Darbo pradžioje apžvelgiamos vartotojo sąsajos, kokios yra ateities perspektyvos smegenų-kompiuterio sąsajoms, kokie tyrimai atliekami šioje srityje. Aprašoma, kas yra elektroencefalografija (EEG), kaip atsiranda elektriniai impulsai smegenyse ir ką nagrinėja neuroestetikos mokslas. Magistrinio darbo tikslas buvo ištirti, kokiu tikslumu galima prognozuoti, ar subjektui patiks paveikslas. Prognozės yra atliekamos iš subjekto EEG signalų, kurie yra gaunami naudojant Neurosky MindWave įrenginį. Duomenų klasifikavimui yra naudojamas vienasluoksnis neuroninis tinklas sukurtas su MATLAB programine įranga. Darbo metu buvo sukurta iPad kompiuteriui skirta programa, kuri vaizduoja stimulus ir įrašinėja EEG duomenis iš Neurosky MindWave įrenginio. Stimulams yra naudojami įvairių laikotarpių, skirtingų autorių tapybos darbai. Tyrimas parodė, kad įmanoma prognozuoti vartotojo pasirikimą tiksliau negu atsitiktinumas. Klasifikatoriaus tikslumas daugiausia duomenų turinčiam subjektui siekia iki 74%. Tuo tarpu apmokant dirbtinį neuroninį tinklą visų subjektų duomenimis, klasifikatoriaus tikslumas yra labai panašus į atsitiktinumą – 55%. / The aim of this thesis is to study the accuracy of prediction of subject’s preferences when observing various paintings. Prediction is caried out using subject’s EEG signals which are produced using Neurosky MindWave device. To clasify data one layer artificial neuron network is used. The network is a MATLAB application. For this study application for iPad is created. This application represents and records EEG data from Neurosky MindWave device. In order to produce stimuli subjects are presented with paintings by various artists from different epoches. The study showed that it is posible to predict the preference with accuracy greater than a mere chance. The classifier’s accuracy for the subject with most data is up to 74% (average 64.58%). For other subjects’ the accuracy of prediction of 58% is reached.

<p>УВОД: Епилепсију карактерише појава рекурентних непровоцираних напада који су манифестација појачане активности појединих епилептички измењених неуронских група у мозгу. Електроенцефалографија (EEG), је једина метода која може открити присуство фокалних или генерализованих епилептиформних пражњења, и пружити податке који су неопходни за синдромску класификацију епилепсија. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ: Истраживање је обухватило 229 oсоба након првог епилептичког напада. Све особе су испитиване према дијагностичком протоколу који је обухватио анамнестичке и клиничке податке као и резултате допунских EEG и неурорадиолошких (CT, MRI) испитивања. Патолошки EEG налаз је описан као епилептиформан или неепилептиформан, генерализованог, нелатерализованог или фокалног типа. Неурорадиолошки снимак је сматран патолошким уколико је откривена потенцијално епилептогена лезија. Класификација типа и етиологије првог епилептичког напада је извршена у односу на важеће критеријуме. РЕЗУЛТАТИ: Нападе непознатог узрока је имало 51% особа, док је 49% особа имало симптоматске нападе. Најчешћи су били напади генерализованог типа (примарни или секундарни). Патолошки измењен EEG је регистрован код 76% особа, 47% је имало регистровану интерикталну епилептиформну активност (28% фокалну, 16% генерализовану), а&nbsp; у 31% EEG регистрација је бележена спора интериктална активност. Након депривације спавања, епилептиформна активност која је регистрована на EEG-у код 60% особа, била је најчешће фокалног типа (37%). Фактори који су дали статистички значајан допринос појави интерикталне епилептиформне активности су били старост (р 0,000; OR 1,036; 95%CI 1,021-1,051) и тип првог напада (р 0,016; OR 1,00a - 1,937; 95%CI 1,130-3,319). Ризик од рекурентних напада је био највиши код жаришних лезија (р=0,012) које су смештене у фронталном или темпоралном региону (р=0,012).&nbsp; ЗАКЉУЧАК: У периоду након првог непровоцираног напада епилептиформна активност је била чешћа код особа млађе старостне доби са генерализованим типом напада у односу на старије особе са жаришним типом напада. Иако EEG може помоћи у сагледавању епилептичке природе кризе свести, посебно код млађих особа, ипак код многих, дијагноза епилепсије зависи од појаве поновног епилептичког напада.</p> / <p>UVOD: Epilepsiju karakteriše pojava rekurentnih neprovociranih napada koji su manifestacija pojačane aktivnosti pojedinih epileptički izmenjenih neuronskih grupa u mozgu. Elektroencefalografija (EEG), je jedina metoda koja može otkriti prisustvo fokalnih ili generalizovanih epileptiformnih pražnjenja, i pružiti podatke koji su neophodni za sindromsku klasifikaciju epilepsija. MATERIJAL I METODE: Istraživanje je obuhvatilo 229 osoba nakon prvog epileptičkog napada. Sve osobe su ispitivane prema dijagnostičkom protokolu koji je obuhvatio anamnestičke i kliničke podatke kao i rezultate dopunskih EEG i neuroradioloških (CT, MRI) ispitivanja. Patološki EEG nalaz je opisan kao epileptiforman ili neepileptiforman, generalizovanog, nelateralizovanog ili fokalnog tipa. Neuroradiološki snimak je smatran patološkim ukoliko je otkrivena potencijalno epileptogena lezija. Klasifikacija tipa i etiologije prvog epileptičkog napada je izvršena u odnosu na važeće kriterijume. REZULTATI: Napade nepoznatog uzroka je imalo 51% osoba, dok je 49% osoba imalo simptomatske napade. Najčešći su bili napadi generalizovanog tipa (primarni ili sekundarni). Patološki izmenjen EEG je registrovan kod 76% osoba, 47% je imalo registrovanu interiktalnu epileptiformnu aktivnost (28% fokalnu, 16% generalizovanu), a&nbsp; u 31% EEG registracija je beležena spora interiktalna aktivnost. Nakon deprivacije spavanja, epileptiformna aktivnost koja je registrovana na EEG-u kod 60% osoba, bila je najčešće fokalnog tipa (37%). Faktori koji su dali statistički značajan doprinos pojavi interiktalne epileptiformne aktivnosti su bili starost (r 0,000; OR 1,036; 95%CI 1,021-1,051) i tip prvog napada (r 0,016; OR 1,00a - 1,937; 95%CI 1,130-3,319). Rizik od rekurentnih napada je bio najviši kod žarišnih lezija (r=0,012) koje su smeštene u frontalnom ili temporalnom regionu (r=0,012).&nbsp; ZAKLJUČAK: U periodu nakon prvog neprovociranog napada epileptiformna aktivnost je bila češća kod osoba mlađe starostne dobi sa generalizovanim tipom napada u odnosu na starije osobe sa žarišnim tipom napada. Iako EEG može pomoći u sagledavanju epileptičke prirode krize svesti, posebno kod mlađih osoba, ipak kod mnogih, dijagnoza epilepsije zavisi od pojave ponovnog epileptičkog napada.</p> / <p>INTRODUCTION: Epilepsy is characterized by recurrent, unprovoked seizures defined as the manifestation of epileptic excessive activity of neurons in the brain. Electroencephalography (EEG) provides a different focal and generalized epileptiform discharges and essential information for the syndromic classification of epilepsy. MATERIALS AND METHODS: The investigation included 229 patients with first epileptic seizure. Assesment of the first seizure presentation requires systematic clinical approach and diagnostic tests such as EEG and neuroradiological methods. In all the patients first time EEG had been performed within a month of the event. The presence of abnormal EEG activity was classified as epileptic or non-epileptic, of focal, nonlateralized or generalized type. RESULTS: 51% of all persons had a presumed seizure of unknown origin and 49% had presumed remote symptomatic seizures. About 73% had generalized seizures (primarily or secondarily). Abnormal single EEGs were present in 76%, with epileptiform activity in 47% (28% focal, 16% generalized), and nonepileptic slowing activity in 31%. Epileptiform EEG activity was present in 60%, and was predominantely focal (37%) if registration was done after sleep-deprivation. Statistical significance on interictal epileptorm activity was registered in younger age of first seizure oncet (р 0,000; OR 1,036; 95%CI 1,021-1,051) and with generalized seizures (р 0,016; OR 1,00a - 1,937; 95%CI 1,130-3,319). Reccurence risk increased in presence of focal type first seizure (p=0,012), and in frontal or temporal localization of epileptogenic lesions (p=0,012). CONCLUSION: Following a single unprovoked presumed seizure epileptiform activity was most common in younger patients with generalized seizures compared with older individuals with focal seizures. Reccurence risk increased in focal frontal and temporal seizures. Although the EEG is particularly helpful in supporting the epileptic nature of the event in younger patients, still many patients need further seizure reccurence, to be diagnosed.</p>

<p>Uzroci gubitka svesti su različiti i te&scaron;ko ih je diferencirati. Razlikovanja epileptičkih od neepileptičkih gubitaka svesti je od krucijalnog značaja za ispitivanje, lečenja i prognoze ovih poremećaja. Elektroencefalografija (EEG) je standardna, neinvazivna metoda koja se koristi u ispitivanju nakon gubitka svesti. Inicijalni EEG nalaz nakon prvog gubitka svesti može biti normalan, specifičan ili nespecifičan. Procenat patolo&scaron;kog EEG nalaza je veći kod rano urađenog EEG pregleda. Kod dece rani EEG pregled u roku od 48h ne pokazuje statistički značajne abnormalnosti. Spontanim spavanjem ili EEG pregledom nakon deprivacije spavanja se beleži značajno veća prisutnost epileptiformnih promena kod dece starije od 3 godine, čak i kada je prvi EEG u budnom stanju normalan. Kombinacijama pregleda u budnom stanju i spavanju povećava prisutnost patolo&scaron;kih promena u EEG zapisu. Materijal metode: Istraživanje je obuhvatilo 198 dece uzrasta od 3-12 godine života nakon prvog gubitka svesti. Ispitanici su klasifikovani u dve grupe na osnovu otpusne dijagnoze: na grupu dece kod kojih dijagnoza epilepsije nije postavljena i na grupu dece kod kojih je dijagnoza epilepsije potvrđena. Korelirani su nalazi EEG-a u budnom stanju i spavanju (spontanom ili nakon deprivacije spavanja) sa anamnestičkim i kliničkim podacima o gubitku svesti, podacima o dužini trajanja gubitka svesti i vremena oporavka, vremenom kada je urađen prvi EEG u odnosu na gubitak svesti kao i sa podacima o ličnoj i porodičnoj anamnezi, a koji su navedeni u protokolu istraživanja. Ispitanici su potom podeljeni prema uzrastu u pet grupa u intervalima od 2 godine (3-4; 5-6; 7-8; 9-10; 11-12). Rezultati: Nakon prvog gubitka svesti specifičan (epileptiformni) nalaz EEG u budnom stanju imalo je 41,97% ispitanika, a 58,03% je imalo nespecifičan ili uredan EEG nalaz u budnom stanju, dok je specifičan nalaz EEG u spavanju imalo je 73,57% ispitanika, a 26,43% je imalo nespecifičan ili uredan EEG nalaz u spavanju. Ispitanici koji su imali specifičan EEG nalaz u budnom stanju imali su i specifičan nalaz u spavanju, a 45,07%, nakon deprivacije sna. Ispitanici koji su u budnom stanju imali nespecifičan ili uredan EEG nalaz u budnom stanju su u 35,92% nakon deprvacije spavanja imali specifičan EEG nalaz u spavanju, za razliku od 1,41% dece koji su imali specifičan EEG nalaz u spontanom spavanju. Sumarno gledano bolesnici koji su &ldquo;aktivirani&rdquo; odnosno oni kod kojih je deprivacija spavanja uticala na dobijanje specifičnog nalaza (epileptiformnih pormena) u spavanju čine 37.32% od svih ispitanika sa specifičnim (epileptiformnim) promenama u EEG-u u spavanju Zaključak: Kod većine pacijenata nakon prvog gubitka svesti EEG nalaz u budnom stanju je bio nespecifičan ili uredan. Procenat specifičnih EEG nalaza (epileptiformnih promena) se značajno povećao prilikom snimanja EEG u spavanju. Naročito velika korist od deprivacije spavanja kao metode aktivacije potvrđena kod onih pacijenata koji su imali inicijalni EEG u budnom stanju uredan ili nespecifičan. Dobijeni rezultati nesumljivo ukazuju na efikasnost deprivacije spavanja kao provokacione metode i povećanja procenta interiktalnihepileptiformnih EEG promena. Neprovociranih prvi gubitci svesti su se če&scaron;će javljali u grupi dece kod kojih je dijagnoza epilepsije potvrđena, dok su se provocirani gubitci svesti javljali če&scaron;će u grupi dece kod kojih dijagnoza epilepsije nije postavljena. Uzrast dece nije uticao na postavljanje dijagnoze epilepsije kao ni na inicijalne nalaze EEGa u budnom stanju i spavanju ali se registrovalo povećanje specifičnih nalaza (epileptiformnih promena) EEG-a, nakon deprivacije spavanja , sa porastom godina života.</p> / <p>The reasons for the loss of consciousness are various and difficult to be differentiated. It is of utmost importance to differentiate between epileptic and non-epileptic losses of consciousness for the purpose of testing, treating and giving prognosis related to this disorder. Electroencephalography (EEG) is a standard, non-invasive method used in testing after the loss of consciousness. The initial EEG after the first loss of consciousness can be normal, specific and non-specific. The percentage of pathological EEG findings is higher in EEG exams performed at an earlier stage. In children, an early EEG exam within 48 hours does not reveal any statistically relevant abnormalities. Spontaneous sleeping or an EEG examination after sleep deprivation leads to a significantly higher number of epileptiform changes in children above the age of 3, even in cases when the first EEG in the awake state was normal. Combinations of examinations in the awake state and during sleep lead to an increased presence of pathological changes in the EEG recording. Material and methods: The research included 198 children aged 3-12 who have experienced their first loss of consciousness. The subjects were classified into two groups, based on their discharge diagnosis: children who have not been diagnosed with epilepsy and children who have had epilepsy confirmed. A correlation was established between EEG findings in the awake state and sleep (spontaneous or following sleep deprivation) and medical history and clinical data related to the loss of consciousness, the information about the length of the loss of consciousness and recovery time, the time when the first EEG examination was performed in relation to the loss of consciousness, as well as the data from the personal and family history. The subjects were further divided into five groups, depending on their age, with each group covering a 2-year period (3-4; 5-6; 7-8; 9-10; 11-12). Results: Following the first loss of consciousness, specific (epileptiform) EEG findings were noticed in 41.97% subjects, while 58.03% of them had non-specific, i.e. regular findings in the awake state. When it comes to the findings during sleep, 73,57% were specific, while 26,43% were non-specific, i.e. regular. The subjects who had specific EEG findings in the awake state also had specific findings during sleep, while that percentage was 45,07% after sleep deprivation. The subjects who had non-specific, i.e. regular EEG findings in the awake state had specific EEG findings during sleep in 35.92% of the cases following sleep deprivation, while 1.41% of the children had specific EEG findings during spontaneous sleep. In total, the patients who were &ldquo;activated&rdquo;, i.e. those whose sleep deprivation contributed to specific findings (epileptiform changes) during sleep comprise 37.32% of all subjects with specific (epileptiform) changes in the EEG findings during sleep. Conclusion: In most patients suffering from the first loss of consciousness the EEG findings were non-specific, i.e. regular. The percentage of specific EEG findings (epileptiform changes) was significantly increased when the EEG examination was performed during sleep. Sleep deprivation, as an activation method, was particularly useful in patients whose initial EEG findings in the awake state were regular, i.e. non-specific. The results obtained undoubtedly confirm the efficiency of sleep deprivation as a provoking method and the increase of the percentage of interictal epileptiform EEG changes. Unprovoked first losses of consciousness were more common in the group of children who have had the diagnosis of epilepsy confirmed, while provoked losses of consciousness were more common in the group of children who have not been diagnosed with epilepsy. The age of children did not affect the process of establishing a diagnosis of epilepsy, nor did it affect the initial EEG findings in the awake state or during sleep, but it was observed that the number of specific EEG findings (epileptiform changes) following sleep deprivation increased with the increase of the age of the patients.</p>