<p>Предмет докторске дисертације је једнородитељска породица. Једнородитељске породице чини један родитељ са својом децом (дететом) и оне представљају један од облика модерне породице. Проблеми и потребе једнородитељских породица су постали веома актуелан предмет социолошког интересовања у свету последњих неколико деценија, када је нуклеарна породица преживела крупне промене. Једнородитељска породица се више не може посматрати као реткост будући да само на територији Републике Србије приближно свако пето дете одрасте у породици са једним родитељем. Разлози њиховог настанка су варирали кроз историју: док су некада једнородитељске породице биле превасходно удовичке, данас све више настају разводом брака и ванбрачним рађањима.<br />Анализа једнородитељских породица се базира на резултатима теренског истраживања које је спроведено током 2012. године на узорку од укупно 200 родитеља који су носиоци једнородитељске породице.<br />Циљ истраживања је био да се покаже каква је унутрашња динамика, као и односи једнородитељских породица са сродничким и најближим социјалним окружењем. Поред наведеног, анализиран је друштвени статус различитих подскупина самохраних родитеља, како би се осветлило да ли су, и колико, ове породице прихваћене од стране социјалне околине. Такође, истраживање је стављено у контекст друштвеног поретка у коме се преламају традиционалне норме са актуелним друштвеним токовима. Почетна претпоставка је била да лоша економска ситуација друштва, као једна од последица транзиционих промена у којима се Србија нашла крајем прошлог и почетком овог миленијума, највећим делом је обележила и најсиромашнију демографску групу – једнородитељске породице. При том, као што су потврдили и резултати истраживања, још увек традиционално јака породична солидарност на овим просторима, представља значајан извор подршке родитељима који сами одгајају дете. Резултати истраживања су показали и да су највећи проблеми са којима су суочене једнородитељске породице управо финансијске тешкоће. Перцепција односа друштвене средине од стране испитаника је таква да, по њиховом мишљењу, углавном нису били изложени негативним реакцијама, као ни њихова деца. Такође, њихов потенцијал за заснивање прекомбиноване породице није велики.</p> / <p>Predmet doktorske disertacije je jednoroditeljska porodica. Jednoroditeljske porodice čini jedan roditelj sa svojom decom (detetom) i one predstavljaju jedan od oblika moderne porodice. Problemi i potrebe jednoroditeljskih porodica su postali veoma aktuelan predmet sociološkog interesovanja u svetu poslednjih nekoliko decenija, kada je nuklearna porodica preživela krupne promene. Jednoroditeljska porodica se više ne može posmatrati kao retkost budući da samo na teritoriji Republike Srbije približno svako peto dete odraste u porodici sa jednim roditeljem. Razlozi njihovog nastanka su varirali kroz istoriju: dok su nekada jednoroditeljske porodice bile prevashodno udovičke, danas sve više nastaju razvodom braka i vanbračnim rađanjima.<br />Analiza jednoroditeljskih porodica se bazira na rezultatima terenskog istraživanja koje je sprovedeno tokom 2012. godine na uzorku od ukupno 200 roditelja koji su nosioci jednoroditeljske porodice.<br />Cilj istraživanja je bio da se pokaže kakva je unutrašnja dinamika, kao i odnosi jednoroditeljskih porodica sa srodničkim i najbližim socijalnim okruženjem. Pored navedenog, analiziran je društveni status različitih podskupina samohranih roditelja, kako bi se osvetlilo da li su, i koliko, ove porodice prihvaćene od strane socijalne okoline. Takođe, istraživanje je stavljeno u kontekst društvenog poretka u kome se prelamaju tradicionalne norme sa aktuelnim društvenim tokovima. Početna pretpostavka je bila da loša ekonomska situacija društva, kao jedna od posledica tranzicionih promena u kojima se Srbija našla krajem prošlog i početkom ovog milenijuma, najvećim delom je obeležila i najsiromašniju demografsku grupu – jednoroditeljske porodice. Pri tom, kao što su potvrdili i rezultati istraživanja, još uvek tradicionalno jaka porodična solidarnost na ovim prostorima, predstavlja značajan izvor podrške roditeljima koji sami odgajaju dete. Rezultati istraživanja su pokazali i da su najveći problemi sa kojima su suočene jednoroditeljske porodice upravo finansijske teškoće. Percepcija odnosa društvene sredine od strane ispitanika je takva da, po njihovom mišljenju, uglavnom nisu bili izloženi negativnim reakcijama, kao ni njihova deca. Takođe, njihov potencijal za zasnivanje prekombinovane porodice nije veliki.</p> / <p>The subject of this dissertation is a single-parent<br />family. Single-parent families consist of one parent<br />with his children (child) and they represent a form of<br />modern families. The problems and needs of singleparent<br />families have become very topical subject of<br />sociological interest in the world in the past few<br />decades, when the nuclear family survived major<br />changes. Single-parent families can no longer be<br />regarded as a rarity, since only on the territory of the<br />Republic of Serbia, approximately every fifth child<br />grows up in a family with a single parent. The reasons<br />for their occurrence varied through history: while the<br />former single-parent families were mostly widows,<br />nowadays they increasingly occur through divorce and<br />ilegitimate births.<br />Analysis of single-parent families is based on the<br />results of field research conducted in 2012 on a<br />sample of 200 parents who are carriers of singleparentfamilies.<br />The aim was to show what the internal dynamics, as<br />well as relations of single-parent families with kinship<br />and closest social environment. In addition, we<br />analyzed the social status of different subgroups of<br />single parents, in order to reveal if and how these<br />families were accepted by the social environment.<br />Also, research was done in the context of social order<br />in which occur the break of traditional norms with<br />current social trends. Initial assumption was that the<br />poor economic situation of society, as a consequence<br />of transitional changes in which Serbia found itself at<br />the turn of this millennium, mostly marked the poorest<br />demographic group - single-parent families. In<br />addition, as confirmed by the results of our research, still traditionally strong family solidarity in the region is</p><p>an important source of support for parents who raise a<br />child(ren) alone. The results showed that the biggest<br />problems faced by single-parent families are financial<br />difficulties. The respondents perception of the<br />relationship of the social environment to them,<br />according to their opinion, were generally not<br />negative, as well as regarding to their children. Also,<br />their potential for grounding of the recombined family<br />isn’t great.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)95731 |
| Date | 15 December 2015 |
| Creators | Novakov Marina |
| Contributors | Tripković Gordana, Šljukić Srđan, Petrović Živojin |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0033 seconds