<p>Култура је важан фактор развоја туризма. Те две комплементарне гране треба да &nbsp;се&nbsp;удруже и тако остваре заједнички циљ.</p><p>Културна баштина Војводине представља значајну основу за развој културног&nbsp;туризма, а она морају бити &ldquo;оживљена културним активностима. &rdquo;</p><p>Етнографско богатство у многоме доприноси квалитету антропогених вредности, јер&nbsp;представља достигнућа народног стваралаштва, која су код сваког&nbsp; народа јединствена и&nbsp;другачија од осталих, што самим тим доприноси њиховој аутентичности и већој туристичкој&nbsp;атрактивности.</p><p>Туристичка клијентела се при сусрету са етнографским вредностима упознаје са&nbsp;<br />појединим народима или областима, односно са материјалном и духовном културом локалног&nbsp;становништва.</p><p>Етнографско богатство Војвођанског простора произилази из традиција и обичаја&nbsp;становништва различитог националног састава, а састоји се из богатог фонда, покретних&nbsp;споменика и неколико очуваних непокретних споменика (Народно стваралаштво је&nbsp;обогаћено и духовним вредностима које представљају све активности народа које се односе&nbsp;на игру, песму, ношњу, обичаје&hellip;Ове активности су презентоване на манифестацијама које&nbsp;се одвијају током године.</p><p>Богатство фолклора се&nbsp; свугде у свету експлоатише као антропогени туристички&nbsp;мотив. Етнографско богатство војвођанског простора произилази из традиција и обичаја&nbsp;становништва различитог националног састава, а састоји се из богатог фонда очуваних&nbsp;зграда и простора народног неимарства и остварења материјалне и духовне културе. Управо&nbsp;зато морамо искористити оно најбоље што имамо и пласирати га како на европско тако и на&nbsp;светско тржиште.</p> / <p>Kultura je važan faktor razvoja turizma. Te dve komplementarne grane treba da &nbsp;se&nbsp;udruže i tako ostvare zajednički cilj.</p><p>Kulturna baština Vojvodine predstavlja značajnu osnovu za razvoj kulturnog&nbsp;turizma, a ona moraju biti &ldquo;oživljena kulturnim aktivnostima. &rdquo;</p><p>Etnografsko bogatstvo u mnogome doprinosi kvalitetu antropogenih vrednosti, jer&nbsp;predstavlja dostignuća narodnog stvaralaštva, koja su kod svakog&nbsp; naroda jedinstvena i&nbsp;drugačija od ostalih, što samim tim doprinosi njihovoj autentičnosti i većoj turističkoj&nbsp;atraktivnosti.</p><p>Turistička klijentela se pri susretu sa etnografskim vrednostima upoznaje sa&nbsp;<br />pojedinim narodima ili oblastima, odnosno sa materijalnom i duhovnom kulturom lokalnog&nbsp;stanovništva.</p><p>Etnografsko bogatstvo Vojvođanskog prostora proizilazi iz tradicija i običaja&nbsp;stanovništva različitog nacionalnog sastava, a sastoji se iz bogatog fonda, pokretnih&nbsp;spomenika i nekoliko očuvanih nepokretnih spomenika (Narodno stvaralaštvo je&nbsp;obogaćeno i duhovnim vrednostima koje predstavljaju sve aktivnosti naroda koje se odnose&nbsp;na igru, pesmu, nošnju, običaje&hellip;Ove aktivnosti su prezentovane na manifestacijama koje&nbsp;se odvijaju tokom godine.</p><p>Bogatstvo folklora se&nbsp; svugde u svetu eksploatiše kao antropogeni turistički&nbsp;motiv. Etnografsko bogatstvo vojvođanskog prostora proizilazi iz tradicija i običaja&nbsp;stanovništva različitog nacionalnog sastava, a sastoji se iz bogatog fonda očuvanih&nbsp;zgrada i prostora narodnog neimarstva i ostvarenja materijalne i duhovne kulture. Upravo&nbsp;zato moramo iskoristiti ono najbolje što imamo i plasirati ga kako na evropsko tako i na&nbsp;svetsko tržište.</p> / <p>Culture is an important factor of tourism development. Those two complementary&nbsp;branches should join themselves and thus achieve a common goal.</p><p>Cultural inheritance of Vojvodina represents an important base for the development of&nbsp;cultural tourism, and it must be &ldquo;revived with cultural activities&rdquo;.</p><p>Ethnographic wealth contributes largely to the quality of anthropogenic values, due to the&nbsp;fact that it represents achievements of national creative work, which is unique for every nation and&nbsp;different from the others; fact that contributes to its authenticity and greater tourist attractiveness.</p><p>Tourist clientele, when meeting with ethnographic values, becomes acquainted with certain&nbsp;nations or regions, i.e. with materialistic and spiritual culture of local inhabitants.&nbsp;</p><p>Ethnographic wealth of Vojvodina results from tradition and customs of population of&nbsp;different national structure, and consists of rich fund, immobile monuments and a few well-preserved mobile monuments (National creative work is enriched with spiritual values that&nbsp;represent all activities of nations that refer to dance, song, national garb, customs...These activities&nbsp;are presented on manifestations that take place all year long.)&nbsp;</p><p>The richness of folklore is exploited all over the world as an anthropogenic tourist motif.&nbsp;Ethnographic wealth of Vojvodina results from tradition and customs of population of different&nbsp;national structure, and consists of the rich fund of well-preserved buildings and areas of national&nbsp;architecture and of achievements of materialistic and spiritual culture. That is why we have to take&nbsp;advantage of the best things we have and secure both the European and the world market for them.</p>

<p>У раду су анализирани сви аспекти демографских показатеља, дате су њихове апсолутне и релативне вредности, као и узроци и последице таквих стања. У насељима Шајкашке поједини демографски фактори остављају негативне последице на популацију која овде живи. Мања насеља се већ одликују смањењем броја становника, а обзиром на негативан тренд природног прираштаја који је све израженији од деведесетих година ХХ века, страхује се од депопулације већег дела ове области. Поред смањеног наталитета и повећаног морталитета, приметно је и смањење стопе нупцијалитета. Економска ситуација у земљи у великој мери је допринела да се млади одлучују за брак све касније. Удео старог становништва у укупном све је већи и то на рачун младог. Стадијум демографске старости који тежи ка дубокој демографској старости представља велики проблем становништва које насељава ову историјско-географску област.</p> / <p>U radu su analizirani svi aspekti demografskih pokazatelja, date su njihove apsolutne i relativne vrednosti, kao i uzroci i posledice takvih stanja. U naseljima Šajkaške pojedini demografski faktori ostavljaju negativne posledice na populaciju koja ovde živi. Manja naselja se već odlikuju smanjenjem broja stanovnika, a obzirom na negativan trend prirodnog priraštaja koji je sve izraženiji od devedesetih godina HH veka, strahuje se od depopulacije većeg dela ove oblasti. Pored smanjenog nataliteta i povećanog mortaliteta, primetno je i smanjenje stope nupcijaliteta. Ekonomska situacija u zemlji u velikoj meri je doprinela da se mladi odlučuju za brak sve kasnije. Udeo starog stanovništva u ukupnom sve je veći i to na račun mladog. Stadijum demografske starosti koji teži ka dubokoj demografskoj starosti predstavlja veliki problem stanovništva koje naseljava ovu istorijsko-geografsku oblast.</p> / <p> This paper analyzes all aspects of the demographic indicators, given their absolute and relative values, as well as the causes and consequences of such states. In &Scaron;ajka&scaron;ka settlements some demographic factors have a negative impact on the population living here. Smaller settlements are already characterized by dec lining population, and due to a negative trend in population growth which is predominant since 1990s, there is a fear of depopulation in the major part of the areas. In addition to decreased fertility and increased mortality, the reduction of nuptiality can also be observed. The economic situation in the country has greatly influenced young people to marry later in life. The share of senior population in the total population is increasing at the expense of the young. The stage of demographic age with a trend of deep demographic aging is a major problem of the population inhabiting this historic and geographic area.</p>

<p>У раду &bdquo;Етнодемографске карактеристике Старе планине у функцији туризма&ldquo; истражиће се етнографске и демографске карактеристике 99 насеља на Старој планини која се могу подредити функцији туризма. Узимајући у обзир чињеницу да се на овом простору још од давнина задржавало и вековима опстајало староседелачко становништво, са свим својим обичајима и традицијом, а да се током шездесетих и седамдесетих година 20. века то исто становништво масовно стало премештати ка локалним већим центрима, неминовно се наметнула потреба сагледавања његових кретања, евидентирање и научно проучавање тих појава и процеса, како би се трајно сачувала белешка о његовом интегритету. У раду ће бити обрађена демографска структура становништва, етно-културолошки елементи насеља, трагови старих цивилизација и старосна структура преосталих житеља у насељима. За свако насеље биће обрађени: географски положај, основне одлике насељености, легенде о настанку насеља и први помен насеља, културно-историјски споменици, култна места и број преосталих житеља.... Главни акценат целокупног истраживања биће представљање свих етно-демографских карактеристика наведених старопланинских насеља које могу бити у функцији туризма.</p> / <p>U radu &bdquo;Etnodemografske karakteristike Stare planine u funkciji turizma&ldquo; istražiće se etnografske i demografske karakteristike 99 naselja na Staroj planini koja se mogu podrediti funkciji turizma. Uzimajući u obzir činjenicu da se na ovom prostoru još od davnina zadržavalo i vekovima opstajalo starosedelačko stanovništvo, sa svim svojim običajima i tradicijom, a da se tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka to isto stanovništvo masovno stalo premeštati ka lokalnim većim centrima, neminovno se nametnula potreba sagledavanja njegovih kretanja, evidentiranje i naučno proučavanje tih pojava i procesa, kako bi se trajno sačuvala beleška o njegovom integritetu. U radu će biti obrađena demografska struktura stanovništva, etno-kulturološki elementi naselja, tragovi starih civilizacija i starosna struktura preostalih žitelja u naseljima. Za svako naselje biće obrađeni: geografski položaj, osnovne odlike naseljenosti, legende o nastanku naselja i prvi pomen naselja, kulturno-istorijski spomenici, kultna mesta i broj preostalih žitelja.... Glavni akcenat celokupnog istraživanja biće predstavljanje svih etno-demografskih karakteristika navedenih staroplaninskih naselja koje mogu biti u funkciji turizma.</p> / <p>In the scientific work &ldquo;Ethno-demographical characteristics of Stara planina mountain in the function of tourism&rsquo;&rsquo; the ethnographical and demographical characteristics of 99 settlements of Stara planina mountain will be explored, which can be used in the function of tourism. Considering the fact that the native population with its unique tradition and customs has been living in this area for centuries and that the same population massively started emigrating towards local industrial centers during the 60&rsquo;s and the 70&rsquo;s , there is a need for observing their migrations, along with noting and scientific exploration, in purpose of preserving the note of their integrity. In the work, the demographical structure of the population will be explored, along with ethno-cultural elements of the settlements, traces of old civilizations and the age structure of the remaining inhabitants. The geographical position, population density, legends about the origin, the first written information, cultural and historical monuments, cult places and the remaining population of each settlement in the region will be explored. The main purpose of the whole exploration is going to be the presentation of the ethno-demographical characteristics of the Stara planina mountain that can be used in the function of tourism.</p>

<p>Предмет истраживања докторске дисертације је Западно Поморавље, регија<br />која је издвојена&nbsp; на основу морфолошких и хидролошких критеријума<br />географске регионализације, али и на основу опсежних истраживања на<br />терену. Током израде дошло се до закључка&nbsp; да су природни потенцијали<br />најзначајнији фактор регионалног развоја Западног Поморавља. Ту се у<br />првом реду мисли на плодно пољопривредно земљиште у долини Западне<br />Мораве, значајан хидроенергетски потенцијал и разноврсну геолошку грађу<br />терена, која је условила формирање лежишта минералних сировина. Циљ<br />истраживања јесте да се анализом фактора изврши дефинисање праваца<br />равномерног регионалног развоја, како би се расположиви природни<br />потенцијали рационално искоришћавали. Задатак проучавања је да се истражи утицај природне основе на развој пољопривреде, индустрије, размештај становништва и развој насеља Западног Поморавља. Методолошки поступци примењени у овом истраживању базирани су на примени научних метода географије и њој блиских дисциплина, како би се дошло до комплексног регионалног приступа проучаваном простору.</p><p>&nbsp;&nbsp; Поред природних потенцијала,&nbsp; у дисертацији је детаљно обрађено и становништво, као најважнији фактор регионалног развоја Западног Поморавља. Статистичком обрадом података и истраживањима на терену, дошло се до закључка да су највећи демографски проблеми проучаване регије на почетку друге деценије&nbsp; XXI&nbsp; века, везани за процесе деаграризације и депопулације у сеоским подручјима и&nbsp; индустријелизације и концентрације у градским срединама. Посебан акценат је стављен на &bdquo;трансфер&rdquo;&nbsp; руралног у урбано становништво, где је урбани начин живота и рада већ потиснуо традиционалне вредности сеоског живота и производње. У просторном размештају становништва евидентне су промене пресељавања са обода котлина према речној долини Западне Мораве, у висински појас до 300&nbsp; m&nbsp; н.в.&nbsp; Овде је концентрисано 137 од укупно 230 насеља, у којима је 2011. године живело 88,3% становништва Западног Поморавља. У мрежи насеља је изражена хијерархијска доминација градских насеља, која је видљива на основу дневних миграција становништва. Степен развијености регионалних центара&nbsp; Чачка, Краљева и Крушевца је достигао ниво на коме се мора водити рачуна о правцима будућег развоја, док са друге стране имамо све учесталију појаву биолошког гашења сеоских домаћинстава. Процес старења становништва на простору Западног Поморавља постао је веома изражен и представља негативну демографску појаву која није у функцији регионалног развоја. Он је захватио сва насеља, али са изразитом диференцијацијом градских и сеоских. Просечна старост становништва свих девет општина које улазе у састав Западног Поморавља је већа од просека старости у Србији, која износи 42,2 године. Најстарије становништво има Трстеник (45,1 година), а најмлађе Краљево (42,3 године).</p><p>Као један од разлога опадања броја становника и старења популације Западног Поморавља, наводи се константно&nbsp; исељавање младог радно способног&nbsp; становништва, услед привредне стагнације изазване економском кризом.&nbsp; Шездесетих година&nbsp; XX&nbsp; века Западно Поморавље је била регија препознатљива по економским активностима у области секундарног сектора. где су биле развијене&nbsp; готово све индустријске гране. Чињеница је да&nbsp; је постојање&nbsp; некадашњих&nbsp; великих&nbsp; друштвених предузећа&nbsp; из&nbsp; области металне&nbsp; и&nbsp;&nbsp;&nbsp; прехрамбене&nbsp; индустрије,&nbsp; утицало&nbsp; на иницијативу&nbsp; великог броја малих и средњих предузећа да започну активности у сличним секторима. Приватно предузетништво&nbsp; је&nbsp; основна карактеристика привреде&nbsp; Западног Поморавља у другој деценији&nbsp; XXI&nbsp; века.&nbsp; Значајно је напоменути да радом ових предузећа постепено долази до децентрализације индустрије из градских у приградска насеља и насеља секундарне центре. То и јесте један од праваца равномерног регионалног развоја, јер би размештај индустрије уруралном срединама,&nbsp; временом обезбедио и равномеран размештај активног становништва у непољопривредним делатностима. Истраживања са терена су потврдила да у средишту даље развојне орјентације Западног Поморавља треба да буде подстицај металопрерађивачког и прехрамбеног индустријског комплекса, унапређење услова за развој пољопривреде и туризма, обзиром да на проучаваном простору постоје одлични услови за њихов развој.&nbsp; Западно Поморавље са полупразним сеоским окружењем нема дугорочну перспективу, јер само спрега града са селом и ревитализација руралних простора, омогућује правилан и складан регионални развој.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije je Zapadno Pomoravlje, regija<br />koja je izdvojena&nbsp; na osnovu morfoloških i hidroloških kriterijuma<br />geografske regionalizacije, ali i na osnovu opsežnih istraživanja na<br />terenu. Tokom izrade došlo se do zaključka&nbsp; da su prirodni potencijali<br />najznačajniji faktor regionalnog razvoja Zapadnog Pomoravlja. Tu se u<br />prvom redu misli na plodno poljoprivredno zemljište u dolini Zapadne<br />Morave, značajan hidroenergetski potencijal i raznovrsnu geološku građu<br />terena, koja je uslovila formiranje ležišta mineralnih sirovina. Cilj<br />istraživanja jeste da se analizom faktora izvrši definisanje pravaca<br />ravnomernog regionalnog razvoja, kako bi se raspoloživi prirodni<br />potencijali racionalno iskorišćavali. Zadatak proučavanja je da se istraži uticaj prirodne osnove na razvoj poljoprivrede, industrije, razmeštaj stanovništva i razvoj naselja Zapadnog Pomoravlja. Metodološki postupci primenjeni u ovom istraživanju bazirani su na primeni naučnih metoda geografije i njoj bliskih disciplina, kako bi se došlo do kompleksnog regionalnog pristupa proučavanom prostoru.</p><p>&nbsp;&nbsp; Pored prirodnih potencijala,&nbsp; u disertaciji je detaljno obrađeno i stanovništvo, kao najvažniji faktor regionalnog razvoja Zapadnog Pomoravlja. Statističkom obradom podataka i istraživanjima na terenu, došlo se do zaključka da su najveći demografski problemi proučavane regije na početku druge decenije&nbsp; XXI&nbsp; veka, vezani za procese deagrarizacije i depopulacije u seoskim područjima i&nbsp; industrijelizacije i koncentracije u gradskim sredinama. Poseban akcenat je stavljen na &bdquo;transfer&rdquo;&nbsp; ruralnog u urbano stanovništvo, gde je urbani način života i rada već potisnuo tradicionalne vrednosti seoskog života i proizvodnje. U prostornom razmeštaju stanovništva evidentne su promene preseljavanja sa oboda kotlina prema rečnoj dolini Zapadne Morave, u visinski pojas do 300&nbsp; m&nbsp; n.v.&nbsp; Ovde je koncentrisano 137 od ukupno 230 naselja, u kojima je 2011. godine živelo 88,3% stanovništva Zapadnog Pomoravlja. U mreži naselja je izražena hijerarhijska dominacija gradskih naselja, koja je vidljiva na osnovu dnevnih migracija stanovništva. Stepen razvijenosti regionalnih centara&nbsp; Čačka, Kraljeva i Kruševca je dostigao nivo na kome se mora voditi računa o pravcima budućeg razvoja, dok sa druge strane imamo sve učestaliju pojavu biološkog gašenja seoskih domaćinstava. Proces starenja stanovništva na prostoru Zapadnog Pomoravlja postao je veoma izražen i predstavlja negativnu demografsku pojavu koja nije u funkciji regionalnog razvoja. On je zahvatio sva naselja, ali sa izrazitom diferencijacijom gradskih i seoskih. Prosečna starost stanovništva svih devet opština koje ulaze u sastav Zapadnog Pomoravlja je veća od proseka starosti u Srbiji, koja iznosi 42,2 godine. Najstarije stanovništvo ima Trstenik (45,1 godina), a najmlađe Kraljevo (42,3 godine).</p><p>Kao jedan od razloga opadanja broja stanovnika i starenja populacije Zapadnog Pomoravlja, navodi se konstantno&nbsp; iseljavanje mladog radno sposobnog&nbsp; stanovništva, usled privredne stagnacije izazvane ekonomskom krizom.&nbsp; Šezdesetih godina&nbsp; XX&nbsp; veka Zapadno Pomoravlje je bila regija prepoznatljiva po ekonomskim aktivnostima u oblasti sekundarnog sektora. gde su bile razvijene&nbsp; gotovo sve industrijske grane. Činjenica je da&nbsp; je postojanje&nbsp; nekadašnjih&nbsp; velikih&nbsp; društvenih preduzeća&nbsp; iz&nbsp; oblasti metalne&nbsp; i&nbsp;&nbsp;&nbsp; prehrambene&nbsp; industrije,&nbsp; uticalo&nbsp; na inicijativu&nbsp; velikog broja malih i srednjih preduzeća da započnu aktivnosti u sličnim sektorima. Privatno preduzetništvo&nbsp; je&nbsp; osnovna karakteristika privrede&nbsp; Zapadnog Pomoravlja u drugoj deceniji&nbsp; XXI&nbsp; veka.&nbsp; Značajno je napomenuti da radom ovih preduzeća postepeno dolazi do decentralizacije industrije iz gradskih u prigradska naselja i naselja sekundarne centre. To i jeste jedan od pravaca ravnomernog regionalnog razvoja, jer bi razmeštaj industrije ururalnom sredinama,&nbsp; vremenom obezbedio i ravnomeran razmeštaj aktivnog stanovništva u nepoljoprivrednim delatnostima. Istraživanja sa terena su potvrdila da u središtu dalje razvojne orjentacije Zapadnog Pomoravlja treba da bude podsticaj metaloprerađivačkog i prehrambenog industrijskog kompleksa, unapređenje uslova za razvoj poljoprivrede i turizma, obzirom da na proučavanom prostoru postoje odlični uslovi za njihov razvoj.&nbsp; Zapadno Pomoravlje sa polupraznim seoskim okruženjem nema dugoročnu perspektivu, jer samo sprega grada sa selom i revitalizacija ruralnih prostora, omogućuje pravilan i skladan regionalni razvoj.</p> / <p>The subject of this doctoral dissertation study is the Zapadno Pomoravlje Region. The region is specific both for its morphological and hydrological criteria of geographic regionalization and for comprehensive field researches. The researches have indicated that its natural potentials appear to be the most important factors of regional development of the Zapadno Pomoravlje Region. It is primarily the fertile agricultural land in the Zapadna Morava Valley, asignificant hydro-energetic potential, a various geological composition of the terrain that conditioned the formation of raw mineral deposits. The objective of this research is to analyse factors and to define directions of the balanced regional development, in order to obtain a rational utilization of the available natural potentials. The aim of this research is to examine a natural basis influence on development of agriculture, industry, migration and development of the Zapadno Pomoravlje settlements. Methodological procedures applied in this dissertation were based on the scientific geographical and related methods,&nbsp; to provide a complex regional approach to the examined area.</p><p>Beside the natural potentials, the dissertation has broadly examined the population, being the most relevant factor of the regional development of the Zapadno&nbsp; Pomoravlje Region. Statistical data processing and field researches have pointed out&nbsp; deagraration and depopulation processes in rural areas, and industrialization and concentration in urban areas to be huge demographical problems in the region in the early second decade of the 21 st century.&nbsp; A population transfer from rural to urban has been especially stressed, as the urban way of life have already overpowered traditional values of rural life and production. In the population spatial disposition, it has been noted that the people&#39;s initial tendency to move from the Zapadna Morava basin to its valley has changed in favour of moving to the upland ranges, up to 300 m above sea level. 137 out of 230 settlements have been located here, making 88.3% of the&nbsp; Zapadno Pomoravlje population in the year of 2011. A hierarchical domination of urban settlements is visible in the settlement network, as noticeable in the daily migrations. The development level of the regional centres of Čačak, Kraljevo and Kru&scaron;evac&nbsp; has come to the point of indispensability of future development strategies. Opposingly, a biological disappearance of rural households is present and frequent. The population ageing process in the Zapadno Pomoravlje Region has become clear, which presents a negative demographic momentum that is not in&nbsp; the function of the regional development. It has spread out across all settlements, strongly differentiating urban from rural. An average population age of the nine Zapadno Pomoravlje municipalities is exceeding the 42.2 years of an average population age&nbsp; in Serbia. The oldest population lives in Trstenik (45.1 years of age) and the youngest in Kraljevo (42.3 years of age).</p><p>Young working age people has constantly been moving out, due to economic stagnation, which results in a declining number and ageing population. In the sixties of the 20 th century the Zapadno Pomoravlje Region used to be well-known for its economic activities in the secondary sector, with most&nbsp; branches of industry developed. In the past, big social metal and food industry companies used&nbsp; to influence an initiative of a number of small-scale and middle-scale companies to start their activities in similar sectors. Private&nbsp; entrepreneurship hasbeen a distinctive feature of the Zapadno Pomoravlje economy in the second decade of the 21 st century. It is essential to point that these companies&#39; operations gradually help decentralization of industry, away from urban and suburban areas and secondary sector settlements. It is one of the directions of the balanced regional development, as the disposition of industry into rural areas would provide a balanced disposition of active population into non-agricultural activities. Field researches have outlined that metallurgical and food processing industry sectors, agitation for development of agriculture and tourism should become&nbsp; the focus of further developmental organization of the Zapadno Pomoravlje Region. The Zapadno Pomoravlje Region with half-empty rural surrounding has no long-term perspective, unless the collaboration between a town and a village and revitalization of rural areas provide a proper and balanced development.</p>

<p>Рашка област налази се у јужном планинско-котлинском делу централне&nbsp;Србије. Њој припадају планински предели између планина Јавора и Голије на&nbsp;северу и Мокре горе на југу, реке Лима на западу и Ибра на истоку.&nbsp;<br />Истраживана територија износила је 1.408 km2, на којој су обављена&nbsp;физичко-географска и друштвено географска истраживања.<br />На морфолошки јако издиференцираном терену Рашке Области&nbsp;размештено је 160 насеља са 124 051 становником (по попису 2002). Највећа&nbsp;концентрација становништва је у градским насељима Новом Пазару са 61 179&nbsp;(49,3 %) и Рашки са 6740 (5,4 %) становника. У Новом Пазару је&nbsp;сконцентрисано 63% становника Општине, а у Рашки живи 24% ст. Општине.&nbsp;<br />На том простору прожимају се и сједињују различити културни утицаји,&nbsp;чији су трагови видљиви у културном пејзажу у виду типова кућа и окућница,&nbsp;архитектуре градова, положаја и типова села, начина искоришћавања&nbsp;земљишта, саобраћајне повезаности, изграђености инфраструктуре, односа&nbsp;према животној средини и слично.</p> / <p>Raška oblast nalazi se u južnom planinsko-kotlinskom delu centralne&nbsp;Srbije. NJoj pripadaju planinski predeli između planina Javora i Golije na&nbsp;severu i Mokre gore na jugu, reke Lima na zapadu i Ibra na istoku.&nbsp;<br />Istraživana teritorija iznosila je 1.408 km2, na kojoj su obavljena&nbsp;fizičko-geografska i društveno geografska istraživanja.<br />Na morfološki jako izdiferenciranom terenu Raške Oblasti&nbsp;razmešteno je 160 naselja sa 124 051 stanovnikom (po popisu 2002). Najveća&nbsp;koncentracija stanovništva je u gradskim naseljima Novom Pazaru sa 61 179&nbsp;(49,3 %) i Raški sa 6740 (5,4 %) stanovnika. U Novom Pazaru je&nbsp;skoncentrisano 63% stanovnika Opštine, a u Raški živi 24% st. Opštine.&nbsp;<br />Na tom prostoru prožimaju se i sjedinjuju različiti kulturni uticaji,&nbsp;čiji su tragovi vidljivi u kulturnom pejzažu u vidu tipova kuća i okućnica,&nbsp;arhitekture gradova, položaja i tipova sela, načina iskorišćavanja&nbsp;zemljišta, saobraćajne povezanosti, izgrađenosti infrastrukture, odnosa&nbsp;prema životnoj sredini i slično.</p> / <p>The district of Raska is situated in a southern mountainous and valley part of&nbsp;the central Serbia. This district also includes the mounainous parts between the&nbsp;following mountains and rivers: mountins Javor and Golija in the north, Mokra Gora in&nbsp;the southern part, river Lim in the west and river Ibar in the east.<br />The examined territory amounted 1408 square kilometres. Withint this territory&nbsp;a very important physical, geographic and social explorations have been performed.<br />At the morphologically very dirrerent terrains 160 settlements are situated with&nbsp;124 051 inhabitants (census of 2002). The greatest concentration of inhabitants is in&nbsp;urban areas of Novi Pazar with 61179 (49,3%) and Raska with 6740 (5,4%)&nbsp;inhabitants.<br />In this region the various cultural influences are merging and joining together,&nbsp;and their traces are visible in the cultural environment concerning the types of the&nbsp;houses and yards, urban architecture, the position and types of the villages as well in&nbsp;the ways of soil usage, traffic connections, building of infrastructure, relations towards&nbsp;the life environment ans so on.</p>