<p>Главни циљ овог истраживања је био утврдити да ли и како експериментални рад применом три различите методе тренинга снаге утиче на ниво снаге, морфолошке карактеристике и телесни састав посматраног узорка.<br />Узорак испитаника је чинио 75 здравих адолесцената студената Факултета спорта и физичког васпитања у Новом Саду узраста 20 &plusmn;0.5 година. У петонедељни експериментални програм је укључено 45 студената насумично подељених у три експерименталне групе. Прва експериментална Е1 група (n=15) је упражњавала комплексни тренинг, друга експериментална група Е2 (n=15) је упражњавала неуромишићну електростимулацију, а трећа експериментална Е3 група (n=15) је упражњавала вибрациони тренинг. Четврта група од 30 студената је упражњавала уобичајен програм практичних предавања на Факултету спорта и физичког васпитања, и користила се као контролна група (К).<br />Разлике између група на иницијалном мерењу тестиране су применом мултиваријатне и униваријатне анализе варијансе за све примењене варијабле. За утврђивање ефекта примењеног третмана примењен је т тест, мултиваријатна анализа коваријансе за цео систем примењених варијабли, а за поједине варијабле униваријатна анализа коваријансе. На основу резултата мултиваријатне анализе варијансе за целокупан систем моторичких варијабли уочена је статистичка значајност од F = 2,85 P = 0,01.<br />У варијаблама вертикалне скочности испитаници Е1 групе остварили напредак који је статистички значајан, у варијаблама: скок из получучња (0,01), скок кроз получучањ (0,02). Такође је уочен напредак код испитаника Е2 групе: скок из получучња (0,00), скок кроз получучањ (0,00), просечна висина узастопних скокова кроз получучањ (0,01), просечна сила скокова кроз получучањ (0,01). Није забележен напредак у варијаблама вертикалне скочности код испитаника Е3 групе. У варијаблама трчања на 30 m све три групе су оствариле статистички значајан напредак. на рачун стартног убрзања напредак су оствариле Е1 и Е3 група, док је Е2 група свој напредак остварила у фази постизања максималне брзине трчања. У морфолошким и варијаблама телесног састава нису уочене статистички значајне промене настале применом различитих метода тренинга снаге (P=0,09; F = 1,488). Закључак овог истраживања је да би унутар комплексног тренинга било пожељно имплементирати и друга два истраживана метода у циљу постизања максималних резултата у развоју ексползивне снаге.</p> / <p>Glavni cilj ovog istraživanja je bio utvrditi da li i kako eksperimentalni rad primenom tri različite metode treninga snage utiče na nivo snage, morfološke karakteristike i telesni sastav posmatranog uzorka.<br />Uzorak ispitanika je činio 75 zdravih adolescenata studenata Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu uzrasta 20 &plusmn;0.5 godina. U petonedeljni eksperimentalni program je uključeno 45 studenata nasumično podeljenih u tri eksperimentalne grupe. Prva eksperimentalna E1 grupa (n=15) je upražnjavala kompleksni trening, druga eksperimentalna grupa E2 (n=15) je upražnjavala neuromišićnu elektrostimulaciju, a treća eksperimentalna E3 grupa (n=15) je upražnjavala vibracioni trening. Četvrta grupa od 30 studenata je upražnjavala uobičajen program praktičnih predavanja na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, i koristila se kao kontrolna grupa (K).<br />Razlike između grupa na inicijalnom merenju testirane su primenom multivarijatne i univarijatne analize varijanse za sve primenjene varijable. Za utvrđivanje efekta primenjenog tretmana primenjen je t test, multivarijatna analiza kovarijanse za ceo sistem primenjenih varijabli, a za pojedine varijable univarijatna analiza kovarijanse. Na osnovu rezultata multivarijatne analize varijanse za celokupan sistem motoričkih varijabli uočena je statistička značajnost od F = 2,85 P = 0,01.<br />U varijablama vertikalne skočnosti ispitanici E1 grupe ostvarili napredak koji je statistički značajan, u varijablama: skok iz polučučnja (0,01), skok kroz polučučanj (0,02). Takođe je uočen napredak kod ispitanika E2 grupe: skok iz polučučnja (0,00), skok kroz polučučanj (0,00), prosečna visina uzastopnih skokova kroz polučučanj (0,01), prosečna sila skokova kroz polučučanj (0,01). Nije zabeležen napredak u varijablama vertikalne skočnosti kod ispitanika E3 grupe. U varijablama trčanja na 30 m sve tri grupe su ostvarile statistički značajan napredak. na račun startnog ubrzanja napredak su ostvarile E1 i E3 grupa, dok je E2 grupa svoj napredak ostvarila u fazi postizanja maksimalne brzine trčanja. U morfološkim i varijablama telesnog sastava nisu uočene statistički značajne promene nastale primenom različitih metoda treninga snage (P=0,09; F = 1,488). Zaključak ovog istraživanja je da bi unutar kompleksnog treninga bilo poželjno implementirati i druga dva istraživana metoda u cilju postizanja maksimalnih rezultata u razvoju ekspolzivne snage.</p> / <p>The main aim of this study was to determine whether and how the experimental treatment using three different methods of strength training affects the power level, the morphological characteristics and body composition of the research sample.<br />The sample was consisted of 75 healthy adolescents, students of the Faculty of Sport and Physical Education in Novi Sad, aged 20 &plusmn; 0.5 years. The five-week experimental program involved 45 students randomly assigned in three experimental groups during five weeks period.&nbsp; The first experimental E1 group (n = 15) performed complex training, the second experimental group E2 (n = 15) performed neuromuscular electrostimulation, and the third experimental E3 group (n = 15) performed whole body vibration training. The fourth group of 30 students practiced the usual program of practical lectures at the Faculty of Sport and Physical Education, and it was used as a control group (K).<br />Baseline differences between groups were analyzed using multivariate and univariate analysis of variance. Effects of experimental protocols were assessed using t test, multivariate and univariate analysis of covariance. Results of multivariate analysis of covariance revealed statistically significant differences in observed sample (P=0,01).<br />The variables of vertical jumping subjects from E1 groups made statistically significant progress in: squat jump (0.01), countermovement jump (0.02). It was also observed statistically significant improvement in E2 group subjects: squat jump (0.00), countermovement jump (0.00), countinuous jump with bent legs (0.01), the average force - countinuous jump with bent legs (0.01). There has been no progress in the variables of vertical jumping test in E3 group subjects. The variables running at 30 m all three groups showed statistically significant improvement. On account of the starting acceleration, progress was achieved in E1 and E3 group, while E2 group achieved progress in phase of maximal speed. Analysis of morphological characteristics and body composition showed no statistically significant changes after implemented experimental protocol (P=0,09; F = 1,488).&nbsp; Conclusion of this research leads to notice that for achieving maximal results in muscle power development, into complex training method should be implemented other two investigated experimental methods.</p>

Nous ne sommes plus autorisés à parler de la BPCO comme d'une simple maladie respiratoire mais plutôt comme une maladie générale. Parmi les atteintes systémiques, la dysfonction musculaire apparaît comme un facteur clé dans la physiopathologie de la BPCO car elle domine l'évolution de la maladie. Par ailleurs, le mystère autour de l'origine exacte de cette dysfonction reste encore entier. Il est maintenant bien établi qu'au cours des épisodes d'exacerbations, la dysfonction musculaire atteint son paroxysme, de plus en absence d'accompagnement musculaire spécifique la récupération est quasi nulle. Ainsi, les objectifs de ce travail de thèse ont étés la compréhension des mécanismes impliqués, d'une part, dans la dysfonction musculaire périphérique des patients BPCO stables et instables (après épisode d'exacerbation) et, d'autre part, dans l'amélioration de la fonction musculaire après différents programmes de réentraînements à l'effort. Dans le cadre de notre première étude, nous avons rapporté que l'oxydation des protéines, plus particulièrement les protéines mitochondriales était plus élevée dans le quadriceps des patients avec une BPCO stable. De plus, nous avons montré que les épisodes d'exacerbations sont associés à une augmentation de l'oxydation des protéines, au niveau mitochondriales et contractiles, corrélée à une dysfonction musculaire. Dans un second temps, nous avons envisagé un réentrainement par électrostimulation chez les patients en cours d'exacerbation et un réentrainement individualisé au seuil ventilatoire (intensité modérée) pour les patients cliniquement stables. Nos résultats indiquent que les deux programmes d'entraînement proposés préviennent le stress oxydant musculaire et améliorent la fonction musculaire périphérique chez les patients BPCO. Cependant, les adaptations mitochondriales restent limitées chez les patients BPCO stables comparativement aux sujets contrôles. En conclusion, nos résultats montrent que les protéines contractiles et mitochondriales sont la cible d'une augmentation du stress oxydant musculaire particulièrement au cours d'une exacerbation. Par ailleurs, des programmes de réentraînement adaptés à la sévérité de la fonction musculaire préviennent les dommages liés au stress oxydant musculaire et contribuent à l'amélioration de la fonction musculaire périphérique. Ainsi, nous pensons que nos résultats pourront probablement favoriser l'amélioration de la prescription du réentraînement à l'effort chez les patients BPCO. / We are no longer allowed to consider COPD as a simple respiratory disease but rather as a systemic disease. Among the systemic effects, muscle dysfunction appears to be a key factor in the pathogenesis of COPD because it strongly influences how the disease will progress. However, the exact origin of muscle dysfunction is still unknown. It is acknowledged that during COPD exacerbations muscle dysfunction is worsened and that, in the absence of post-exacerbation muscle training, recovery is slow and partial. Thus, the objectives of this thesis were first to try to understand the cellular mechanisms involved in the peripheral muscle dysfunction in patients with stable and unstable (after exacerbations) COPD and, then, to assess different programs of physical training to improve muscle function in such patients.Concerning the identification of the mechanisms underlying peripheral muscle dysfunction, we found that protein oxidation, particularly mitochondrial protein oxidation, is higher in the quadriceps of patients with stable COPD than in control subjects. In addition, we have shown that COPD exacerbations are associated with increased muscle oxidative damage of mitochondrial and contractile proteins that is correlated with the level of muscle dysfunction. We then assessed a training protocol using neuromuscular electrostimulation for patients during COPD exacerbation and a training program of moderate intensity (ventilatory threshold) for clinically stable patients. Our results indicate that the two training programs prevent oxidative stress and improve muscle function in COPD patients. However, mitochondrial adaptation is limited in patients with stable COPD compared with controls. In conclusion, our results show that contractile and mitochondrial proteins are the target of increased oxidative stress particularly during COPD exacerbation. However, training programs tailored to the severity of muscle dysfunction can prevent further oxidative damage and contribute to improving muscle function. Our findings might help improving the choice of training programs for patients with COPD.