This thesis presents a comprehensive phylogenetic and taxonomic study of an acoel subgroup, the Childiidae. Members of this taxon are characterized by well-developed male copulatory organs with conical/cylindrical stylets. The phylogenetic analyses, by means of total evidence approach, based on three molecular markers (18S and 28S rRNA genes and Histone H3) and 50 morphological characters reaffirm the non-monophyly of the Childiidae sensu Dörjes, 1968 (Actinoposthiidae and Childia+Paraphanostoma). The total evidence phylogeny strongly support the Childia+Paraphanostoma clade separate from other former members of the Childiidae, which are now placed in Actinoposthiidae. The monophyly of Childia+Paraphanostoma is well corroborated by several morphological characters. A new taxon Childia is defined, in accordance with the PhyloCode, comprising all former Paraphanostoma species and a member of the monotypic genus C. groenlandica. A new diagnosis for the current members of Childia is provided. Several structures, shown to hold promising phylogenetic signals for unraveling acoel relationships, such as musculature pattern, sperm and male copulatory organs, are investigated, using a combination of traditional and modern techniques (ultrastructure, immunocytochemistry and confocal microscopy), with main focus on Childia and its closest relatives. New characters are described and their phylogenetic significance assessed. Morphological characters relating to body-wall musculature, statocyst muscles, male copulatory organ musculature and ultrastructure, and sperm cytoplasmic granules are shown to carry important phylogenetic signals at lower taxonomic levels, while most of the characters related to sperm ultrastructure are useful at higher taxonomic levels within the Acoela. The data obtained undermine the phylogenetic use of the seminal bursa in Childia. In addition to this, it is shown that most of the classical morphological characters used in acoel taxonomy, obtained using traditional histological methods, may be misleading in identifying monophyletic entities within the Acoela. The most corroborated synapomorphies, identified in this thesis, are used in determining the taxonomic placement of a new viviparous acoel, Childia vivipara, into the taxon Childia.

<p>Род <em>Merodon Meigen</em> (Diptera: Syrphidae) се одликује великм бројем врста које имају&nbsp; функцију у опрашивању&nbsp; биљака. У оквиру овог рода својом разноврсношћу издваја се <em>Merodon aureus</em>&nbsp; група&nbsp; врста коју поред фенотипски различитих одликује и присуство већег броја криптичних&nbsp; врста. Због морфолошке сличности криптичне врсте представљају изазов за таксономе, те су молекуларне методе од посебног значаја. У том светлу примарни циљ овог истраживања је био утврђивање молекуларног диверзитета групе и могућности његове примене у таксономији. Истраживање је било засновано на анализи варијабилности секвенци&nbsp; COI&nbsp; и&nbsp; 28S&nbsp; рРНК гена за 718 јединки 41 описане или новоткривене врсте сирфида. Додатно, тестирана је примењивост мултилокусних&nbsp; ISSR маркера у раздвајању врста&nbsp; <em>M.&nbsp; luteomaculatus</em>&nbsp; комплекса. Узорци су тестирани и на присуство<em> Wolbachia</em> с обзиром да она може утицати на еволуцију митохондријалних гена. Добијени резултати су указали на високу варијабилност секвенци&nbsp; COI&nbsp; гена&nbsp; који се показао корисним у&nbsp; утврђивању граница&nbsp; криптичних&nbsp; врста у анализираним комплексима. Секвенце 28Ѕ рРНК гена у већини случајева нису биле од већег значаја за раздвајање врста, али би могле имати потенцијал у&nbsp; раздвајању комплекса&nbsp; или подгрупа&nbsp; врста као допуна анализи&nbsp; секвенци&nbsp; COI&nbsp; гена. Додатно,&nbsp; ISSR&nbsp; маркери су показали потенцијал за примену у молекуларној таксономији. Све анализиране врсте изузев <em>М. balkanicus</em> су биле заражене&nbsp; <em>Wolbachia,</em> али није утврђена јасна веза између варијабилности&nbsp; секвенци&nbsp; митохондријалног&nbsp; COI гена и инфекционог статуса врста. Утврђен образац генетичке варијабилности је вероватно&nbsp; обликован драстичним климатским променама&nbsp; током Плеистоцена и фрагментацијом хабитата. Да би се донели крајњи закључци о таксономском статусу предложених врста потребно је добијене резултате интегрисати са подацима других релевантних&nbsp; научних дисциплина.</p> / <p>Rod <em>Merodon Meigen</em> (Diptera: Syrphidae) se odlikuje velikm brojem vrsta koje imaju&nbsp; funkciju u oprašivanju&nbsp; biljaka. U okviru ovog roda svojom raznovrsnošću izdvaja se <em>Merodon aureus</em>&nbsp; grupa&nbsp; vrsta koju pored fenotipski različitih odlikuje i prisustvo većeg broja kriptičnih&nbsp; vrsta. Zbog morfološke sličnosti kriptične vrste predstavljaju izazov za taksonome, te su molekularne metode od posebnog značaja. U tom svetlu primarni cilj ovog istraživanja je bio utvrđivanje molekularnog diverziteta grupe i mogućnosti njegove primene u taksonomiji. Istraživanje je bilo zasnovano na analizi varijabilnosti sekvenci&nbsp; COI&nbsp; i&nbsp; 28S&nbsp; rRNK gena za 718 jedinki 41 opisane ili novotkrivene vrste sirfida. Dodatno, testirana je primenjivost multilokusnih&nbsp; ISSR markera u razdvajanju vrsta&nbsp; <em>M.&nbsp; luteomaculatus</em>&nbsp; kompleksa. Uzorci su testirani i na prisustvo<em> Wolbachia</em> s obzirom da ona može uticati na evoluciju mitohondrijalnih gena. Dobijeni rezultati su ukazali na visoku varijabilnost sekvenci&nbsp; COI&nbsp; gena&nbsp; koji se pokazao korisnim u&nbsp; utvrđivanju granica&nbsp; kriptičnih&nbsp; vrsta u analiziranim kompleksima. Sekvence 28Ѕ rRNK gena u većini slučajeva nisu bile od većeg značaja za razdvajanje vrsta, ali bi mogle imati potencijal u&nbsp; razdvajanju kompleksa&nbsp; ili podgrupa&nbsp; vrsta kao dopuna analizi&nbsp; sekvenci&nbsp; COI&nbsp; gena. Dodatno,&nbsp; ISSR&nbsp; markeri su pokazali potencijal za primenu u molekularnoj taksonomiji. Sve analizirane vrste izuzev <em>M. balkanicus</em> su bile zaražene&nbsp; <em>Wolbachia,</em> ali nije utvrđena jasna veza između varijabilnosti&nbsp; sekvenci&nbsp; mitohondrijalnog&nbsp; COI gena i infekcionog statusa vrsta. Utvrđen obrazac genetičke varijabilnosti je verovatno&nbsp; oblikovan drastičnim klimatskim promenama&nbsp; tokom Pleistocena i fragmentacijom habitata. Da bi se doneli krajnji zaključci o taksonomskom statusu predloženih vrsta potrebno je dobijene rezultate integrisati sa podacima drugih relevantnih&nbsp; naučnih disciplina.</p> / <p>Genus<em>&nbsp; Merodon&nbsp; Meigen&nbsp;</em> (Diptera: Syrphidae)&nbsp; is characterized by a large number of species which have a function in plants pollination. Within this genus, <em>Merodon </em>aureus species group is distinguished by its diversity and it is characterized not only by phenotypically divergent species but also with a large number of cryptic species. Because of the high morphological similarity, cryptic species are a challenge for taxonomist, thus molecular methods are of special importance. The primary goal of this research was to determine the molecular diversity of the group and the possibility of its application in taxonomy. The study was based on the sequences variability analysis of COI and 28S rRNA genes for 718 individuals belonging to 41 described or newly discovered hoverfly species. Additionally, the applicability in species delimitation of multilocus marker ISSR was tested on&nbsp; <em>M. luteomaculatus</em>&nbsp; species complex. Specimens have also been tested for<em> Wolbachia</em> since&nbsp; it may affect the evolution of mitochondrial genes. The obtained results indicated a high variability of the COI gene&nbsp; sequences that proved useful for determining the&nbsp; cryptic&nbsp; species boundaries in the analyzed complexes. Sequences of the 28S rRNA gene in&nbsp;&nbsp; most cases were not of much significance for the species delimitation, but they could have the potential to separate species complexes&nbsp; оr subgroups&nbsp; as a complement to the analysis of the COI gene&nbsp; sequences. Additionally, the ISSR markers showed potential for application in molecular taxonomy. All analyzed species&nbsp; except&nbsp; <em>M. balkanicus</em>&nbsp; were infected with&nbsp; <em>Wolbachia</em>, but no clear&nbsp; relation&nbsp; was established between the sequence variability of the mitochondrial COI gene and&nbsp; the infectious status of species. The established pattern of genetic variability is probably shaped&nbsp; by drastic climatic changes during Pleistocene and habitats fragmentation. In order to&nbsp; achieve&nbsp; the final conclusions on the taxonomic status of the proposed species, it is necessary to integrate the obtained results with the data of other&nbsp; relevant scientific disciplines.</p>