<p>Osnovno pitanje ovog istraživanja se može formulisati na sledeći način: da li adolescenti sa izraženim smislom za humor ispoljavaju i vi&scaron;i nivo subjektivnog blagostanja? Smisao za humor je određen kao klaster osobina koji obuhvata karakteristike koje se tiču individualnih razlika u pona&scaron;anjima vezanim za humor kao &scaron;to su produkcija humora, razumevanje i doživljavanje humora važnim (engl. humor appreciation; Martin, 1998; Ruch &amp; Hofmann, 2012). Subjektivno blagostanje je definisano preko tripartitnog Dinerovog modela subjektivnog blagostanja i to kroz: često doživljavanje pozitivnog afekta, retko doživljavanje negativnog afekta i zadovoljstvo životom (Diener, 1984; 2012). Ovim istraživanjem je ispitivano kakva je povezanost između smisla za humor i indikatora subjektivnog blagostanja i da li na tu vezu utiču stilovi humora i osobine ličnosti. Takođe, ispitivana je i moderatorska uloga smisla za humor na povezanost između broja negativnih životnih događaja i subjektivnog blagostanja. U istraživanju su kao mera smisla za humor kori&scaron;ćene samoprocena i procena od strane drugih. Činjenica da humor predstavlja izuzetno poželjnu karakteristiku u okviru self koncepta i da većina ljudi veruje da je njihov smisao za humor u najmanju ruku prosečne vrednosti (Allport, 1961; Lefcourt &amp; Martin, 1986) navela je na odluku o kori&scaron;ćenju dva načina procene. Takođe, različiti autori ukazuju na socijalnu prirodu smisla za humor kao i na to da se najče&scaron;će javlja<br />spontano u interpersonalnim relacijama (npr. Martin, 1998). Istraživanje je sprovedeno na uzorku srednjo&scaron;kolaca (357 devojaka i 172 mladića). Prosečna starost uzorka iznosi 17.36 (SD = .64), raspon godina od 15 do 20. Na osnovu spiskova sa imenima učenika iz svih razreda, koji su prikupljeni uz pomoć &scaron;kolskih psihologa, pristupljeno je sastavljanju Skale procene smisla za humor (SzH). Svaki učenik je u okviru svoje baterije testova popunjavao SzH skalu sastavljenu od imena svih učenika njegovog razreda i četvorostepene skale procene. U okviru pomenute skale, svaki učenik je procenjivao i stepen svog smisla za humor. Od instrumenata, uz SzH skalu, kori&scaron;ćeni su: Satisfaction with Life Scale (SWLS; Diener, Emmons, Larsen, &amp; Griffin, 1985); Scale of Positive and Negative Experience (SPANE; Diener et al., 2009); Humor Style Questionnaire (HSQ; Martin et al., 2003); Big Five Inventory (BFI; John &amp; Srivastava, 1999); Skala depresivnosti, preuzeta iz Depression, Anxiety and Stress Scale (DASS-21; Lovibond &amp; Lovibond, 1995) i Serbian Life Events Check-List-Adolescent Form (SLEC-AF; Gavrilov-Jerković, Jovanović, Žuljević, &amp; Brdarić, 2012). Rezultati istraživanja su pokazali da postoji pozitivna povezanost između smisla za humor i subjektivnog blagostanja, da samoporažavajući stil umanjuje jačinu date povezanosti, da ekstraverzija i savesnost pojačavaju njihovu povezanost, dok otvorenost umanjuje jačinu date povezanosti. Takođe je utvrđeno je da samopomažući stil humora predstavlja značajan protektivan činilac u relaciji između broja negativnih životnih događaja i subjektivnog blagostanja. Dodatno, nalazi su ukazali na jaču povezanost smisla za humor sa indikatorima blagostanja kada je kao mera kori&scaron;ćena procena od strane drugih. U teorijskom smislu, dobijeni rezultati pomažu obja&scaron;njenju nedosledne uloge smisla za humor u subjektivnom blagostanju. Sa praktičnog stanovi&scaron;ta, nalazi dobijeni u ovom istraživanju mogu pomoći unapređenju programa vezanih za razvoj strategija prevladavanja i jačanju psiholo&scaron;kih resursa pojedinca.</p>