<p>Васпитно-образовни школски систем у једној уређеној друштвеној заједници,<br />подразумева основну школу, као неалтернативну институцију, намењену<br />почетном системском васпитању и образовању полазника, одређене старосне<br />доби, који су истовремено и будући носиоци одрживости предметне друштвене<br />заједнице.<br />Од појаве првих облика спонтаног инстинктивног радног самоваспитавања<br />субјеката, преко установљења свести о потреби истовременог и васпитавања и<br />образовања субјеката, те бројних преображаја друштвене заједнице, узрокованих<br />политичким, културним и/или индустријским револуцијама, а по протеку дугог<br />временског периода, настале су прве школе.<br />На простору Европе, у другој половини XVII века, од стране великог чешког<br />педагога и реформатора Јана Амоса Коменског, понуђен је оригинални идејни<br />концепт „опште основне наставе“, засноване на предмeтно-разредно-часовном<br />систему, а наведени концепт несумњиво је послужио у стварању нове школе.<br />Историја је забележила, да се развој основне школе на простору Србије, одвијао<br />врло споро, неуједначено, и са бројним потешкоћама. У Кнежевини Србији,<br />године 1863. на законити начин, први пут је установљена основна школа, као<br />васпитно-образовна институцијa, а у Краљевини Србији, 1898.године, на законит<br />начин, први пут je уведен нови наставни предмет, под називом Ручни рад, у<br />четворогогишњу основну школу, за мушку и женску децу, од првог до четвртог<br />разред, да би тек 1959.године, била заснована јединствена обавезна осмогодишња<br />школа, за сву децу одређене старосне доби. У Србији, наставним планoм и<br />програмoм за основну школу, из 1959.године, уместо наставног предмета под<br />називом Ручни рад, био је заступљен од IV до VIII разреда, наставни предмет под<br />називом Основи општетехничког образовања. Надаље, вршене су бројне измене и<br />допуне наставног плана и програм за основну школу, а тим променама био је<br />обухваћен и наставни предмет Основи општетехничког образовања, коме је<br />мењан назив (Општетехничко образовање, Основи технике, Техничко<br />образовање, и Техничко и информатичко образовање), мењана затупљеност по<br />разредима (од IV до VIII разреда; од V до VIII разреда), мењан фонд часова и<br />мењан наставни програм.<br />Потенцијалне могућности и значајност наставног предмета Техничко обрaзовање,<br />односно, Техничко и информатичко образовање, у процесу основношколског<br />васпитања и образовања, којима се омогућава ученицима стицање квантитативних<br />и квалитативних комлексних васпитно-образовних школских постигнућа, те<br />вишегодишње праћење наставе из наведеног наставног предмета, активно и<br />непосредно учешће у реализацији наставе, преузимање искустава других,<br />објективно изучавање грађе са стручних и научих скупова, те лични допринос<br />афирмацији наведеног наставног предмета, допринели су да се спроведе<br />предметно педагошко експериментално истраживање, а све ради доприноса<br />унапређењу наставе и увећању исходних ученичких васпитно-образовних<br />постигнућа.<br />У периоду од 1996/1997 па закључно до 2010/2011 године, у основној школи,<br />спроведено је предметно педагошко експериментално истраживање, а за<br />карактеристичне школске године истражен је утицај промена наставног програма<br />7<br />за наставни предмет Техничко образовање, односно, Техничко и информатичко<br />образовање, на образовна постигнућа ученика осмог разреда, мерена скором на<br />тесту знања ТО (кумулативно градиво од петог до осмог разреда), и истражен је<br />утицај наведене промене наставног програма на мотивацију ученика за наведени<br />наставни предмет, мерену скором на скали мотивације за наставни предмет МНП.<br />Налази предметног педагошког експериметналног истраживања потврдили су<br />постављене хипотезе, односно, утврђена је узрочно-последична веза између<br />промена наставног програма и образовнoг постигнућа ученика осмог разреда и<br />њихове мотивисаности за наведени наставни предмет.<br />Неспорно је, да је предметно педагошко истраживање актуелно у времену и<br />простору, да због своје оригиналности, побуђује заинтересованост стручне и<br />научне педагошке јавности, и за очекиват је, да добијени резултати, допринесу<br />развоју основношколског образовања, корекцијама и иновирањима будућих<br />реформских захвата у домену наставних планова и програма, и тиме унапредe<br />наставу из наведеног наставног предмета. Имплементацијом добијених резултата<br />а кроз унапређење наставе из наведеног наставног предмета, допринеће се и<br />формирању функционалних знања, умећа и вештина код ученика, чиме ће се и<br />побољшaти примењивост њихових стечених знања, умећа и вештина у даљем<br />школовању и у животној и радној „школи“.</p> / <p>Vaspitno-obrazovni školski sistem u jednoj uređenoj društvenoj zajednici,<br />podrazumeva osnovnu školu, kao nealternativnu instituciju, namenjenu<br />početnom sistemskom vaspitanju i obrazovanju polaznika, određene starosne<br />dobi, koji su istovremeno i budući nosioci održivosti predmetne društvene<br />zajednice.<br />Od pojave prvih oblika spontanog instinktivnog radnog samovaspitavanja<br />subjekata, preko ustanovljenja svesti o potrebi istovremenog i vaspitavanja i<br />obrazovanja subjekata, te brojnih preobražaja društvene zajednice, uzrokovanih<br />političkim, kulturnim i/ili industrijskim revolucijama, a po proteku dugog<br />vremenskog perioda, nastale su prve škole.<br />Na prostoru Evrope, u drugoj polovini XVII veka, od strane velikog češkog<br />pedagoga i reformatora Jana Amosa Komenskog, ponuđen je originalni idejni<br />koncept „opšte osnovne nastave“, zasnovane na predmetno-razredno-časovnom<br />sistemu, a navedeni koncept nesumnjivo je poslužio u stvaranju nove škole.<br />Istorija je zabeležila, da se razvoj osnovne škole na prostoru Srbije, odvijao<br />vrlo sporo, neujednačeno, i sa brojnim poteškoćama. U Kneževini Srbiji,<br />godine 1863. na zakoniti način, prvi put je ustanovljena osnovna škola, kao<br />vaspitno-obrazovna institucija, a u Kraljevini Srbiji, 1898.godine, na zakonit<br />način, prvi put je uveden novi nastavni predmet, pod nazivom Ručni rad, u<br />četvorogogišnju osnovnu školu, za mušku i žensku decu, od prvog do četvrtog<br />razred, da bi tek 1959.godine, bila zasnovana jedinstvena obavezna osmogodišnja<br />škola, za svu decu određene starosne dobi. U Srbiji, nastavnim planom i<br />programom za osnovnu školu, iz 1959.godine, umesto nastavnog predmeta pod<br />nazivom Ručni rad, bio je zastupljen od IV do VIII razreda, nastavni predmet pod<br />nazivom Osnovi opštetehničkog obrazovanja. Nadalje, vršene su brojne izmene i<br />dopune nastavnog plana i program za osnovnu školu, a tim promenama bio je<br />obuhvaćen i nastavni predmet Osnovi opštetehničkog obrazovanja, kome je<br />menjan naziv (Opštetehničko obrazovanje, Osnovi tehnike, Tehničko<br />obrazovanje, i Tehničko i informatičko obrazovanje), menjana zatupljenost po<br />razredima (od IV do VIII razreda; od V do VIII razreda), menjan fond časova i<br />menjan nastavni program.<br />Potencijalne mogućnosti i značajnost nastavnog predmeta Tehničko obrazovanje,<br />odnosno, Tehničko i informatičko obrazovanje, u procesu osnovnoškolskog<br />vaspitanja i obrazovanja, kojima se omogućava učenicima sticanje kvantitativnih<br />i kvalitativnih komleksnih vaspitno-obrazovnih školskih postignuća, te<br />višegodišnje praćenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, aktivno i<br />neposredno učešće u realizaciji nastave, preuzimanje iskustava drugih,<br />objektivno izučavanje građe sa stručnih i naučih skupova, te lični doprinos<br />afirmaciji navedenog nastavnog predmeta, doprineli su da se sprovede<br />predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a sve radi doprinosa<br />unapređenju nastave i uvećanju ishodnih učeničkih vaspitno-obrazovnih<br />postignuća.<br />U periodu od 1996/1997 pa zaključno do 2010/2011 godine, u osnovnoj školi,<br />sprovedeno je predmetno pedagoško eksperimentalno istraživanje, a za<br />karakteristične školske godine istražen je uticaj promena nastavnog programa<br />7<br />za nastavni predmet Tehničko obrazovanje, odnosno, Tehničko i informatičko<br />obrazovanje, na obrazovna postignuća učenika osmog razreda, merena skorom na<br />testu znanja TO (kumulativno gradivo od petog do osmog razreda), i istražen je<br />uticaj navedene promene nastavnog programa na motivaciju učenika za navedeni<br />nastavni predmet, merenu skorom na skali motivacije za nastavni predmet MNP.<br />Nalazi predmetnog pedagoškog eksperimetnalnog istraživanja potvrdili su<br />postavljene hipoteze, odnosno, utvrđena je uzročno-posledična veza između<br />promena nastavnog programa i obrazovnog postignuća učenika osmog razreda i<br />njihove motivisanosti za navedeni nastavni predmet.<br />Nesporno je, da je predmetno pedagoško istraživanje aktuelno u vremenu i<br />prostoru, da zbog svoje originalnosti, pobuđuje zainteresovanost stručne i<br />naučne pedagoške javnosti, i za očekivat je, da dobijeni rezultati, doprinesu<br />razvoju osnovnoškolskog obrazovanja, korekcijama i inoviranjima budućih<br />reformskih zahvata u domenu nastavnih planova i programa, i time unaprede<br />nastavu iz navedenog nastavnog predmeta. Implementacijom dobijenih rezultata<br />a kroz unapređenje nastave iz navedenog nastavnog predmeta, doprineće se i<br />formiranju funkcionalnih znanja, umeća i veština kod učenika, čime će se i<br />poboljšati primenjivost njihovih stečenih znanja, umeća i veština u daljem<br />školovanju i u životnoj i radnoj „školi“.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)81872 |
| Date | 17 May 2012 |
| Creators | Šiljak Mara |
| Contributors | Tasić Ivan, Glušac Dragana, Oljača Milka, Banđur Veljko, Španović Svetlana |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, University of Novi Sad, Mihajlo Pupin Technical Faculty at Zrenjanin |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
| Format | application/pdf |
Page generated in 0.0045 seconds