<p>Предмет рада је анализа семантичке категорије теличности као дистинктивног обележја аспектуалног значења у француском и српском језику. Теличност представља једно од семантичких, односно инхерентних аспектуалних особина глаголских лексема или синтагми и означава постојање крајње тачке у одвијању глаголске радње. У теорији концептуалне семантике (Jackendoff 1996) теличност се дефинише као ограничење Путање, једне од основних концептуалних категорија, која заједно са категоријама Догађај и Време чини структуру глаголске ситуације.<br />Циљ рада је анализа начина на које теличност учествује у стварању аспектуалног значења у француском и српском језику. У анализи су посматране семантичке класе глагола кретања, као и класе глагола извођења, стварања и трошења код којих важну улогу у изражавању теличности има директни објекат. Примењена метода контрастивне анализе открива да између француског и српског језика у начинима изражавања теличности највећа сличност постоји код глагола кретања: у француском ограниченост осе путање обележавају предлози &agrave; и jusque (+&agrave;/en), док предлог vers указује на неограниченост путање; у српском, ограниченост путање и достизање циља у току кретања изражавају предлошко-падежне конструкције са акузативом, док предлошко-падежне конструкције са дативом означавају да циљ у току кретања није достигнут и да је путања неограничена. У оба језика уочава се семантичка усклађеност између типа глаголске ситуације и предлога у француском, односно предлошко-падежних конструкција и глаголског вида у српском језику: уз ателичне глаголске ситуације у француском, односно неограниченотрајне глаголе у српском јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежном конструкцијом који такође означавају неограничену осу путање у процесу кретања (marcher/nager/courir vers &ndash; ходати/пливати/трчати према ка); уз глаголе који означавају тренутне радње, у француском теличне глаголске ситуације, а у српском глаголе свршеног вида, јављају се синтагме уведене предлогом, односно предлошко-падежне конструкције које указују да је оса путање у току кретања ограничена (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; стићи/доћи/ући у). Код семантичких класа глагола извођења, стварања и трошења у француском и српском језику, међутим, уочава се извесна разлика у погледу изражавања теличности. У француском језику концептуализација објекта као ограниченог или неограниченог учествује у изражавању теличности, те се глаголске ситуације у којима је објекат изражен као неограничен интерпретирају као ателичне (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), док се глаголске ситуације које подразумевају постојање објекта актуализованог као ограниченог, целовитог појма, посматрају као теличне (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). И у српском језику уочава се улога директног објекта у односу на теличност, али је она у вези са градилачким процесима. Код семантичких класа српских глагола извођења, стварања и трошења телични карактер глаголске ситуације обележава се непостојањем трећег члана видске опозиције у оним случајевима када перфективни облик глагола означава да је радња у потпуности протекла кроз објекат, односно када објекат настане или нестане у целости током глаголске радње (читати &ndash; прочитати &ndash; *прочитавати / писати &ndash; написати &ndash; *написавати / трошити &ndash; потрошити &ndash; *потрошивати). Уколико је објекат модификован или трансформисан, могуће је продужити радњу и тада постоји трећи члан видске опозиције (писати &ndash; уписати &ndash; уписивати). У оба језика, дакле, на концептуалном нивоу уочавају се истоветне појмовне категорије које се на структурно-језичком плану формализују на различите начине.</p> / <p>Predmet rada je analiza semantičke kategorije teličnosti kao distinktivnog obeležja aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. Teličnost predstavlja jedno od semantičkih, odnosno inherentnih aspektualnih osobina glagolskih leksema ili sintagmi i označava postojanje krajnje tačke u odvijanju glagolske radnje. U teoriji konceptualne semantike (Jackendoff 1996) teličnost se definiše kao ograničenje Putanje, jedne od osnovnih konceptualnih kategorija, koja zajedno sa kategorijama Događaj i Vreme čini strukturu glagolske situacije.<br />Cilj rada je analiza načina na koje teličnost učestvuje u stvaranju aspektualnog značenja u francuskom i srpskom jeziku. U analizi su posmatrane semantičke klase glagola kretanja, kao i klase glagola izvođenja, stvaranja i trošenja kod kojih važnu ulogu u izražavanju teličnosti ima direktni objekat. Primenjena metoda kontrastivne analize otkriva da između francuskog i srpskog jezika u načinima izražavanja teličnosti najveća sličnost postoji kod glagola kretanja: u francuskom ograničenost ose putanje obeležavaju predlozi &agrave; i jusque (+&agrave;/en), dok predlog vers ukazuje na neograničenost putanje; u srpskom, ograničenost putanje i dostizanje cilja u toku kretanja izražavaju predloško-padežne konstrukcije sa akuzativom, dok predloško-padežne konstrukcije sa dativom označavaju da cilj u toku kretanja nije dostignut i da je putanja neograničena. U oba jezika uočava se semantička usklađenost između tipa glagolske situacije i predloga u francuskom, odnosno predloško-padežnih konstrukcija i glagolskog vida u srpskom jeziku: uz atelične glagolske situacije u francuskom, odnosno neograničenotrajne glagole u srpskom javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežnom konstrukcijom koji takođe označavaju neograničenu osu putanje u procesu kretanja (marcher/nager/courir vers &ndash; hodati/plivati/trčati prema ka); uz glagole koji označavaju trenutne radnje, u francuskom telične glagolske situacije, a u srpskom glagole svršenog vida, javljaju se sintagme uvedene predlogom, odnosno predloško-padežne konstrukcije koje ukazuju da je osa putanje u toku kretanja ograničena (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; stići/doći/ući u). Kod semantičkih klasa glagola izvođenja, stvaranja i trošenja u francuskom i srpskom jeziku, međutim, uočava se izvesna razlika u pogledu izražavanja teličnosti. U francuskom jeziku konceptualizacija objekta kao ograničenog ili neograničenog učestvuje u izražavanju teličnosti, te se glagolske situacije u kojima je objekat izražen kao neograničen interpretiraju kao atelične (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges), dok se glagolske situacije koje podrazumevaju postojanje objekta aktualizovanog kao ograničenog, celovitog pojma, posmatraju kao telične (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). I u srpskom jeziku uočava se uloga direktnog objekta u odnosu na teličnost, ali je ona u vezi sa gradilačkim procesima. Kod semantičkih klasa srpskih glagola izvođenja, stvaranja i trošenja telični karakter glagolske situacije obeležava se nepostojanjem trećeg člana vidske opozicije u onim slučajevima kada perfektivni oblik glagola označava da je radnja u potpunosti protekla kroz objekat, odnosno kada objekat nastane ili nestane u celosti tokom glagolske radnje (čitati &ndash; pročitati &ndash; *pročitavati / pisati &ndash; napisati &ndash; *napisavati / trošiti &ndash; potrošiti &ndash; *potrošivati). Ukoliko je objekat modifikovan ili transformisan, moguće je produžiti radnju i tada postoji treći član vidske opozicije (pisati &ndash; upisati &ndash; upisivati). U oba jezika, dakle, na konceptualnom nivou uočavaju se istovetne pojmovne kategorije koje se na strukturno-jezičkom planu formalizuju na različite načine.</p> / <p>This thesis analyzes the semantic category of telicity as a distinctive feature of aspectual meaning in French and Serbian. Telicity is one of the semantic, or inherent aspectual features of the verb or phrase and indicates the existence of endpoints of a verbal action. In The theory of conceptual semantics (Jackendoff 1996) telicity is defined as boundedness of the Path, one of the basic conceptual categories, which together with the categories of Event and Time, constitute the structure of verb situations.<br />The aim of the thesis is to analyze the ways in which telicity affects the creation of aspectual meaning in French and Serbian. The analysis was applied to the semantic class of verbs of motion, as well as the class of verbs of performance, creation and consumption for which the direct object plays an important role in expressing telicity. The applied method of contrastive analysis reveals that the greatest similarity between French and Serbian exists in the ways of expressing telicity with verbs of motion. In French, boundedness of the path is indicated by the prepositions &agrave; and jusque (+ &agrave; / en), while the preposition vers indicates boundlessness. In Serbian, boundedness of the path and reaching the goal during movement is expressed by preposition-case constructions with the accusative, while preposition-case constructions with the dative indicate that the goal is not reached during movement, and that the trajectory is unlimited. In both languages semantic consistency between the type of verb situation and preposition in French, or the preposition-case construction and verb aspect in Serbian can be observed. Syntagmatically foreseen prepositions occur with atelic verb situations in French, or durative verbs in Serbian and preposition-case constructions which also indicate the boundlessness of the path in the process of movement (marcher/nager/courir vers &ndash; hоdati/plivati/trčati prema ka); verbs that denote punctual actions in French, i.e. telic verb situations, and in Serbian, verbs in the perfect aspect occur with the syntagmatically foreseen preposition, or preposition-case constructions which indicate that the trajectory during movement is limited (arriver/venir/entrer &agrave; &ndash; stići/dоći/ući u). In the semantic class of verbs of performance, creation and consumption in French and Serbian, however, we can see certain differences in terms of expressing telicity. In French, conceptualization of the object as limited or unlimited participates in expressing telicity, verb situations in which the object is expressed as an unlimited are interpreted as atelic (lire des romans/&eacute;crire des lettres/manger des oranges) while verb situations which imply the existence of the object as a limited, unique concept, are regarded as telic (lire les romans/&eacute;crire les lettres/manger les oranges). In Serbian, the role of the direct object in relation to telicity can also be observed, but it is related to derivational processes. With the semantic classes of Serbian verbs of performance, creation and consumption the telic character of the verb situation is marked by the absence of the third member of the aspectual opposition in those cases where the perfective form of the verb indicates that the action completely passed through the object, or when the object is completely created or consumed during the verbal action (čitati &ndash; prоčitati &ndash; *prоčitavati / pisati &ndash; napisati &ndash; *napisavati / trо&scaron;iti &ndash; pоtrо&scaron;iti &ndash; *pоtrо&scaron;ivati). If the object has been modified or transformed, the verb action can be prolonged and the aspectual opposition admits the third form (pisati &ndash; upisati &ndash; upisivati). In both languages the conceptual level, therefore, reveals identical conceptual categories that in the structural-linguistic plan are formalized in different ways.</p>

<p>U radu se analizira funkcionisanje determinativnih<br />padežnih sistema u romanijskim govorima Starog<br />Vlaha. Razmatraju se sintaksičko-semantičke<br />karakteristike padežnih konstrukcija koje su<br />sintaksički formalizatori semantičke kategorije<br />prostornosti, a zatim i one koje su sintaksički<br />formalizatori vi&scaron;e apstraktnih semantičkih kategorija,<br />a to su: temporalnost, kvalifikativnost (u okviru nje:<br />instrumentalnost, kvalifikativnost u užem smislu,<br />propratna okolnost, kriterijum / osnov<br />kvalifikativnog tipa, komparativnost,<br />kvantifikativnost), intencionalnost, kauzalnost,<br />kondicionalnost, koncesivnost i posesivnost.<br />Posebno se sagledavaju padežne konstrukcije s<br />primarno prostornim značenjem, kao izvornim<br />domenom, koje mehanizmom metaforizacije prostora<br />nalaze svoje mesto u sistemu formalizatora navedenih<br />apstraktnih semantičkih kategorija kao ciljnih<br />domena.</p> / <p>The thesis analyses the function of<br />determinative case systems in the Romanija<br />speech of the Stari Vlah region. It deals with<br />syntactic and semantic characteristics of case<br />constructions which act as syntactic formalisers<br />of the semantic category of spatiality as well as<br />those which are syntactic formalisers of more<br />abstract semantic categories, such as the<br />following: temporality, qualificability<br />(including instrumentality, qualificability in a<br />narrower sense, concomitancy, the criterion /<br />basis of the qualificative type, comparability<br />and quantifiability), intentionality, causality,<br />conditionality, concessionality and<br />possessiveness. A special attention is devoted to<br />the case constructions whose primary meaning<br />is that of spatiality, as their source domain,<br />which then by the mechanism of<br />metaphorisation of space find their place in the<br />system of formalisers of the aforementioned<br />abstract semantic categories as their target<br />domains.</p>

<p>У докторској дисертацији Примена корелацијско-интеграцијског система у средњошколској настави српског језика и књижевности (у функцији побољшања постигнућа ученика на крају школске године) истраживања ће бити усмерена на трагање за иновативним начинима повезивања наставе језика са наставом књижевности како би се, непосредно, утицало на квалитет наставног процеса, односно, посредно, на подизање нивоа знања и резултата на завршним испитима. Полазећи од тезе да је мотивисан и ангажован ученик и активни учесник наставног процеса, способан да стечена знања из језичке културе примени у рецепцији књижевног дела &ndash; доказаћемо да се корелацијом и интеграцијом ова два подручја рада на часовима српског језика и књижевности у средњој школи постиже бољи успех ученика на такмичењима и испитима.<br />Докторска дисертација се састоји од теоријског дела и резултата емпиријских истраживања. Основне целине су: Корелација и иновације у настави, Корелацијско-интеграцијски методи у настави књижевности и српског језика,&nbsp;Методичке апликације и Емпиријска истраживања.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji Primena korelacijsko-integracijskog sistema u srednjoškolskoj nastavi srpskog jezika i književnosti (u funkciji poboljšanja postignuća učenika na kraju školske godine) istraživanja će biti usmerena na traganje za inovativnim načinima povezivanja nastave jezika sa nastavom književnosti kako bi se, neposredno, uticalo na kvalitet nastavnog procesa, odnosno, posredno, na podizanje nivoa znanja i rezultata na završnim ispitima. Polazeći od teze da je motivisan i angažovan učenik i aktivni učesnik nastavnog procesa, sposoban da stečena znanja iz jezičke kulture primeni u recepciji književnog dela &ndash; dokazaćemo da se korelacijom i integracijom ova dva područja rada na časovima srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi postiže bolji uspeh učenika na takmičenjima i ispitima.<br />Doktorska disertacija se sastoji od teorijskog dela i rezultata empirijskih istraživanja. Osnovne celine su: Korelacija i inovacije u nastavi, Korelacijsko-integracijski metodi u nastavi književnosti i srpskog jezika,&nbsp;Metodičke aplikacije i Empirijska istraživanja.</p> / <p>In the doctoral dissertation Application of correlation-integration system in the high school classes of Serbian Language and Literature (in order to improve students&rsquo; achievements at the end of the school year) the research will be focused on the search for innovative ways to relate the lessons of language to the lessons of literature in order to directly influence the quality of the teaching process, and indirectly to raise the level of knowledge and the results of the final exams.<br />Our starting point is going to be the idea that a motivated and engaged student is also an active participant in the educational process capable of applying the aquired knowledge of language culture to the reception of literary works. Thence, we are going to prove that through correlation and integration of these two fields of work in Serbian language and literature lessons high school students will achieve better results in competitions and in exams. This significant methodological study has been supported by a methodological research in the classroom.</p><p>The doctoral dissertation consists of a theoretical part and the results of the empirical research. Basic entities are: Correlation and innovation in classes, Correlation-integration method in the classes of literature and the Serbian language, Methodology applications and Empirical research.</p>

<p>Дати рад има задатак да представи, опише и одреди статус лексички крњих глагола у руском и српском језику. Реч је о глаголима који нису способни самостално да функционишу, због чега су упућени на самосталне речи, са којима у споју остварују своју улогу и постају способни да изразе граматичко значење самосталних речи, као и читаве конструкције чији су саставни део.<br />Глаголи овога типа биће класификовани у три основне групе: 1) копулативни глаголи; 2) модални и фазни глаголи и 3) формално пунозначни глаголи, њихова анализа спроводиће се како у оквиру наведених група, тако и у целини, а основу датог проучавања представљаће контрастивна анализа и одређивање статуса датих глагола у савременом руском и српском језику.<br />Иако су више пута били предмет истраживања, непунозначни глаголи нису добили једну целовиту анализу, нису адекватно груписани и побројани, није урађена типолошка класификација ове групе глагола у оба поређена језика. Насупрот детаљно истраженој групи пунозначних (самосталних) глагола, група лексички непунозначних глагола заслужује исцрпнију анализу, јаснију научну дефиницију, изучавање њихове семантике, карактера, као и специфичности односа које означавају, односно положаја који заузимају у општем систему језичких јединица.</p> / <p>Dati rad ima zadatak da predstavi, opiše i odredi status leksički krnjih glagola u ruskom i srpskom jeziku. Reč je o glagolima koji nisu sposobni samostalno da funkcionišu, zbog čega su upućeni na samostalne reči, sa kojima u spoju ostvaruju svoju ulogu i postaju sposobni da izraze gramatičko značenje samostalnih reči, kao i čitave konstrukcije čiji su sastavni deo.<br />Glagoli ovoga tipa biće klasifikovani u tri osnovne grupe: 1) kopulativni glagoli; 2) modalni i fazni glagoli i 3) formalno punoznačni glagoli, njihova analiza sprovodiće se kako u okviru navedenih grupa, tako i u celini, a osnovu datog proučavanja predstavljaće kontrastivna analiza i određivanje statusa datih glagola u savremenom ruskom i srpskom jeziku.<br />Iako su više puta bili predmet istraživanja, nepunoznačni glagoli nisu dobili jednu celovitu analizu, nisu adekvatno grupisani i pobrojani, nije urađena tipološka klasifikacija ove grupe glagola u oba poređena jezika. Nasuprot detaljno istraženoj grupi punoznačnih (samostalnih) glagola, grupa leksički nepunoznačnih glagola zaslužuje iscrpniju analizu, jasniju naučnu definiciju, izučavanje njihove semantike, karaktera, kao i specifičnosti odnosa koje označavaju, odnosno položaja koji zauzimaju u opštem sistemu jezičkih jedinica.</p> / <p>The aim of this dissertation is to analyze and determine the status of lexically incomplete verbs in Russian and Serbian. Lexically incomplete verbs are those that cannot function independently, which is why they are directed towards independent words. It is by means of this relationship they are able to perform their function and express grammatical meaning of independent words, as well as of the entire phrase they are a part of.<br />These verbs will be classified in three primary groups: 1) copulative verbs; 2) modal and phase verbs; 3) verbs with formally full meaning, their analysis will be performed both within the framework of the aforementioned groups and by treating them as a whole, whereas the basis for the study will be set by a contrastive analysis and the determination of the status of the verbs in modern Russian and Serbian.<br />Even though they have so far been an object of numerous studies, verbs without full meaning have yet not been given a thorough analysis, nor have they been adequately grouped, inventoried and typologically classified in either of the two contrasted languages. If compared to the group of independent verbs with full meaning that were examined in great detail, the group of verbs without full lexical meaning deserves a more comprehensive analysis, a clearer scientific definition, an analysis of their semantics, character, as well as the specific relations they signify and the position they occupy in the general system of linguistic units.</p>

<p>У раду је истражен утицај нових модела рада на постигнућа ученика у настави српског језика и књижевности. Теоријски оквири рада усмерени су на разматрање наставних модела: од појмовног одређења, преко врста и подела, до моделовања процеса учења. Истражене су могућности примене осам одабраних нових наставних модела &ndash; егземпларног, индивидуализованог, интерактивног, проблемског, програмираног, пројектног, сарадничког и хеуристичког.<br />Како би се испитали ефекти примене нових наставних модела подржаних информационо-комуникационим технологијама (ИКТ) на постигнућа ученика, у односу на традиционални модел, спроведено је експериментално истраживање у четири сомборске средње школе &ndash; Средњој техничкој школи, Средњој економској школи, Средњој медицинској школи &bdquo;Др Ружица Рип&ldquo;, Гимназији &bdquo;Вељко Петровић&ldquo; и једној кулској школи &ndash; Економско-трговинској школи, у другом полугодишту школске 2014/15. године и током школске 2015/16. године на узорку од 1724 ученика из сва четири разреда.<br />Резултати истраживања показују да су ученици у експерименталним групама, у којима су примењени нови наставни модели, имали виша постигнућа у односу на ученике контролних група, односно да су нови наставни модели ефикаснији од традиционалног.<br />Субјекатски положај ученика уз примену индивидуализације и диференцијације у новим наставним моделима, допринели су, уз виша постигнућа ученика и бројне продукте рада, и већој самосталности и ангажованости ученика, интерактивној комуникацији и лакшем препознавању даровитих и креативних ученика.</p> / <p>U radu je istražen uticaj novih modela rada na postignuća učenika u nastavi srpskog jezika i književnosti. Teorijski okviri rada usmereni su na razmatranje nastavnih modela: od pojmovnog određenja, preko vrsta i podela, do modelovanja procesa učenja. Istražene su mogućnosti primene osam odabranih novih nastavnih modela &ndash; egzemplarnog, individualizovanog, interaktivnog, problemskog, programiranog, projektnog, saradničkog i heurističkog.<br />Kako bi se ispitali efekti primene novih nastavnih modela podržanih informaciono-komunikacionim tehnologijama (IKT) na postignuća učenika, u odnosu na tradicionalni model, sprovedeno je eksperimentalno istraživanje u četiri somborske srednje škole &ndash; Srednjoj tehničkoj školi, Srednjoj ekonomskoj školi, Srednjoj medicinskoj školi &bdquo;Dr Ružica Rip&ldquo;, Gimnaziji &bdquo;Veljko Petrović&ldquo; i jednoj kulskoj školi &ndash; Ekonomsko-trgovinskoj školi, u drugom polugodištu školske 2014/15. godine i tokom školske 2015/16. godine na uzorku od 1724 učenika iz sva četiri razreda.<br />Rezultati istraživanja pokazuju da su učenici u eksperimentalnim grupama, u kojima su primenjeni novi nastavni modeli, imali viša postignuća u odnosu na učenike kontrolnih grupa, odnosno da su novi nastavni modeli efikasniji od tradicionalnog.<br />Subjekatski položaj učenika uz primenu individualizacije i diferencijacije u novim nastavnim modelima, doprineli su, uz viša postignuća učenika i brojne produkte rada, i većoj samostalnosti i angažovanosti učenika, interaktivnoj komunikaciji i lakšem prepoznavanju darovitih i kreativnih učenika.</p> / <p>In this paper, the effect of new models of work on students` achievement in Serbian language and literature teaching has been investigated. Theoretical frameworks are directed at observing the teaching models &ndash; from conceptual defining, over classes and classification to modelling the process of learning. The application possibilities of eight chosen new teaching models have been analysed &ndash; exemplary, individualised, interactive, problem- solving, programmed, projected, co-teaching and heuristic.<br />In order to investigate the effects of application of new teaching models supported by information-communication technologies (ICT) on students` achievements when compared to the traditional model, experimental research was carried out in four secondary schools in Sombor &ndash; Secondary Technical school, Secondary school of Economics, Secondary Medical school Dr Ruzica Rip, Grammar school Veljko Petrovic and one school in Kula &ndash; Secondary school of Economics and Trade during the second term of school year 2014/ 15 and throughout 2015/ 16 on 1724 students in all four years.<br />The results of the survey showed that students in experimental groups, in which new teaching models had been applied, had higher achievements when compared to students in control groups, meaning that new teaching models were more efficient than traditional methods.<br />Subject position of students, in addition to individualisation and differentiation in new teaching models contributed to greater achievements and numerous products of work, greater self- reliance and students` commitment, interactive communication and easier recognition of gifted and creative students.</p>

<p>Кулинарска лексика уопште, као и<br />кулинарска лексика Војводине није до сада<br />детаљније са лексичко семантичког и<br />творбеног аспекта обрађивана (осим у<br />појединим приказима наших дијелектолога и<br />лексикографа), али је свакако она (не у<br />потпуности) део српских важнијих<br />дијалекатских речника (Од Вукова до<br />Речника српских говора Војводине) и<br />речника општег типа.<br />У истраживачком раду је примењена у нас<br />одомаћена теорија семантичких поља руског<br />етнолингвисте Никите Толстоја. У лексичко<br />семантичкој и творбеној анализи као и у<br />лексикографској обради примењен је<br />дескриптивни, лингвогеографски и<br />компаративни метод.<br />Обрађено је шеснаест семантичких поља:<br />Намирнице, Оброци, Припремање хране,<br />Зимница, Млеко , млечни производи и јела<br />од млека, Супе и чорбе, Јела од теста,<br />Јела од јаја, Јела од меса, Месне<br />прерађевине, Врсте меса и делови, Умаци,<br />Јела од поврћа, Колачи, слаткиши, Пића,<br />Јела приликом разних светковина.<br />Материјал је и лексикографски уобличен, а<br />потом картографисан.</p> / <p>Kulinarska leksika uopšte, kao i<br />kulinarska leksika Vojvodine nije do sada<br />detaljnije sa leksičko semantičkog i<br />tvorbenog aspekta obrađivana (osim u<br />pojedinim prikazima naših dijelektologa i<br />leksikografa), ali je svakako ona (ne u<br />potpunosti) deo srpskih važnijih<br />dijalekatskih rečnika (Od Vukova do<br />Rečnika srpskih govora Vojvodine) i<br />rečnika opšteg tipa.<br />U istraživačkom radu je primenjena u nas<br />odomaćena teorija semantičkih polja ruskog<br />etnolingviste Nikite Tolstoja. U leksičko<br />semantičkoj i tvorbenoj analizi kao i u<br />leksikografskoj obradi primenjen je<br />deskriptivni, lingvogeografski i<br />komparativni metod.<br />Obrađeno je šesnaest semantičkih polja:<br />Namirnice, Obroci, Pripremanje hrane,<br />Zimnica, Mleko , mlečni proizvodi i jela<br />od mleka, Supe i čorbe, Jela od testa,<br />Jela od jaja, Jela od mesa, Mesne<br />prerađevine, Vrste mesa i delovi, Umaci,<br />Jela od povrća, Kolači, slatkiši, Pića,<br />Jela prilikom raznih svetkovina.<br />Materijal je i leksikografski uobličen, a<br />potom kartografisan.</p> / <p>Culinary lexicon as such, as well as the<br />culinary lexicon of Vojvodina Region has so far<br />not been systematically examined in the lexicosemantic<br />and word-formation aspect (except for<br />some reviews of our dialectologists and lexicographers). However, it is (yet not</p><p>completely) a part of some major Serbian<br />dialect dictionaries (from Rječnik, a dictionary<br />by Vuk Stefanović Karadžić to Dictionary of<br />Serbian Vojvodina Speech) as well as the<br />range of general dictionaries.<br />The research implied the semantic field<br />theory developed by Russian ethno-linguist<br />Nikita Tolstoy, which is commonly applied<br />approach in our region. Lexico-semantic and<br />word-formation analysis as well as<br />lexicographic processing were performed<br />applying descriptive and linguo-geographic<br />methods.<br />Sixteen semantic fields were analyzed:<br />Foodstuffs; Meals; Food Preparation; Winter<br />Stores; Milk; Dairy Products and Dishes; Soups<br />and Stocks; Pasta and Savory Dishes; Egg<br />Dishes; Meat Dishes; Meat Products; Meat<br />Types and Cuts; Sauces; Vegetable Dishes;<br />Cakes, Cookies and Sweets; Drinks and<br />Beverages; Festive Foods. The material was<br />lexicographically edited and cartographed.</p>