No / Recognizable throughout the world, the stone statues (moai) of Rapa Nui (Easter Island) represent the largest monolithic architecture produced in Polynesia. The exquisitely carved and finished head and torso of each statue testifies to a skill in stone carving and dressing unmatched throughout the Pacific. Yet, approximately one thousand ‘classic’ statues were produced at the quarries within a few hundred years. What was the ritual status of the quarry and the labour necessary to produce the numbers of statues that allowed Heyerdahl to declare that the ‘whole mountain massif has been reshaped, the volcano has been greedily cut up’ (1958: 83)? What was it like to go to work at Rano Raraku? By drawing on a range of evidence we argue that walking to and labouring at Rano Raraku represented a spatial and temporal journey to a place of highly dangerous forces, a cosmogonic centre where prehistoric Rapa Nui people came face to face with their ancestors and the Polynesian gods.

<p>Menjajući poetike, istražujući u oblasti forme, Leonid Andrejev u svom ranom dramskom stvarala&scaron;tvu ostaje veran svojoj inicijalnoj ideji: on promi&scaron;lja ljudsku misao, njenu prirodu i njene moguće manifestacije, kao i moć i nemoć ljudske misli u svetu koji ga okružuje. U prvom periodu svog ranog stvarala&scaron;tva, definisanom kao realistički teatar, pisac sagledava tri različite manifestacije ljudske misli: nauku, religiju i revoluciju. U perodu potrage za novom dramskom formom, supstancionalnom teatru, misao dolazi u sukob sa supstancom i rađa se ideja da ljudska misao nije svemoguća, to jest da čovek ne može da živi vođen isključivo razumnim načelom. U trećem periodu svog ranog dramskog stvarala&scaron;tva, takozvanom melodramskom teatru, pisac se naizgled udaljava od svoje osnovne teme i afirmi&scaron;ući studentske uspomene, na biografskoj građi stvara dve psiholo&scaron;ke melodrame.<br />&nbsp; U sva tri navedena teatra, realističkom, supstancionalnom i melodramskom, pisac se služio bogatim aresenalom tehničko-stilskih sredstava. U radu se tumači upotreba hromatskog i muzičkog prosedea, priroda i funkcija didaskalija, portetna metaforičnost likova, kao i simbolični plan drama, te njihove tematske i idejne koncepcije.<br />&nbsp;&nbsp; Zaključak je da je u potrazi za formom, u tim spontanim smenama poetika i bogatom kori&scaron;ćenju tehničko-stilskih sredstava (npr., montažnost dramskog teksta, kolektivni monolog, personalizacija i depersonalizacija aktera radnje; upotreba metafore, poređenja, metonimije, sinegdohe, sinestezije, groteske, lirskih paralelizama itd.), L. Andrejev ostao dosledan svojoj primarnoj ideji, promi&scaron;ljanju o moći i nemoći ljudske misli. Ta ista ideja u&scaron;la je u osnovu teatra panpsihe, koji je okarakterisao naredni plodan period ovog dramskog pisca.</p> / <p>Although he was not consistent in his approach when poetics and the form were concerned, Leonid Andreyev never gave up on the initial idea in his early plays: in them he was deeply involved in consideration of human thought, its nature and its possible manifestations, as well as its power, or the lack of it. In the first phase of his early works, which is in this thesis termed a realist theater, the playwright takes into consideration three different manifestations of human thought: science, religion and revolution. During the period in which he was searching for a new form for his plays, the so-called substantialist theater, thought is confronted with substance, upon which a new idea emerges, that of powerlessness of human thought&ndash; human beings cannot live their lives based solely on the principle of rationality. In the third period of his early writing, the so-called melodramatic theater, the author seemingly deviates from main theme, and by returning to his university days, creates two autobiographical, psychological plays.<br />&nbsp;&nbsp; In all three theaters, the realist, the substantialist and the melodramatic, the author uses a rich palette of technical and stylistic devices. This thesis offers analyses of chromatic and musical principles; the nature and function of stage directions; metaphorical nature of the characters; as well as the symbolism present in the plays.<br />&nbsp;&nbsp; Searching for the form, through spontaneous shifts between different poetics and an array of technical and stylistic devices (such as editing of plays, collective monologue, personalization and depersonalization of the characters, the use of metaphor, simile, metonymy, synecdoche, synesthesia, grotesque, lyrical parallelisms), Leonid Andreyev remained loyal to his initial idea of pondering the power and weakness of human thought. This idea has become a constitutive part of pan-psyche theater that marked the next, rather fruitful period of this playwright.</p>

<p>Rak dojke je trenutno po incidenciji vodeća maligna bolest kod žena kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Osnovni cilj istraživanja bio je da se defini&scaron;u faktori rizika u populaciji žena uzrasta 50-69 godina koje su obuhvaćene Nacionalnim skrining programom ranog otkrivanja raka dojke mamografijom na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine (APV). U istraživanju je kori&scaron;ćena retrospektivno-prospektivna studija. Za potrebe istraživanja formirana je grupa obolelih žena i kontrolna grupa žena na teritoriji APV. Istraživanje je obuhvatilo 510 žena sa teritorije AP Vojvodine, uzrasta od 50 do 69 godina. Rezultati istraživanja pokazali su da su se kao značajni prediktori raka dojke u na&scaron;em istraživanju izdvojili: 1. Hormonska terapija &ndash; one osobe koje su uzimale hormonsku terapiju značajno imaju veću verovatnoću da imaju rak dojke i obrnuto. 2. Prethodna maligna bolest &ndash; osobe koje su prethodno imale neku drugu malignu bolest imaju manju &scaron;ansu da imaju rak dojke&nbsp; 3. One žene koje vr&scaron;e samokontrolu dojke če&scaron;će su u nekliničkom uzorku. 4. Žene koje su u grupi starijih su če&scaron;će u kliničkom uzorku. 5. One osobe koje imaju u porodici nekog ko je oboleo od raka dojke če&scaron;će i same oboljevaju. Ovo je prvo istraživanje o faktorima rizika za rak dojke na populaciji žena AP Vojvodine u okviru Nacionalnog programa ranog otkrivanja raka dojke. Rezultati istraživanja daju osnove za buduća istraživanja iz ove oblasti, takođe mogu da utiču na podizanje svesti žena o značaju redovnih pregleda i ranom otkrivanju raka dojke kao i pružanje podr&scaron;ke programu skrininga.</p> / <p>Breast cancer is currently theleading malignant disease in women both in developed and developing countries. The main goal of the research was to define risk factors in the population of women aged 50-69 years, covered by the National Screening Program for Early Detection of Breast Cancer by Mammography on the territory of the Autonomous Province of Vojvodina. The researchwasconducted asretrospective-prospective study. For the purpose of the research,were formed a group of diseased women and a control group of women in the territory of AP Vojvodina . The research involved 510 women with the territory of AP Vojvodina, aged 50 to 69 years. The results of the study showed that as significant predictors ofbreast cancer in our study. 1.Hormone Therapy -Those who have taken hormone therapy are significantly more likely to have breast cancer and vice versa. 2. Pre-existing malignant disease -people who previously had any other malignant disease have a lowerchance of having breast cancer 3. Women who perform self-control of their breasts are more often in a non-clinical sampl.e 4. Women in the elderly group are more often in the clinical sample. 5. Those who have a family member who has breast cancer are more likely to suffer from their own illness. This is the first study on the risk factors for breast cancer in the population of AP Vojvodina women within the National Breast Cancer Screening Program. The results of the research provide the basics for future research in this area, they can also help raise women&#39;s awareness of the importance of regular screening and early detection of breast cancer, as well as supporting the screening program</p>

No description available.

<p>Рад је настао као резултат теоријског и ем-<br />пиријског истраживања ефекта похађања<br />предшколског програма у Републици Срп-<br />ској на учење и развој дјеце предшколског<br />узраста.<br />У теоријском дијелу разматрају се питања о<br />предшколском програму као основи инсти-<br />туционалног предшколског васпитања и об-<br />разовања, о појмовном разграничењу појмо-<br />ва програм и курикулум, (о одређењу) тради-<br />ционалног наспрам савременог предшкол-<br />ског програма/курикулума, систему пред-<br />школског васпитања и образовања у Репу-<br />блици Српској, као и о односу програма и<br />васпитне праксе. Такође, посматрана су и<br />питања која се односе на рано учење, почев<br />од тога шта је рано учење и како га дефини-<br />сати, преко схватања о раном учењу кроз<br />историју, карактеристика раног учења, одно-<br />са раног учења и васпитања, те друштвене<br />парадигме раног васпитања, као и питања<br />која се односе на везу дјечје активности,<br />игре и раног учења, па све до значаја и кори-<br />сти од раног учења за појединца и друштво.<br />У дијелу рада који се односи на емпиријски<br />приступ проблему истраживања приказани<br />су резултати истраживања и налази добијени<br />испитивањем међузависности похађања про-<br />грама предшколског васпитања и образова-<br />ња и развоја предшколске дјеце посматраног<br />кроз физички, социо-емоционални, интелек-<br />туални развој и развој говора, комуникације<br />и стваралаштва.<br />Истраживање се темељи на хипотези да из-<br />међу похађања предшколског програма и ра-<br />ног учења постоји значајна и изражена међу-<br />зависност. Другим ријечима, истраживањем<br />смо хтјели утврдити да ли похађање пред-<br />школског програма детерминише рано уче-<br />ње код дјеце. Постављени циљеви и задаци истраживања</p><p>реализовани су, како смо већ рекли, кроз те-<br />оријско истраживање, али и кроз емпиријско<br />неекспериментално истраживање, примје-<br />ном инструмената који су конструисани за<br />потребе овог рада. Први инструмент односи<br />се на утврђивање испољености развојних<br />аспеката дјеце, док се други инструмент од-<br />носи на прикупљање података о односу по-<br />родичних прилика и развојних аспеката дје-<br />це. Први инструмент био је намијењен учи-<br />тељима, а други родитељима.<br />Узорак је обухватио 1.439 дјеце која су кре-<br />нула у први разред (шест година), и то: дјецу<br />која су похађала неку предшколску установу<br />и дјецу која нису похађала предшколску<br />установу нити су била укључена у неки об-<br />лик предшколског васпитања и образовања.<br />Исто тако, у истраживању су учествовали и<br />родитељи испитиване дјеце, од којих смо до-<br />били податке о социјалном статусу породице<br />дјетета и њиховој посвећености родитељ-<br />ству.<br />Резултати које смо добили дијелом су потвр-<br />дили хипотезе које смо поставили, а тиме<br />нас и усмјерили на додатна размишљања о<br />ефектима похађања предшколског програма<br />на све аспекте развоја, понајвише на социо-<br />емоционални развој, јер је овај аспект разво-<br />ја високо развијен код обје групе дјеце: која<br />су похађала предшколски програм и која га<br />нису похађала.</p> / <p>Rad je nastao kao rezultat teorijskog i em-<br />pirijskog istraživanja efekta pohađanja<br />predškolskog programa u Republici Srp-<br />skoj na učenje i razvoj djece predškolskog<br />uzrasta.<br />U teorijskom dijelu razmatraju se pitanja o<br />predškolskom programu kao osnovi insti-<br />tucionalnog predškolskog vaspitanja i ob-<br />razovanja, o pojmovnom razgraničenju pojmo-<br />va program i kurikulum, (o određenju) tradi-<br />cionalnog naspram savremenog predškol-<br />skog programa/kurikuluma, sistemu pred-<br />školskog vaspitanja i obrazovanja u Repu-<br />blici Srpskoj, kao i o odnosu programa i<br />vaspitne prakse. Takođe, posmatrana su i<br />pitanja koja se odnose na rano učenje, počev<br />od toga šta je rano učenje i kako ga defini-<br />sati, preko shvatanja o ranom učenju kroz<br />istoriju, karakteristika ranog učenja, odno-<br />sa ranog učenja i vaspitanja, te društvene<br />paradigme ranog vaspitanja, kao i pitanja<br />koja se odnose na vezu dječje aktivnosti,<br />igre i ranog učenja, pa sve do značaja i kori-<br />sti od ranog učenja za pojedinca i društvo.<br />U dijelu rada koji se odnosi na empirijski<br />pristup problemu istraživanja prikazani<br />su rezultati istraživanja i nalazi dobijeni<br />ispitivanjem međuzavisnosti pohađanja pro-<br />grama predškolskog vaspitanja i obrazova-<br />nja i razvoja predškolske djece posmatranog<br />kroz fizički, socio-emocionalni, intelek-<br />tualni razvoj i razvoj govora, komunikacije<br />i stvaralaštva.<br />Istraživanje se temelji na hipotezi da iz-<br />među pohađanja predškolskog programa i ra-<br />nog učenja postoji značajna i izražena među-<br />zavisnost. Drugim riječima, istraživanjem<br />smo htjeli utvrditi da li pohađanje pred-<br />školskog programa determiniše rano uče-<br />nje kod djece. Postavljeni ciljevi i zadaci istraživanja</p><p>realizovani su, kako smo već rekli, kroz te-<br />orijsko istraživanje, ali i kroz empirijsko<br />neeksperimentalno istraživanje, primje-<br />nom instrumenata koji su konstruisani za<br />potrebe ovog rada. Prvi instrument odnosi<br />se na utvrđivanje ispoljenosti razvojnih<br />aspekata djece, dok se drugi instrument od-<br />nosi na prikupljanje podataka o odnosu po-<br />rodičnih prilika i razvojnih aspekata dje-<br />ce. Prvi instrument bio je namijenjen uči-<br />teljima, a drugi roditeljima.<br />Uzorak je obuhvatio 1.439 djece koja su kre-<br />nula u prvi razred (šest godina), i to: djecu<br />koja su pohađala neku predškolsku ustanovu<br />i djecu koja nisu pohađala predškolsku<br />ustanovu niti su bila uključena u neki ob-<br />lik predškolskog vaspitanja i obrazovanja.<br />Isto tako, u istraživanju su učestvovali i<br />roditelji ispitivane djece, od kojih smo do-<br />bili podatke o socijalnom statusu porodice<br />djeteta i njihovoj posvećenosti roditelj-<br />stvu.<br />Rezultati koje smo dobili dijelom su potvr-<br />dili hipoteze koje smo postavili, a time<br />nas i usmjerili na dodatna razmišljanja o<br />efektima pohađanja predškolskog programa<br />na sve aspekte razvoja, ponajviše na socio-<br />emocionalni razvoj, jer je ovaj aspekt razvo-<br />ja visoko razvijen kod obje grupe djece: koja<br />su pohađala predškolski program i koja ga<br />nisu pohađala.</p> / <p>In search of the new answers to already known<br />questions concerned with discovering the causes<br />of different development of certain abilities in<br />children, this study ideas are focused on the interdependence<br />of stimulating learning environment<br />and early learning for children. This study<br />is a result of theoretical and empirical research<br />of the effect of attending preschool programme<br />in Republic of Srpska on learning and development<br />of children of preschool age.<br />The theoretical part investigates questions on<br />preschool programme as the foundation of institutional<br />preschool education, concept delimitation<br />of programme and curriculum, (definition<br />of) traditional versus contemporary preschool<br />programme/curriculum, system of preschool<br />education in Republic of Srpska, as well as questions<br />about relationship between children&rsquo;s activities,<br />play and early learning. Furthermore,<br />this paper investigates questions related to early<br />learning, starting from the notion of early learning<br />and how to define it, the understanding of<br />early learning throughout history, early learning<br />characteristics, the relationship of early learning<br />and education as well as social paradigm of<br />early education, questions related to the relationship<br />between children&rsquo;s activities, play and<br />early learning, to the importance and benefits of<br />early learning for an individual and a society.<br />A part of the study related to the empirical approach<br />to the research topic presents the research<br />results and findings obtained by examination<br />of the interdependence of attending the<br />preschool education and development of<br />preschool children, observed through physical<br />and socio-emotional development and development<br />of speech, communication and creativity.<br />This study is based on the hypothesis that there<br />is a significant and profound interdependence<br />between attending a preschool programme and<br />13<br />early learning. In other words, our intention was<br />to establish whether attending a preschool programme<br />determines early learning for children.<br />As mentioned before, the established research<br />goals and objectives have been accomplished<br />through theoretical research but also through<br />non-experimental empirical research, using instruments<br />constructed for this study. First instrument<br />refers to the expression of developmental<br />aspects of children while the second instrument<br />refers to data collection on relationship<br />between family context and developmental<br />aspects of children. First instrument was intended<br />for teachers and second one for parents.<br />The sample included 1 439 children who started<br />first grade (6 years) as follows: children who attended<br />a preschool institution and children who<br />did not attend preschool institutions nor were<br />involved in any form of preschool education.<br />Furthermore, the research included children&rsquo;s<br />parents who provided the information on child&rsquo;s<br />family social status and their own devotion to<br />parenthood.<br />The results obtained have partly confirmed the<br />hypothesis set and therefore directed us to further<br />reflection on the effects of attending a preschool<br />program on all aspects of development,<br />especially socio-emotional development since<br />this aspect is highly developed with both groups<br />of children: those who attended a preschoolprogramme and those who did not.</p>