Thesis (M.S.)--University of Wisconsin--Madison, 1966. / eContent provider-neutral record in process. Description based on print version record. Includes bibliographical references.

Thesis (Ph. D.)--University of Florida, 2005. / Title from title page of source document. Document formatted into pages; contains 160 pages. Includes vita. Includes bibliographical references.

Thesis (doctoral)--Tampere University of Technology, 2009. / Includes bibliographical references. Also available on the World Wide Web.

Thesis (M. Phil.)--University of Hong Kong, 2006. / Also available in print.

Thesis (M. Phil.)--University of Hong Kong, 2006.

<p>УВОД: Епилепсију карактерише појава рекурентних непровоцираних напада који су манифестација појачане активности појединих епилептички измењених неуронских група у мозгу. Електроенцефалографија (EEG), је једина метода која може открити присуство фокалних или генерализованих епилептиформних пражњења, и пружити податке који су неопходни за синдромску класификацију епилепсија. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ: Истраживање је обухватило 229 oсоба након првог епилептичког напада. Све особе су испитиване према дијагностичком протоколу који је обухватио анамнестичке и клиничке податке као и резултате допунских EEG и неурорадиолошких (CT, MRI) испитивања. Патолошки EEG налаз је описан као епилептиформан или неепилептиформан, генерализованог, нелатерализованог или фокалног типа. Неурорадиолошки снимак је сматран патолошким уколико је откривена потенцијално епилептогена лезија. Класификација типа и етиологије првог епилептичког напада је извршена у односу на важеће критеријуме. РЕЗУЛТАТИ: Нападе непознатог узрока је имало 51% особа, док је 49% особа имало симптоматске нападе. Најчешћи су били напади генерализованог типа (примарни или секундарни). Патолошки измењен EEG је регистрован код 76% особа, 47% је имало регистровану интерикталну епилептиформну активност (28% фокалну, 16% генерализовану), а&nbsp; у 31% EEG регистрација је бележена спора интериктална активност. Након депривације спавања, епилептиформна активност која је регистрована на EEG-у код 60% особа, била је најчешће фокалног типа (37%). Фактори који су дали статистички значајан допринос појави интерикталне епилептиформне активности су били старост (р 0,000; OR 1,036; 95%CI 1,021-1,051) и тип првог напада (р 0,016; OR 1,00a - 1,937; 95%CI 1,130-3,319). Ризик од рекурентних напада је био највиши код жаришних лезија (р=0,012) које су смештене у фронталном или темпоралном региону (р=0,012).&nbsp; ЗАКЉУЧАК: У периоду након првог непровоцираног напада епилептиформна активност је била чешћа код особа млађе старостне доби са генерализованим типом напада у односу на старије особе са жаришним типом напада. Иако EEG може помоћи у сагледавању епилептичке природе кризе свести, посебно код млађих особа, ипак код многих, дијагноза епилепсије зависи од појаве поновног епилептичког напада.</p> / <p>UVOD: Epilepsiju karakteriše pojava rekurentnih neprovociranih napada koji su manifestacija pojačane aktivnosti pojedinih epileptički izmenjenih neuronskih grupa u mozgu. Elektroencefalografija (EEG), je jedina metoda koja može otkriti prisustvo fokalnih ili generalizovanih epileptiformnih pražnjenja, i pružiti podatke koji su neophodni za sindromsku klasifikaciju epilepsija. MATERIJAL I METODE: Istraživanje je obuhvatilo 229 osoba nakon prvog epileptičkog napada. Sve osobe su ispitivane prema dijagnostičkom protokolu koji je obuhvatio anamnestičke i kliničke podatke kao i rezultate dopunskih EEG i neuroradioloških (CT, MRI) ispitivanja. Patološki EEG nalaz je opisan kao epileptiforman ili neepileptiforman, generalizovanog, nelateralizovanog ili fokalnog tipa. Neuroradiološki snimak je smatran patološkim ukoliko je otkrivena potencijalno epileptogena lezija. Klasifikacija tipa i etiologije prvog epileptičkog napada je izvršena u odnosu na važeće kriterijume. REZULTATI: Napade nepoznatog uzroka je imalo 51% osoba, dok je 49% osoba imalo simptomatske napade. Najčešći su bili napadi generalizovanog tipa (primarni ili sekundarni). Patološki izmenjen EEG je registrovan kod 76% osoba, 47% je imalo registrovanu interiktalnu epileptiformnu aktivnost (28% fokalnu, 16% generalizovanu), a&nbsp; u 31% EEG registracija je beležena spora interiktalna aktivnost. Nakon deprivacije spavanja, epileptiformna aktivnost koja je registrovana na EEG-u kod 60% osoba, bila je najčešće fokalnog tipa (37%). Faktori koji su dali statistički značajan doprinos pojavi interiktalne epileptiformne aktivnosti su bili starost (r 0,000; OR 1,036; 95%CI 1,021-1,051) i tip prvog napada (r 0,016; OR 1,00a - 1,937; 95%CI 1,130-3,319). Rizik od rekurentnih napada je bio najviši kod žarišnih lezija (r=0,012) koje su smeštene u frontalnom ili temporalnom regionu (r=0,012).&nbsp; ZAKLJUČAK: U periodu nakon prvog neprovociranog napada epileptiformna aktivnost je bila češća kod osoba mlađe starostne dobi sa generalizovanim tipom napada u odnosu na starije osobe sa žarišnim tipom napada. Iako EEG može pomoći u sagledavanju epileptičke prirode krize svesti, posebno kod mlađih osoba, ipak kod mnogih, dijagnoza epilepsije zavisi od pojave ponovnog epileptičkog napada.</p> / <p>INTRODUCTION: Epilepsy is characterized by recurrent, unprovoked seizures defined as the manifestation of epileptic excessive activity of neurons in the brain. Electroencephalography (EEG) provides a different focal and generalized epileptiform discharges and essential information for the syndromic classification of epilepsy. MATERIALS AND METHODS: The investigation included 229 patients with first epileptic seizure. Assesment of the first seizure presentation requires systematic clinical approach and diagnostic tests such as EEG and neuroradiological methods. In all the patients first time EEG had been performed within a month of the event. The presence of abnormal EEG activity was classified as epileptic or non-epileptic, of focal, nonlateralized or generalized type. RESULTS: 51% of all persons had a presumed seizure of unknown origin and 49% had presumed remote symptomatic seizures. About 73% had generalized seizures (primarily or secondarily). Abnormal single EEGs were present in 76%, with epileptiform activity in 47% (28% focal, 16% generalized), and nonepileptic slowing activity in 31%. Epileptiform EEG activity was present in 60%, and was predominantely focal (37%) if registration was done after sleep-deprivation. Statistical significance on interictal epileptorm activity was registered in younger age of first seizure oncet (р 0,000; OR 1,036; 95%CI 1,021-1,051) and with generalized seizures (р 0,016; OR 1,00a - 1,937; 95%CI 1,130-3,319). Reccurence risk increased in presence of focal type first seizure (p=0,012), and in frontal or temporal localization of epileptogenic lesions (p=0,012). CONCLUSION: Following a single unprovoked presumed seizure epileptiform activity was most common in younger patients with generalized seizures compared with older individuals with focal seizures. Reccurence risk increased in focal frontal and temporal seizures. Although the EEG is particularly helpful in supporting the epileptic nature of the event in younger patients, still many patients need further seizure reccurence, to be diagnosed.</p>