<p>Ovim se istraživanjem na primeru osnovnih predikata (glagola) percepcije ruskog i srpskog jezika odgovara na pitanja vezana za sistemske odnose u oblasti leksike, klasifikaciju jezičkih jedinica, definisanje leksema, međusobnu zavisnost značenja leksema i njihovih morfolo&scaron;kih i sintaksičkih obeležja. Osnovni predikati (glagoli) percepcije ruskog i srpskog jezika pozicioniraju se unutar semantičkih paradigmi, zasnovanih na interakciji diferencijalnih i zajedničkih komponenata značenja svojih članova. Članovi paradigmi izdvajaju se na osnovu kriterijuma određenih u skladu s principima organizacije centra i periferije leksičkog sistema. Pozicioniranje izdvojenih predstavnika vizuelne, auditivne, olfaktorne, gustativne i taktilne percepcije, kao i njihovih vidskih korelata, rezultira utvrđivanjem strukture paradigmi i smerova semantičke derivacije u njima.</p> / <p>This dissertation focuses on systemic relationships among the basic predicates (verbs) of perception in Russian and Serbian. It investigates issues related to the lexicon, the classification of linguistic units, the relationships between the meanings of lexemes and their morphological and syntactic features, as well as the definition of the main members of the analysed lexico-semantic group. The basic predicates of perception in Russian and Serbian are positioned within the semantic paradigms, based on the interaction of differential and general components of meaning of their members. The members of the paradigms are selected based on criteria established in accordance with the principle of the organization of lexical systems into core and periphery. The positioning of the selected representatives of visual, auditory, olfactory, gustative and tactile perception, as well as their aspectual correlates, results in determining the structure of the paradigms and the directions of semantic derivation in them.</p>

<p>Рањивост од&nbsp; природних хазарда представља атрактивну тему<br />данашњице, која произилази из значаја који има за проблематику<br />природних непогода. Рањивост представља обавезну компоненту<br />сваке природне непогоде, тачније схвата се као &bdquo;контролна<br />полуга&ldquo; за смањење ризика од природних непогода. Социјална<br />рањивост од природних хазарда треба да укаже и опише ко или<br />шта је угрожено деловањем природног хазарда и у којој мери, као<br />и на обим и озбиљност последица које из потенцијалне колизије<br />могу произаћи. Из тог разлога, јавила се&nbsp; потреба да се социјална<br />рањивост измери, премери или процени у тежњи да се теоријске<br />поставке боље разумеју и добију практичну примену. Тај<br />комплексан приступ треба да пружи информације о нивоима<br />рањивости, као и отпорности одређених елемената у простору,&nbsp; а<br />потом и да омогући идентификацију покретачких фактора који<br />утичу на формирање и развој појаве социјалне рањивости. С<br />обзиром да је процена социјалне рањивости базирана на<br />званичним статистичким подацима, који дају уопштену, стерилну<br />слику стварности, за&nbsp; њено употпуњавање и хуманизацију<br />неопходно је истраживање перцепције, знања, ставова и искуства<br />становништва са природним хазардима и природним непогодама.<br />Најбољи приступ за испуњење тог циља је анкетно истраживање<br />које треба да омогући увид у поменуте карактеристике код<br />појединца, а потом обрадом добијених података и њиховим<br />уопштавањем стиче се потпуна слика о друштву и његовом<br />односу према природним хазардима и спремност за природне<br />непогоде.</p> / <p>Ranjivost od&nbsp; prirodnih hazarda predstavlja atraktivnu temu<br />današnjice, koja proizilazi iz značaja koji ima za problematiku<br />prirodnih nepogoda. Ranjivost predstavlja obaveznu komponentu<br />svake prirodne nepogode, tačnije shvata se kao &bdquo;kontrolna<br />poluga&ldquo; za smanjenje rizika od prirodnih nepogoda. Socijalna<br />ranjivost od prirodnih hazarda treba da ukaže i opiše ko ili<br />šta je ugroženo delovanjem prirodnog hazarda i u kojoj meri, kao<br />i na obim i ozbiljnost posledica koje iz potencijalne kolizije<br />mogu proizaći. Iz tog razloga, javila se&nbsp; potreba da se socijalna<br />ranjivost izmeri, premeri ili proceni u težnji da se teorijske<br />postavke bolje razumeju i dobiju praktičnu primenu. Taj<br />kompleksan pristup treba da pruži informacije o nivoima<br />ranjivosti, kao i otpornosti određenih elemenata u prostoru,&nbsp; a<br />potom i da omogući identifikaciju pokretačkih faktora koji<br />utiču na formiranje i razvoj pojave socijalne ranjivosti. S<br />obzirom da je procena socijalne ranjivosti bazirana na<br />zvaničnim statističkim podacima, koji daju uopštenu, sterilnu<br />sliku stvarnosti, za&nbsp; njeno upotpunjavanje i humanizaciju<br />neophodno je istraživanje percepcije, znanja, stavova i iskustva<br />stanovništva sa prirodnim hazardima i prirodnim nepogodama.<br />Najbolji pristup za ispunjenje tog cilja je anketno istraživanje<br />koje treba da omogući uvid u pomenute karakteristike kod<br />pojedinca, a potom obradom dobijenih podataka i njihovim<br />uopštavanjem stiče se potpuna slika o društvu i njegovom<br />odnosu prema prirodnim hazardima i spremnost za prirodne<br />nepogode.</p> / <p>Today,&nbsp; vulnerability&nbsp; to natural hazards is one of the most attractive topic, which stems from its importance for the research field of natural disasters. Vulnerability is a mandatory component of any natural disasters, more precisely understood as the &quot;control lever&quot; to reduce the natural disasters risk. Social vulnerability should point to and describe who or what is at risk from natural hazards and the extent and severity of the consequences of potential collisions. For this reason, there is a need to&nbsp; measure or estimate social vulnerability, which will enable theoretical assumptions to be better understood and receive practical application. This complex approach should provide information on the levels of vulnerability, as well as the resistance of certain elements in space,&nbsp; and then to allow the identification of the driving factors that influence the formation and development of the social vulnerability phenomena. Social vulnerability assessment is based on official statistics, which provide a general, sterile picture of reality, but its humanization is necessary through exploring of perceptions, knowledge, awareness and experiences of the society to natural hazards and natural disasters. The best approach for achieving that goal is the survey that should provide insight into the mentioned characteristics of the individual, and then processing the data and their generalization gets the full picture of the society and its relation to natural hazards and natural disasters preparedness.</p>