<p>Монографски приказ песничких облика у одређеном периоду српске књижевности, настао на корпусу дела српских неосимболистичких песника, корак је ка валоризовању форме и незанемаривању проблема формализације путем утврђених правила. Проучавање репертоара песничких облика ових песника модернизоване традиције, препознавање употребе облика, извођење типолошке поделе као и маркирање начина на који се односе према облику (у којој мери и на који начин се крше строга и утврђена правила; ради ли се о деструкцији или стилизацији облика), представљаће допринос управо континуираном актуализовању питања сталних облика. Премда је о неосимболистичким песницима доста писано, има значајних текстова у којима се тумачи њихова поетика, није истражено, међутим, који су се све песнички облици и на који начин употребљавали, нити је компаративно сагледана специфичност поступака свих песника ове оријентације. Само се у својству примера могу уочити понеке песме ових песника у радовима који систематски представљају све сталне облике<br />песме, строфе и стиха. Циљ нашег истраживања је да сагледа поетичке претпоставке неосимболистичког песништва из аспекта опредељења за утврђене песничке облике; да издвоји промишљања о облицима појединих песника ове групе исказана у есејима, са освртом на начелне разлике у схватању; да уочи доследност између поетичких исказа и конкретних песничких остварења, и коначно, да укаже на врсте и одлике облика којима су се служили, као и на поступке којима су их модернизовали. Све до данашњег дана остало је занемарено студиозно проматрање и интерпретирање принципа грађења песме, па чак и нека компаративна анализа примене песничких облика неосимболиста и песника на које су се угледали.<br />У првом поглављу докторске дисертације Песнички облици српског неосимболизма осврнућемо се на појам песнички облици, дати преглед постојеће литературе о сталним облицима, указати на претходна сазнања и методолошки оквир истраживања. Потом ћемо сагледати основне поетичке постулате неосимболистичког песништва и издвојити склоност према сталним облицима као вид односа према традицији и представити грађу (библиографија облика у песничким књигама).<br />Друго поглавље, поред књижевно-историјског контекста српског неосимболистичког песништва, којим се указује на утицај модерне поезије како европске тако и наше, те активирање и модернизовање песничке традиције, представиће и свесност значаја форме опипљиву у експлицитној поетици ових песника.<br />Главно поглавље монографије пружиће преглед сталних облика песме и строфе којима су се песници изражавали. Биће издвојени облици по пореклу: романски (који су и најзаступљенији), грчко-<br />византијски и класични. Прегледно ће све песме истог облика наведених песника бити груписане, свака интерпретирана понаособ и у односу на песме других аутора. Издвојиће се и одређени типови строфа преузети из традиције; интерпретативно ће се указати на однос слободног и везаног стиха, указати на обнову стихова из класичне, европске и домаће традиције.<br />Закључак ће генерално одговорити које су особености избора песничких облика и поступања с традицијом песника друге послератне песничке генерације, затим извести проблематику принципа грађења песама усклађену са поетичким моментима и иновације у поступцима структурирања чиме су начинили помаке на развојној линији српске поезије.</p> / <p>Monografski prikaz pesničkih oblika u određenom periodu srpske književnosti, nastao na korpusu dela srpskih neosimbolističkih pesnika, korak je ka valorizovanju forme i nezanemarivanju problema formalizacije putem utvrđenih pravila. Proučavanje repertoara pesničkih oblika ovih pesnika modernizovane tradicije, prepoznavanje upotrebe oblika, izvođenje tipološke podele kao i markiranje načina na koji se odnose prema obliku (u kojoj meri i na koji način se krše stroga i utvrđena pravila; radi li se o destrukciji ili stilizaciji oblika), predstavljaće doprinos upravo kontinuiranom aktualizovanju pitanja stalnih oblika. Premda je o neosimbolističkim pesnicima dosta pisano, ima značajnih tekstova u kojima se tumači njihova poetika, nije istraženo, međutim, koji su se sve pesnički oblici i na koji način upotrebljavali, niti je komparativno sagledana specifičnost postupaka svih pesnika ove orijentacije. Samo se u svojstvu primera mogu uočiti poneke pesme ovih pesnika u radovima koji sistematski predstavljaju sve stalne oblike<br />pesme, strofe i stiha. Cilj našeg istraživanja je da sagleda poetičke pretpostavke neosimbolističkog pesništva iz aspekta opredeljenja za utvrđene pesničke oblike; da izdvoji promišljanja o oblicima pojedinih pesnika ove grupe iskazana u esejima, sa osvrtom na načelne razlike u shvatanju; da uoči doslednost između poetičkih iskaza i konkretnih pesničkih ostvarenja, i konačno, da ukaže na vrste i odlike oblika kojima su se služili, kao i na postupke kojima su ih modernizovali. Sve do današnjeg dana ostalo je zanemareno studiozno promatranje i interpretiranje principa građenja pesme, pa čak i neka komparativna analiza primene pesničkih oblika neosimbolista i pesnika na koje su se ugledali.<br />U prvom poglavlju doktorske disertacije Pesnički oblici srpskog neosimbolizma osvrnućemo se na pojam pesnički oblici, dati pregled postojeće literature o stalnim oblicima, ukazati na prethodna saznanja i metodološki okvir istraživanja. Potom ćemo sagledati osnovne poetičke postulate neosimbolističkog pesništva i izdvojiti sklonost prema stalnim oblicima kao vid odnosa prema tradiciji i predstaviti građu (bibliografija oblika u pesničkim knjigama).<br />Drugo poglavlje, pored književno-istorijskog konteksta srpskog neosimbolističkog pesništva, kojim se ukazuje na uticaj moderne poezije kako evropske tako i naše, te aktiviranje i modernizovanje pesničke tradicije, predstaviće i svesnost značaja forme opipljivu u eksplicitnoj poetici ovih pesnika.<br />Glavno poglavlje monografije pružiće pregled stalnih oblika pesme i strofe kojima su se pesnici izražavali. Biće izdvojeni oblici po poreklu: romanski (koji su i najzastupljeniji), grčko-<br />vizantijski i klasični. Pregledno će sve pesme istog oblika navedenih pesnika biti grupisane, svaka interpretirana ponaosob i u odnosu na pesme drugih autora. Izdvojiće se i određeni tipovi strofa preuzeti iz tradicije; interpretativno će se ukazati na odnos slobodnog i vezanog stiha, ukazati na obnovu stihova iz klasične, evropske i domaće tradicije.<br />Zaključak će generalno odgovoriti koje su osobenosti izbora pesničkih oblika i postupanja s tradicijom pesnika druge posleratne pesničke generacije, zatim izvesti problematiku principa građenja pesama usklađenu sa poetičkim momentima i inovacije u postupcima strukturiranja čime su načinili pomake na razvojnoj liniji srpske poezije.</p> / <p>Founded on the body of works by Serbian<br />neosymbolist poets, this monographic<br />presentation of poetic forms in a particular<br />period of Serbian literature is a step toward the<br />evaluation of the form and represents due<br />acknowledgement of the formalization problem<br />by means of established rules. Studying the<br />repertoire of poetic forms of these poets<br />belonging to a modernized tradition,<br />recognizing their form usage, proposing<br />typological classifications and marking the<br />manners in which they are related to the form<br />(how and to which extent are strict and<br />predefined rules broken; is there any destruction<br />or stylization of forms) will contribute to the<br />continued actualization of the issue of fixed<br />forms. Much has been written on neosymbolist<br />poets and there are significant texts in which<br />their poetics is interpreted. Nevertheless, it has<br />never been researched which poetic forms are<br />used and how, nor has there ever been any<br />comparative analysis of specific techniques of<br />all the poets within this orientation. Some<br />poems of these poets can only be recognized as<br />examples in the papers systematically<br />presenting all fixed forms of poems, stanzas,<br />and verses. The goal of this research is to<br />analyze poetic preconceptions of neosymbolist<br />poetry in terms of commitment to established<br />poetic forms. In addition, the research aims to<br />pinpoint the thoughts on the forms of the<br />respective poets within this group expressed in<br />essays, paying attention to fundamental<br />differences in their understanding, and to notice<br />consistency in poetic statements and particular<br />poetic achievements. Finally, it highlights the<br />types and characteristics of the forms used by<br />Serbian neosymbolist poets, as well as the<br />techniques applied in their modernization.<br />Studious consideration and interpretation of<br />principles involved in writing poems have been<br />neglected to this very day, just like any<br />comparative analysis of the use of poetic forms<br />by neosymbolists and the poets they revered.<br />The first chapter of the doctoral thesis<br />Poetic Forms of Serbian Neosymbolism takes a<br />look at the notion of poetic forms, offers an<br />overview of the existing literature dealing with<br />fixed forms, and indicates previous findings and<br />the methodological framework of this research.<br />Then the basic poetic postulates of neosymbolist<br />poetry are considered and the tendency toward<br />fixed forms as a kind of relation to tradition is<br />highlighted. Finally, the first chapter brings the<br />overview of the corpus – bibliography of forms<br />in poetic books.<br />The second chapter presents the awareness<br />of the significance of the form tangible in the<br />explicit poetics of these poets. It also underlines<br />the literary and historical context of Serbian<br />neosymbolist poetry, which indicates the<br />influence of both European and Serbian modern<br />poetry, as well as the activation and<br />modernization of poetic tradition.<br />The central chapter of this monograph<br />presents an overview of fixed forms of poems<br />and stanzas used by Serbian neosymbolist poets.<br />Based on their origin, forms are classified as:<br />Roman (the most common), Greek-Byzantine<br />and classical. All the poems by the listed poets<br />using the same forms are clearly grouped, and<br />each of them interpreted, on its own and in<br />relation to the poems by the other authors.<br />Certain types of stanzas taken from the tradition<br />are listed as well. The relation between free and<br />rhymed verse is highlighted interpretively and<br />the revival of verses stemming from classical,<br />European and Serbian tradition is underscored<br />too.<br />In general, the conclusion proposes the<br />characteristics of chosen poetic forms and the<br />usage of the tradition of the second postwar<br />generation of poets. Furthermore, it draws<br />attention to the issue of poem creating<br />principles harmonized with poetic eras, and to<br />innovation in structuring techniques which<br />brought improvements in the development of<br />Serbian poetry.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)73778 |
| Date | 04 March 2015 |
| Creators | Paripović Krčmar Sanja |
| Contributors | Grdinić Nikola, Stanić Dragan, Jovanović Aleksandar |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0045 seconds