No description available.

No description available.

No description available.

No description available.

No description available.

No description available.

<p style="text-align: justify;">Природа, натура, спада у онај ред речи,<br />као што су време, простор, живот, смрт,<br />кретање, за које сви сматрају да знају шта<br />значе, шта подразумевају, и које, наводно, не<br />изискују темељних или додатних<br />објашњења. Спада у такозване постулате или<br />аксиоме. Појам остаје подразумевајући, али,<br />на својим границама, ипак флуидан. Говори<br />се о људској природи, природи критике,<br />женској природи, природи као свету растиња<br />и животиња.<br />Природа у људској свести пуна је тајни<br />и неразумевања живота. У тим тајнама<br />преплиће се реално и иреално, уобичајено,<br />разумљиво са необичним и недоступним<br />разумевањем.<br />Ова расправа креће од првобитне<br />поезије, Гилгамеша, грчких и римских<br />песника, поезије америчких Индијанаца и<br />Црнаца до западноевропских песника,<br />индијске, кинеске и јапанске традиције до<br />англосаксонске и свакако словенске<br />традиције, руске, пољске, српске и хрватске,<br />лужичкосрпске. А основна литература иде<br />од Јолесових једноставних облика, преко<br />студије Грабовича о митотворности природе<br />код Шевченка до Фридрихове структуре<br />модерне лирике.<br />Словенски фоклор још је у видику<br />интереса слависта, али словенски мит и<br />поезија ретко допиру до сазнања<br />западноевропске науке, никако филозофије,<br />с часним изузецима појединих немачких<br />слависта и А. Лорда с интересом за певаче<br />који причају. А. Јолес уопште није био<br />свестан још једне једноставне форме,<br />заметка лирске књижевне врсте, тзв. лирских<br />искри или скратица, лат. scintilla lyrica, као<br />што су коломијка, частушка, копла, куплет,<br />краковјак, бећарац, првенствено зато што<br />није познавао словенску усмену поезију.<br />Ова расправа приказује митотворност<br />природе у светској, словенским и<br />украјинској поезији, проблематизује<br />иновације песничке традиције и описује<br />допринос својим закључцима науци о<br />књижевности, пре свега у структури модерне<br />лирике и књижевних врста, допуњујући<br />сазнања Х. Фридриха и А. Јолеса јер ови<br />истраживачи нису познавали словенске<br />књижевности.</p> / <p style="text-align: justify;">Priroda, natura, spada u onaj red reči,<br />kao što su vreme, prostor, život, smrt,<br />kretanje, za koje svi smatraju da znaju šta<br />znače, šta podrazumevaju, i koje, navodno, ne<br />iziskuju temeljnih ili dodatnih<br />objašnjenja. Spada u takozvane postulate ili<br />aksiome. Pojam ostaje podrazumevajući, ali,<br />na svojim granicama, ipak fluidan. Govori<br />se o ljudskoj prirodi, prirodi kritike,<br />ženskoj prirodi, prirodi kao svetu rastinja<br />i životinja.<br />Priroda u ljudskoj svesti puna je tajni<br />i nerazumevanja života. U tim tajnama<br />prepliće se realno i irealno, uobičajeno,<br />razumljivo sa neobičnim i nedostupnim<br />razumevanjem.<br />Ova rasprava kreće od prvobitne<br />poezije, Gilgameša, grčkih i rimskih<br />pesnika, poezije američkih Indijanaca i<br />Crnaca do zapadnoevropskih pesnika,<br />indijske, kineske i japanske tradicije do<br />anglosaksonske i svakako slovenske<br />tradicije, ruske, poljske, srpske i hrvatske,<br />lužičkosrpske. A osnovna literatura ide<br />od Jolesovih jednostavnih oblika, preko<br />studije Graboviča o mitotvornosti prirode<br />kod Ševčenka do Fridrihove strukture<br />moderne lirike.<br />Slovenski foklor još je u vidiku<br />interesa slavista, ali slovenski mit i<br />poezija retko dopiru do saznanja<br />zapadnoevropske nauke, nikako filozofije,<br />s časnim izuzecima pojedinih nemačkih<br />slavista i A. Lorda s interesom za pevače<br />koji pričaju. A. Joles uopšte nije bio<br />svestan još jedne jednostavne forme,<br />zametka lirske književne vrste, tzv. lirskih<br />iskri ili skratica, lat. scintilla lyrica, kao<br />što su kolomijka, častuška, kopla, kuplet,<br />krakovjak, bećarac, prvenstveno zato što<br />nije poznavao slovensku usmenu poeziju.<br />Ova rasprava prikazuje mitotvornost<br />prirode u svetskoj, slovenskim i<br />ukrajinskoj poeziji, problematizuje<br />inovacije pesničke tradicije i opisuje<br />doprinos svojim zaključcima nauci o<br />književnosti, pre svega u strukturi moderne<br />lirike i književnih vrsta, dopunjujući<br />saznanja H. Fridriha i A. Jolesa jer ovi<br />istraživači nisu poznavali slovenske<br />književnosti.</p>

<p>Под управним уговором уобичајено се подразумева једна специфична врста уговора, различита од осталих по томе што је подведена под посебан правни режим. Посебност правила о управном уговору огледа се у томе што она припадају управном праву. Спорна суштина управног уговора долази отуда што се правни режим који првенствено важи за вршење управне делатности и доношење управног акта одједном проширује и на акте уговорног карактера.<br />Противречност управног уговора, испољена већ у његовом називу, неизбежно нас наводи на питање о његовој правној природи. Какав је то акт и где он припада? Да ли је и управни уговор по својој природи уговор, или је то посебна врста управног акта? Можда није ни једно ни друго, можда је нешто треће &ndash; правни акт различит и од уговора и од управног акта? Шта се уопште подразумева под одређивањем правне природе управног уговора и где је његово место у правном систему?<br />Правни режим управног уговора указује на то да појам управног уговора одговара појму уговора уопште. Управни уговор је двострани правни посао, који настаје као резултат сагласности воља управе и њеног сауговарача. Покушаји да се управни уговор представи као управни акт, или нешто треће &ndash; између уговора и управног акта &ndash; не могу да се прихвате. Они занемарују или мењају битна обележја управног уговора и зато су, једноставно речено, погрешни!<br />Основни проблем при одређивању правне природе управног уговора састоји се у томе што се он погрешно изједначава са правним односом који настаје његовим закључењем. Када се каже управни уговор, онда се мисли и на све оно што се дешава после његовог закључења; онда се мисли на правни однос у целини. Између управног уговора и правног односа у целини, међутим, не сме да се стави знак једнакости. Управни уговор је једна од правних чињеница које утичу на правни однос. Као што на исти правни однос могу да утичу и друге правне чињенице, укључујући и управни акт. Захваљујући томе, правни однос добија сложени, мешовити карактер.<br />Као правни акт и правна чињеница, управни уговор је &bdquo;обичан&ldquo; уговор, као и сваки други. Специфичан није уговор, специфичан је правни однос који се њиме заснива, зато што на садржину тог правног односа могу да утичу правне чињенице различитог карактера. Специфична је и правна установа која уређује такве односе, јер је мешовита, јер је истовремено уређена и управним и грађанским правом.</p> / <p>Pod upravnim ugovorom uobičajeno se podrazumeva jedna specifična vrsta ugovora, različita od ostalih po tome što je podvedena pod poseban pravni režim. Posebnost pravila o upravnom ugovoru ogleda se u tome što ona pripadaju upravnom pravu. Sporna suština upravnog ugovora dolazi otuda što se pravni režim koji prvenstveno važi za vršenje upravne delatnosti i donošenje upravnog akta odjednom proširuje i na akte ugovornog karaktera.<br />Protivrečnost upravnog ugovora, ispoljena već u njegovom nazivu, neizbežno nas navodi na pitanje o njegovoj pravnoj prirodi. Kakav je to akt i gde on pripada? Da li je i upravni ugovor po svojoj prirodi ugovor, ili je to posebna vrsta upravnog akta? Možda nije ni jedno ni drugo, možda je nešto treće &ndash; pravni akt različit i od ugovora i od upravnog akta? Šta se uopšte podrazumeva pod određivanjem pravne prirode upravnog ugovora i gde je njegovo mesto u pravnom sistemu?<br />Pravni režim upravnog ugovora ukazuje na to da pojam upravnog ugovora odgovara pojmu ugovora uopšte. Upravni ugovor je dvostrani pravni posao, koji nastaje kao rezultat saglasnosti volja uprave i njenog saugovarača. Pokušaji da se upravni ugovor predstavi kao upravni akt, ili nešto treće &ndash; između ugovora i upravnog akta &ndash; ne mogu da se prihvate. Oni zanemaruju ili menjaju bitna obeležja upravnog ugovora i zato su, jednostavno rečeno, pogrešni!<br />Osnovni problem pri određivanju pravne prirode upravnog ugovora sastoji se u tome što se on pogrešno izjednačava sa pravnim odnosom koji nastaje njegovim zaključenjem. Kada se kaže upravni ugovor, onda se misli i na sve ono što se dešava posle njegovog zaključenja; onda se misli na pravni odnos u celini. Između upravnog ugovora i pravnog odnosa u celini, međutim, ne sme da se stavi znak jednakosti. Upravni ugovor je jedna od pravnih činjenica koje utiču na pravni odnos. Kao što na isti pravni odnos mogu da utiču i druge pravne činjenice, uključujući i upravni akt. Zahvaljujući tome, pravni odnos dobija složeni, mešoviti karakter.<br />Kao pravni akt i pravna činjenica, upravni ugovor je &bdquo;običan&ldquo; ugovor, kao i svaki drugi. Specifičan nije ugovor, specifičan je pravni odnos koji se njime zasniva, zato što na sadržinu tog pravnog odnosa mogu da utiču pravne činjenice različitog karaktera. Specifična je i pravna ustanova koja uređuje takve odnose, jer je mešovita, jer je istovremeno uređena i upravnim i građanskim pravom.</p> / <p>An administrative contract is usually understood as a specific type of contract, different from others because it is placed under a special legal regime. The rules on the administrative contract are special because they are considered as a part of administrative law. The controversial nature of the administrative contract is the consequence of the fact that the legal regime primarily applied to the exercise of administrative power is extended to the conclusion of a contract.<br />The contradiction of the administrative contract, expressed even in its title, inevitably leads us to the question of its legal nature. What kind of contract is the administrative contract and where does it belong? Is the administrative contract really a contract, by its nature, or is it just a special type of administrative act? Perhaps it is neither one nor the other; perhaps it is something else - a legal act different from both the contract and the administrative act? What does it mean to determine the legal nature of the administrative contract and where can it be placed in the legal system?<br />The legal regime of the administrative contract indicates that the notion of the administrative contract corresponds to the notion of the contract in general. The administrative contract is a bilateral legal act, which arises as a result of the consent of the will of the administration and of the other contracting party. All attempts to present the administrative contract as an administrative act, or something else &ndash; an act between a contract and an administrative act - cannot be accepted. They neglect or change the essential features of the administrative contract and, therefore, they are simply wrong!<br />The basic problem in determining the legal nature of the administrative contract consists in the fact that it is incorrectly equated with the legal relationship that arises from its conclusion. When we speak about administrative contract, we usually think of everything that happens after its conclusion; we usually think of the legal relationship as a whole. However, an equality sign should not be placed between the administrative contract and the legal relationship as a whole. The administrative contract is only one of the legal facts that affect the legal relationship. The same legal relationship can be affected by other legal facts, including an administrative act. Thanks to this, the legal relationship gets a complex and mixed character.<br />As a legal act and legal fact, the administrative contract is just a &quot;regular&quot; contract, like any other. Specific is not the contract, specific is the legal relationship based on it, because the content of this legal relationship can be influenced by legal facts of a different nature. Specific is also the legal institution that regulates such relations, since it is mixed, since it is regulated both by administrative and civil law, at the same time.</p>