Акватични коридори биљних инвазија у Србији / Akvatični koridori biljnih invazija u Srbiji / Aquatic corridors of plant invasions in Serbia

Description

<p>Имајући&nbsp; у&nbsp; виду&nbsp; значај&nbsp; површинских&nbsp; вода&nbsp; у продору&nbsp; и&nbsp; ширењу&nbsp; страних&nbsp; инвазивних врста,&nbsp; циљеви&nbsp; овог&nbsp; рада&nbsp; били&nbsp; су&nbsp; да&nbsp; се представи&nbsp; актуелно&nbsp; стање&nbsp; присуства&nbsp; и дистрибуције&nbsp; акватичних&nbsp; инвазивних биљних&nbsp; врста&nbsp; у&nbsp; површинским&nbsp; копненим водама,&nbsp; анализира&nbsp; степен&nbsp; инвазије рипаријалних&nbsp; зона&nbsp; на&nbsp; подручју&nbsp; Србије, одреди&nbsp; везаност&nbsp; анализираних&nbsp; инвазивних<br />врста&nbsp; за&nbsp; поједине&nbsp; типове&nbsp; станишта&nbsp; у рипаријалу река и канала и анализира утицај различитих&nbsp; станишних&nbsp; и&nbsp; антропогених фактора&nbsp; на&nbsp; присуство&nbsp; и&nbsp; абунданцу&nbsp; 26 одабраних&nbsp; инвазивних&nbsp; таксона.&nbsp; Теренска истраживања&nbsp; вршена&nbsp; су&nbsp; у&nbsp; периоду&nbsp; од&nbsp; 2013. до&nbsp; 2016.&nbsp; године.&nbsp; За&nbsp; потребе&nbsp; овог&nbsp; рада анализирано је 250 локалитета, од чега 217 у рипаријалу&nbsp; 39&nbsp; река&nbsp; и&nbsp; 33&nbsp; у&nbsp; рипаријалу&nbsp; шест<br />деоница&nbsp; канала&nbsp; хидросистема&nbsp; Дунав-Тиса-Дунав.&nbsp; Уз&nbsp; податке&nbsp; о&nbsp; бројности&nbsp; и<br />покровности&nbsp; заступљених&nbsp; биљних&nbsp; врста, сакупљани&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; подаци&nbsp; о&nbsp; типу&nbsp; станишта&nbsp; (у складу&nbsp; са&nbsp; EUNIS&nbsp; класификацијом), релевантним&nbsp; физичким&nbsp; и<br />хидроморфолошким&nbsp; карактеристикама истраживаних&nbsp; водотокова&nbsp; и&nbsp; доминантним антропогеним&nbsp; утицајима&nbsp; на&nbsp; истраживаном локалитету&nbsp; (у&nbsp; складу&nbsp; са&nbsp; стандардним протоколом&nbsp; RHS&nbsp; методе).&nbsp; Статистичка обрада&nbsp; података&nbsp; вршена&nbsp; је&nbsp; у&nbsp; софтверу CANOCO&nbsp; 5.0,&nbsp; применом&nbsp; анализе&nbsp; главних компоненти&nbsp; (РСА),&nbsp; канонијскe коресподентнe&nbsp; анализе&nbsp; (CCA)&nbsp; и&nbsp; анализе редундантности&nbsp; (RDA).&nbsp; На&nbsp; територији Србије&nbsp; забележено&nbsp; је&nbsp; присуство&nbsp; осам акватичних&nbsp; инвазивних&nbsp; биљних&nbsp; врстаПрема&nbsp; броју&nbsp; налаза&nbsp; истичу&nbsp; се&nbsp; врсте Vallisneria spiralis, Azolla filiculoides и Elodea&nbsp; nuttallii.&nbsp; Примарно су заступљене у текућим,<br />у односу на стајаће воде, при чему се мрежа&nbsp; канала&nbsp; ХС&nbsp; ДТД&nbsp; и&nbsp; речни&nbsp; токови&nbsp; који&nbsp; припадају&nbsp; сливу&nbsp; Дунава&nbsp; могу&nbsp; сматрати&nbsp; основним&nbsp; акватичним&nbsp; коридорима&nbsp; њиховог&nbsp; ширења.&nbsp; Од&nbsp; 26&nbsp; таксона&nbsp; инвазивних&nbsp; биљака&nbsp; чије&nbsp; је&nbsp; присуство&nbsp; праћено&nbsp; и&nbsp; анализирано&nbsp; у&nbsp; рипаријалним&nbsp; подручјима,&nbsp; таксони&nbsp; са<br />највећим&nbsp; бројем&nbsp; налаза&nbsp; су&nbsp;<em> Xanthium&nbsp; strumarium</em>&nbsp; subsp.&nbsp; <em>italicum,&nbsp; Amorpha</em> <em>fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia&nbsp; pseudoacacia&nbsp; и&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-galli.</em>&nbsp; Речни&nbsp; сливови Дунава,&nbsp; Јужне&nbsp; Мораве,&nbsp; Западне&nbsp; Мораве&nbsp; и&nbsp; Тимока&nbsp; истичу&nbsp; се&nbsp; по&nbsp; заступљености&nbsp; истраживаних таксона. На основу података о дистрибуцији,&nbsp; бројности&nbsp; и&nbsp; покровности&nbsp; анализираних&nbsp; таксона&nbsp; сливови&nbsp; Дунава, Колубаре и Западне Мораве издвојили су се&nbsp; као&nbsp; коридори&nbsp; ширења&nbsp; највећег&nbsp; броја<br />истраживаних&nbsp; таксона.&nbsp; Четири&nbsp; типа&nbsp; станишта&nbsp; издвојила&nbsp; су&nbsp; се&nbsp; према<br />заступљености&nbsp; инвазивних&nbsp; биљних&nbsp; врста.&nbsp; Таксони који су забележени у највећем броју&nbsp; типова&nbsp; станишта&nbsp; су:&nbsp; <em>Amorpha&nbsp; fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp;</em> <em>Robinia&nbsp; pseudoacacia, Echinochloa crus-galli&nbsp;</em> и&nbsp; <em>Xanthium strumarium subsp</em>.&nbsp; <em>italicum.</em>&nbsp; Као&nbsp; резултат&nbsp; нумеричких&nbsp; анализа&nbsp; издвојени&nbsp; су&nbsp; физички&nbsp; и<br />хидроморфолошки параметри истраживаних&nbsp; водотокова&nbsp; и&nbsp; доминантни&nbsp; антропогени&nbsp; утицаји који на истраживаном локалитетима утичу&nbsp; на&nbsp; присуство&nbsp; и&nbsp; абунданцу&nbsp; анализираних&nbsp; таксона.&nbsp; У&nbsp; условима&nbsp; глобалних&nbsp; климатских&nbsp; промена&nbsp; може&nbsp; се&nbsp; очекивати да ће се&nbsp; у наредном периоду под снажним&nbsp; притиском&nbsp; ширења&nbsp; и&nbsp; доминације&nbsp; инвазивних врста наћи сливови Саве, Велике Мораве&nbsp; и&nbsp; Јужне&nbsp; Мораве.&nbsp; У&nbsp; рипаријалним областима на југозападу наше земље (долине Лима,&nbsp; Ибра&nbsp; и&nbsp; њихових&nbsp; притока)&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; рипаријалним&nbsp; зонама&nbsp; планинских&nbsp; и високопланинских&nbsp; области&nbsp; такође&nbsp; је очекивано&nbsp; да&nbsp; ће&nbsp; доћи&nbsp; до&nbsp; повећања&nbsp; броја присутних&nbsp; инвазивних&nbsp; врста&nbsp; и&nbsp; њиховог даљег ширења.</p> / <p>Imajući&nbsp; u&nbsp; vidu&nbsp; značaj&nbsp; površinskih&nbsp; voda&nbsp; u prodoru&nbsp; i&nbsp; širenju&nbsp; stranih&nbsp; invazivnih vrsta,&nbsp; ciljevi&nbsp; ovog&nbsp; rada&nbsp; bili&nbsp; su&nbsp; da&nbsp; se predstavi&nbsp; aktuelno&nbsp; stanje&nbsp; prisustva&nbsp; i distribucije&nbsp; akvatičnih&nbsp; invazivnih biljnih&nbsp; vrsta&nbsp; u&nbsp; površinskim&nbsp; kopnenim vodama,&nbsp; analizira&nbsp; stepen&nbsp; invazije riparijalnih&nbsp; zona&nbsp; na&nbsp; području&nbsp; Srbije, odredi&nbsp; vezanost&nbsp; analiziranih&nbsp; invazivnih<br />vrsta&nbsp; za&nbsp; pojedine&nbsp; tipove&nbsp; staništa&nbsp; u riparijalu reka i kanala i analizira uticaj različitih&nbsp; stanišnih&nbsp; i&nbsp; antropogenih faktora&nbsp; na&nbsp; prisustvo&nbsp; i&nbsp; abundancu&nbsp; 26 odabranih&nbsp; invazivnih&nbsp; taksona.&nbsp; Terenska istraživanja&nbsp; vršena&nbsp; su&nbsp; u&nbsp; periodu&nbsp; od&nbsp; 2013. do&nbsp; 2016.&nbsp; godine.&nbsp; Za&nbsp; potrebe&nbsp; ovog&nbsp; rada analizirano je 250 lokaliteta, od čega 217 u riparijalu&nbsp; 39&nbsp; reka&nbsp; i&nbsp; 33&nbsp; u&nbsp; riparijalu&nbsp; šest<br />deonica&nbsp; kanala&nbsp; hidrosistema&nbsp; Dunav-Tisa-Dunav.&nbsp; Uz&nbsp; podatke&nbsp; o&nbsp; brojnosti&nbsp; i<br />pokrovnosti&nbsp; zastupljenih&nbsp; biljnih&nbsp; vrsta, sakupljani&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; podaci&nbsp; o&nbsp; tipu&nbsp; staništa&nbsp; (u skladu&nbsp; sa&nbsp; EUNIS&nbsp; klasifikacijom), relevantnim&nbsp; fizičkim&nbsp; i<br />hidromorfološkim&nbsp; karakteristikama istraživanih&nbsp; vodotokova&nbsp; i&nbsp; dominantnim antropogenim&nbsp; uticajima&nbsp; na&nbsp; istraživanom lokalitetu&nbsp; (u&nbsp; skladu&nbsp; sa&nbsp; standardnim protokolom&nbsp; RHS&nbsp; metode).&nbsp; Statistička obrada&nbsp; podataka&nbsp; vršena&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; softveru CANOCO&nbsp; 5.0,&nbsp; primenom&nbsp; analize&nbsp; glavnih komponenti&nbsp; (RSA),&nbsp; kanonijske korespodentne&nbsp; analize&nbsp; (CCA)&nbsp; i&nbsp; analize redundantnosti&nbsp; (RDA).&nbsp; Na&nbsp; teritoriji Srbije&nbsp; zabeleženo&nbsp; je&nbsp; prisustvo&nbsp; osam akvatičnih&nbsp; invazivnih&nbsp; biljnih&nbsp; vrstaPrema&nbsp; broju&nbsp; nalaza&nbsp; ističu&nbsp; se&nbsp; vrste Vallisneria spiralis, Azolla filiculoides i Elodea&nbsp; nuttallii.&nbsp; Primarno su zastupljene u tekućim,<br />u odnosu na stajaće vode, pri čemu se mreža&nbsp; kanala&nbsp; HS&nbsp; DTD&nbsp; i&nbsp; rečni&nbsp; tokovi&nbsp; koji&nbsp; pripadaju&nbsp; slivu&nbsp; Dunava&nbsp; mogu&nbsp; smatrati&nbsp; osnovnim&nbsp; akvatičnim&nbsp; koridorima&nbsp; njihovog&nbsp; širenja.&nbsp; Od&nbsp; 26&nbsp; taksona&nbsp; invazivnih&nbsp; biljaka&nbsp; čije&nbsp; je&nbsp; prisustvo&nbsp; praćeno&nbsp; i&nbsp; analizirano&nbsp; u&nbsp; riparijalnim&nbsp; područjima,&nbsp; taksoni&nbsp; sa<br />najvećim&nbsp; brojem&nbsp; nalaza&nbsp; su&nbsp;<em> Xanthium&nbsp; strumarium</em>&nbsp; subsp.&nbsp; <em>italicum,&nbsp; Amorpha</em> <em>fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia&nbsp; pseudoacacia&nbsp; i&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-galli.</em>&nbsp; Rečni&nbsp; slivovi Dunava,&nbsp; Južne&nbsp; Morave,&nbsp; Zapadne&nbsp; Morave&nbsp; i&nbsp; Timoka&nbsp; ističu&nbsp; se&nbsp; po&nbsp; zastupljenosti&nbsp; istraživanih taksona. Na osnovu podataka o distribuciji,&nbsp; brojnosti&nbsp; i&nbsp; pokrovnosti&nbsp; analiziranih&nbsp; taksona&nbsp; slivovi&nbsp; Dunava, Kolubare i Zapadne Morave izdvojili su se&nbsp; kao&nbsp; koridori&nbsp; širenja&nbsp; najvećeg&nbsp; broja<br />istraživanih&nbsp; taksona.&nbsp; Četiri&nbsp; tipa&nbsp; staništa&nbsp; izdvojila&nbsp; su&nbsp; se&nbsp; prema<br />zastupljenosti&nbsp; invazivnih&nbsp; biljnih&nbsp; vrsta.&nbsp; Taksoni koji su zabeleženi u najvećem broju&nbsp; tipova&nbsp; staništa&nbsp; su:&nbsp; <em>Amorpha&nbsp; fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp;</em> <em>Robinia&nbsp; pseudoacacia, Echinochloa crus-galli&nbsp;</em> i&nbsp; <em>Xanthium strumarium subsp</em>.&nbsp; <em>italicum.</em>&nbsp; Kao&nbsp; rezultat&nbsp; numeričkih&nbsp; analiza&nbsp; izdvojeni&nbsp; su&nbsp; fizički&nbsp; i<br />hidromorfološki parametri istraživanih&nbsp; vodotokova&nbsp; i&nbsp; dominantni&nbsp; antropogeni&nbsp; uticaji koji na istraživanom lokalitetima utiču&nbsp; na&nbsp; prisustvo&nbsp; i&nbsp; abundancu&nbsp; analiziranih&nbsp; taksona.&nbsp; U&nbsp; uslovima&nbsp; globalnih&nbsp; klimatskih&nbsp; promena&nbsp; može&nbsp; se&nbsp; očekivati da će se&nbsp; u narednom periodu pod snažnim&nbsp; pritiskom&nbsp; širenja&nbsp; i&nbsp; dominacije&nbsp; invazivnih vrsta naći slivovi Save, Velike Morave&nbsp; i&nbsp; Južne&nbsp; Morave.&nbsp; U&nbsp; riparijalnim oblastima na jugozapadu naše zemlje (doline Lima,&nbsp; Ibra&nbsp; i&nbsp; njihovih&nbsp; pritoka)&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; riparijalnim&nbsp; zonama&nbsp; planinskih&nbsp; i visokoplaninskih&nbsp; oblasti&nbsp; takođe&nbsp; je očekivano&nbsp; da&nbsp; će&nbsp; doći&nbsp; do&nbsp; povećanja&nbsp; broja prisutnih&nbsp; invazivnih&nbsp; vrsta&nbsp; i&nbsp; njihovog daljeg širenja.</p> / <p>Bearing&nbsp; in&nbsp; mind&nbsp; the&nbsp; significance&nbsp; of&nbsp; inland surface waters for the introduction and spread of invasive&nbsp; alien&nbsp; species&nbsp; (IAS),&nbsp; the&nbsp; aims&nbsp; of&nbsp; this research&nbsp; were&nbsp; to&nbsp; present&nbsp; the&nbsp; contemporary records&nbsp; of&nbsp; aquatic&nbsp; invasive&nbsp; plant&nbsp; species&nbsp; in surface&nbsp; waters,&nbsp; analyse&nbsp; the&nbsp; level&nbsp; of&nbsp; invasion&nbsp; of riparian&nbsp; areas&nbsp; in&nbsp; Serbia,&nbsp; determine&nbsp; the&nbsp; habitat preferences&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; analysed&nbsp; IAS&nbsp; and&nbsp; determine the effects of different habitat characteristics and anthropogenic&nbsp; influences&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; presence&nbsp; and bundance&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; 26&nbsp; analysed&nbsp; invasive&nbsp; plants. Field&nbsp; research&nbsp; was&nbsp; conducted&nbsp; during&nbsp; the&nbsp; 2013-2016&nbsp; period.&nbsp; A&nbsp; total&nbsp; of&nbsp; 250&nbsp; field&nbsp; sites&nbsp; were analysed&nbsp; as&nbsp; part&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; research,&nbsp; 217&nbsp; in&nbsp; the riparian zones of 39 rivers and 33 in the riparian zones&nbsp;&nbsp;&nbsp; of&nbsp; six&nbsp; canal&nbsp; sections&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; hydrosystem Danube-Tisa-Danube&nbsp; (HS&nbsp; DTD).&nbsp; In&nbsp; addition&nbsp; to data on the cover and abundance of the analysed plant species, data on habitat type (following the EUNIS&nbsp; classification),&nbsp; relevant&nbsp; physical&nbsp; and hydromorhological&nbsp; parameters&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; studied watercourses&nbsp; and&nbsp; dominant&nbsp; anthropogenic influences an analysed field sites were recorded (following&nbsp; the&nbsp; standard&nbsp; RHS&nbsp; protocol). Statistical&nbsp; data&nbsp; analysis&nbsp; was&nbsp; done&nbsp; in&nbsp; CANOCO 5.0&nbsp;&nbsp; software,&nbsp; using&nbsp; the&nbsp; principal&nbsp; component analysis&nbsp; (PCA),&nbsp; canonical&nbsp; correspondence analysis (CCA) and redundancy analysis (RDA). Eight&nbsp; aquatic&nbsp; invasive&nbsp; plant&nbsp; species&nbsp; were recorded for the territory of Serbia. Species with the highest number of records were:&nbsp; Vallisneria spiralis,&nbsp; Azolla filiculoides&nbsp; and&nbsp; Elodea nuttallii. They&nbsp; are&nbsp; primarily&nbsp; present&nbsp; in&nbsp; running,&nbsp; in comparison&nbsp; with&nbsp; standing&nbsp; waters,&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; canal network&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; HS&nbsp; DTD&nbsp; and&nbsp; rivers&nbsp; of&nbsp; the Danube catchment area are considered to be their main&nbsp; aquatic&nbsp; corridor&nbsp; of&nbsp; spread.&nbsp; Of&nbsp; the&nbsp; 26 invasive plant taxa whose presence&nbsp; was recorded and&nbsp; analysed&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; riparian&nbsp; areas&nbsp; of&nbsp; Serbia,Xanthium strumarium&nbsp; subsp.&nbsp; italicum,&nbsp; Amorpha fruticosa,&nbsp; Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia pseudoacacia&nbsp; and&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-&nbsp; galli&nbsp; were taxa&nbsp; with&nbsp; the&nbsp; highest&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; records.Catchment&nbsp; areas&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; Danube,&nbsp; Južna&nbsp; Morava, Zapadna&nbsp; Morava&nbsp; and&nbsp; Timok&nbsp; rivers&nbsp; were characterised&nbsp; by&nbsp; the&nbsp; highest&nbsp; levels&nbsp; of&nbsp; invasion. Based&nbsp; on&nbsp; their&nbsp; distribution&nbsp; data,&nbsp; cover&nbsp; and abundance of the analysed taxa, catchment areas of&nbsp; the&nbsp; Danube,&nbsp; Kolubara&nbsp; and&nbsp; Zapadna&nbsp; Morava rivers&nbsp; are&nbsp; highlighted&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; main&nbsp; corridors&nbsp; of spread for the majority of the studied IAS. Four habitat&nbsp; types&nbsp; stand&nbsp; out&nbsp; by&nbsp; the&nbsp; number&nbsp; of analysed IAS. Taxa which were recorded in the highest&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; habitat&nbsp; types&nbsp; are:&nbsp; Amorpha fruticosa,&nbsp; Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia pseudoacacia,&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-galli&nbsp; and Xanthium strumarium subsp. italicum.&nbsp; A number of&nbsp; physical&nbsp; and&nbsp; hydromorphological&nbsp; parameters and&nbsp; dominant&nbsp; anthropogenic&nbsp; influences&nbsp; of&nbsp; the studied&nbsp; field&nbsp; sites&nbsp; were&nbsp; shown&nbsp; to&nbsp; affect&nbsp; the presence&nbsp; and&nbsp; abundance&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; studied&nbsp; invasive plants.&nbsp; The catchment areas of the Sava, Velika Morava&nbsp; and&nbsp; Južna&nbsp; Morava&nbsp; rivers&nbsp; are&nbsp; excpected to&nbsp; be&nbsp; under&nbsp; a&nbsp; strong&nbsp; pressure&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; spread&nbsp; and dominance&nbsp; of&nbsp; IAS&nbsp; unnder&nbsp; the&nbsp; conditions&nbsp; of global&nbsp; climate&nbsp; changes.&nbsp; Riparian&nbsp; areas&nbsp; in&nbsp; the southwestern parts of Serbia (valleys of&nbsp; Lim and Ibar&nbsp; rivers&nbsp; and&nbsp; their&nbsp; tributaries)&nbsp; and&nbsp; riparian zones&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; mountain&nbsp; and&nbsp; high- mountain&nbsp; areas are also expected to experience an increase in the number&nbsp; of&nbsp; invasive&nbsp; species&nbsp; and&nbsp; their&nbsp; spread rates.</p>

Links & Downloads

1. https://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija156024678815412.pdf?controlNumber=(BISIS)110755&fileName=156024678815412.pdf&id=12971&source=NDLTD&language=en
2. https://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=110755&source=NDLTD&language=en

Tags

Additional Fields

Identifer	oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)110755
Date	25 September 2019
Creators	Anđelković Ana
Contributors	Radulović Snežana, Pavlović Danijela, Anačkov Goran, Cvijanović Dušanka
Publisher	Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Sciences at Novi Sad
Source Sets	University of Novi Sad
Language	Serbian
Detected Language	Unknown
Type	PhD thesis