<p>Stavljajući akcenat na rasvetljavanje kompleksne pozicije i funkcije medija, kao i implikacija njihovih jezičkih praksi po njima svojstven socio-kulturni kontekst, putem ovog rada nastoji se ukazati na zavidan potencijal filozofije medija (pogotovo hermeneutičke kritike kao njenog bitnog aspekta) za razumevanje čovekove stvarnosti. Sprovođenje kritičkih promi&scaron;ljanja nekih od aktuelnih praksi zloupotrebe medija i njima svojstvenog jezika usmereno je ka konkretizaciji teorijskih promi&scaron;ljanja medija, ali i ka iznalaženju potencijalnih re&scaron;enja za redukovanje njihovih neadekvatnih upotreba. Polazeći od stava da unutar svakog dru&scaron;tva postoje idejni sistemi motivisani interesima određenih grupacija koje, pod izgovorom da streme ka op&scaron;tem dru&scaron;tvenom dobru, svoje aktivnosti usmeravaju ka pribavljanju lične koristi, ono &scaron;to se želi utvrditi jeste način na koji ove grupacije koriste medijski prostor ne samo radi plasiranja, već i radi nametanja sopstvenih idejnih i vrednosnih sistema. Putem ovog rada nastoji se ukazati i na to da limitiranim interesima opterećen medijski jezik ne predstavlja ni&scaron;ta drugo do instrument kojim se bitno redukuju potencijali kako samog jezika tako i čoveka kao dru&scaron;tvenog subjekta s obzirom na to da upravo jezik predstavlja značajan aspekt njegovog bića.<br />Ono &scaron;to se nastoji dokazati jeste da medijski jezik, koji stoji u službi moćnih interesnih grupacija, funkcioni&scaron;e kao mehanizam instrumentalizacija dru&scaron;tvenih subjekata, te da se kao takav negativno odražava po subjektivnost to jest osobenost pojedinaca i pojedinki. Takođe, u sklopu ovog rada zastupa se stav da je samo na osnovu toga &scaron;to je za konkretne medije utvrđeno da stoje u službi određenih interesnih grupacija neprimereno izvoditi bilo kakve vrste zaključaka o medijima uop&scaron;te, ali i svu odgovornost za negativne posledice medijskih praksi pripisati isključivo grupacijama koje vr&scaron;e uticaj na njih.</p>