedna od najvažnijih pouka koje možemo da izvučemo analizirajući školski sistem Kine upoređujući ga sa našim je važnost usklađenosti zajedničkih ciljeva onih koji kreiraju obrazovnu politiku i onih koji je realizuju. Isto tako, na mikro planu ta usklađenost se u Kini ogleda u tome što roditelji i škola podjednako veličaju značaj školovanja i učenja, kao i rada učenika na njihovim veštinama, sarađujući i boreći se zajedno za isti cilj. Uloga nastavnika kao dominantnog izuzetno je značajna u Kini i ona u velikoj meri određuje čitav tok nastave. Važno je da u Srbiji izgradimo kult znanja i učenja, koji imaju kineski učenici, gde učenje predstavlja pre svega veliku odgovornost, a ne obavezu koja može i ne mora de se izvrši. Učenje je u Kini samo sebi i sredstvo i cilj kojim se socijalno i ekonomski napreduje u životu. U takvom okruženju učenici neće za svoje neuspehe kriviti nastavnike, školu ili roditelje, već će se truditi da bolje i upornije rade kako bi neuspeh pretvorili u pobedu.<br />Srbija svakako može da se ugleda na Kinu kada se govori o očuvanju nacionalnog identiteta poštovanju tradicionalnih vrednosti, uz prilagođavanje i otvorenost ka obrazovnim promenama i potrebama obrazovanja za budućnost. Ono što je otkriveno ovim komparativnim proučavanjem, a nije se moglo pretpostaviti na samom početku jeste da postoji veliki broj zajedničkih nedostataka oba školska sistema. Pre svega, potrebno je u obe zemlje kreirati uslove kako mladi ljudi iz ruralnih područja ne bi masovno napuštali svoje sredine tražeći poslove u razvijenim opštinama. Delimo iste probleme koji se tiču srednjeg stručnog obrazovanja, a to su: nedovoljna finansijska sredstva, slabi nastavnički resursi, zastareli sistemi upravljanja, neracionalni kurikulumi, kao i narušen imidž u javnosti i smanjen društveni značaj određenih zanimanja (Chai and Qiu, 2008; Niu, 2002; Qu, 2006; Wang, 2009, prema: Wang, 2013).<br />Promene izazvane novim tehnologija, menjanje ekonomija, stvaranje i gašenje određenih radnih mesta dovodi do toga da Srbija mora da nađe put da bude konkurentna u odnosu na druge zemlje. Ta konkurentnost treba da se ogleda u korišćenju prirodnih resursa, očuvanju i obnavljanju energije, prilagođavanju tržišta globalnoj ekonomiji i trendovima, ali i u korišćenju snaga i mogućnosti koje su predočene u određenim delovima ovog rada kroz SWOT analize.<br />U radu su osvetljene i slabosti kineskog školskog sistema, koje se najviše odnose na orijentisanost na ispite, najviše na gao-kao, nacionalni ispit za upis na fakultete, koji izaziva ogroman stres kod učenika koji ga polažu. Učenicima u Kini potrebno je dati veću mogućnost izbora na svim nivoima školovanja.<br />Doprinos ovog rada je što nam dobijene informacije deskriptivnog karaktera mogu pomoći da iz različitih uglova sagledamo kako naš tako i kineski školski sistem. Kroz rad smo bolje upoznali sopstveni školski sistem, prepoznali njegove snage i slabosti, otvorili nove teme koje se tiču razumevanja obrazovnih problema školskih sistema Kine i Srbije. Zahvaljujući radu unapredili smo međunarodno razumevanje otkrivajući da imamo mnogo više sličnosti nego što se to može pretpostaviti na prvi pogled. Rad je pokrenuo neka nova pitanja i teme za proučavanja različitih delova školskih sistema obe zemlje i pionirski započeo i otvorio put nekim novim komparativnim proučavanjima.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)107113 |
| Date | 21 February 2018 |
| Creators | Marković Bojana |
| Contributors | Andevski Milica, Kosanović Marijana, Spasenović Vera, Šljukić Srđan |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0018 seconds