No description available.

Tunicata umfasst 3000 marine Arten, mit sehr unterschiedlichen Lebensstrategien. Als eines der drei großen Taxa innerhalb der Chordata, stellt die Evolution der Tunikaten eine Schlüsselkomponente bei der Aufklärung der Evolution der Chordaten und Cranioten dar. Dafür ist ein Verständnis der Merkmalstransformationen innerhalb der Tunikaten notwendig. Leider sind die internen Verwandtschaftsverhältnisse der fünf großen Tunikatentaxa in verschiedenen molekularphylogenetischen Studien widersprüchlich. Bisher gibt es nur wenige morphologische phylogenetische Analysen. Ein Schwerpunkt dieser Arbeit liegt auf der Untersuchung neuroanatomischer Merkmale, da das Nervensystem wahrscheinlich phylogenetische Informationen enthält. Durch das Anwenden moderner morphologischer Methoden, wie hochauflösende konfokale Laserscan- und Elektronenmikroskopie (REM und TEM), und 3d Rekonstruktionen basierend auf lichtmikroskopischen Schnitten, wurde die Verfügbarkeit neuroanatomischer Daten wesentlich verbessert. Die Ergebnisse zeigen, dass die Variation neuroanatomischer Merkmale größer ist als bisher angenommen und dass sich die Gehirnanatomie und die Verteilung von Neurotransmittern in den zwei Stadien der Thaliaceen unterscheidet. Neue unabhängige Merkmale des Nervensystems wurden in einer Matrix kodiert. Ergänzt mit traditionellen in der Tunikatentaxonomie verwendeten Merkmalen, entstand die bisher umfangreichste morphologische Datenmatrix, die 116 Merkmale für insgesamt 54 Arten umfasst. Die kladistische Analyse ergab monophyletische Tunicata, in denen die Appendicularia die Schwestergruppe der übrigen Tunikaten bildet. Ascidiacea ist monophyletisch, während „Thaliacea“ paraphyletisch ist. Zusätzlich wurde eine kombinierte phylogenetische Analyse basierend auf den morphologischen Daten und 18S rDNA-Sequenzen durchgeführt. Eine stufenweise stärkere Gewichtung phänotypischer Merkmale zeigt, dass die morphologischen Daten das Ergebnis der kladistischen Analyse stark beeinflussen. / Tunicata comprises 3000 marine species with diverse life-history strategies. As one of the three major chordate taxa, the evolution of tunicates plays a key role to elucidate chordate and craniate evolution. Therefore, a broader understanding of character transformations within tunicates is essential, but the interrelationships of the five main tunicate subtaxa in previous molecular phylogenetic analyses were contradictory. Morphological phylogenetic analyses are rare. In this comparative study emphasis was given to neuroanatomical characters, as the nervous system probably contains phylogenetic information. Applying modern morphological techniques like high-resolution confocal laser scanning microscopy and electron microscopy (SEM and TEM), serial sectioning for light microscopy, and digital 3d reconstruction, the number of available tunicate neuroanatomical data was considerably increased. It was revealed that the variation of neuroanatomical characters is higher than previously assumed, a specific pattern of serotonin-like immunoreactive cells in ascidians is present, and that brain anatomy and distribution of neurotransmitters in the two thaliacean life-cycle stages differs. Novel independent characters of the central nervous system were coded in a matrix for a cladistic analysis. Including traditional morphological from tunicate literature this effort resulted in the largest morphological data matrix to date, containing 116 phenotypic characters and 54 species. The cladistic analysis resulted in monophyletic Tunicata, with Appendicularia the sister taxon to the remaining tunicates. Furthermore, the monophyly of Ascidiacea is supported, whereas “Thaliacea” are paraphyletic. An additional phylogenetic analysis combining morphological and 18S rDNA-sequence data was performed. A reevaluation of this dataset with a successively increased weighting of the phenotypic data showed that morphological data strongly influence the outcome of the cladistic analysis.

<p>У&nbsp; докторској&nbsp; дисертацији&nbsp; је&nbsp; најпре&nbsp; сагледана&nbsp; теоријска&nbsp; основа&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; и&nbsp;проучена&nbsp; њена&nbsp; заступљеност&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; природних&nbsp; наука.&nbsp; Након&nbsp; тога&nbsp; је&nbsp; реализовано&nbsp; педагошко&nbsp;истраживање&nbsp; са&nbsp; паралелним&nbsp; групама(експерименталном&nbsp; и&nbsp; контролном)&nbsp; током&nbsp; кога&nbsp; је&nbsp; сагледана&nbsp;ефикасност&nbsp; примене&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера(ПУПК)&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp;односу&nbsp; на&nbsp; традиционалну&nbsp; наставу.&nbsp; Експеримент&nbsp; је&nbsp; реализован&nbsp; на&nbsp; узорку&nbsp; од214&nbsp; ученика(106&nbsp;ученика&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; групи&nbsp; и108&nbsp; ученика&nbsp; у&nbsp; К&nbsp; групи).&nbsp; Ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; садржаје&nbsp; наставне&nbsp; подтеме&nbsp;Хордати&nbsp; према&nbsp; програму&nbsp; биологије&nbsp; у6.&nbsp; разреду&nbsp; основне&nbsp; школе&nbsp; током19&nbsp; часова&nbsp; реализовали&nbsp;применом&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp; помоћ&nbsp; компјутера,&nbsp; док&nbsp; су&nbsp; ученици&nbsp; контролнe&nbsp; групе&nbsp; исте&nbsp;садржаје у исто време обрадили традиционалном наставом.&nbsp;</p><p>Инструменти&nbsp; примењени&nbsp; у&nbsp; истраживању&nbsp; су&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; финални&nbsp; тест&nbsp; и&nbsp; ретест.&nbsp; Свa&nbsp;три&nbsp; теста су обухваталa питања из три когнитивна домена(нивоа знања):&nbsp; ниво&nbsp; познавања чињеница&nbsp;(нивоI), ниво разумевања појмова(нивоII) и ниво анализе и резоновања&minus; примене знања(нивоIII).&nbsp;Осим тестова знања инструмент коришћен у истраживању је анкета за ученике Е групе и наставнике&nbsp;биологије&nbsp; о&nbsp; примени&nbsp; ПУПК&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; у&nbsp; основној&nbsp; школи.&nbsp; Статистичка&nbsp; обрада&nbsp; података&nbsp;добијених на тестовима знања и анкетама извршена је применом програмског пакетаSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Експериментална&nbsp; и&nbsp; контролна&nbsp; група&nbsp; ученика&nbsp; су&nbsp; уједначене&nbsp; на&nbsp; почетку&nbsp; истраживања&nbsp; према&nbsp;општем&nbsp; успеху, оцени из биологије и резултатима иницијалног теста. Просечно постигнуће&nbsp; ученика&nbsp;Е групе на иницијалном тесту било је68,18 поена, а ученика К групе68,80 поена. Остварена разлика&nbsp;између&nbsp; две&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; иницијалном&nbsp; тесту&nbsp; није&nbsp; статистички&nbsp; значајна.&nbsp; Након &nbsp; реализације&nbsp; наставне&nbsp;подтеме&nbsp; Хордати&nbsp; применом&nbsp; различитих&nbsp; одела&nbsp; наставе&nbsp; у&nbsp; Е&nbsp; и&nbsp; К&nbsp; групи&nbsp; ученици&nbsp; обе&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp;тестирани&nbsp; финалним&nbsp; тестом&nbsp; знања.&nbsp; На&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; имали&nbsp; су&nbsp; просечно&nbsp;постигнуће85,82 поена, а ученици К групе68,87 поена. Након90 дана ученици обе групе тестирани&nbsp;су истим тестом(ретестом). Ученици Е групе имали су на ретесту просечно остигнуће85,16 поена,&nbsp;а&nbsp; ученици&nbsp; К&nbsp; групе67,71&nbsp; поена.&nbsp; Анализа&nbsp; резултата&nbsp; финалног&nbsp; теста&nbsp; и&nbsp; ретеста&nbsp; је&nbsp; показала&nbsp; да&nbsp; су&nbsp;ученици&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; остварили&nbsp; већи&nbsp; квантитет&nbsp; и&nbsp; квалитет&nbsp; знања&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp;тестовима знања&nbsp; у&nbsp; целини,&nbsp; у односу&nbsp; на&nbsp; ученике&nbsp; К групе. Остварене разлике&nbsp; у&nbsp; постигнућу&nbsp; ученика Е&nbsp;и&nbsp; К&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp; и&nbsp; ретесту&nbsp; на&nbsp; сва&nbsp; три&nbsp; когнитивна&nbsp; домена&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; тестовима&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp;корист&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; су&nbsp; статистички&nbsp; значајне.&nbsp; Од&nbsp; посебног&nbsp; је&nbsp; значаја&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултат&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; К&nbsp; групу,&nbsp; у&nbsp; решавању&nbsp; тежих&nbsp; питања&nbsp; и&nbsp; задатака(нивоII&nbsp; иIII)&nbsp; и&nbsp; на&nbsp; финалном&nbsp; тесту&nbsp;и&nbsp; ретесту&nbsp; у&nbsp; целини&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; иницијални&nbsp; тест,&nbsp; односно&nbsp; испољена&nbsp; већа&nbsp; способност&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp;групе у решавању комплекснијих питања и задатака у односу на ученике К групе.</p><p>Експериментално&nbsp; доказани,&nbsp; статистички&nbsp; знатно&nbsp; бољи&nbsp; резултати&nbsp; ученика&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; на&nbsp;тестовима знања(финалном тесту&nbsp; и ретесту)&nbsp; у односу&nbsp; на ученике К групе, као и резултати анкета за&nbsp;ученике&nbsp; Е&nbsp; групе&nbsp; и&nbsp; наставнике&nbsp; биологије&nbsp; препоручују&nbsp; већу&nbsp; заступљеност&nbsp; програмиране&nbsp; наставе&nbsp; уз&nbsp;помоћ&nbsp; компјутера&nbsp; у&nbsp; настави&nbsp; биологије&nbsp; и&nbsp; других&nbsp; природних&nbsp; и&nbsp; друштвених&nbsp; наука&nbsp; на&nbsp; свим&nbsp; нивоима&nbsp;образовања, са циљем повећања њиховог квалитета и ефикасности.</p> / <p>U&nbsp; doktorskoj&nbsp; disertaciji&nbsp; je&nbsp; najpre&nbsp; sagledana&nbsp; teorijska&nbsp; osnova&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; i&nbsp;proučena&nbsp; njena&nbsp; zastupljenost&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; prirodnih&nbsp; nauka.&nbsp; Nakon&nbsp; toga&nbsp; je&nbsp; realizovano&nbsp; pedagoško&nbsp;istraživanje&nbsp; sa&nbsp; paralelnim&nbsp; grupama(eksperimentalnom&nbsp; i&nbsp; kontrolnom)&nbsp; tokom&nbsp; koga&nbsp; je&nbsp; sagledana&nbsp;efikasnost&nbsp; primene&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera(PUPK)&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp;odnosu&nbsp; na&nbsp; tradicionalnu&nbsp; nastavu.&nbsp; Eksperiment&nbsp; je&nbsp; realizovan&nbsp; na&nbsp; uzorku&nbsp; od214&nbsp; učenika(106&nbsp;učenika&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; grupi&nbsp; i108&nbsp; učenika&nbsp; u&nbsp; K&nbsp; grupi).&nbsp; Učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; sadržaje&nbsp; nastavne&nbsp; podteme&nbsp;Hordati&nbsp; prema&nbsp; programu&nbsp; biologije&nbsp; u6.&nbsp; razredu&nbsp; osnovne&nbsp; škole&nbsp; tokom19&nbsp; časova&nbsp; realizovali&nbsp;primenom&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp; pomoć&nbsp; kompjutera,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; učenici&nbsp; kontrolne&nbsp; grupe&nbsp; iste&nbsp;sadržaje u isto vreme obradili tradicionalnom nastavom.&nbsp;</p><p>Instrumenti&nbsp; primenjeni&nbsp; u&nbsp; istraživanju&nbsp; su&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; finalni&nbsp; test&nbsp; i&nbsp; retest.&nbsp; Sva&nbsp;tri&nbsp; testa su obuhvatala pitanja iz tri kognitivna domena(nivoa znanja):&nbsp; nivo&nbsp; poznavanja činjenica&nbsp;(nivoI), nivo razumevanja pojmova(nivoII) i nivo analize i rezonovanja&minus; primene znanja(nivoIII).&nbsp;Osim testova znanja instrument korišćen u istraživanju je anketa za učenike E grupe i nastavnike&nbsp;biologije&nbsp; o&nbsp; primeni&nbsp; PUPK&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; u&nbsp; osnovnoj&nbsp; školi.&nbsp; Statistička&nbsp; obrada&nbsp; podataka&nbsp;dobijenih na testovima znanja i anketama izvršena je primenom programskog paketaSPSS 14.0.&nbsp;</p><p>Eksperimentalna&nbsp; i&nbsp; kontrolna&nbsp; grupa&nbsp; učenika&nbsp; su&nbsp; ujednačene&nbsp; na&nbsp; početku&nbsp; istraživanja&nbsp; prema&nbsp;opštem&nbsp; uspehu, oceni iz biologije i rezultatima inicijalnog testa. Prosečno postignuće&nbsp; učenika&nbsp;E grupe na inicijalnom testu bilo je68,18 poena, a učenika K grupe68,80 poena. Ostvarena razlika&nbsp;između&nbsp; dve&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; inicijalnom&nbsp; testu&nbsp; nije&nbsp; statistički&nbsp; značajna.&nbsp; Nakon &nbsp; realizacije&nbsp; nastavne&nbsp;podteme&nbsp; Hordati&nbsp; primenom&nbsp; različitih&nbsp; odela&nbsp; nastave&nbsp; u&nbsp; E&nbsp; i&nbsp; K&nbsp; grupi&nbsp; učenici&nbsp; obe&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp;testirani&nbsp; finalnim&nbsp; testom&nbsp; znanja.&nbsp; Na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; imali&nbsp; su&nbsp; prosečno&nbsp;postignuće85,82 poena, a učenici K grupe68,87 poena. Nakon90 dana učenici obe grupe testirani&nbsp;su istim testom(retestom). Učenici E grupe imali su na retestu prosečno ostignuće85,16 poena,&nbsp;a&nbsp; učenici&nbsp; K&nbsp; grupe67,71&nbsp; poena.&nbsp; Analiza&nbsp; rezultata&nbsp; finalnog&nbsp; testa&nbsp; i&nbsp; retesta&nbsp; je&nbsp; pokazala&nbsp; da&nbsp; su&nbsp;učenici&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; ostvarili&nbsp; veći&nbsp; kvantitet&nbsp; i&nbsp; kvalitet&nbsp; znanja&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp;testovima znanja&nbsp; u&nbsp; celini,&nbsp; u odnosu&nbsp; na&nbsp; učenike&nbsp; K grupe. Ostvarene razlike&nbsp; u&nbsp; postignuću&nbsp; učenika E&nbsp;i&nbsp; K&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp; i&nbsp; retestu&nbsp; na&nbsp; sva&nbsp; tri&nbsp; kognitivna&nbsp; domena&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; testovima&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp;korist&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; su&nbsp; statistički&nbsp; značajne.&nbsp; Od&nbsp; posebnog&nbsp; je&nbsp; značaja&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultat&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; K&nbsp; grupu,&nbsp; u&nbsp; rešavanju&nbsp; težih&nbsp; pitanja&nbsp; i&nbsp; zadataka(nivoII&nbsp; iIII)&nbsp; i&nbsp; na&nbsp; finalnom&nbsp; testu&nbsp;i&nbsp; retestu&nbsp; u&nbsp; celini&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; inicijalni&nbsp; test,&nbsp; odnosno&nbsp; ispoljena&nbsp; veća&nbsp; sposobnost&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp;grupe u rešavanju kompleksnijih pitanja i zadataka u odnosu na učenike K grupe.</p><p>Eksperimentalno&nbsp; dokazani,&nbsp; statistički&nbsp; znatno&nbsp; bolji&nbsp; rezultati&nbsp; učenika&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; na&nbsp;testovima znanja(finalnom testu&nbsp; i retestu)&nbsp; u odnosu&nbsp; na učenike K grupe, kao i rezultati anketa za&nbsp;učenike&nbsp; E&nbsp; grupe&nbsp; i&nbsp; nastavnike&nbsp; biologije&nbsp; preporučuju&nbsp; veću&nbsp; zastupljenost&nbsp; programirane&nbsp; nastave&nbsp; uz&nbsp;pomoć&nbsp; kompjutera&nbsp; u&nbsp; nastavi&nbsp; biologije&nbsp; i&nbsp; drugih&nbsp; prirodnih&nbsp; i&nbsp; društvenih&nbsp; nauka&nbsp; na&nbsp; svim&nbsp; nivoima&nbsp;obrazovanja, sa ciljem povećanja njihovog kvaliteta i efikasnosti.</p> / <p>The first part of doctoral thesis gives a theoretical basis for programmed classes and studies the&nbsp;presence of such classes in teaching of natural sciences. After that, pedagogical research was conducted&nbsp;with parallel groups (an experimental one and a control one) during which the efficiency of applying&nbsp;computer assisted programmed learning (CAPL) in biology classes was analysed in relation to the&nbsp;traditional classes. The experiment was realised onthe sample of 214 students (of which 106 were in the&nbsp;experimental group and 108 in the control group). With the students from the experimental group, 19&nbsp;lessons of&nbsp; Chordates&nbsp; teaching subunit, placed in the 6th&nbsp;grade of primary school according to the&nbsp;programme for biology, was done by using computer assisted programmed learning, while the students&nbsp;form the control group covered the same content in a traditional way.</p><p>Instruments used in the research were: initial test, final test and retest. All three tests included&nbsp;questions from three cognitive domains (levels of knowledge): the level of knowing the facts (level I), the&nbsp;level of understanding concepts (level II) and the&nbsp; level of analysis and reasoning &ndash; applying knowledge&nbsp;(level III). Apart from tests, &nbsp;questionnaires for the students from the experimental group and for biology&nbsp;teachers &nbsp;on application of CAPL in teaching biologyin primary schools were used as another research&nbsp;instrument. Statistical processing of data obtainedfrom the tests and questionnaires was done by using&nbsp;SPSS 14.0 software package.&nbsp;</p><p>Both experimental and control student groups were balanced at the beginning of research&nbsp;according to overall success in school, grade from&nbsp; Biology and the results of the initial test. The average&nbsp;score of students from the experimental group on the initial test was 68.18 points, while the average&nbsp; score&nbsp;of students from control group was 68.80 points. The difference in results from the initial test for the two&nbsp;groups is not statistically significant. After realisation of the Chordates teaching subunit, by &nbsp;pplying&nbsp;different teaching methods in experimental and control groups, the students from both groups were tested in&nbsp;the final test. The average score of students from the experimental group on the final test was 85.82 points,&nbsp;while the average score of students from control group was 68.87 points. After 90 days, the students of both&nbsp;groups were tested with the same test (retest). Theaverage score of students from the experimental group&nbsp;on the retest was 85.16 points, while the average score of students from control group was 67.71 points.&nbsp;The analysis of the results from the final test andretest has shown that the students from the experimental&nbsp;group achieved higher quality and quantity of knowledge in all three cognitive domains and on the tests as&nbsp;a whole, in relation to the students from the control group. The differences in achievement of the students&nbsp;from experimental and control groups on final test&nbsp; and retest in all three cognitive domains and on tests as&nbsp;whole are statistically significant in favour of the experimental group. It is also important to observe the&nbsp;significantly better result of the students from the experimental group in relation to the control group, in&nbsp;answering harder questions (levels II and III), both on the final tests and retest as a whole, in relation to the&nbsp;initial test, i.e. students from the experimental group showed greater competence in solving complex&nbsp;questions and tasks in relation to the students from the control group.</p><p>Experimentally proved, statistically significant better results of the students from the experimental&nbsp;group on tests (final test and retest) in relation to the students from the control group, as well as&nbsp; the results&nbsp;of questionnaires for students of the experimental group and biology teachers, recommend greater presence&nbsp;of computer assisted programmed learning and classes of other natural sciences and humanities on all levels&nbsp;of education, with aim to increase their quality and efficiency.</p>