1 |
Značenja delanja: sociološka analiza diskurzivnih praksi ideologijeRistić Dušan 09 April 2015 (has links)
<p>Predmet ovog istraživanja je sociološka analiza delanja, diskursa, ideologije i<br />društvenih praksi. U radu polazimo od shvatanja da se diskurs manifestuje kao empirijski prepoznatljiv sadržaj iskaza u društvenim praksama. Delanje je određeno kao oblik diskurzivne društvene prakse i kao medijum artikulacije diskursa i ideologije. Pojam koji smo u radu koristili da bismo ukazali na domete sociološko-diskurzivne analize<br />ideologije, ali i da bismo povezali klasični sociološki koncept društvenog delanja sa<br />problemima diskursa i ideologije je pojam diskurzivnih društvenih praksi. Zahvaljujući tom pojmu, ideološke diskurse smo analizirali na dva nivoa: metodološkom – istražujući elemente delanja i diskurzivnih praksi; teorijskom – razrađujući tipologiju društvenih procesa i praksi koje su ključne za razumevanje ideologije. Društvene prakse predstavljaju medijume povezivanja individualnih i kolektivnih akcija sa materijalnim i strukturalnim društvenim uslovima.<br />Istraživanje je teorijskog karaktera, sa pokušajem sinteze. Za potrebe ovog<br />istraživanja konsultovana je izvorna i sekundarna literatura najviše iz sociologije i<br />filozofije, odnosno iz različitih disciplina koje se bave analizom diskursa. Naučni<br />doprinos ovog istraživanja posebno je istaknut u delu koji se odnosi na analizu<br />sociologike ideoloških diskursa i kroz analizu diskurzivnih praksi ili strategija ideologije.<br />S obzirom na hipoteze koje su postavljene, rad predstavlja pokušaj sinteze klasičnih i<br />savremenih teorijskih pristupa, odnosno pokušaj razvoja interdisciplinarnog pristupa koji je označen kao sociološko-diskurzivna analiza i predstavlja teorijsko-metodološki okvir istraživanja.<br />U istraživanju smo pošli od pretpostavke da ideologije daju smisao društvenim<br />praksama i delanju i da ih uređuju. Ideologija predstavlja formu racionalnog diskursa o društvenoj stvarnosti i manifestuje se u diskurzivnim društvenim praksama. Cilj<br />istraživanja je bio da se identifikuju i objasne sociološki elementi tih praksi. U pitanju je istraživanje sociologike ideoloških diskursa koja je u radu objašnjena kroz sledeće<br />društvene procese: racionalizaciju, (de)legitimizaciju, mobilizaciju, integraciju i<br />(de)ritualizaciju. Na osnovama analize navedenih procesa, u radu se istražuju diskurzivne strategije ideologije, koje su definisane kao faze funkcionalnog konstituisanja ideoloških diskursa. U pitanju su diskurzivne strategije dekontekstualizacije, regionalizacije i autonomizacije. Ideologija dekontekstualizuje diskurse, odnosno određuje poželjne i<br />prihvatljive vrednosti, povezujući ih sa društvenim praksama putem diskursa. To da<br />ideologije dekontekstualizuju diskurse znači da doprinose njihovom odvajanju od jezika i komunikacije u kojima su iskazani sa jedne strane i uspostavljanju diskursa kao naizgled nezavisnih od društveno-istorijskih i kulturnih uslova u kojima nastaju. U vezi sa ovom strategijom je i regionalizacija diskursa, koja se odnosi na činjenicu da diskursi ne postoje iznad ili izvan društvenih praksi. Regionalizacija je izrazito društveni čin dijakrize koji uvodi arbitrarne diskontinuitete u kontinuitet društvenog života. Iz ideoloških strategija dekontekstualizacije i regionalizacije proizlazi strategija autonomizacije, koja znači da dekontekstualizovani i regionalizovani ideološki diskursi dobijaju određenu prepoznatljivost u odnosu na mnoštvo drugih diskursa. Ideološki diskursi su autonomni utoliko što omogućuju uspostavljanje pravilnosti i razlika u okviru nekog diskurzivnog polja i čine „normativnu gramatiku“ povezivanja ideja, vrednosti, diskursa i praksi. U radu je takođe istaknut značaj fragmentacije ideologije i pojave mnoštva ideoloških diskurzivnih praksi koje u savremenim društvima prožimaju grupnu dinamiku i društvene procese organizacije (režima) delanja na područjima ekonomije, politike i kulture, odnosno u sferama potrošnje, zabave, elektronske komunikacije, itd. Iz tog razloga ideologiju nismo odredili kao tip društvenih praksi koje su karakteristične za određenu sferu društvenog delanja, već kao prakse koje se manifestuju u različitim sferama društvenih odnosa. Ideološki diskursi predstavljaju važne medijume uspostavljanja i održanja društvenih granica.<br />U zaključku rada su istaknuta obeležja sociološko-diskurzivne analize koja, za<br />razliku od klasičnih socioloških pristupa, u istraživanju diskursa i ideologije ne polazi od društvenih aktera već od diskurzivnih društvenih praksi. Konačno, ideološki diskursi su u ovom radu istraženi kao elementi društvenih praksi iza kojih ne treba tražiti nove smislove, drugačiju stvarnost, posebne oblike svesti ili načine na koje se društvene kategorije „utiskuju“ u umove pojedinaca. Sociološko-diskurzivna analiza ne daje odgovore na pitanja o tome šta ljudi misle kada nešto kažu ili kada nešto rade, već pokušava da da odgovore na pitanja o tome šta, zašto i kada ljudi govore o onome što rade.</p>
|
2 |
Postsocijalistički grad – promena društvene i prostorne strukture Novog Sada u periodu tranzicije / Post-socialist city - changes in social and spatial structure of Novi Sad duringthe transitional periodNedučin Dejana 09 October 2014 (has links)
<p>U disertaciji su detaljno istraženi uzroci, tok, dinamika i posledice<br />transformacija društvene i prostorne strukture Novog Sada u periodu<br />tranzicije. Kroz multidisciplinarni pristup analizi kompleksnih<br />urbanih fenomena, uspostavljene su korelacije i definisane kauzalne<br />veze između složenih političkih, ekonomskih, institucionalnih i<br />društvenih reformi i urbanih promena, dajući naučni doprinos<br />razumevanju specifičnog konteksta razgradnje socijalističkog i geneze<br />postsocijalističkog grada u okolnostima kašnjenja tranzicionih procesa.<br />Istraživanje predstavlja osnovu za utvrđivanje teorijskih, metodoloških<br />i formalnih principa i smernica za dugoročno planiranje budućih<br />intervencija u gradkom prostoru, kao i teorijsku i analitičku bazu za<br />osmišljavanje određenih segmenata politike urbanog razvoja.</p> / <p>The thesis encompasses а detailed investigation of the causes, course<br />dynamics and outcomes of social and spatial restructuring conducted in Novi<br />Sad during the transitional period. Through a multidisciplinary approach to the<br />analysis of complex urban phenomena, it establishes correlations and defines<br />causal relationships between complex political, economic, institutional and<br />social reforms and urban changes, providing a scientific contribution to<br />understanding mechanisms of context-specific deconstruction of socialist urban<br />matrix and post-socialist city genesis in the circumstances of delay in<br />transitional processes. The thesis provides an insight needed for further<br />investigation of theoretical, methodological and formal principles and guidelines<br />for long-term planning of future interventions in urban space, as well as a<br />theoretical and analytical basis for developing certain segments of urban<br />development policy.</p>
|
3 |
Uticaj internet zajednica na komunikaciono – društvene procese u umreženom okruženju / The influence of internet communities on communication-social processes in the networked environmentRadovanović Danica 11 November 2015 (has links)
<p>Primenom teorija digitalnih komunikacija i sociologije veba i empirijskih dokaza, u doktoratu pažnja će biti posvećena pitanju mogućnosti primene internet tehnologija u oblasti visokog obrazovanja. Kroz kategorije nove društvenosti i umreženog zajedništva, procesi saradnje i interakcije su istraženi, i testirane su komunikacione mogućnosti internet zajednica u Srbiji. Biće analizirani i predstavljeni novi fenomeni koje se pojavljuju u praksama komunikacije i učešća u naprednim inteligentnim sistemima, kao što je visokoškolska zajednica.</p> / <p>By deploying theories of digital communications and sociology of web, as well as the empirical evidence - in the thesis attention will be paid to the issue of the possibilities of application of Internet technologies in the area of higher education. Through categories of new sociability and networked community, the processes of collaboration and interaction are explored, and communication possibilities in the internet communities in Serbia are tested. New phenomena that emerge in the communication and collaboration practices in an advanced intelligent system, such is a higher education community, will be analysed.</p>
|
4 |
Аналитика друштвених мрежа као фактор промоције хотела у Србији / Analitika društvenih mreža kao faktor promocije hotela u Srbiji / Social network analytics as a factor of promotion of hotels in SerbiaKalinić Časlav 13 March 2019 (has links)
<p>У докторској дисертацији су кроз девет поглавља представљене могућности које доноси аналитика друштвених мрежа. Конкретно представљене су могућности које доносе друштвене мреже у склопу промотивних активности хотела. Истраживањем је обухваћено утврђивање значаја интернет маркетинга, и у склопу тога маркетинга на друштвеним мрежама за туристички и хотелски сектор, приказан је концепт друштвених мрежа као и карактеристике најактуелнијих друштвених мрежа на глобалном нивоу. Дат је и преглед техника аналитике друштвених мрежа и области и начини примене, са освртом на велике количине података. Такође, истраживањем јеобухваћено и утврђивање фактора који утичу на ангажовање корисника на друштвеним мрежама, као и карактеристике налога и метаподатака објава прикупљених на анализираним налозима. Под основном јединицом посматрања сматрани су сви категорисани угоститељски објекти врсте хотел који се налазе у Републици Србији. Прикупљање података обухватало је комбинацију мануелних и аутоматских метода, уз помоћ којих су прибављени подаци о налозима хотела на најактуелнијим друштвеним мрежама. Истраживање је потврдило прву хипотезу да су хотели у Србији препознали значај друштвених мрежа за промоцију, на нивоу присуства на тренутно водећим платформама на тржишту. У раду је делимично потврђена друга хипотеза која сматра аналитику друштвених мрежа вредним каналом за прибављање информација о потрошачима, а која се могу користити као основа за промотивне активности хотела. Истраживањем је потврђена и трећа хипотеза да различите карактеристике објава које креирају корисници и хотели на друштвеним мрежама, различито утичу на ангажованост корисника, а самим тим и на значај за промоцију. На основу теоретских сазнања о промотивним активностима на друштвеним мрежама и практичних потреба отела у Србији, дат је предлог модела за вршење промотивних активности на друштвеним мрежама. Поред тога, у раду су представљене и могућности за будућа<br />истраживања у овој области.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji su kroz devet poglavlja predstavljene mogućnosti koje donosi analitika društvenih mreža. Konkretno predstavljene su mogućnosti koje donose društvene mreže u sklopu promotivnih aktivnosti hotela. Istraživanjem je obuhvaćeno utvrđivanje značaja internet marketinga, i u sklopu toga marketinga na društvenim mrežama za turistički i hotelski sektor, prikazan je koncept društvenih mreža kao i karakteristike najaktuelnijih društvenih mreža na globalnom nivou. Dat je i pregled tehnika analitike društvenih mreža i oblasti i načini primene, sa osvrtom na velike količine podataka. Takođe, istraživanjem jeobuhvaćeno i utvrđivanje faktora koji utiču na angažovanje korisnika na društvenim mrežama, kao i karakteristike naloga i metapodataka objava prikupljenih na analiziranim nalozima. Pod osnovnom jedinicom posmatranja smatrani su svi kategorisani ugostiteljski objekti vrste hotel koji se nalaze u Republici Srbiji. Prikupljanje podataka obuhvatalo je kombinaciju manuelnih i automatskih metoda, uz pomoć kojih su pribavljeni podaci o nalozima hotela na najaktuelnijim društvenim mrežama. Istraživanje je potvrdilo prvu hipotezu da su hoteli u Srbiji prepoznali značaj društvenih mreža za promociju, na nivou prisustva na trenutno vodećim platformama na tržištu. U radu je delimično potvrđena druga hipoteza koja smatra analitiku društvenih mreža vrednim kanalom za pribavljanje informacija o potrošačima, a koja se mogu koristiti kao osnova za promotivne aktivnosti hotela. Istraživanjem je potvrđena i treća hipoteza da različite karakteristike objava koje kreiraju korisnici i hoteli na društvenim mrežama, različito utiču na angažovanost korisnika, a samim tim i na značaj za promociju. Na osnovu teoretskih saznanja o promotivnim aktivnostima na društvenim mrežama i praktičnih potreba otela u Srbiji, dat je predlog modela za vršenje promotivnih aktivnosti na društvenim mrežama. Pored toga, u radu su predstavljene i mogućnosti za buduća<br />istraživanja u ovoj oblasti.</p> / <p>Throughout nine chapters, this PhD dissertation presents possibilities of social network analytics.Precisely, this dissertation presents possibilities of carrying out promotional activities on social network sites. The research study included determining of internet marketing importance, and within that importance of marketing on social network sites tourism and hospitality. Also, the concept of social network sites is presented as well as characteristics of the most current global ones. Within the scope of the reseatch is also a review of the techniques of social network analysis and areas and application modes, with reference to large amounts of data. The survey included determining factors that influence the user engagement on social networks, as well as the characteristics of accounts as well as characteristics of posts' metadata collected on analyzed accounts. All categorized hotel facilities located in the Republic of Serbia were considered the basic unit of observation. Data collection encompassed a combination of manual and automatic methods, through which information about the hotel's accounts in the most current social networks was obtained. The research confirmed the first hypothesis that the hotels in Serbia recognized the importance of social network sites for promotion, at the level of presence at the current leading platforms in the market. The second hypothesis is partially confirmed that considers the analytics of social network sites a valuable channel for obtaining consumer information, which can be used as the basis for the hotel's promotional activities. The study also confirmed the third hypothesis that the different characteristics of the posts created by users and hotels on social network sites have different effect on user engagement, and therefore the importance of promotion. Based on theoretical knowledge about promotional activities on social network sites and practical needs of hotels in Serbia, this study proposed the model for performing promotional activities on social network sites. In addition, the paper presents possibilities for future research in this area.</p>
|
5 |
Procena psihološke i psihopatološke fenomenologije poremećaja upotrebe Interneta- sličnosti sa opijatskom zavisnošću / Assessment of psychological and psychopathological phenomenology of the Internet use disorder – similarities with opiate addictionJelkić Milica 25 October 2019 (has links)
<p>Poremećaj upotrebe Interneta je psihofizički poremećaj koji podrazumeva pojavu tolerancije, simptome povlačenja, afektivne smetnje i poremećene socijalne relacije. Neurobiološki i farmakološki podaci ukazuju na sličnosti u patopsihologiji zavisnosti od opijata i patološkog kockanja, a time i na sličnosti sa poremećajem upotrebe Interneta. U osnovi navedenih problema su poremećaji centra za nagradu, koji upravlja svim oblicima ponašanja u kojima motivacija ima centralnu ulogu. CILJ ISTRAŽIVANJA: Cilj ovog istraživanja je da se uporede sociodemografske karakteristike osoba koje imaju poremećaj upotrebe Interneta, osoba koje su zavisne od opijata i kontrolne grupe. Kao i da se uporede psihološke karakteristike prema modelu Big Five i psihopatološke karakteristike, te utvrdi stepen njihove izraženosti kod osoba koje pripadaju pomenutim grupama. MATERIJAL I METODOLOGIJA: Istraživanje je koncipirano kao klinička studija preseka bazirana na metodološkom pristupu koji podrazumeva i primenu komparativne metodologije, a uz upotrebu skala procene i psihološko-psihijatrijskih baterija za procenu ličnosti. Procena je sprovođena putem sledećih upitnika: Internacionalni psihijatrijski intervju Pompidou, Skala poremećaja upotrebe Interneta, Upitnik za procenu depresivne ličnosti, Upitnik za procenu spremnosti za empatiju, Upitnik za procenu psihopatske devijacije, Upitnik za procenu samohendikepirajućeg ponašanja, Inventar Velikih Pet. Ukupan uzorak obuhvata 300 ispitanika: 100 ispitanika sa opijatskom zavisnošću, 100 ispitanika koji pokazuju simptome poremećaja upotrebe Interneta i 100 ispitanika kontrolne grupe. REZULTATI: Karakteristike ličnosti u vidu u empatije, ekstrovertnosti, prijatnosti, savesnosti, otvorenosti i saradljivosti, u manjoj meri su izražene kod osoba koje imaju poremećaj upotrebe Interneta i osoba zavisnih od opijata, u odnosu na kontrolnu grupu. Psihopatološke karakteristike ličnosti u vidu sklonosti ka depresivnom reagovanju u stresnim situacijama, samohendikepiranja i neuroticizma, u većoj meri su izražene kod osoba koje imaju poremećaj upotrebe Interneta i osoba zavisnih od opijata u odnosu na kontrolnu grupu ispitanika, a psihopatske crte i agresivnost više su izražene u osoba zavisnih od opijata u odnosu na druge dve grupe ispitanika. ZAKLJUČAK: Dobijeni rezultati daju doprinos za klasifikaciju poremećaja upotrebe Interneta i sugerišu svrstavanje u dijagnostičku kategoriju bihevioralnih zavisnosti. Kvalitativna analiza psihološke i psihopatološke fenomenologije opijatske zavisnosti i poremećaja upotrebe Interneta sugeriše njihovu zajedničku dispoziciju za adiktivne poremećaje.<br /> </p> / <p>Internet use disorder is a psychophysical disorder that includes increasing tolerance, withdrawal symptoms, affective disorders and disruption of social interactions. Neurological and pharmacological data regarding its effects on the reward pathway of the human brain points at similarities with opiate addiction and pathological gambling. OBJECTIVES: The aim of this study was a comparison of sociodemographic characteristics of individuals suffering from Internet use disorder, individuals addicted to opiates, and a control group. The aim of this study was also to compare psychological traits of participants according to the Big Five personality traits model and psychopathological traits. METHODOLOGY: A clinical cross-sectional study was conducted using assessment scales and batteries of psychological-psychiatric tests for personality assessment. The assessment was performed using the following materials: The Pompidou international psychiatric interview, The Internet disorder scale, Questionnaire for the assessment of depressive personality, Questionnaire for the assessment of empathy competency, Questionnaire for the assessment of psychopathic deviation, Questionnaire for the assessment of empathy competency, Questionnaire for the assessment of psychopathic deviation, Questionnaire for the assessment of self-handicapping behavior, The Big Five inventory. The sample covers 300 respondents: 100 respondents with opiate addiction, 100 respondents which expressed symptoms of the Internet use disorder, and 100 respondents in the control group. RESULTS: Personality traits in the form of empathy, extroversion, agreeableness, conscientiousness, openness and cooperativeness are expressed to a lesser degree in individuals with the Internet use disorder and individuals with opiate addictions compared to the control group. Psychopathological personality traits in the form of tendency towards depressive responses in stressful situations, self-handicapping behavior and neuroticisms are more expressed in individuals with the Internet use disorder and individuals with opiate addiction compared to the control group. Psychopathic traits and aggressive tendencies are more expressed in the group of individuals with opiate addiction compared to the other two groups of respondents. CONCLUSION: Results of the study support classification of the Internet use disorder in the diagnostic category ofbehavioral addictions. The qualitative analysis of psychological and psychopathological phenomenology of opiate addiction and the Internet use disorder suggest a common disposition for addictive disorders.</p>
|
6 |
Психолошке детерминанте предузетничке оријентације у сервисном сектору / Psihološke determinante preduzetničke orijentacije u servisnom sektoru / Psychological determinants of entrepreneurial orientation in service sectorNedeljković Knežević Milena 28 September 2016 (has links)
<p style="text-align: justify;">Испитивана је предиктивна вредност психолошких детерминанти: димензије личности, мотивационе оријентације, локус контроле, самопоштовање и димензије друштвене културе на димензије предузетничке оријентације у туристичком и јавном сектору.</p> / <p style="text-align: justify;">Ispitivana je prediktivna vrednost psiholoških determinanti: dimenzije ličnosti, motivacione orijentacije, lokus kontrole, samopoštovanje i dimenzije društvene kulture na dimenzije preduzetničke orijentacije u turističkom i javnom sektoru.</p> / <p style="text-align: justify;">The predictive value of psychological determinants: personality traits, motivational orientation, locus of control, self-esteem and cultural dimensions on the entrepreneurial orientation dimensions are investigated.</p>
|
Page generated in 0.0431 seconds