<p>Prinos zrna predstavlja jednu od najznačajnijih i najsloženijih osobina u oplemenjivanju biljaka. Poznavanje razvića, rastenja i akumulacije suve materije, omogućava pravilan odabir genotipova i odgovarajuće tehnologije gajenja. Cilj istraživanja je bio da se izvr&scaron;i ispitivanje filohrona, akumulacije i translokacije suve materije nadzemnog dela biljaka, prinosa zrna i komponenti prinosa, različitih genotipova ozime p&scaron;enice i ječma sejanih u vi&scaron;e rokova setve i vegetacionih sezona. Zatim da se utvrdi odgovarajuća jednačina koja opisuje akumulaciju suve materije i pojavu listova na glavnom stablu ječma i p&scaron;enice u funkciji sume temperatura tokom različitih rokova setve i vegetacionih sezona. U ogled je bilo uključeno po &scaron;est genotipova ozimog dvoredog ječma i ozime p&scaron;enice različitog porekla, pedigrea i agronomskih osobina, sejanih dve sezone u četiri roka setve. Sredinom cvetanja i u punoj zrelosti, uzeto je 10 slučajno odabranih biljaka. Na uzetim biljkama određena je masa pojedinačnih organa i komponente prinosa, kao i translokacija suve materije i doprinos asimilata akumuliranih pre cvetanja u masi zrna. Za utvrđivanje filohrona i ukupnog broja listova, dva puta nedeljno se očitavao broj listova na obeleženim biljkama tokom čitave sezone. Istovremeno se uzimao i uzorak od pet biljaka u cilju praćenja akumulacije suve materije. Sezona, rok setve i sorta su imali značajan uticaj na variranje ukupnog broja listova i filohrona kod ječma i p&scaron;enice. U proseku, sorte ječma su formirale vi&scaron;e listova u odnosu na p&scaron;enicu, dok se p&scaron;enica karakteri&scaron;e dužim filohronom. Kasnija setva dovela je do značajnog smanjenja broja listova i skraćenja filohrona kod obe vrste. U zavisnosti od sezone, roka setve, sorte i njihove interakcije menjala se i biomasa biljaka u cvetanju i prinos zrna. Translokacija suve materije je bila u pozitivnoj korelaciji sa biomasom biljaka u cvetanju. Akumulacija biomase nadzemnog dela biljaka tokom sezone, pratila je tipičan sigmoidni obrazac u svim kombinacijama rokova setve i sorti. Od tri posmatrane nelinearne jednačine, Logistička jednačina se pokazala najprikladnijom za opisivanje akumulacije suve<br />materije tokom sezone kod ječma i p&scaron;enice. Rezultati istraživanja ukazuju na značaj vegetativne mase biljaka u cvetanju, koja predstavlja bitan izvor asimilata za translokaciju u zrno. Ovi rezultati ukazuju da je tokom oplemenjivanja strnih žita, neophodno stvarati genotipove sa većim brojem listova koji bolje nakupljaju biomasu, odnosno genotipove koji će u optimalnom roku setve, imati usklađen fenolo&scaron;ki razvoj sa agroekolo&scaron;kim uslovima u području Panonske nizije.</p> / <p>Grain yield is one of the most important and complex traits in plant breeding. Knowledge about crop development, growth and dry matter accumulation enables the appropriate selection of genotypes and field technology. The aims of this study were to investigate the variability of phyllochron, dry matter accumulation and translocation, grain yield and yield components of various wheat and barley genotypes, in relation to the sowing date and growing season. Furthermore, the goal was to find the equation that would appropriately describe dry matter accumulation and leaf appearance of wheat and barley. Six winter barley and six winter wheat genotypes, characterized by different origin, pedigree and agronomic traits, were sown in two growing seasons across four sowing dates. At the anthesis and physiological maturity, 10 randomly selected plants were manually cut at ground level. Dry mass of different plant organs, yield components, dry matter translocation and contribution of pre-heading dry matter to grain yield were determined. To determine the leaf number and phyllochron, measuring was done according to the Haun scale on three tagged plants per replication three times per week. Also, samples consisting of five plants were collected to determine dry matter accumulation. Growing season, sowing date and variety had significant influence on the final leaf number and phyllochron of wheat and barley. At average, barley varieties had more leaf compared to wheat, while wheat had higher phyllochron values. Late sowing reduced the final leaf number and phyllochron in both barley and wheat. Furthermore, growing season, sowing date, variety and sowing date &times; variety interaction had significant influence on crop biomass at anthesis and grain yield. Dry matter translocation was in positive correlation with dry matter content at anthesis. Dry matter accumulation across growing seasons had a typical sigmoid pattern in every combination of sowing date and variety. Among studied models, the logistic equation was the most appropriate for description of dry matter accumulation in wheat and barley. Results from this study highlight the importance of dry matter content at anthesis, which represent a significant source of assimilates for translocation into the grain. These results indicated that during the selection of small grain cereals, it is necessary to develop genotypes characterized by higher leaf number and increased biomass, i.e. genotypes that in optimal sowing dates, have an adjusted phenological development to the agro-ecological conditions of the Panonian plane.</p>

<p>Rusoove i Marksove refleksije o vlasni&scaron;tvu nisu jednoznačne, mnogostruki su problemi koje filozofsko mi&scaron;ljenje ovog pojma otvara. Usredsređenje ovog teksta je na konceptualizaciji vlasni&scaron;tva u konjunkciji sa problemima individualizma, idejom jednakosti, problematizacijom luksuza, analizom načina proizvodnje, fenomenom otuđenja i diferenciranjem različitih formi privatnog i kolektivnog vlasni&scaron;tva. Rad je nastojao da pokaže bitna mesta presecanja i približavanja Rusoovih i Marksovih promi&scaron;ljanja problema vlasni&scaron;tva, ali i njihova udaljavanja. Analiza je kao strukturalni okvir za promi&scaron;ljanje problema vlasni&scaron;tva postavila istorijsko razlikovanje agrarno-kapitalističkog, apsolutističkog i industrijsko-kapitalističkog horizonta, spram kojih je moguće pokazati za&scaron;to su se i Rusoova i Marksova tematizacija vlasni&scaron;tva pojavile kao radikalno kritičke. Ipak, Rusoova konceptualizacija vlasni&scaron;tva se provodi iz ravni kritike nejednakosti, &scaron;to čini i njeno ograničenje s obzirom na povezivanje ideje jednakosti sa stale&scaron;kim sistemom dominacije i potčinjavanja, dok se Marksova analiza problema vlasni&scaron;tva provodi iz ravni kritike političke ekonomije, čime je omogućena klasna analiza i radikalna kritika postojećeg klasnog dru&scaron;tvenog raslojavanja.</p>

<p>Дoлина Велике Мораве лежи у средишњем делу Балканског полуострва. Она се<br />простире у граничној зони између Родопско-шумадијске области на западу и<br />Карпатско-балканске области на истоку. На северу је широко отворена према<br />Панонском басену, а на југу се везује за долину Јужне Мораве. Оваквим положајем&nbsp;чини природни мост који повезује средњу Европу са Средоземним басеном на југу.&nbsp;&nbsp;<br />У долини Велике Мораве могу да се издвоје две морфолошке целине: горње и доње&nbsp;поморавље између којих се налази Багрданско сужење.&nbsp;Горњи део чини пространа параћинско-јагодинска котлина. На југу ова котлина,&nbsp;преко Ражањске преседлине, везује се са Алексиначком котлином док је на&nbsp;југозападу&nbsp;долина Западне Мораве спаја са Крушевачком котлином.&nbsp;Горњевеликоморавску долину са запада ограничавају планине Јухор и Црни врх, а са&nbsp;истока Буковик, Самањац Баба и западни обронци Кучајских планина.&nbsp;Багрданска клисура спаја Горњевеликоморавску долину са широком&nbsp;Доњевеликоморавском долином. Багрданско сужење одликује се стрмим странама,&nbsp;високим до 100 м.&nbsp; Најизразитији део клисуре је између села Ланиште и Багрдана.&nbsp;Ширина клисуре у најужем делу је 1,2 км, а идући ка Багрдану се постепено шири да&nbsp;би код Лапова достигла ширину од 4 км.&nbsp;Багрданска клисура је усечена у кристаластим шкрилацима. Западно од клисуре&nbsp;настављају се површи чија се просечна висина креће око 400, 500 и 600 м и чине&nbsp;саставни део крагујевачког Црног врха.&nbsp;На западној страни клисуре изражена је површ од 300 м која се простире до подножја<br />Србијанских Карпата.<br />У својим разматрањима Ј. Цвијић (1909.) означава површи око Багрданске&nbsp; клисуре&nbsp;као облике створене абразијом Панонског мора. Б. Јовановић (1969) сматра да су клисури терасе настале радом различитих сила. Терасе на странама клисуре су ерозивне, усечене у кристаласте шкрињце и терасе на дну клисуре створене су акумулацијом. Доњевеликопоморавље почиње од Багрданског сужења па до ушћа Велике Мораве у Дунав. Источни и западни обод ове простране долине, чини површ, изграђена од терцијалних седимената, чија просечна надморска висина износи око 200 м. По Цвијићу (1909) у доњем Поморављу развијена су два нивоа површи, висине око 300 м надморске висине који одговара Рипањској површи и нижи око 200 м, који би одговарао Пиносавској површи. Објашњавајући генезу ових површи Ј. Цвијић (1909) истиче да су површи абразионог порекла. Значајан допринос морфограском изучавању доњег дела долине Велике Мораве дао је Б.Ж. Милојевић (1951). На основу његових запажања издвојио је шест нивоа тераса: од 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 и 3 м релативне висине. Терасе су по Б.Ж. Милојевићу стваране флувијалном ерозијом. И каснија истраживања Б.П. Јовановића (1969) потврђују да су терасе и падови, како их он назива, створени флувијалном ерозијом, али се разликује у броју тераса и висини.</p><p>По широкој и пространој долини ток Велике Мораве непрекидно меандрира и приближава се левој и десној долинској страни. Алувијална раван богата је мртвајама, стирогама, рукавцима и сл. Ови елементи потврђују да је ушла у завршну фазу свог геоморфолошког развића.</p> / <p>Dolina Velike Morave leži u središnjem delu Balkanskog poluostrva. Ona se<br />prostire u graničnoj zoni između Rodopsko-šumadijske oblasti na zapadu i<br />Karpatsko-balkanske oblasti na istoku. Na severu je široko otvorena prema<br />Panonskom basenu, a na jugu se vezuje za dolinu Južne Morave. Ovakvim položajem&nbsp;čini prirodni most koji povezuje srednju Evropu sa Sredozemnim basenom na jugu.&nbsp;&nbsp;<br />U dolini Velike Morave mogu da se izdvoje dve morfološke celine: gornje i donje&nbsp;pomoravlje između kojih se nalazi Bagrdansko suženje.&nbsp;Gornji deo čini prostrana paraćinsko-jagodinska kotlina. Na jugu ova kotlina,&nbsp;preko Ražanjske presedline, vezuje se sa Aleksinačkom kotlinom dok je na&nbsp;jugozapadu&nbsp;dolina Zapadne Morave spaja sa Kruševačkom kotlinom.&nbsp;Gornjevelikomoravsku dolinu sa zapada ograničavaju planine Juhor i Crni vrh, a sa&nbsp;istoka Bukovik, Samanjac Baba i zapadni obronci Kučajskih planina.&nbsp;Bagrdanska klisura spaja Gornjevelikomoravsku dolinu sa širokom&nbsp;Donjevelikomoravskom dolinom. Bagrdansko suženje odlikuje se strmim stranama,&nbsp;visokim do 100 m.&nbsp; Najizrazitiji deo klisure je između sela Lanište i Bagrdana.&nbsp;Širina klisure u najužem delu je 1,2 km, a idući ka Bagrdanu se postepeno širi da&nbsp;bi kod Lapova dostigla širinu od 4 km.&nbsp;Bagrdanska klisura je usečena u kristalastim škrilacima. Zapadno od klisure&nbsp;nastavljaju se površi čija se prosečna visina kreće oko 400, 500 i 600 m i čine&nbsp;sastavni deo kragujevačkog Crnog vrha.&nbsp;Na zapadnoj strani klisure izražena je površ od 300 m koja se prostire do podnožja<br />Srbijanskih Karpata.<br />U svojim razmatranjima J. Cvijić (1909.) označava površi oko Bagrdanske&nbsp; klisure&nbsp;kao oblike stvorene abrazijom Panonskog mora. B. Jovanović (1969) smatra da su klisuri terase nastale radom različitih sila. Terase na stranama klisure su erozivne, usečene u kristalaste škrinjce i terase na dnu klisure stvorene su akumulacijom. Donjevelikopomoravlje počinje od Bagrdanskog suženja pa do ušća Velike Morave u Dunav. Istočni i zapadni obod ove prostrane doline, čini površ, izgrađena od tercijalnih sedimenata, čija prosečna nadmorska visina iznosi oko 200 m. Po Cvijiću (1909) u donjem Pomoravlju razvijena su dva nivoa površi, visine oko 300 m nadmorske visine koji odgovara Ripanjskoj površi i niži oko 200 m, koji bi odgovarao Pinosavskoj površi. Objašnjavajući genezu ovih površi J. Cvijić (1909) ističe da su površi abrazionog porekla. Značajan doprinos morfograskom izučavanju donjeg dela doline Velike Morave dao je B.Ž. Milojević (1951). Na osnovu njegovih zapažanja izdvojio je šest nivoa terasa: od 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 i 3 m relativne visine. Terase su po B.Ž. Milojeviću stvarane fluvijalnom erozijom. I kasnija istraživanja B.P. Jovanovića (1969) potvrđuju da su terase i padovi, kako ih on naziva, stvoreni fluvijalnom erozijom, ali se razlikuje u broju terasa i visini.</p><p>Po širokoj i prostranoj dolini tok Velike Morave neprekidno meandrira i približava se levoj i desnoj dolinskoj strani. Aluvijalna ravan bogata je mrtvajama, stirogama, rukavcima i sl. Ovi elementi potvrđuju da je ušla u završnu fazu svog geomorfološkog razvića.</p> / <p>The valley of Velika Morava river lies in the central part of the Balkan peninsula. It extends&nbsp;in the border area between the Rodoposko &ndash; Sumadijski region in the west and the Karpatsko&nbsp;&ndash; Balkanski region in the east. It&rsquo;s northern part is wide open toward the Pannonia Basin,&nbsp;and it&rsquo;s southern part connects with the Juzna Morava valley. And because of this position,<br />Velika Morava&rsquo;s valley makes a natural bond between Central Europe and&nbsp; Mediterranean&nbsp;Basin.&nbsp;In the Velika Morava&rsquo;s valley there are two morphological parts: Gornje (Upper) Pomoravlje&nbsp;and Donje (Lower) Pomoravlje, separated by the Bagrdan Narrow.&nbsp;Gornje Pomoravlje is composed by a vast Paracinsko &ndash; Jagodinska depression. In the south&nbsp;of this depression, through the Razanj beneath, it is connected with the depression of&nbsp;Aleksinac, and in the southwest, through the valley of Zapadna Morava, it is connected with&nbsp;the depression of Krusevac.&nbsp;Gornje Pomoravlje&rsquo;s valley is limited by the mountains Juhor and Crni Vrh in the west, and&nbsp;by Bukovnik, Samanjac Baba and the west hillside of the mountain Kucaj in the east.&nbsp;The Bagrdan Narrow connects the Gornje Pomoravlje&rsquo;s valley with the wide Donje&nbsp;Pomoravlje&rsquo;s valley. The major distinction of the Bagrdan Narrow are abrupt sides, up to&nbsp;100m high. The most peculiar part of the narrow passage is between the villages Laniste and&nbsp;Bagrdan. A minimum width of the narrow passage is 1,2 km, and as the narrow passage&nbsp;extends toward the Bagrdan village, it gets more and more wide, and near Lapovo the width<br />of the narrow passage reaches 4 km.&nbsp;The Bagrdan Narrow is cut into the crystal slates. West of the narrow passage there are&nbsp;surfaces, 400, 500 and 600m high, which are the component parts of the mountain Crni Vrh&nbsp;of Kragujevac. The most distinctive part in the west of the narrow passage is a surface of 300m, that extends up to the base of the Srbijanski Karpati mountain.</p><p>In it&rsquo;s consideration, J. Cvijic (1909) envisages that the surfaces around the Bagrdan Narrow are the forms created by the abrasion of the Pannonic Sea. B. Jovanovic (1969) considers terraces of the narrow passage result of the natural forces&rsquo; effect. Terraces on the side of the narrow passage are erosive and cut into crystal slates, and those in the bottom of it are created by the accumulation. Donjevelikopomoravlje extends from the Bagrdan Narrow to the mouth of the Velika Morava river in the Danube. The eastern and the western edge of this large valley is a surface made of tertiary sediments, whose average height above sea level is 200 m. According to Cvijic (1909) in Donje Pomoravlje exist two levels of surfaces, one 300m high, which corresponds to the surface of Ripanj, and the other, which would correspond to the surface of Pinosava. Explaining their genesis, J.Cvijic (1909) emphasizes that these surfaces have the abrasive origin. The important contribution to the morphological research of the lower part of Velika Morava&rsquo;s valley gave B.Z.Milojevic (1951). He marked six levels of terraces :72-84m high, 64-60-56m high, 40-42-44m high, 20m high, 10-12m high and 3m high (relative hight). According to B.Z.Milojevic those terraces are created by fluvial erosion. The later researches of B.P. Jovanovic (1969) conferm that terraces and declines are created by fluvial erosion, but they differ in number of terraces and in hight.</p><p>Throughout the vast valley, the course of Velika Morava meanders incessantly and gets close to both left and right valley side. Alluvium surface is rich in old riverbeds and old meanders. These elements confirm that this is the final phase of its geomorphological development.&nbsp;</p>

<p>Eksperimentalnim istraživanjem u okviru doktorske teze utvrđen je trend promene fizičko-hemijskih parametara: mutnoća, temperatura, provodljivost i pH vode, koncentracija katjona Cd2+, As3+, Hg2+ i Pb2+, ukupnog azota, fosfora i sulfatnog ajona u vodi i sedimentu, na lokalitetu Zapadne Srbije, slivno područje akumulacije Vrutci u 2003/2014. Rezultati istraživačkih aktivnosti predstavljali su osnovu za razvoj regresionog modela kojim se može predvideti koncentracija katjona teških metala u jezerskoj vodi. Primenom klaster analize, dendograma i PCA analize dobijena su tri faktora na osnovu kojih se posmatra uticaj ključnih fizičko-hemijskih parametara na kvalitet vode zatvorenog vodnog tela akumulacije pri čemu su dobijene visoko korespodentne funkcionalne zavisnosti sa realnim podacima u jezeru. Ovakva istraživanja su po prvi put sprovedena za selektovani lokalitet u Srbiji.</p> / <p>Experimental studies in the doctoral thesis established the trend of changes in the physico-chemical parameters: turbidity, temperature, conductivity and pH of the water, the concentration of cations Cd, As, Hg and Pb, total nitrogen, phosphorus and sulphate anion in water and sediment at the site of Western Serbia, the catchment area of the reservoir Vrutci in 2003/2014. Results of research activities constituted the basis for the development of a regression model which can predict the concentration of heavy metal cations in lake water. Cluster analysis, dendograms and PCA (principal component analysis) were resulted by three factors, which could be possible to registre the impact of key physical and chemical parameters on the water quality of the closed lake reservoirs.The obtained results by multivariance analysis has showen the highly correspondent functional dependence with real data in a lake. Such research investigations were for the first time carried out in selected localities in Serbia.</p>

<p>Лес у Војводини има највећу моћност и сматра се за најкомплетнији палеоклиматски архив у Европи. На основу кореалице између две најзначајније лесно-палеоземљишне секвенце, Старог Сланкамена и Тителског брега, створен је синтетички профил коришћен у овој студији. Истраживања Марковића и сарадника (2011) показала су да лесно-палеоземљишна секвенца у Старом Сланкамену има старост од око милион година. С друге стране, високе стопе седиментације и комплетност последњих пет глацијално-интерглацијалних циклуса на Тителском брегу чине овај локалитет најдетаљнијим палеоклиматским архивом у поменутом периоду, у овом делу Европе. Временска скала војвођанског леса формирана је тунирањем резултата магнетног сусцептибилитета према астрономским параметрима, нагибу Земљине осе ротације и прецесије. Овако добијена временска скала показује да је граница између нормалне епохе магнетног поларитета Бринес и епохе реверсног поларитета Метујама значајно старија. Ова граница утврђена је палеомагнетним мерењима у лесном хоризонту V L9. Добијени резултати стоје у доброј корелацији са резултатима палеомагнетних мерења (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; ефекат утврђен за војвођански лес знатно је већи у односу на онај у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама, због снажно развијеног коренског система чије постојање је уврђено у V S8 и које се протеже неколико метара у дубину све до лесног хоризонта V L9. Спектрална и вејвлет анализа временске скале војвођанског леса показују присуство орбиталних параметара: ексцентрицитета земљине орбите, промена нагиба Земљине осе ротације и прецесије. Доминантне су компоненте мањих фреквенција, ексцентрицитета, док су краћи орбитални периоди промена нагиба осе ротације и прецесије слабије изражени. Овакви резултати проистичу, пре свега из чињенице да синтетички профил има старост од око милион година и да се само доњи, старији део секвенце може посматрати као део такозваног 41 ky, када доминира фреквенција промена нагиба осе ротације. Вејвлет анализа временског модела показује присуство Средње плеистоцене транзиције, што указује да обитални утицај ексцентрицитета постаје доминантан пре око 650 ky. Резултати стоје у доброј корелацији са секвенцама са Кинеског лесног платоа (Sun et al., 2006)и из Централне Азије(Ding et al., 2002), али такође и са дубокоморским седиментима (Shackleton, 1990). Захваљујући комплетности и старости лесно-палеоземљишне секвенце, омогућено је истраживање палеоклиматске еволуције и утицај орбиталних параметара на палеоклиматске прилике у овом делу Европе. Секвенца се може посматрати и као спојница између западноевропских и азијских лесних профила, значајна за изучавање континенталне и глобалне палеоклиматске еволуције.</p> / <p>Les u Vojvodini ima najveću moćnost i smatra se za najkompletniji paleoklimatski arhiv u Evropi. Na osnovu korealice između dve najznačajnije lesno-paleozemljišne sekvence, Starog Slankamena i Titelskog brega, stvoren je sintetički profil korišćen u ovoj studiji. Istraživanja Markovića i saradnika (2011) pokazala su da lesno-paleozemljišna sekvenca u Starom Slankamenu ima starost od oko milion godina. S druge strane, visoke stope sedimentacije i kompletnost poslednjih pet glacijalno-interglacijalnih ciklusa na Titelskom bregu čine ovaj lokalitet najdetaljnijim paleoklimatskim arhivom u pomenutom periodu, u ovom delu Evrope. Vremenska skala vojvođanskog lesa formirana je tuniranjem rezultata magnetnog susceptibiliteta prema astronomskim parametrima, nagibu Zemljine ose rotacije i precesije. Ovako dobijena vremenska skala pokazuje da je granica između normalne epohe magnetnog polariteta Brines i epohe reversnog polariteta Metujama značajno starija. Ova granica utvrđena je paleomagnetnim merenjima u lesnom horizontu V L9. Dobijeni rezultati stoje u dobroj korelaciji sa rezultatima paleomagnetnih merenja (Marković et al., 2011). &quot;Lock in&quot; efekat utvrđen za vojvođanski les znatno je veći u odnosu na onaj u kineskim lesno-paleozemljišnim sekvencama, zbog snažno razvijenog korenskog sistema čije postojanje je uvrđeno u V S8 i koje se proteže nekoliko metara u dubinu sve do lesnog horizonta V L9. Spektralna i vejvlet analiza vremenske skale vojvođanskog lesa pokazuju prisustvo orbitalnih parametara: ekscentriciteta zemljine orbite, promena nagiba Zemljine ose rotacije i precesije. Dominantne su komponente manjih frekvencija, ekscentriciteta, dok su kraći orbitalni periodi promena nagiba ose rotacije i precesije slabije izraženi. Ovakvi rezultati proističu, pre svega iz činjenice da sintetički profil ima starost od oko milion godina i da se samo donji, stariji deo sekvence može posmatrati kao deo takozvanog 41 ky, kada dominira frekvencija promena nagiba ose rotacije. Vejvlet analiza vremenskog modela pokazuje prisustvo Srednje pleistocene tranzicije, što ukazuje da obitalni uticaj ekscentriciteta postaje dominantan pre oko 650 ky. Rezultati stoje u dobroj korelaciji sa sekvencama sa Kineskog lesnog platoa (Sun et al., 2006)i iz Centralne Azije(Ding et al., 2002), ali takođe i sa dubokomorskim sedimentima (Shackleton, 1990). Zahvaljujući kompletnosti i starosti lesno-paleozemljišne sekvence, omogućeno je istraživanje paleoklimatske evolucije i uticaj orbitalnih parametara na paleoklimatske prilike u ovom delu Evrope. Sekvenca se može posmatrati i kao spojnica između zapadnoevropskih i azijskih lesnih profila, značajna za izučavanje kontinentalne i globalne paleoklimatske evolucije.</p> / <p>Loess in Vojvodinaregion (Northern Serbia) is some of the thickest and most complete in Europe. Synthetic profile was developed based on the interprofile correlation between the two most important loess paleosol sequences, Stari Slankamen and Titel Loess Plateau. Recent study (Marković et al., 2011) showed that loess at Stari Slankamen site spans the last million years. On the other hand, high accumulation rates and the completeness of the last five glacial cycles recorded at Titel Loess Plateau preserve detailed climate proxy archive. Magnetic susceptibility record was tuned to orbital obliquity and precession, thus yielding an improved astronomical time scale for the synthetic loess-paleosol sequence. The time scale indicates much older age for the Bruhnes Matuyama boundary, recorded in loess unit V-L9, whish is in good agreement with the recent results obtained during paleomagnetic measurements (Marković et al., 2011). The lock in effect is much grater than in Chinese loess sequences, due to the strong root channels, which penetrate several meters down through V S8 into V-L9 and probably influence the magnetic properties of the sediments. Spectral and wavelet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time frame of the investigated profile, since the lower part of sequence can be assigned to the so called 41 ky world. Wavelet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Schackleton, 1990). Spectral and wavlet analysis of tuned magnetic susceptibility record reveal the presence of typical orbital frequencies, corresponding to eccentricity, obliquity and precession. Eccentricity frequencies of solar irradiance are dominant, while relatively short time orbital cycles of obliquity and precession are week. This can be attributed to the time frame of the investigated profile, since the lower part of the sequence can be assigned to the so called 41 ky world.Wavlet analysis reveals the presence of Mid Pleistocene Transition, indicating that the eccentricity parameter becomes dominant from 650 ky. The results are in good agreement with sequences from Chinese Loess Plateau (Sun et al., 2006) and Central Asia (Ding et al., 2002) but also with deep sea sediments (Shackleton, 1990). Due to the completeness and the time frame of studied loess paleosol sequence, the site provides an opportunity for investigating the evolution and climate dynamics in this part of europe. The syntjetic profile can be seen as rare paleoclimate archive that enables the reconstruction of orbital influences over Pannonian Basin and can be seen as link between west European sequences and Asian loess.</p>