Les amibes à thèque, également appelés thécamoebiens, sont des micro-organismes unicellulaires, qui construisent une enveloppe rigide, appelée thèque (Adl et al., 2012). Ces thèques ont des tailles, formes et natures très variées (Ogden & Hedley, 1980). Les récentes études sur la composition des thèques ont conduit à émettre l’hypothèse que les amibes xénosomiques (constituées de particules exogènes), peuvent constituer des bio-indicateurs pertinents de la diversité particulaire de l’environnement minéral, organique et biologique dans lequel elles évoluent.L’objectif principal des recherches menées au cours de cette thèse vise donc à caractériser la composition des thèques d’amibes xénosomiques et à en évaluer leur utilisation potentielle en tant que bio-indicateurs des dépôts de particules d'origine atmosphérique. Pour cela, des thèques d’amibes ont été analysées in situ en conditions naturelles et après dépôts artificiels de particules minérales allochtones.Ces travaux permettent de dégager plusieurs conclusions majeures :(1) La taille des particules minérales intégrées dans la thèque xénosomique de Bullinularia indica est similaire à celle des particules minérales transportées dans l'atmosphère; (2) les particules minérales intégrées dans les thèques sont des silicates stables dans les conditions physico-chimiques régnant dans les tourbières, les bryophytes et les sols étudiés; (3) certains minéraux comme la phlogopite, même lorsqu’ils sont présents en de fortes concentrations, ne sont jamais intégrés par les amibes; (4) la combinaison des observations portant sur la taille, la forme et la nature des particules utilisées par des amibes xénosomiques permet de poser les bases de l'utilisation des amibes à thèques pour la bio-indication de la diversité particulaire atmosphérique récente ou ancienne. / Theca-like amoebae, also called thecaamoebius, are unicellular microorganisms, which construct a rigid envelope called theca (Adl et al., 2012). These themes have very varied sizes, shapes and natures (Ogden & Hedley, 1980). Recent studies on the composition of the themes have led to the hypothesis that xenosomal amoebae (constituted by exogenous particles) can constitute relevant bio-indicators of the particulate diversity of the mineral, organic and biological environment in which they evolve . The main objective of the research carried out during this thesis is therefore to characterize the composition of the xenosomal amoebae and to evaluate their potential use as bioindicators of deposits of atmospheric particles. For this purpose, amoeba theae were analyzed in situ under natural conditions and after artificial deposits of allochtonous mineral particles. Several major conclusions can be drawn from this work: (1) The size of the mineral particles integrated in the xenosomal theca of Bullinularia indica Is similar to that of mineral particles transported into the atmosphere; (2) the mineral particles integrated into the thecs are stable silicates under the physico-chemical conditions prevailing in the peatlands, bryophytes and soils studied; (3) some minerals such as phlogopite, even when present in high concentrations, are never integrated by amoebae; (4) the combination of observations on the size, shape and nature of the particles used by xenosomic amoebae forms the basis for the use of tea amoeba for bioindication of recent or former atmospheric particulate diversity .

<p>Докторска дисертација представља таксономску студију тестатних амеба Источне&nbsp; Херцеговине&nbsp; базирану&nbsp; искључиво&nbsp; на&nbsp; резултатима&nbsp; сопствених истраживања с обзиром да на овом подручју тестатне амебе до сада нису проучаване,&nbsp; те&nbsp; не&nbsp; постоје&nbsp; историјске&nbsp; музејске&nbsp; колекције.&nbsp; На&nbsp; подручју Источне Херцеговине регистровано је 40 врста тестатних амеба које су сврстане у 10 фамилија и један род без јасног места у класификационом систему.&nbsp; Сви&nbsp; регистровани&nbsp; таксони&nbsp; тестатних&nbsp; амеба&nbsp; су&nbsp; нови&nbsp; за&nbsp; фауну Босне и Херцеговине. Укупно је анализирано 24.549 јединки, од чега су 23.242&nbsp; јединке&nbsp; припадале&nbsp; групи&nbsp; тестатних&nbsp; амеба&nbsp; са&nbsp; лобоподијама (супергрупа&nbsp; Amoebozoa),&nbsp; а&nbsp; 1307&nbsp; јединки&nbsp; је&nbsp; припадало&nbsp; групи&nbsp; тестатних амеба са филоподијама (супергрупа Cercozoa). Најзначајнији резултат ове дисертације&nbsp; је&nbsp; опис&nbsp; пет&nbsp; нових&nbsp; врста&nbsp; за&nbsp; науку&nbsp; које&nbsp; припадају&nbsp; родовима<br />Centropyxis, Heleopera и Nebela. Морфотип означен као C.&nbsp; cf.&nbsp; aerophila&nbsp; се од врсте&nbsp; C. aerophila&nbsp; разликује по томе што се на крају љуштурице не налази пар крупних честица кварца,а и љуштурица је нешто дужа (46‒81 &mu;m код врсте C. aerophila према 67‒ 88 &mu;m код врсте C. cf. aerophila). Морфотип означен као C. cf. platystoma значајно се пре свега морфолошки разликује од врсте&nbsp; C. platystoma, те је закључено да се ради о неописаној врсти.У оквиру рода Heleopera описан је нови морфотип сличан врсти H. rosea који&nbsp; представља&nbsp; нову&nbsp; врсту&nbsp; за&nbsp; науку.&nbsp; Морфометријске&nbsp; разлике&nbsp; су релативне, тј. нису строго дискриминаторне, те се морају комбиновати са морфолошким&nbsp; разликама&nbsp; које&nbsp; су&nbsp; такође&nbsp; тешко&nbsp; yочљиве.&nbsp; Наиме,&nbsp; поред разлике&nbsp; у&nbsp; боји&nbsp; љуштурице,&nbsp; најбољи&nbsp; дискриминаторни&nbsp; морфолошки карактер&nbsp; је&nbsp; општи&nbsp; облик&nbsp; љуштурице.&nbsp; Љуштурице&nbsp; врсте&nbsp; H.&nbsp; rosea&nbsp; су робусног&nbsp; облика,&nbsp; док&nbsp; су&nbsp; љуштурице&nbsp; врсте&nbsp; Heleopera&nbsp; cf.&nbsp; rosea&nbsp; знатно елегантније&nbsp; ‒&nbsp; уже&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; имају&nbsp; облије&nbsp; ивице.&nbsp; Највеће&nbsp; морфометријске разлике&nbsp; у&nbsp; индексним&nbsp; карактерима&nbsp; су&nbsp; забележене&nbsp; за&nbsp; однос&nbsp; ширине&nbsp; и дужине љуштурице и однос ширине апертуре и ширине љуштурице.Морфотип&nbsp; Nebela&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; се од&nbsp; врсте&nbsp; N. collaris&nbsp; јасно разликује&nbsp; пре свега&nbsp; морфолошки&nbsp; и&nbsp; еколошки,&nbsp; а&nbsp; морфометријски&nbsp; веома&nbsp; мало.&nbsp; Наиме, најважнија морфолошка одлика која морфотип&nbsp; N.&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; раздваја од врсте&nbsp; N.&nbsp; collaris&nbsp; су&nbsp; таласасте&nbsp; ивице&nbsp; љуштурице,&nbsp; а&nbsp; еколошка&nbsp; разлика&nbsp; се јавља&nbsp; у&nbsp; смислу&nbsp; да&nbsp; врста&nbsp; N.&nbsp; collaris&nbsp; насељава&nbsp; зелене&nbsp; маховине&nbsp; док морфотип N. cf. collaris&nbsp; насељава сфагнумске маховине. Морфотип N. cf. tincta&nbsp; var. major&nbsp; се од морфотипа N.&nbsp; cf. collaris&nbsp; разликује пре свега по јасно израженом сужењу у делу близу апертуре, тј. израженом врату. Такође, морфотип N. cf. tincta var. major никада нема таласасте ивице љуштурице,док&nbsp; се&nbsp; код&nbsp; јединки&nbsp; морфотипа&nbsp; N.&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; ова&nbsp; карактеристика&nbsp; често јасно уочава.</p> / <p>Doktorska disertacija predstavlja taksonomsku studiju testatnih ameba Istočne&nbsp; Hercegovine&nbsp; baziranu&nbsp; isključivo&nbsp; na&nbsp; rezultatima&nbsp; sopstvenih istraživanja s obzirom da na ovom području testatne amebe do sada nisu proučavane,&nbsp; te&nbsp; ne&nbsp; postoje&nbsp; istorijske&nbsp; muzejske&nbsp; kolekcije.&nbsp; Na&nbsp; području Istočne Hercegovine registrovano je 40 vrsta testatnih ameba koje su svrstane u 10 familija i jedan rod bez jasnog mesta u klasifikacionom sistemu.&nbsp; Svi&nbsp; registrovani&nbsp; taksoni&nbsp; testatnih&nbsp; ameba&nbsp; su&nbsp; novi&nbsp; za&nbsp; faunu Bosne i Hercegovine. Ukupno je analizirano 24.549 jedinki, od čega su 23.242&nbsp; jedinke&nbsp; pripadale&nbsp; grupi&nbsp; testatnih&nbsp; ameba&nbsp; sa&nbsp; lobopodijama (supergrupa&nbsp; Amoebozoa),&nbsp; a&nbsp; 1307&nbsp; jedinki&nbsp; je&nbsp; pripadalo&nbsp; grupi&nbsp; testatnih ameba sa filopodijama (supergrupa Cercozoa). Najznačajniji rezultat ove disertacije&nbsp; je&nbsp; opis&nbsp; pet&nbsp; novih&nbsp; vrsta&nbsp; za&nbsp; nauku&nbsp; koje&nbsp; pripadaju&nbsp; rodovima<br />Centropyxis, Heleopera i Nebela. Morfotip označen kao C.&nbsp; cf.&nbsp; aerophila&nbsp; se od vrste&nbsp; C. aerophila&nbsp; razlikuje po tome što se na kraju ljušturice ne nalazi par krupnih čestica kvarca,a i ljušturica je nešto duža (46‒81 &mu;m kod vrste C. aerophila prema 67‒ 88 &mu;m kod vrste C. cf. aerophila). Morfotip označen kao C. cf. platystoma značajno se pre svega morfološki razlikuje od vrste&nbsp; C. platystoma, te je zaključeno da se radi o neopisanoj vrsti.U okviru roda Heleopera opisan je novi morfotip sličan vrsti H. rosea koji&nbsp; predstavlja&nbsp; novu&nbsp; vrstu&nbsp; za&nbsp; nauku.&nbsp; Morfometrijske&nbsp; razlike&nbsp; su relativne, tj. nisu strogo diskriminatorne, te se moraju kombinovati sa morfološkim&nbsp; razlikama&nbsp; koje&nbsp; su&nbsp; takođe&nbsp; teško&nbsp; yočljive.&nbsp; Naime,&nbsp; pored razlike&nbsp; u&nbsp; boji&nbsp; ljušturice,&nbsp; najbolji&nbsp; diskriminatorni&nbsp; morfološki karakter&nbsp; je&nbsp; opšti&nbsp; oblik&nbsp; ljušturice.&nbsp; LJušturice&nbsp; vrste&nbsp; H.&nbsp; rosea&nbsp; su robusnog&nbsp; oblika,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; ljušturice&nbsp; vrste&nbsp; Heleopera&nbsp; cf.&nbsp; rosea&nbsp; znatno elegantnije&nbsp; ‒&nbsp; uže&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; imaju&nbsp; oblije&nbsp; ivice.&nbsp; Najveće&nbsp; morfometrijske razlike&nbsp; u&nbsp; indeksnim&nbsp; karakterima&nbsp; su&nbsp; zabeležene&nbsp; za&nbsp; odnos&nbsp; širine&nbsp; i dužine ljušturice i odnos širine aperture i širine ljušturice.Morfotip&nbsp; Nebela&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; se od&nbsp; vrste&nbsp; N. collaris&nbsp; jasno razlikuje&nbsp; pre svega&nbsp; morfološki&nbsp; i&nbsp; ekološki,&nbsp; a&nbsp; morfometrijski&nbsp; veoma&nbsp; malo.&nbsp; Naime, najvažnija morfološka odlika koja morfotip&nbsp; N.&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; razdvaja od vrste&nbsp; N.&nbsp; collaris&nbsp; su&nbsp; talasaste&nbsp; ivice&nbsp; ljušturice,&nbsp; a&nbsp; ekološka&nbsp; razlika&nbsp; se javlja&nbsp; u&nbsp; smislu&nbsp; da&nbsp; vrsta&nbsp; N.&nbsp; collaris&nbsp; naseljava&nbsp; zelene&nbsp; mahovine&nbsp; dok morfotip N. cf. collaris&nbsp; naseljava sfagnumske mahovine. Morfotip N. cf. tincta&nbsp; var. major&nbsp; se od morfotipa N.&nbsp; cf. collaris&nbsp; razlikuje pre svega po jasno izraženom suženju u delu blizu aperture, tj. izraženom vratu. Takođe, morfotip N. cf. tincta var. major nikada nema talasaste ivice ljušturice,dok&nbsp; se&nbsp; kod&nbsp; jedinki&nbsp; morfotipa&nbsp; N.&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; ova&nbsp; karakteristika&nbsp; često jasno uočava.</p> / <p>The&nbsp; PhD&nbsp; thesis&nbsp; is&nbsp; a&nbsp; taxonomic&nbsp; study&nbsp; of&nbsp; testate&nbsp; amoebae&nbsp; from&nbsp; East Herzegovina based exclusively on the results of our own research, given that testate amoebae have not been studied in this region so far, and there are no historical museum collections. In the region&nbsp; of East Herzegovina,40 testate amoeba species have been registered, which are classified into 10&nbsp; families&nbsp; and&nbsp; one&nbsp; genus&nbsp; without&nbsp; a&nbsp; clear&nbsp; place&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; classification system. All registered testate amoeba taxa are new to the fauna of Bosnia and Herzegovina.&nbsp; A total of 24,549 individuals belonged to the group of testate&nbsp; amoebae&nbsp; with&nbsp; lobopodia&nbsp; (supergroup&nbsp; Amoebozoa),&nbsp; and&nbsp; 1307 individuals&nbsp; belonged&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; group&nbsp; of&nbsp; testate&nbsp; amoebae&nbsp; with&nbsp; filopodia (supergroup Cercozoa). The most significant results of this PhD thesis are the descriptions of five new species for science belonging to the genera Centropyxis, Heleopera, and Nebela. The morphotype&nbsp; Centropyxis&nbsp; cf.&nbsp; aerophila&nbsp; differs from&nbsp; C. aerophila&nbsp; in that&nbsp; there&nbsp; is&nbsp; no&nbsp; large&nbsp; quartz&nbsp; particles&nbsp; at&nbsp; the&nbsp; shell&nbsp; end,&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; shell&nbsp;&nbsp; is slightly&nbsp; longer&nbsp; (46‒81&nbsp; &mu;m&nbsp; in&nbsp; C.&nbsp; aerophila&nbsp; versus&nbsp; 67‒88&nbsp; &mu;m&nbsp; in&nbsp; C.&nbsp; cf. aerophila).&nbsp; The&nbsp; morphotype&nbsp; C.&nbsp; cf.&nbsp; platystoma&nbsp; differs&nbsp; significantly morphologically&nbsp; from&nbsp; C.&nbsp; platystoma,&nbsp; so&nbsp; it&nbsp; was&nbsp; concluded&nbsp; that&nbsp; it&nbsp; is&nbsp; an undescribed species. Within the genus&nbsp; Heleopera&nbsp; a new &nbsp; morphotype similar to&nbsp; H. rosea&nbsp; has been&nbsp; described,&nbsp; representing&nbsp; a&nbsp; new&nbsp; species&nbsp; for&nbsp; science.&nbsp; Morphometric differences are relative, i.e. they are not strictly discriminatory, and must be combined with morphological differences that are difficult to detect. Namely, in addition to the difference in the color of the shell, the best discriminatory morphological character is the general shell shape. Shells of&nbsp; H. rosea&nbsp; are red and robust in shape, while shells of&nbsp; H.&nbsp; cf. rosea&nbsp; are volet and much more&nbsp; elegant ‒&nbsp; they are narrower and have rounded edges. The&nbsp; largest&nbsp; morphometric&nbsp; differences&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; index&nbsp; characters&nbsp; were observed for shell width/shell length ratio and aperture width/shell width ratio. The&nbsp; morphotype&nbsp; Nebela&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; clearly&nbsp; differs&nbsp; from&nbsp; N.&nbsp; collaris primarily&nbsp; morphologically&nbsp; and&nbsp; ecologically,&nbsp; but&nbsp; morphometrically&nbsp; very little.&nbsp; Namely,&nbsp; the&nbsp; most&nbsp; important&nbsp; morphological&nbsp; character&nbsp; that&nbsp; N.&nbsp; cf. collaris separates from N. collaris are the wavy edges of the shell, and the&nbsp; ecological difference occurs in the sense that&nbsp; N. collaris&nbsp; inhabits green mosses while &nbsp; N. cf. collaris inhabits Sphagnum mosses. The morphotype N.&nbsp; cf.&nbsp; tincta&nbsp; var.&nbsp; major&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; morphotype&nbsp; N.&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; differs primarily by a clearly pronounced narrowing in the part near the aperture, i.e. pronounced neck. Also, the morphotype N. &nbsp; cf. tincta var. major never has a wavy edge of the shell, while in&nbsp; N.&nbsp; cf.&nbsp; collaris&nbsp; this feature is often clearly observed.</p>

Both testate amoebae and fungi are common inhabitants of coniferous litter. Their interactions in this environment were rarely studied, although they reach high biodiversity and can play a significant role in nutrient cycling in this environment. In this study, a cultivation of litter needles in the damp chambers was used to investigate interactions between fungi and testate amoebae. Observation of spruce litter needles in environmental scanning electron microscope was used to better characterize testate amoebae communities directly on the needles. Additionally, two experiments changing the biotic conditions in the microcosm were used to follow a principle of the interactions. Three species of testate amoebae from litter needles were able to colonize the filter paper on the bottom of the damp chambers. Occurrence of Phryganella acropodia and Assulina muscorum on the filter paper was significantly fuelled by the presence of mycelium. Assulina muscorum was associated with the fungal spores and Arcella discoides was attracted by sporulating colonies of Cladosporium spp. in the damp chambers. By contrast, no association of putatively mycophagous Phryganella acropodia with fungal spores was observed. Arcella discoides was attracted both by live and death mycelium in additional experiment. Interestingly, the...