No description available.

<p>Демократске промене почетком 21. века отвориле су могућност традиционалним верским заједницама на територији Републике Србије, а међу њима посебно Српској православној цркви (по броју својих чланова највећој верској заједници), за остваривање њене мисије у школском систему, као и за утицај на морално васпитање и живот младих. Иако се мало аутора на нашим просторима бавило темом религијског образовања, за теоријску основу овог рада су могла послужити схватања о моралности познатих филозофа и психолога који су се бавили развојем моралности, као и педагошка схватања о подстицању развоја моралности, те методолошки начини проучавања моралности и моралног васпитања код нас и у свету. Филозофи, педагози и психолози су на свој начин доприносили упознавању моралног развоја и начина формирања моралне особе, али ипак, нису сви имали јединствен став нити су се сви бавили развојним ступњевима који су значајни за морално васпитање, и који, у једном делу, одговарају овом истраживању, него се то кроз историју мењало. Међутим, све то је ипак у извесном смислу само део онога чиме се бави верска настава, односно део који се односи на есхатолошку моралност је на известан начин индиректно дотицан у филозофској и психолошкој литератури.<br />Намера овог рада јесте утврђивање у којој мери верска настава утиче на моралност младих, кроз испитивање повезаности сета религиозних и сета моралних својстава са индикаторима остварења моралности, односно утврђивање нивоа моралности младих који похађају верску наставу. Као репрезенти моралних својстава одабрани су: 1. интегритет (поступање у складу са принципима, вредностима и уверењима, причање истине, залагање за оно што је исправно, испуњавање обећања), 2. одговорност (преузимање одговорности за личне изборе, признавање грешака и пропуста, прихватање одговорности за служење другима), 3. саосећање (активна брига о другима), 4. праштање (спремност на праштање сопствених грешака, спремност на праштање туђих грешака).<br />Поред тога што се у овом раду настоји да се емпиријским путем пронађу и пруже одговори на поменуто питање феномена односа религиозности и моралности као ефеката<br />vii<br />верске наставе, налази истраживања имају и практичне импликације на организацију верске наставе. У истраживању су постављени задаци да се утврде систем вредности, морални ставови и ниво есхатолошког узрастања младих који похађају верску наставу, као и да се утврде фактори који доприносе моралном васпитању у верској настави. Основна претпоставка односи се на то да млади који похађају верску наставу имају развијену моралност, а посебне хипотезе на то да млади који похађају верску наставу имају хришћански систем вредности и позитивне ставове према хришћанском моралу, те да верска настава статистички значајно доприноси есхатолошкој моралности младих.<br />Истраживање је спроведено међу испитаницима основношколског узраста (7. и 8. разреди) и средњошколског узраста (3. и 4. разреди), јер се на овом узрасту остварује диференцијација и актуелизација потенцијала, кроз јасне назнаке владања садржајима одређене области и креативне продукције у неком социјално релевантном облику. Завршни разреди основне и средње школе подразумевају присуство високих способности кроз специфичне домене и области знања, уз профилисана и конзистентна интересовања за друштвено-моралне проблеме, преиспитивање исправности правила понашања и закона који се младима намећу од стране породице или вршњака, као и могућност апстрактног мишљења. (Coleman &amp; Cross, 2001). Узорак је невероватносни, пригодни &ndash; групни - према узрасту, па је начин узорковања обухватио и елементе стратификованог узорка. У оквиру три стратума, упитником је испитано 446 ученика основних и средњих школа са територије Епархије банатске.<br />Од значајнијих налаза издвајају се:<br />-у систему вредности младих уочава се да су љубав и чистота срца најреспектованије врлине, да већина испитаника има негативан однос према истополним браковима, те да страх од казне диктира морално понашање, а интернализација још увек за основу има спољашњи ауторитет, што указује на хетерономни степен развоја моралности, док разлике између пола, места обитавања и узраста нису значајне;<br />-у вери и есхатологији младих уочава се аспект есхатолошке моралности који је на високом нивоу, будући да испитаници поимају Бога као живу и конкретну Личност Господа Исуса Христа присутну у Цркви Духом Светим, а однос са Њим кроз љубав, веру, молитву и конкретно учешће у Светој литургији као икони Царства Небеског доживљавају као пресудан за остварење Боголикости, док Вечни живот представља васкрсење мртвих у другом доласку Христовом и остварење узвишене моралне личности. Разлике између пола, места обитавања и узраста испитаника, у погледу узрастања у есхатолошком аспекту моралности, говоре у корист старијих испитаника, женског пола, из градске средине;</p><p>-у доприносу верске наставе моралном формирању личности увиђа се да су вера у Бога и жеља да се верски образују главни разлози опредељења испитаника за похађање верске наставе, да је личност вероучитеља од великог значаја, а њен допринос зависи од познавања садржаја које преноси ученицима, да је најзначајнији начин извођења верске наставе путем посета Светим храмовима и учествовања у црквеним богослужењима, уз тумачење смисла црквених празника и богослужбених радњи, док су најмање значајне информационо-комуникационе технологије. Практична педагошка импликација ових налаза јесте посвећивање посебне пажње кадровском потенцијалу.</p> / <p>Demokratske promene početkom 21. veka otvorile su mogućnost tradicionalnim verskim zajednicama na teritoriji Republike Srbije, a među njima posebno Srpskoj pravoslavnoj crkvi (po broju svojih članova najvećoj verskoj zajednici), za ostvarivanje njene misije u školskom sistemu, kao i za uticaj na moralno vaspitanje i život mladih. Iako se malo autora na našim prostorima bavilo temom religijskog obrazovanja, za teorijsku osnovu ovog rada su mogla poslužiti shvatanja o moralnosti poznatih filozofa i psihologa koji su se bavili razvojem moralnosti, kao i pedagoška shvatanja o podsticanju razvoja moralnosti, te metodološki načini proučavanja moralnosti i moralnog vaspitanja kod nas i u svetu. Filozofi, pedagozi i psiholozi su na svoj način doprinosili upoznavanju moralnog razvoja i načina formiranja moralne osobe, ali ipak, nisu svi imali jedinstven stav niti su se svi bavili razvojnim stupnjevima koji su značajni za moralno vaspitanje, i koji, u jednom delu, odgovaraju ovom istraživanju, nego se to kroz istoriju menjalo. Međutim, sve to je ipak u izvesnom smislu samo deo onoga čime se bavi verska nastava, odnosno deo koji se odnosi na eshatološku moralnost je na izvestan način indirektno dotican u filozofskoj i psihološkoj literaturi.<br />Namera ovog rada jeste utvrđivanje u kojoj meri verska nastava utiče na moralnost mladih, kroz ispitivanje povezanosti seta religioznih i seta moralnih svojstava sa indikatorima ostvarenja moralnosti, odnosno utvrđivanje nivoa moralnosti mladih koji pohađaju versku nastavu. Kao reprezenti moralnih svojstava odabrani su: 1. integritet (postupanje u skladu sa principima, vrednostima i uverenjima, pričanje istine, zalaganje za ono što je ispravno, ispunjavanje obećanja), 2. odgovornost (preuzimanje odgovornosti za lične izbore, priznavanje grešaka i propusta, prihvatanje odgovornosti za služenje drugima), 3. saosećanje (aktivna briga o drugima), 4. praštanje (spremnost na praštanje sopstvenih grešaka, spremnost na praštanje tuđih grešaka).<br />Pored toga što se u ovom radu nastoji da se empirijskim putem pronađu i pruže odgovori na pomenuto pitanje fenomena odnosa religioznosti i moralnosti kao efekata<br />vii<br />verske nastave, nalazi istraživanja imaju i praktične implikacije na organizaciju verske nastave. U istraživanju su postavljeni zadaci da se utvrde sistem vrednosti, moralni stavovi i nivo eshatološkog uzrastanja mladih koji pohađaju versku nastavu, kao i da se utvrde faktori koji doprinose moralnom vaspitanju u verskoj nastavi. Osnovna pretpostavka odnosi se na to da mladi koji pohađaju versku nastavu imaju razvijenu moralnost, a posebne hipoteze na to da mladi koji pohađaju versku nastavu imaju hrišćanski sistem vrednosti i pozitivne stavove prema hrišćanskom moralu, te da verska nastava statistički značajno doprinosi eshatološkoj moralnosti mladih.<br />Istraživanje je sprovedeno među ispitanicima osnovnoškolskog uzrasta (7. i 8. razredi) i srednjoškolskog uzrasta (3. i 4. razredi), jer se na ovom uzrastu ostvaruje diferencijacija i aktuelizacija potencijala, kroz jasne naznake vladanja sadržajima određene oblasti i kreativne produkcije u nekom socijalno relevantnom obliku. Završni razredi osnovne i srednje škole podrazumevaju prisustvo visokih sposobnosti kroz specifične domene i oblasti znanja, uz profilisana i konzistentna interesovanja za društveno-moralne probleme, preispitivanje ispravnosti pravila ponašanja i zakona koji se mladima nameću od strane porodice ili vršnjaka, kao i mogućnost apstraktnog mišljenja. (Coleman &amp; Cross, 2001). Uzorak je neverovatnosni, prigodni &ndash; grupni - prema uzrastu, pa je način uzorkovanja obuhvatio i elemente stratifikovanog uzorka. U okviru tri stratuma, upitnikom je ispitano 446 učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije Eparhije banatske.<br />Od značajnijih nalaza izdvajaju se:<br />-u sistemu vrednosti mladih uočava se da su ljubav i čistota srca najrespektovanije vrline, da većina ispitanika ima negativan odnos prema istopolnim brakovima, te da strah od kazne diktira moralno ponašanje, a internalizacija još uvek za osnovu ima spoljašnji autoritet, što ukazuje na heteronomni stepen razvoja moralnosti, dok razlike između pola, mesta obitavanja i uzrasta nisu značajne;<br />-u veri i eshatologiji mladih uočava se aspekt eshatološke moralnosti koji je na visokom nivou, budući da ispitanici poimaju Boga kao živu i konkretnu Ličnost Gospoda Isusa Hrista prisutnu u Crkvi Duhom Svetim, a odnos sa NJim kroz ljubav, veru, molitvu i konkretno učešće u Svetoj liturgiji kao ikoni Carstva Nebeskog doživljavaju kao presudan za ostvarenje Bogolikosti, dok Večni život predstavlja vaskrsenje mrtvih u drugom dolasku Hristovom i ostvarenje uzvišene moralne ličnosti. Razlike između pola, mesta obitavanja i uzrasta ispitanika, u pogledu uzrastanja u eshatološkom aspektu moralnosti, govore u korist starijih ispitanika, ženskog pola, iz gradske sredine;</p><p>-u doprinosu verske nastave moralnom formiranju ličnosti uviđa se da su vera u Boga i želja da se verski obrazuju glavni razlozi opredeljenja ispitanika za pohađanje verske nastave, da je ličnost veroučitelja od velikog značaja, a njen doprinos zavisi od poznavanja sadržaja koje prenosi učenicima, da je najznačajniji način izvođenja verske nastave putem poseta Svetim hramovima i učestvovanja u crkvenim bogosluženjima, uz tumačenje smisla crkvenih praznika i bogoslužbenih radnji, dok su najmanje značajne informaciono-komunikacione tehnologije. Praktična pedagoška implikacija ovih nalaza jeste posvećivanje posebne pažnje kadrovskom potencijalu.</p> / <p>The democratic social changes in the early 21st century opened up the possibility of the traditional religious communities in the Republic of Serbia, including in particular Serbian Orthodox Church (by the number of its members the largest religious community), for the achievement of its mission in the school system, as well as the impact on moral education and life of young people. Although few authors in our area dealt with religious education, the theoretical basis of this study could be based on conceptions of morality by famous philosophers and psychologists who have studied the development of morality, as well as the pedagogical conceptions of encouraging the development of morality and methodological ways of studying morality and moral education in our country and in the world. Philosophers, educators and psychologists in their own way contributed to the introduction of moral development and ways of forming moral individuals, but not everyone had a unified position, nor have dealt with all the developmental stages that are important for moral guidance, and which, in part, corresponding to the research, but it has been changed through history. However, all this is still in a sense, only the part of influence of religious instruction, or the part that refers to the eschatological morality is in some way indirectly connected with it in the philosophical and psychological literature.<br />The intention of this work is to determine the extent to which religious education affects the morality of young people, through testing connectivity among sets of religious and moral properties with indicators that shows the level of morality realization, that determine the level of morality of young people who attend religious education. As representatives of moral qualities were selected: 1 Integrity (complying with the principles, values and beliefs, telling the truth, commitment to what is right, fulfilling promises) 2. Responsibility (taking responsibility for personal choices, recognition of errors and omissions, acceptance of responsibility for service to others), 3. Sympathy (active concern for others) 4. Forgiveness (a willingness to forgive our mistakes, willingness to forgive others&#39; mistakes).<br />x<br />In addition to this paper, besides the intention to find empirically and provide answers to the aforementioned question the phenomenon of the relationship between religiosity and morality as well as the effects of religious teaching, research findings have practical implications for the organization of religious education. The research tasks are set to establish a system of values, moral attitudes and level of eschatological growing up among young people who attend religious education, as well as to identify factors that contribute to moral education in school classes. The basic assumption is related to the fact that young people who attend religious education have developed morality, a specific hypothesis that young people who attend religious education with the Christian system of values and positive attitudes toward Christian morality, and religious education significantly contributes to the eschatological morality of young people.<br />The survey was conducted among respondents with primary school (7th and 8th grades) and secondary school age (grades 3 and 4), because at this age it is achieved the differentiation and actualization of potential, through clear indication of government facilities and certain areas of creative production in a socially relevant form. Final grades of primary and secondary schools include the presence of high abilities through specific domains and fields of knowledge, with profiled and consistent interest in social and moral problems, a review of the correctness of the code of conduct and laws that impose the youth by family and peers, as well as the ability of abstract thinking. (Coleman &amp; Cross, 2001). The sample was conducted by probability density function, special - group - by age, it is a way of sampling encompassed elements of stratified sampling. Within three strata questionnaire was examined 446 elementary and secondary schools in the Diocese of Banat.<br />Among the important findings are:<br />- In the value system of young people can be noticed that love and purity of heart are the most respected virtues and that most respondents have a negative attitude toward same-sex marriage, and that the fear of punishment dictated the moral behavior and internalization still stems from external authority, indicating the degree of heteronomous development of morality, while the differences between sexes, ages and places of residence are not significant;<br />- In the faith and eschatology of the young can be noticed eschatological aspect of morality which is at a high level, since the respondents perceive God as a living and concrete Personality of the<br />xi<br />Lord Jesus Christ present in the Church of the Holy Spirit, a relationship with Him through love, faith, prayer and concrete participation in sacred liturgy as the icon of the Kingdom of Heaven are seen as critical to the realization of the image of God, while Eternal life is the resurrection of the dead at the second coming of Christ and the realization of the lofty moral personality. Differences between sexes, ages and places of residence of the respondents, in terms of the development eschatological aspect of morality, mostly in favor of the elderly subjects, females from urban areas;<br />- The contribution of religious education in moral formation of personality can be realized that the belief in God and a desire to educate the religious affiliation of respondents the main reason for attending religious education, also that the personality of religious education teacher is of great importance and his contribution depends on the knowledge of the content transmitted to the pupils and that the most important method of teaching religious education is through visiting temples of the Holy Spirit and participation in church worship, the interpretation of the meaning of church holidays and liturgical actions, while the least important are information and communication technology. Practical pedagogical implications of these findings is devoting special attention to human resource potential.</p>

<p>Предмет истраживања дисертације је друштвена група младих из руралних заједница, односно, анализа особености живота младих у селу и проблема са којима се сусрећу као чиниоцима њихове социјалне изопштености. Предмет истраживања проучаван је у контексту глобалних модернизацијских друштвених процеса и односа, уз уважавање локалних специфичности.&nbsp;<br />Основни циљ истраживања је утврђивање друштвеног положаја младих у локалној сеоској заједници, али и глобалном друштву чија је та заједница део, стицање увида у (не)постојање свести младих у селу о сопственом друштвеном положају, проблемима са којима се сусрећу као и могућностима за самоорганизовање и активирање у локалној сеоској заједници. Специфични циљ истраживања је идентификација индикатора и објашњење условљености социјалне изопштености младих у руралним заједницама и објашњење њихове међусобне повезаности. Тиме се анализира социјална изопштеност која представља један од узрока, али и одраз друштвеног положаја младих у руралним заједницама. Под социјалном изопштеношћу подразумева се неједнак приступ институцијама и услугама и/или онемогућеност остварења социјалне партиципације у групи или заједници и остварења грађанских права.<br />У дисертацији се полази од неколико основних претпоставки. Полазна претпоставка је да млади у руралним заједницама имају ограничене шансе за остварење бројних животних потреба у свом окружењу што их ставља у неповољнију позицију у односу на младе из градских средина. Истовремено је то један од основних разлога због којих млади људи напуштају сеоску заједницу у којој су одрастали (немају услова да у свом окружењу адекватно задовоље животне потребе као што су образовање, здравствене услуге, комуналне услуге, приступ тржишту рада и могућност избора радног места, културне потребе и др.). Дакле, претпоставка је да је социјална изопштеност младих у селу резиденцијално условљена као и да утиче на њихове миграционе тенденције.</p><p>Истраживање друштвеног положаја младих у руралним заједницама и димензија њихове социјалне изопштености обухвата теоријски и емпиријски део. Основу емпиријског дела истраживања чини полустандардизовани интервју са младима из руралних заједница на узорку од 500 испитаника, старости 18-29 година из 10 сеоских насеља на подручју АП Војводине.<br />Анализа резултата добијених емпиријским истраживањем, показује да на ризик од социјалне изопштености младих у руралним подручјима највише утичу образовање, незапосленост, породични ресурси, материјална депривација, незадовољство и ниска социјална партиципација.<br />Потврђено је да образовне структуре утичу на репродукцију неједнакости и акумулацију културног капитала. Материјални положај породице испитаника показао се статистички значајним за доношење одлуке о образовању, односно потврђено је да образовне структуре младих зависе од социоекономског капитала породице, односно, да нижи материјални статус носи веће предиспозиције за социјалну изопштеност као и значај културног капитала родитеља на одлуке младих везане за образовање.<br />Резултати истраживања показују да испитаници као највећи проблем младих људи на селу перципирају немогућност запослења, на другом месту проблем неусловности за реализацију друштвеног живота, а на трећем, проблем безвољности, неамбициозности и незаинтересованости младих. Незапослени из узорком обухваћених села имају повећан ризик од социјалног искључивања с обзиром на то да су у највећем броју случајева незапослени дуже од две године. При том изражавају спремност на миграције према урбаним средиштима. У њиховим локалним заједницама смета им малограђанштина, примитивизам и менталитет људи. Већина младих који су учествовали у истраживању сматрају да је положај младих у селу лошији од друштвеног положаја који имају млади у граду. Сматрају да млади у руралним заједницама имају мање могућности у свакодневном животу, мање могућности за запослење и лошије услове за реализацију друштвеног живота. У највећем броју случајева нису задовољни тиме како друштво решава проблеме младих људи на селу. Међутим, ма колико били незадовољни тренутним стањем и решавањем питања младих у друштву, испитаници нису показали велику спремност за социјални активизам и партиципацију у решавању проблема. Показало се да су испитаници са вишим степеном образовања спремнији на друштвени ангажман. Сматрају да би боља могућност запослења, као и стимулисање пољопривреде и обезбеђивање бољих услова живота у сеоским заједницама, утицало на смањење одласка младих из села у градове.<br />У анализи резултата истраживања у свим кључним показатељима социјалне изопштености утврђене су статистички значајне и јаке везе са сеоским насељима из којих испитаници потичу, чиме је потврђена резиденцијална условљеност социјалне изопштености. Притом се показало да је економска развијеност општине којој сеоско насеље припада&nbsp; и његов територијални положај значајнији него величина насеља.</p> / <p>Predmet istraživanja disertacije je društvena grupa mladih iz ruralnih zajednica, odnosno, analiza osobenosti života mladih u selu i problema sa kojima se susreću kao činiocima njihove socijalne izopštenosti. Predmet istraživanja proučavan je u kontekstu globalnih modernizacijskih društvenih procesa i odnosa, uz uvažavanje lokalnih specifičnosti.&nbsp;<br />Osnovni cilj istraživanja je utvrđivanje društvenog položaja mladih u lokalnoj seoskoj zajednici, ali i globalnom društvu čija je ta zajednica deo, sticanje uvida u (ne)postojanje svesti mladih u selu o sopstvenom društvenom položaju, problemima sa kojima se susreću kao i mogućnostima za samoorganizovanje i aktiviranje u lokalnoj seoskoj zajednici. Specifični cilj istraživanja je identifikacija indikatora i objašnjenje uslovljenosti socijalne izopštenosti mladih u ruralnim zajednicama i objašnjenje njihove međusobne povezanosti. Time se analizira socijalna izopštenost koja predstavlja jedan od uzroka, ali i odraz društvenog položaja mladih u ruralnim zajednicama. Pod socijalnom izopštenošću podrazumeva se nejednak pristup institucijama i uslugama i/ili onemogućenost ostvarenja socijalne participacije u grupi ili zajednici i ostvarenja građanskih prava.<br />U disertaciji se polazi od nekoliko osnovnih pretpostavki. Polazna pretpostavka je da mladi u ruralnim zajednicama imaju ograničene šanse za ostvarenje brojnih životnih potreba u svom okruženju što ih stavlja u nepovoljniju poziciju u odnosu na mlade iz gradskih sredina. Istovremeno je to jedan od osnovnih razloga zbog kojih mladi ljudi napuštaju seosku zajednicu u kojoj su odrastali (nemaju uslova da u svom okruženju adekvatno zadovolje životne potrebe kao što su obrazovanje, zdravstvene usluge, komunalne usluge, pristup tržištu rada i mogućnost izbora radnog mesta, kulturne potrebe i dr.). Dakle, pretpostavka je da je socijalna izopštenost mladih u selu rezidencijalno uslovljena kao i da utiče na njihove migracione tendencije.</p><p>Istraživanje društvenog položaja mladih u ruralnim zajednicama i dimenzija njihove socijalne izopštenosti obuhvata teorijski i empirijski deo. Osnovu empirijskog dela istraživanja čini polustandardizovani intervju sa mladima iz ruralnih zajednica na uzorku od 500 ispitanika, starosti 18-29 godina iz 10 seoskih naselja na području AP Vojvodine.<br />Analiza rezultata dobijenih empirijskim istraživanjem, pokazuje da na rizik od socijalne izopštenosti mladih u ruralnim područjima najviše utiču obrazovanje, nezaposlenost, porodični resursi, materijalna deprivacija, nezadovoljstvo i niska socijalna participacija.<br />Potvrđeno je da obrazovne strukture utiču na reprodukciju nejednakosti i akumulaciju kulturnog kapitala. Materijalni položaj porodice ispitanika pokazao se statistički značajnim za donošenje odluke o obrazovanju, odnosno potvrđeno je da obrazovne strukture mladih zavise od socioekonomskog kapitala porodice, odnosno, da niži materijalni status nosi veće predispozicije za socijalnu izopštenost kao i značaj kulturnog kapitala roditelja na odluke mladih vezane za obrazovanje.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da ispitanici kao najveći problem mladih ljudi na selu percipiraju nemogućnost zaposlenja, na drugom mestu problem neuslovnosti za realizaciju društvenog života, a na trećem, problem bezvoljnosti, neambicioznosti i nezainteresovanosti mladih. Nezaposleni iz uzorkom obuhvaćenih sela imaju povećan rizik od socijalnog isključivanja s obzirom na to da su u najvećem broju slučajeva nezaposleni duže od dve godine. Pri tom izražavaju spremnost na migracije prema urbanim središtima. U njihovim lokalnim zajednicama smeta im malograđanština, primitivizam i mentalitet ljudi. Većina mladih koji su učestvovali u istraživanju smatraju da je položaj mladih u selu lošiji od društvenog položaja koji imaju mladi u gradu. Smatraju da mladi u ruralnim zajednicama imaju manje mogućnosti u svakodnevnom životu, manje mogućnosti za zaposlenje i lošije uslove za realizaciju društvenog života. U najvećem broju slučajeva nisu zadovoljni time kako društvo rešava probleme mladih ljudi na selu. Međutim, ma koliko bili nezadovoljni trenutnim stanjem i rešavanjem pitanja mladih u društvu, ispitanici nisu pokazali veliku spremnost za socijalni aktivizam i participaciju u rešavanju problema. Pokazalo se da su ispitanici sa višim stepenom obrazovanja spremniji na društveni angažman. Smatraju da bi bolja mogućnost zaposlenja, kao i stimulisanje poljoprivrede i obezbeđivanje boljih uslova života u seoskim zajednicama, uticalo na smanjenje odlaska mladih iz sela u gradove.<br />U analizi rezultata istraživanja u svim ključnim pokazateljima socijalne izopštenosti utvrđene su statistički značajne i jake veze sa seoskim naseljima iz kojih ispitanici potiču, čime je potvrđena rezidencijalna uslovljenost socijalne izopštenosti. Pritom se pokazalo da je ekonomska razvijenost opštine kojoj seosko naselje pripada&nbsp; i njegov teritorijalni položaj značajniji nego veličina naselja.</p> / <p>The subject of the research in this thesis is a social group of young people from rural communities. More specifically, this is an analysis of the characteristics of the lives of rural youth and problems they encounter as factors of their social exclusion. The subject of the research was studied in the context of global modernization social processes and relationships, while respecting local specificities.<br />The main goal of the research was to determine the social position of young people in their local rural community, but also in the global society which this community belongs to, to gain insight into whether or not the youth is aware of their own social position, the problems they encounter and the possibilities for self-organization and activation in the local village community. The specific goal of the research was to determine the indicators and the explanation what social exclusion of rural youth depends on and to explain how these are interconnected. In this way, the thesis analyzes social exclusion, as one of the causes, but also one of the reflections of the social position of young people in rural communities. Social exclusion means that people have unequal access to institutions and services and/or are unable to socially participate in a group or community and enjoy civil rights.<br />The thesis starts from several basic assumptions. The starting assumption is that young people in rural communities have limited opportunities for meeting a number of their needs, which places them in a less favorable situation compared to young people in urban areas. At the same time, this is one of the main reasons why young people leave rural communities in which they grew up (they have no conditions to adequately meet their needs such as education, health services, utility services, access to the labor market and the possibility of choosing a job, cultural needs, etc.). Therefore, the presumption is that social exclusion of young people in villages depends on their place of residence, which also affects their migration tendencies.</p><p>Studying of the social position of young people in rural communities and the dimensions of their social exclusion includes both the theoretical and empirical aspects. The basis of the empirical part of the research is a semi-standardized interview with young people from rural communities on a sample of 500 respondents, aged 18-29, from 10 villages on the territory of AP Vojvodina.<br />The analysis of the results obtained by the empirical research shows that the risk of social exclusion among rural youth is mostly affected by education, unemployment, family resources, material deprivation, dissatisfaction and low social participation.<br />It was confirmed that educational structures affect the reproduction of inequalities and accumulation of cultural capital. The material status of a respondent&#39;s family proved to be statistically significant for making decisions about education, i.e. it was confirmed that the educational structures of young people depend on their family&rsquo;s socioeconomic capital. In other words, lower material status implies higher predisposition for social exclusion, while their parents&rsquo; cultural capital is important for making decisions related to education.<br />The results of the research show that, according to the respondents, the main problem of rural youth is that they cannot find a job. It is followed by the problem that young people lack the conditions to enjoy good social lives, while the third problem is young people&rsquo;s dejection, lack of ambition and lack of interests. The unemployed young people from the studied villages have an increased risk of social exclusion, since in most cases they have been unemployed for more than two years. At the same time, they express readiness to migrate to urban centers. They are bothered by provinciality, primitivism and mentality of the people in their local communities. Most of the young people who participated in the research believe that the position of young people in villages is worse than the social position of young people in the cities. They are of the opinion that young people in rural communities have fewer opportunities in their everyday lives, fewer employment opportunities and worse conditions to enjoy good social life. In most cases, they are not satisfied with how society deals with the problems of young people in the villages. However, regardless of their dissatisfaction with the current situation and with the ways of dealing with these problems, the respondents did not show great readiness for social activism and participation in problem solving. It was found that the respondents with a higher level of education are more willing to engage in social activities. They think that providing better job opportunities, stimulating agriculture and providing better living conditions in rural communities would lead to a decrease in the outflow of young people from rural to urban areas.<br />The analysis of the research results showed that in all key indicators of social exclusion there were statistically significant and strong links with rural settlements from which the respondents come from, which confirmed that social exclusion depends on the place of residence. It also proved that the economic development of the municipality which the village belongs to and its territorial position is more important than the size of the settlement.</p>

<p>Proizvodnja mladog krompira u Srbiji je značajna zbog obezbeđenja ove izuzetno cenjene&nbsp;i delikatesne namirnice u periodu od aprila do juna kada je u ponudi na trži&scaron;tu malo drugog&nbsp;svežeg povrća. Osim toga cena mladog krompira je uglavnom visoka, pa je značaj i po osnovu&nbsp;profitabilnosti ove kulture velik.<br />U periodu 2004-2006. godine ispitivan je efekat malčovanja polietilenskom folijom i<br />neposrednog pokrivanja biljaka sa i bez noseće konstrukcije, kao i kombinacija ovih specifičnih&nbsp;agrotehničkih mera na ranostasnost, prinos i komponente prinosa i kvalitet mladog krompira kod&nbsp;ranih sorti Cleopatra i Riviera. U cilju re&scaron;avanja postavljenog zadatka sprovedeno je istraživanje,&nbsp;na lokalitetu južno bačkog okruga (Begeč), postavljen je dvofaktorijalni ogled po split plot planu&nbsp;u pet ponavljanja.<br />Ispitivane agrotehničke mere i njihove kombinacije značajno su uticale na ranostasnost i&nbsp;prinos mladog krompira. Formiranje trži&scaron;nih krtola (krtole veće od 28 mm) bilo je za 10-15 dana&nbsp;ranije u odnosu na kontrolnu (nepokrivenu) varijantu. Najveći prinos u trogodi&scaron;njem istraživanju&nbsp;postignut je na varijanti agrotekstil+niski tunel (40,07 t/ha). U odnosu na kontrolnu varijantu,&nbsp;prinos je bio veći za 19% (u prvoj godini za 22%, drugoj za 16%, dok je u trećoj godini prinos bio&nbsp;veći za 18%).<br />Najveći broj krtola mladog krompira, u trogodi&scaron;njem istraživanju, ostvaren je na<br />kontrolnoj varijanti (9,43), stim &scaron;to je udeo trži&scaron;nih krtola (krtole veće od 28 mm) na kontroli&nbsp;iznosio 89% naspram 95% ostvaren na pokrivenim varijantama. Riviera je ostvarila veći broj&nbsp;krtola po biljci u odnosu na Cleopatru.<br />Ispitivane agrotehničke mere uticale su na povećanje mase krtola po biljci. Najveća masa&nbsp;krtola po biljci u trogodi&scaron;njem ogledu ostvaren je na tretmanima agrotekstil+niski tunel (853,17&nbsp;g) i malčovanje+agrotekstil+niski tunel (850,17 g), dok je najmanja masa zabeležena na&nbsp;kontrolnoj varijanti (640 g). Sorta Riviera je ostvarila značajno veću masu krtola u odnosu na&nbsp;Cleopatru.<br />Ispitivani tretmani su ostvarili veću prosečnu masu jedne krtole za 52% u odnosu na<br />kontrolnu varijantu.<br />Ispitivani tretmani značajno su uticali i na kvalitet mladog krompira; odnosno na<br />povećanje sadržaja suve materije, skroba, vitamina C, celuloze i pepela u krtolama, a na<br />smanjenje sadržaja &scaron;ećera i nitrata.</p> / <p>Production of early potato in Republic of Serbia is important because it provides this<br />highly valued delicates food during the period from April to June, when there is low offer of other<br />fresh vegetables on the market. Besides, price of early potato is usually high so it is important as<br />profitable crop.<br />During the period 2004-2006 effect of mulching with polyethylene foil and direct<br />coverage of plants with agrotextile and low tunnel, as well as combinations of these specific<br />agricultural measures on earliness, yield and yield components and quality of two early potato<br />varieties Cleopatra and Riviera was examined. In order to achieve given objective research was<br />conducted at the site in South Bačka District (Begeč), it set up the two-factorial experiment at<br />split plot plan in five replications.<br />The tested of agricultural measures and their combinations significantly influenced<br />earliness and yield of early potato. The forming of market tubers (tubers larger than 28 mm) was<br />10-15 days earlier than on the control variant (bare soil and uncover plants). The highest yield of<br />the three-year study has been made on the variant combination of agrotextile and low tunnel<br />(40,07 t/ha). Compared to the control variant, the yield was increased by 19% (in the first year<br />increase of 22%, second year increase was 16%, while in the third year yield increase was 18%).<br />The largest number of tubers of early potatoes, in three-year study, has been on the<br />control variant (9,43), but the share of market tubers (tubers larger than 28 mm) on the control<br />variant was 89% versus 95% achieved in covered variants. Variety Riviera has achieved greater<br />number of tubers per plant compared to variety Cleopatra.<br />The tested agricultural measures affected mass increase of tubers per plant. The<br />maximum weight of tubers per plant in the three-year experiment was realized in the treatment<br />combination of agrotextile and low tunnel (853,17 g) and combination of mulching, agrotextile<br />and low tunnel (850,17 g), while the lowest mass was recorded in the control variant (640 g).<br />Variety Riviera has achieved significantly higher tuber weight relative to Cleopatra.<br />The tested treatments have also achieved a higher average weight of a tuber of 52%<br />compared to the control variant.<br />The tested treatments significantly influenced quality of early potato; i.e. the increase the<br />content of dry matter, starch, vitamin C, cellulose and ash in the tubers and on reduction of sugar<br />and nitrate content.</p>

<p>Cilj rada je da se utvrde potrebe dece i mladih bez roditeljskog staranja za<br />primenom modela programa učenja socijalnih ve&scaron;tina u funkciji razvijanja njihove socijalne<br />kompetentnosti i boljeg socijalnog funkcionisanja. Ovako definisan op&scaron;ti cilj<br />operacionalizovan je kroz određene teorijske i empirijske celine rada.<br />U prvom poglavlju teorijskog dela izložen je koncept socijalne kompetentnosti kroz<br />opis razvoja ovog koncepta i prikaz integrativnog modela socijalne kompetentnosti koji<br />pretpostavlja sagledavanje socijalne kompetentnosti na vi&scaron;e nivoa. Rukovođeni ovim<br />modelom, detaljnije smo prikazali determinante i korelate socijalne kompetentnosti koji se<br />odnose, sa jedne strane, na različite pokazatelje socijalnog funkcionisanja, a sa druge, na<br />socijalne ve&scaron;tine. Po&scaron;to je model programa razvijanja socijalnih ve&scaron;tina potrebno prilagoditi<br />ciljnoj grupi korisnika, ali i kontekstu obuke, posebna teorijska celina odnosila se na bliži opis<br />i definisanje pojma deca i mladi bez roditeljskog staranja. Polazeći od ekolo&scaron;kog pristupa, u<br />ovom poglavlju prikazana su teorijska i empirijska saznanja o uzrocima i faktorima<br />porodičnih odnosa koji utiču na razvoj i socijalno funkcionisanje dece i mladih, kao i oblici<br />socijalne za&scaron;tite dece i mladih bez roditeljskog staranja. U poslednjem teorijskom poglavlju,<br />opisane su karakteristike institucionalne za&scaron;tite, odnosno kontekst u kojem žive i dalje se<br />razvijaju deca i mladi bez roditeljskog staranja. Dat je prikaz dosada&scaron;njih istraživanja o<br />socijalnim odnosima i funkcionisanju dece i mladih u institucijama. Na ovaj način, kroz tri<br />teorijska poglavlja, polazaći od integrativnog modela socijalne kompetentnosti sagledani su<br />različiti pokazatelji socijalne kompetentnosti, njihove determinante i korelati, te diskutovani<br />protektivni i rizični faktori razvijanja socijalne kompetentnosti dece i mladih bez roditeljskog<br />staranja u institucionalnom kontekstu.<br />U empirijskom delu rada prvo je sagledana socijalna kompetentnost dece i mladih bez<br />roditeljskog staranja preko pokazatelja njihovog socijalnog funkcionisanja, a zatim sa aspekta<br />razvijenosti socijalnih ve&scaron;tina. Na oba nivoa analize, posebno su sagledane razlike u odnosu<br />na intelektualni i porodični status dece. Za procenu različitih pokazatelja socijalnog<br />funkcionisanja dece i mladih kori&scaron;ćene su: Skala oblika problematičnog pona&scaron;anja (Gresham,<br />Elliott,1990), Skala snage i te&scaron;koće (Goodman, 1997) i Upitnik načina re&scaron;avanja konflikata<br />(Rahim, 1983a). Za ispitivanje razvijenosti socijalnih ve&scaron;tina dece i mladih primenjene su Ček<br />lista socijalnih ve&scaron;tina (Goldstein et al., 1998) i Skala socijalnih ve&scaron;tina (Gresham &amp;<br />Elliott,1990). Ukupan uzorak činilo je 416 dece i mladih uzrasta od 12 do 18 godina, od toga<br />v<br />210 bez roditeljskog staranja i 206 sa roditeljskim staranjem. Poduzorci u komparativnoj<br />grupi dece i mladih sa roditeljskim staranjem bili su ujednačeni sa poduzorcima dece i mladih<br />bez roditeljskog staranja u odnosu na intelektualni status, pol, uzrast, sredinu i &scaron;kolski uspeh.<br />Rezultati prve faze istraživanja su pokazali da deca i mladi bez roditeljskog staranja<br />imaju slabije razvijene socijalne ve&scaron;tine i lo&scaron;ije socijalno funkcioni&scaron;u od dece i mladih sa<br />roditeljskim staranjem. Potvrđeno je da roditeljsko staranje ima značajniji uticaj na socijalnu<br />kompetentnost dece i mladih nego intelektualni status. Druga faza istraživanja se odnosila na<br />utvrđivanje povezanosti pokazatelja socijalnog funkcionisanja i razvijenosti ispitivanih<br />socijalnih ve&scaron;tina u cilju koncipiranja modela programa razvijanja socijalne kompetentnosti<br />dece i mladih bez roditeljskog staranja. Pored toga, ispitana je i povezanost institucionalnih<br />varijabli, kao i karakteristike dece i mladih sa pokazateljima njihove socijalne kompetentnosti.<br />Nalazi o visokoj povezanosti socijalnih ve&scaron;tina sa pokazateljima socijalnog funkcionisanja,<br />kao i visoka povezanost određenih varijabli institucionalne za&scaron;tite i karakteristika dece i<br />mladih bez roditeljskog staranja sa njihovim socijalnim kompetencijama, potvdili su teorijski<br />koncept iz područja socijalne kompetentnosti.<br />U delu pedago&scaron;kih implikacija dat je model programa učenja socijalnih ve&scaron;tina koje<br />mogu doprineti razvijanju socijalne kompetentnosti i efikasnijem socijalnom funkcionisanju<br />dece i mladih bez roditeljskog staranja, kao i preporuke vezane za institucionalni kontekst<br />obuke. Takođe, ponuđeni model programa pruža mogućnost daljih istraživanja u ovoj oblasti<br />vezanih za evaluaciju efekata ovako koncipiranog programa i njegove realizacije u uslovima<br />institucionalne za&scaron;tite, kao i pitanja same kompetentnosti i edukacije kadra za primenu<br />programa.</p> / <p>The aim of the work is finding out the needs of children and young people<br />without parental care and the implication of a modular programme for learning social skills<br />with the function of development of their social competency and better social functioning.<br />Defined in this way, the general aim has become operative through certain theoretical and<br />empirical parts of the work.<br />The first chapter of the theoretical part deals with the concept of social competency<br />through the description of development of this concept and the view of Integrative model of<br />social competency which includes the insight of social competency in several levels. Guided<br />by this model, we presented the determinants and the correlates of social competency relating<br />to different signposts of social functioning on one side, and social skills on the other. Since<br />the model of development programme of social skills needs to be adjusted to the target group<br />of users, and also to the context of the training, a specific theoretical part related to the closer<br />description and definition of the term children and young people without parental care.<br />Starting from the ecological point ,this chapter shows the theoretical and empirical knowledge<br />of the causes and the factors of family relations which have impact on developement and<br />social functioning of children and young people without parental care. The last theoretical<br />chapter deals with the institutional protection, that is the context where children and young<br />people without parental care continue to live and develop .There has been given a review of<br />the recent research on social relations and functioning of children and young people in<br />institutions. In this way, through the three theoretical chapters, starting from the Integrative<br />model of social competency, different indicators of social competency have been considered,<br />their determinants and correlates, and there have been discussed the protective and risky<br />factors of social competency development with children and young people without parental<br />care in the institutional context.<br />In the empirical part of the work first social competency of children and young people<br />without parental care has been reviewed through the indicators of their social functioning and<br />then from the aspect of their social skills. Both levels of the analyses consider the differences<br />relating the intellectual and family status of children. For the evaluation of different indicators<br />of social functioning of children and young people we used: Scale of forms of problematic<br />behaviour (Gresham, Elliott,1990, Scale of strength and difficulty, (Goodman, 1997) and the<br />Questionnaire for ways of solving problems (Rahim, 1983). For the research of social skills of<br />vii<br />children and young people we have applied Check list of social skills (Goldstein &amp; Glick<br />1987) and Scale of social skills (Gresham &amp; Elliott,1990). The total sample consisted of 416<br />children and young people of the age 12 to 18 years, out of which 210 without parental care<br />and 206 with parental care. The subsamples in the comparative group of children and young<br />people with parental care were identical to the subsamples of children and young people<br />without parental care, considering the intellectual status, sex, age and school achievement.<br />The results of the first phase of research showed that children and young people<br />without parental care have less developed social skills and weaker social functioning than<br />children and young people with parental care. It has been confirmed that parental care has a<br />more significant impact on social competency of children and young people than intellectual<br />status. The second phase of research related to stating the connections between the indicators<br />of social functioning and development of the studied social skills with the aim of making a<br />concept for a model programme of social competency development of children and young<br />people without parental care. It has also been studied the connection among institutional<br />variables, as well as the characteristics of children and young people with indicators of their<br />social competency. The evidences of strong connections of social skills with indicators of<br />social functioning, as well as strong connection of certain variables of institutional care and<br />characteristics of children and young people without parental care with their social<br />competency, have confirmed the theoretical concept from the area of social competency.<br />In the part dealing with the pedagogical implications there has been given a model of a<br />programme for learning social skills which can contribute to the development of social<br />competency and a more efficient social functioning of children and young people without<br />parental care, as well as the references connected to the institutional context of the training.<br />The presented model of the programme also offers a possibility of further research in this<br />area, connected to the evaluation of effects of a programme concepted in such a way and its<br />realisation in the conditions of institutional protection, as well as the issues of the very<br />competency and education of people for implementing the programme.</p>

<p>Циљ истраживања је да се утврде ефекти 8 недеља изоинерцијалног тренинга на доминантне моторичке способности кошаркаша. Испитаници, 36 кошаркаша јуниорског узраста (17.58&plusmn;0.50 година) су подељени у 3 групе: прву експерименталну (ЕСС; n=12) која је вежбала тренинге снаге на изоинерцијалном тренажеру, другу експерименталну (CON; n=12) која је вежбала традиционални изодинамички тренинг снаге са слободним теговима, и контролну групу (KON; n=12) која није вежбала тренинге снаге. Током есперименталног програма ЕСС и CON групе су имале укупно по 12 тренинга снаге са истоветним бројем серија и понављања. На крају четврте недеље код обе експерименталне групе спроведен је тест постактивацијске потенцијације (ПАП) како би се утврдили акутни ефекти различитих метода тренинга у 4 временске тачке: 2, 4, 8 и 15 минута након вежби са оптерећењем. Резултати су показали да постоји статистички значајна разлика као последица примене различитих метода тренинга снаге у трајању од 8 недеља при чему је изоинерцијални тренинг довео до значајно бољих резултата у варијаблама скокова SJ, CMJ, VJ и у скоку са леве ноге CMJLN, затим у тесту спринта 5 m&nbsp; и тестовима агилности Т тест и 505 са окретом око десне ноге. Нису утврђене статистички значајне разлике у тестовима изометријске снаге, скока са десне ноге CMJDN, трчања 20 m и тесту агилности 505 са окретом око леве ноге. У тесту ПАП ефеката није било статистички значајне разлике у резултатима као последице различитих метода вежбања. При томе, СОN група је имала значајно побољшање у тесту скока VJ док је код ЕСС групе значајан ефекат у варијаблама скока VJ и Т тест агилности. Није било значајних ефеката ПАП у тестовима трчања 5 и 20 метара. Добијени резултати указују да изоинерцијални тренинг у трајању од 8 недеља доводи до бољих резултата у развоју експлозивне снаге, брзине и агилности младих кошаркаша у поређењу са традиционалним изодинамичким тренингом, али не и у ПАП ефектима. У складу с тим, тренери и кондициони тренери би требали да у раду са младим спортистима користе и ову методу тренинга снаге.</p> / <p>Cilj istraživanja je da se utvrde efekti 8 nedelja izoinercijalnog treninga na dominantne motoričke sposobnosti košarkaša. Ispitanici, 36 košarkaša juniorskog uzrasta (17.58&plusmn;0.50 godina) su podeljeni u 3 grupe: prvu eksperimentalnu (ESS; n=12) koja je vežbala treninge snage na izoinercijalnom trenažeru, drugu eksperimentalnu (CON; n=12) koja je vežbala tradicionalni izodinamički trening snage sa slobodnim tegovima, i kontrolnu grupu (KON; n=12) koja nije vežbala treninge snage. Tokom esperimentalnog programa ESS i CON grupe su imale ukupno po 12 treninga snage sa istovetnim brojem serija i ponavljanja. Na kraju četvrte nedelje kod obe eksperimentalne grupe sproveden je test postaktivacijske potencijacije (PAP) kako bi se utvrdili akutni efekti različitih metoda treninga u 4 vremenske tačke: 2, 4, 8 i 15 minuta nakon vežbi sa opterećenjem. Rezultati su pokazali da postoji statistički značajna razlika kao posledica primene različitih metoda treninga snage u trajanju od 8 nedelja pri čemu je izoinercijalni trening doveo do značajno boljih rezultata u varijablama skokova SJ, CMJ, VJ i u skoku sa leve noge CMJLN, zatim u testu sprinta 5 m&nbsp; i testovima agilnosti T test i 505 sa okretom oko desne noge. Nisu utvrđene statistički značajne razlike u testovima izometrijske snage, skoka sa desne noge CMJDN, trčanja 20 m i testu agilnosti 505 sa okretom oko leve noge. U testu PAP efekata nije bilo statistički značajne razlike u rezultatima kao posledice različitih metoda vežbanja. Pri tome, SON grupa je imala značajno poboljšanje u testu skoka VJ dok je kod ESS grupe značajan efekat u varijablama skoka VJ i T test agilnosti. Nije bilo značajnih efekata PAP u testovima trčanja 5 i 20 metara. Dobijeni rezultati ukazuju da izoinercijalni trening u trajanju od 8 nedelja dovodi do boljih rezultata u razvoju eksplozivne snage, brzine i agilnosti mladih košarkaša u poređenju sa tradicionalnim izodinamičkim treningom, ali ne i u PAP efektima. U skladu s tim, treneri i kondicioni treneri bi trebali da u radu sa mladim sportistima koriste i ovu metodu treninga snage.</p> / <p>The aim of this research is to determine the effects of an 8-week isoinertial training on dominant motor abilities of basketball players. Examinees, i.e. 36 junior basketball players, (17.58&plusmn;0.50 years) are divided into 3 groups: the first experimental group (ECC; n=12) which took strength training exercises on isoinertial training device, the second experimental (CON; n=12) which took traditional isodynamic strength training with free weights, and a control group (CON; n=12) which did not take any strength training exercises. During the experimental program, the ECC and CON groups had 12 strength training sessions in total including the same number of series and repetitions. At the end of the fourth week, both experimental groups were tested for post-activational potentiation (PAP) in order to determine acute effects of different training methods in 4 time points: 2, 4, 8 and 15 minutes after loading exercises. The findings indicate that there is a statistically significant difference as a result of the application of different strength training methods lasting for 8 weeks, since the isoinertial training brought about significantly better results in the variables of jumps SJ, CMJ, VJ and jump off the left foot CMJLN, as well as in the 5m sprint test and agility tests (T-test and 505 test with turn on the right leg). No statistically significat differences were found in tests of: isometric strength, jump off the right foot CMJDN, 20m run and 505 agility test with the turn on the left leg. Also, there were no statistically significant differences as a result of different exercise methods in the PAP test. In that process, CON group had significant improvement in VJ jump test, whereas in ECC group a significant effect was found in the variables of VJ and agility T-test. The 5m and 20m run tests showed no significant PAP effects either. In comparison with the traditional isodynamic training, the findings indicate that isoinertial training lasting for 8 weeks gives rise to better results in the development of explosive strength, speed and agility of young basketball players. Accordingly, coaches and trainers should use this method of strength training in work with young athletes.</p>