<p>U okviru ove doktorske disertacije razvijene su elektroanalitičke metode za određivanje pojedinih vitamina B grupe. Za određivanje vitamina B₁ i B₃ primenjena je adsorpciona hronopotenciometrijska striping analiza (AdHSA) na tankoslojnoj živinoj elektrodi kao radnoj elektrodi, dok je za određivanje vitamina B2 primenjena hronopotenciometrijska analiza (HA) na dvema geometrijski različitim elektrodama od staklastog ugljenika: planarnoj disk elektrodi i elektrodi u vidu procesne posude. U cilju optimizacije metoda ispitan je uticaj najznačajnijih eksperimentalnih faktora. Optimalni eksperimentalni uslovi za određivanje vitamina B₁ su podrazumevali primenu 0,2 mol/l citratnog pufera vrednosti pH 6 kao pomoćnog elektrolita, potencijala i vremena akumulacije od -1,313 V i 50 s, redom, i struje rastvaranja depozita od 1,9 &ndash; 6,1 &mu;A. Odgovarajući eksperimentalni faktori za određivanje vitamina B₂ su bili: 0,025 mol/l HCl kao pomoćni elektrolit, inicijalni potencijal od 0,023 V i struja redukcije od 0,8 &ndash; 4,2 &mu;A, dok su optimalni radni uslovi za određivanje vitamina B₃ obuhvatali primenu 0,05 mol/l citratnog pufera pH 6, potencijala akumulacije od -1,405 V pri vremenu akumulacije od 15 s, i struji rastvaranja u intervalu od 1,4 &ndash; 15,1 &mu;A. U slučaju određivanja vitamina B₂ primenom radne elektrode u vidu procesne posude ispitan je i uticaj aktivne povr&scaron;ine radne elektrode na analitički signal vitamina B₂. Optimalna vrednost aktivne povr&scaron;ine radne elektrode iznosila je 13,4 cm². Pod optimalnim eksperimentalnim uslovima, dolazilo je do elektrooksidacije molekula vitamina B₁ i B₃ na tankoslojnoj živinoj elektrodi u analitičkom koraku, dok se vitamin B₂ redukovao na elektrodama od staklastog ugljenika. U okviru validacije metoda definisani su opsezi linearnosti, određene su vrednosti granice detekcije i granice kvantitativnog određivanja, ocenjena je preciznost i ispitane su interferencije. Uz odgovarajuće uslove rada, dobijena je dobra linearnost analitičkog signala od sadržaja za sva tri ispitivana vitamina. Ostvarene su granice detekcije od 1,64 mg/l za vitamin B₁, 0,076 mg/l za vitamin B₂ uz primenu planarne disk elektrode i 0,018 mg/l (vitamin B₂) uz primenu procesne posude od staklastog ugljenika kao radne elektrode. Ostvarena granica detekcije za vitamin B₃ je iznosila 2,20 mg/l. Nakon optimizacije i validacije, razvijene metode HA i AdHSA primenjene su za određivanje vitamina B₁, B₂ i B₃ u komercijalnim multivitaminskim dodacima ishrani i multivitaminskim instant napicima. Tačnost razvijenih metoda je potvrđena paralelnim analizama izvedenim primenom visokopritisne tečne hromatografije.</p> / <p>Within the scope of this doctoral dissertation, electroanalytical methods for the determination of several vitamins of the B-complex are developed. For the determination of vitamin B1 and B3 adsorptive chronopotentiometric stripping analysis was applied, with mercury film electrode as the working electrode. For vitamin B2 determination, the chronopotentiometric analysis was performed on two geometrically different glassy carbon working electrodes: the planar disc electrode and the process vessel electrode. The most important experimental parameters of the analysis were investigated and optimized. For vitamin B₁ determination, the optimized experimental conditions were: 0,2 mol/l citrate buffer pH 6 as the supporting electrolyte, accumulation potential of -1,313 V, accumulation time of 15 s and the oxidation current between 1,9 &mu;A and 6,1 &mu;A. The appropriate experimental factors for vitamin B₂ determination included 0,025 mol/l HCl solution (supporting electrolyte), initial potential of 0,023 V and reduction current in the range from 0,8 &ndash; 4,2 &mu;A, whereas the optimal working parameters for vitamin B3 determination were as follows:0,05 mol/l citrate buffer pH 6, accumulation potential of -1,405 V, accumulation time of 15 s and dissolution current from 1.4 &ndash; 15.1 &mu;A. When the process vessel was used as the working electrode, the optimal volume of the analyzed solution i.e. the active surface area of the electrode was optimized. The optimal value of the active surface area was 13,4 cm2. As well, under the optimal experimental conditions, vitamin B₁ and vitamin B3 underwent electrooxidation process in the analytical step, whereas vitamin B₂ was electrochemically reduced on glassy carbon electrodes. A validation procedure of the optimized methods was performed by evaluation of the following parameters: linearity, the limit of detection (LOD), the limit of quantitation (LOQ), precision, selectivity, and accuracy. Under optimal working conditions, the linearity of the proposed methods was very good. The achieved limits of detection were 1.64 mg/l for vitamin B₁, 0,076 mg/l for vitamin B₂ (planar disc electrode) and 0,018 mg/l (process vessel electrode) and 2,2 mg/l for vitamin B₃.<br />After optimization and validation procedures, the developed methods were applied for vitamin B₁, B₂, and vitamin B₃ determination in commercially available multivitamin supplements and instant multivitamin beverages. The accuracy of the proposed methods was tested by parallel HPLC analyses of the same samples.</p>

<p>Omega-3 masne kiseline su uslovne za zdravlje ljudi i imaju značajne fiziolo&scaron;ke uloge. Dijetetski proizvodi na bazi omega-3 masnih kiselina predstavljaju značajan izvor omega-3 masnih kiselina. Riblje ulje je dobar izvor polinezasićenih masnih kiselina (PUFA). Dnevni unos omega-3 polinezasićenih masnih kiselina je u većini delova sveta ispod preporučenog, uglavnom usled nedovoljne zastupljenosti ribe u ishrani. Zbog toga se danas riblje ulje nalazi u obliku različitih dijetetskih proizvoda i ponuda ovih preparata na trži&scaron;tu je veoma &scaron;iroka. Problem sa unosom ribljeg ulja kao dodatka ishrani je njegov intenzivan i neprijatan ukus i miris, &scaron;to može da dovede do neadekvatne suplementacije. Su&scaron;enje raspr&scaron;ivanjem (engl. spray drying) predstavlja tehniku koja omogućava trenutno su&scaron;enje rastvora, suspenzija ili emulzija. U pitanju je metoda koja ima &scaron;iroku primenu u farmaceutskoj industriji, a između ostalog se primenjuje i u cilju maskiranja neprijatnog ukusa lekova. Kao omotač mikrokapsula dobijenih su&scaron;enjem raspr&scaron;ivanjem je moguće koristiti proteine, ali je neophodno dobro ispitati i poznavati njihove fizičko-hemijske osobine i funkcionalnost. Inkorporiranjem mikrokapsula ribljeg ulja u čokoladu bi se dobila funkcionalna ili obogaćena hrana, &scaron;to predstavlja i finalnu formulaciju u ovom radu. Obogaćivanjem čokolade sa visokim sadržajem kakao delova mikrokapsulama ribljeg ulja kreirao bi se vi&scaron;estruko funkcionalan proizvod. Odabir čokolade kao matriksa za obogaćivanje uslovljen je činjenicom da je ona &scaron;iroko konzumiran proizvod. Ciljevi ovog rada bili su da se ispita uticaj metode su&scaron;enja raspr&scaron;ivanjem na stabilnost preformulacije ribljeg ulja, da se utvrde karakteristike mikrokapsula dobijenih su&scaron;enjem raspr&scaron;ivanjem (prinos i efikasnost mikrokapsulacije, oksidativnu stabilnost ulja, morfolo&scaron;ke osobine i veličinu mikrokapsula), zatim da se utvrdi uticaj veličine čestica na kristalizaciju u masnoj fazi suspenzije koja se koristi za izradu konditorskih proizvoda i da se utvrde fizičko-hemijske karakteristike (teksturu, boju, reolo&scaron;ke osobine) čokolade koja sadrži inkorporirane mikrokapsule ribljeg ulja u odnosu na čokoladu bez dodatka mikrokapsula. Metode su obuhvatale karakterizaciju proteina dobijenih iz soje, gra&scaron;ka, krompira, pirinča i surutke, njihovih rastvora, kao i emulzija ribljeg ulja u vodenim rastvorima tih proteina, određivanje prinosa i efikasnosti mikrokapsulacije i karakterizaciju dobijenih mikrokapsula. Prilikom ispitivanja uticaja veličine čestica na kristalizaciju u masnoj fazi suspenzije koja se koristi za izradu konditorskih proizvoda i fizičko-hemijskih osobina čokolade koja sadrži inkorporirane mikrokapsule ribljeg ulja primenjivane su metode za određivanje teksture, reolo&scaron;kih karakteristika, sadržaja čvrstih masti i boje dobijenih formulacija. Dobijeni rezultati su pokazali da se proteini pona&scaron;aju kao dobri emulgatori i da su&scaron;enje raspr&scaron;ivanjem predstavlja efikasan način za dobijanje mikrokapsula ribljeg ulja sa proteinima kao omotačima mikrokapsula. Kristalizacija masne faze u suspenziji koja predstavlja model čokolade zavisi od veličine čvrstih čestica. Kada je u pitanju proizvodnja čokolade sa inkorporiranim mikrokapsulama ribljeg ulja kod kojih su kao omotači kori&scaron;ćeni proteini soje, surutke i krompira, dodatak tih mikrokapsula ne utiče na karakteristike čokolade u meri dovoljnoj da bi se naru&scaron;io proizvodni proces izrade. Sve navedeno upućuje na zaključak da bi proizvodnja čokolade sa inkorporiranim mikrokapsulama ribljeg ulja, tehnolo&scaron;ki bila moguća.</p> / <p>Omega-3 fatty acids are essential for human health and have significant physiological roles. Dietary products based on omega-3 fatty acids are a significant source of omega-3 fatty acids. Fish oil is a good source of polyunsaturated fatty acids (PUFA). The daily intake of omega-3 polyunsaturated fatty acids is below the recommended level in most parts of the world, mainly due to the lack of fish in the diet. This is why fish oil is now found as various dietary products which are widely present in the world&rsquo;s market. The problem with fish oil intake as a dietary supplement is its intense and unpleasant taste and odor, which can lead to inadequate supplementation. Spray drying is a technique that allows instantaneous drying of solutions, suspensions or emulsions. It is a widely used method in the pharmaceutical industry and is used, among other things, to mask the unpleasant taste of medicines. It is possible to use proteins as a coating of spray-dried microcapsules, but it is necessary to test and know their physicochemical properties and functionality. Incorporating fish oil microcapsules into chocolate would make functional or enriched foods, which is consider as a final formulation in this work. Enriching the high cocoa content chocolate with fish oil microcapsules would create a multi-functional product. The choice of chocolate as a base is conditioned by the fact that it is a widely consumed product. The aim of this study was to investigate the effect of spray drying method on the stability of fish oil pre-formulation, to determine the characteristics of microcapsules obtained by spray drying (yield and efficiency of microencapsulation, oxidative stability of oil, morphological properties and size of microcapsules), to determine the effect of particle size crystallization in the oil phase of the suspension used for confectionery products and to determine the physicochemical characteristics (texture, color, rheological properties) of chocolate containing fish oil microcapsules in comparison with chocolate without the addition of microcapsules. Methods included characterization of proteins obtained from soybeans, peas, potatoes, rice and whey, their solutions, as well as fish oil emulsions in aqueous solutions of these proteins, determination of the yield and efficiency of microencapsulation, and characterization of the microcapsules obtained. In the examination of the effect of particle size on crystallization in the oil phase of the suspension used for the manufacture of confectionery and physicochemical properties of chocolate containing fish oil microcapsules, methods were used to determine the texture, rheological characteristics, solid fat content and color of the formulations obtained. The results show that proteins act as good emulsifiers and that spray drying is an effective way to obtain fish oil microcapsules with proteins as microcapsule shells. The crystallization of the oil phase in the suspension representing the chocolate model depends on the size of the solid particles. In the case of production of chocolate with incorporated fish oil microcapsules using soybean, whey and potato proteins as coating material, the addition of these microcapsules does not affect the chocolate characteristics to a degree sufficient to impair the manufacturing process. All of the above points to the conclusion that the production of chocolate with incorporated fish oil microcapsules would be technologically possible.</p>

<p>УВОД: Нeпрaвилнa исхрaнa и нeдoвoљнa физичкa aктивнoст припaдajу групи нajзнaчajниjих здрaвствeнo-ризичних пoнaшaњa шкoлскe дeцe. Незадовољавајући трендови стања ухрањености и физичке активности деце школског узраста у Србији намећу потребу креирања и евалуације програма за унапређење исхране и физичке активности деце. Према искуствима других земаља, најефективнији програми унапређења исхране и физичке активности деце су програми који комбинују учење кроз наставни програм и утицај на родитеље или школску средину. Унапређење исхране и физичке активности у школама у Србиjи спрoвoди сe углaвнoм крoз краткотрајне кампање, промоције правилне исхране и физичке активности чији резултати нису евалуирани. У образовном систему Р. Србије не придаје се довољно значаја садржајима везаним за правилну исхрану и физичку активност у највећој мери због оптерећења наставника и ученика другим наставним предметима и садржајима. Интегрисана едукације деце и родитеља прeдстaвљa jeдaн нaчин нa кojи сe мoжe oргaнизoвaти едукација о исхрани и физичкој активности у нижим рaзрeдимa oснoвнe шкoлe, бeз дoдaтнoг oптeрeћeњa учeникa и aнгaжoвaњa нaстaвникa. ЦИЉЕВИ: Циљеви овог рада били су да се утврди да ли интегрисана едукација деце о исхрани и физичкој активности може значајно да унапреди знање и навике деце везане за исхрану и физичку активност, те стање ухрањености деце узраста 7 до 10 година. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ: У истрaживaњу су употребљене мeтoде eкспeримeнтa сa пaрaлeлним групaмa, дескриптивна и аналитичка метода. У истраживање су укључена деца узраста 7 до 10 година из две основне школе у Сомбору. Формирање узорка вршено је по принципу једнофазног кластер узорковања. Нeзaвисне вaриjaбле истраживања биле су едукација деце о исхрани и физичкој активности и едукација родитеља о исхрани и физичкој активности. Зависне варијабле истраживања чинили су: ниво знања дeцe o прaвилнoj исхрaни и физичкoj aктивнoсти, навике у исхрани, одлике породичне исхране, физичка активност, седентарно понашање и стaњe ухрaњeнoсти дeцe. Утврђивање навика у исхрани, стања физичке активности, стања ухрањености деце и одлика породичне исхране у експерименталној групи спроведено је пре (термин Т1) и по завршетку примене едукације деце и родитеља (термин Т2). Утврђивање нивоа знања о правилној исхрани и физичкој активности спроведено је пре (термин Т1), по завршетку (термин Т2) и два месеца после примене интегрисане едукације деце и родитеља (термин Т3). Утврђивање значајних разлика између Е и К групе у терминима Т1, Т2 и Т3 вршено је применом &chi;2 теста за категоријске податке, Mann Whitney U теста за нумеричке непараметријске варијабле односно t-теста за параметријске варијабле. Утврђивање значајних разлика унутар Е и К групе у одпносу на термине Т1 и Т2 односно Т2 и Т3 вршено је применом hi2 теста за категоријске податке, Вилкоксоновог теста за упарене непараметарске податке односно t-теста упарених узорака за параметријске податке. Евалуација је извршена у односу на пол и узрасне групе деце. РЕЗУЛТАТИ: У термину Т1 узорак је чинило укупно 167 испитаника (94 испитаника у Е-експерименталној групи, а 73 испитаника у К-контролној групи), док је у термину Т2 узорак чинило 177 испитаника (92 испитаника у Е-експерименталној групи, а 85 испитаника у К-контролној групи). У термину Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце првог разреда о улогама хране (T1=0,84; Т2=1,56; рТ1:Т2&lt;0,001), поступку прања руку (T1=0,28; Т2=1,85; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T2=2,12; Т3=3,10; рТ2:Т3=0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,58; Т2=2,66; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди физичких активности (T1=0,88; Т2=3,21; рТ1:Т2&lt;0,001) и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника (T1=1,14; Т2=1,98; рТ1:Т2=0,001). У Т2 постигнуто је значајно повећање знања деце другог разреда о улогама хране (T1=1,25; Т2=1,71; рТ1:Т2=0,001), прању руку (T1=0,32; Т2=1,48; рТ1:Т2&lt;0,001), пореклу производа (T1=1,89; Т2=2,92; рТ1:Т2=0,004), пирамиди исхране (T1=2,46; Т2=3,89; рТ1:Т2&lt;0,001), штетности седентарног понашања (T1=0,42; Т2=1,04; рТ1:Т2&lt;0,001) и хранљивим својствима намирница (T1=0,52; Т2=0,73; рТ1:Т2=0,002). Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку (T1=0,47;Т2=1,88;рТ1:Т2&lt;0,001), систему органа за варење (T1=0,86; Т2=1,38; рТ1:Т2=0,019), сировинама и производима (T1=1,48; Т2=2,45; рТ1:Т2=0,001)., пирамиди исхране (T1=1,89; Т2=3,18; рТ1:Т2=0,007), хранљивим својствима намирница (T1=0,57; Т2=0,78; рТ1:Т2=0,021) и штетности седентарног понашања (T1=0,06; Т2=2,03; рТ1:Т2&lt;0,001), као и унапређењу способности примене знања о исхрани на састављање једноставног оброка (T1=0,82; Т2=1,80; рТ1:Т2=0,026), јеловника (T1=1,23; Т2=2,22; рТ1:Т2&lt;0,009) и решавање проблема гојазности деце (T1=0,21; Т2=3,00; рТ1:Т2&lt;0,001). У Т2 дошло је до значајног унапређења знања деце четвртог разреда о улогама хране (T1=2,75; Т2=4,93; рТ1:Т2&lt;0,001), прању руку (T1=0,70; Т2=1,57; рТ1:Т2&lt;0,001), сезонској доступности воћа и поврћа (T1=1,04; Т2=2,57; рТ1:Т2&lt;0,001), пирамиди исхране (T1=3,08; Т2=3,69; рТ1:Т2&lt;0,001) и штетности седентарног понашања (T1=0,87; Т2=1,66; рТ1:Т2=0,023). У Т2 постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења (р=0,040), разумевања (р&lt;0,001), примене (р&lt;0,001), анализе (р&lt;0,001), синтезе (р=0,026) и евалуације (р&lt;0,001). У Т3 значајно је опало знање на нивоу памћења (р=0,016) и разумевања (р=0,029). У обе групе испитаника дошло је до значајног повећања конзумирања поврћа (Е:р&lt; 0,001; К:р= 0,016) у термину Т2. Само у Е групи дошло је до значајног повећања конзумирања воћа (Е:р&lt; 0,001; К: р= 0,440) и млека и млечних производа (Е:р=0,005; К:р=0,916) у Т2. Значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора (Е:р=0,005; К:р=0,782) и игрању на рачунару (Е:р=0,047; К:р=0,390) постигнуто је у експерименталној групи у Т2. Време проведено у умереним физичким активностима значајно се повећало у обе групе испитаника (Е:р&lt;0,001; К:р&lt;0,001), док је значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено само у експерименталној групи (Е:р=0,046; К:р=0,217) у Т2. после примене интегрисане едукације утврђени благи трендови промена стања ухрањености деце узраста 7 до 10 година и експерименталне и контролне групе. У Т1 утврђене су значајне разлике у слагању родитеља Е и К групе са ставом да правилна исхрана значи јести сву храну у одређеним количинама (р=0,014) и да деци треба забранити унос слаткиша и грицкалица (р=0,001), гледање телевизора и играње на рачунару (р=0,008). Значајне разлике у слагању родитеља обе групе са ставом да децу треба натерати да се баве спортом постојале су и у Т1(р=0,027) и у Т2 (р=0,016). Није утврђена статистички значајна разлика у дистрибуцији испитаника у односу на степен ухрањености у терминима Т1 и Т2 ни у Е групи (р=0.271) ни у К групи (р=0.534). ЗАКЉУЧЦИ: Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 7 година о улогама хране, поступку прања руку, пореклу производа, сезонској доступности воћа и поврћа, пирамиди физичких активности и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применом интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности постигнуто је значајно повећање знања деце узраста 8 година о улогама хране, систему органа за варење, прању руку, пореклу производа, пирамиди исхране, штетности седентарног понашања и хранљивим својствима намирница, као и способности деце да примене стечено знање о исхрани на састављање јеловника. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 9 година о прању руку, систему органа за варење, сировинама и производима, пирамиди исхране, хранљивим својствима намирница и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење способности деце узраста 9 година да примене знање о исхрани на састављање једноставног оброка, јеловника и решавање проблема гојазности деце. Применa интегрисане едукације о исхрани и физичкој активности допринела је значајном унапређењу знања деце узраста 10 година о улогама хране, прању руку, сезонској доступности воћа и поврћа, хранљивим својствима намирница, пирамиди исхране и штетности седентарног понашања. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно унапређење знања деце узраста 7 до 10 година на нивоу памћења, разумевања, примене, анализе, синтезе и евалуације. Знање на нивоу памћења и разумевања нису били трајног карактера. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста уноса воћа, поврћа, млека и млечних производа у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Применом интегрисане едукације постигнуто је значајно смањење времена проведеног у гледању телевизора и игрању на рачунару код деце експерименталне групе узраста 7 до 10 година. После примене интегрисане едукације дошло је до значајног пораста времена проведеног у умереним физичким активностима у експерименталној групи деце узраста 7 до 10 година. Значајно повећање времена проведеног у интензивним физичким активностима утврђено је у експерименталној групи деце узраста 9 до 10 година. Реализација програма интегрисане едукације родитеља била је успешна у развијању свести родитеља експерименталне групе о принципима правилне исхране и штетности седентарног понашања. Примена интегрисане едукације није имала значајан ефекат на стање ухрањености деце.</p> / <p>UVOD: Nepravilna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost pripadaju grupi najznačajnijih zdravstveno-rizičnih ponašanja školske dece. Nezadovoljavajući trendovi stanja uhranjenosti i fizičke aktivnosti dece školskog uzrasta u Srbiji nameću potrebu kreiranja i evaluacije programa za unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti dece. Prema iskustvima drugih zemalja, najefektivniji programi unapređenja ishrane i fizičke aktivnosti dece su programi koji kombinuju učenje kroz nastavni program i uticaj na roditelje ili školsku sredinu. Unapređenje ishrane i fizičke aktivnosti u školama u Srbiji sprovodi se uglavnom kroz kratkotrajne kampanje, promocije pravilne ishrane i fizičke aktivnosti čiji rezultati nisu evaluirani. U obrazovnom sistemu R. Srbije ne pridaje se dovoljno značaja sadržajima vezanim za pravilnu ishranu i fizičku aktivnost u najvećoj meri zbog opterećenja nastavnika i učenika drugim nastavnim predmetima i sadržajima. Integrisana edukacije dece i roditelja predstavlja jedan način na koji se može organizovati edukacija o ishrani i fizičkoj aktivnosti u nižim razredima osnovne škole, bez dodatnog opterećenja učenika i angažovanja nastavnika. CILJEVI: Ciljevi ovog rada bili su da se utvrdi da li integrisana edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti može značajno da unapredi znanje i navike dece vezane za ishranu i fizičku aktivnost, te stanje uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina. MATERIJAL I METODE: U istraživanju su upotrebljene metode eksperimenta sa paralelnim grupama, deskriptivna i analitička metoda. U istraživanje su uključena deca uzrasta 7 do 10 godina iz dve osnovne škole u Somboru. Formiranje uzorka vršeno je po principu jednofaznog klaster uzorkovanja. Nezavisne varijable istraživanja bile su edukacija dece o ishrani i fizičkoj aktivnosti i edukacija roditelja o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Zavisne varijable istraživanja činili su: nivo znanja dece o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, navike u ishrani, odlike porodične ishrane, fizička aktivnost, sedentarno ponašanje i stanje uhranjenosti dece. Utvrđivanje navika u ishrani, stanja fizičke aktivnosti, stanja uhranjenosti dece i odlika porodične ishrane u eksperimentalnoj grupi sprovedeno je pre (termin T1) i po završetku primene edukacije dece i roditelja (termin T2). Utvrđivanje nivoa znanja o pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti sprovedeno je pre (termin T1), po završetku (termin T2) i dva meseca posle primene integrisane edukacije dece i roditelja (termin T3). Utvrđivanje značajnih razlika između E i K grupe u terminima T1, T2 i T3 vršeno je primenom &chi;2 testa za kategorijske podatke, Mann Whitney U testa za numeričke neparametrijske varijable odnosno t-testa za parametrijske varijable. Utvrđivanje značajnih razlika unutar E i K grupe u odpnosu na termine T1 i T2 odnosno T2 i T3 vršeno je primenom hi2 testa za kategorijske podatke, Vilkoksonovog testa za uparene neparametarske podatke odnosno t-testa uparenih uzoraka za parametrijske podatke. Evaluacija je izvršena u odnosu na pol i uzrasne grupe dece. REZULTATI: U terminu T1 uzorak je činilo ukupno 167 ispitanika (94 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 73 ispitanika u K-kontrolnoj grupi), dok je u terminu T2 uzorak činilo 177 ispitanika (92 ispitanika u E-eksperimentalnoj grupi, a 85 ispitanika u K-kontrolnoj grupi). U terminu T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece prvog razreda o ulogama hrane (T1=0,84; T2=1,56; rT1:T2&lt;0,001), postupku pranja ruku (T1=0,28; T2=1,85; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T2=2,12; T3=3,10; rT2:T3=0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,58; T2=2,66; rT1:T2&lt;0,001), piramidi fizičkih aktivnosti (T1=0,88; T2=3,21; rT1:T2&lt;0,001) i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika (T1=1,14; T2=1,98; rT1:T2=0,001). U T2 postignuto je značajno povećanje znanja dece drugog razreda o ulogama hrane (T1=1,25; T2=1,71; rT1:T2=0,001), pranju ruku (T1=0,32; T2=1,48; rT1:T2&lt;0,001), poreklu proizvoda (T1=1,89; T2=2,92; rT1:T2=0,004), piramidi ishrane (T1=2,46; T2=3,89; rT1:T2&lt;0,001), štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,42; T2=1,04; rT1:T2&lt;0,001) i hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,52; T2=0,73; rT1:T2=0,002). Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku (T1=0,47;T2=1,88;rT1:T2&lt;0,001), sistemu organa za varenje (T1=0,86; T2=1,38; rT1:T2=0,019), sirovinama i proizvodima (T1=1,48; T2=2,45; rT1:T2=0,001)., piramidi ishrane (T1=1,89; T2=3,18; rT1:T2=0,007), hranljivim svojstvima namirnica (T1=0,57; T2=0,78; rT1:T2=0,021) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,06; T2=2,03; rT1:T2&lt;0,001), kao i unapređenju sposobnosti primene znanja o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka (T1=0,82; T2=1,80; rT1:T2=0,026), jelovnika (T1=1,23; T2=2,22; rT1:T2&lt;0,009) i rešavanje problema gojaznosti dece (T1=0,21; T2=3,00; rT1:T2&lt;0,001). U T2 došlo je do značajnog unapređenja znanja dece četvrtog razreda o ulogama hrane (T1=2,75; T2=4,93; rT1:T2&lt;0,001), pranju ruku (T1=0,70; T2=1,57; rT1:T2&lt;0,001), sezonskoj dostupnosti voća i povrća (T1=1,04; T2=2,57; rT1:T2&lt;0,001), piramidi ishrane (T1=3,08; T2=3,69; rT1:T2&lt;0,001) i štetnosti sedentarnog ponašanja (T1=0,87; T2=1,66; rT1:T2=0,023). U T2 postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja (r=0,040), razumevanja (r&lt;0,001), primene (r&lt;0,001), analize (r&lt;0,001), sinteze (r=0,026) i evaluacije (r&lt;0,001). U T3 značajno je opalo znanje na nivou pamćenja (r=0,016) i razumevanja (r=0,029). U obe grupe ispitanika došlo je do značajnog povećanja konzumiranja povrća (E:r&lt; 0,001; K:r= 0,016) u terminu T2. Samo u E grupi došlo je do značajnog povećanja konzumiranja voća (E:r&lt; 0,001; K: r= 0,440) i mleka i mlečnih proizvoda (E:r=0,005; K:r=0,916) u T2. Značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora (E:r=0,005; K:r=0,782) i igranju na računaru (E:r=0,047; K:r=0,390) postignuto je u eksperimentalnoj grupi u T2. Vreme provedeno u umerenim fizičkim aktivnostima značajno se povećalo u obe grupe ispitanika (E:r&lt;0,001; K:r&lt;0,001), dok je značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno samo u eksperimentalnoj grupi (E:r=0,046; K:r=0,217) u T2. posle primene integrisane edukacije utvrđeni blagi trendovi promena stanja uhranjenosti dece uzrasta 7 do 10 godina i eksperimentalne i kontrolne grupe. U T1 utvrđene su značajne razlike u slaganju roditelja E i K grupe sa stavom da pravilna ishrana znači jesti svu hranu u određenim količinama (r=0,014) i da deci treba zabraniti unos slatkiša i grickalica (r=0,001), gledanje televizora i igranje na računaru (r=0,008). Značajne razlike u slaganju roditelja obe grupe sa stavom da decu treba naterati da se bave sportom postojale su i u T1(r=0,027) i u T2 (r=0,016). Nije utvrđena statistički značajna razlika u distribuciji ispitanika u odnosu na stepen uhranjenosti u terminima T1 i T2 ni u E grupi (r=0.271) ni u K grupi (r=0.534). ZAKLJUČCI: Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 7 godina o ulogama hrane, postupku pranja ruku, poreklu proizvoda, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, piramidi fizičkih aktivnosti i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primenom integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti postignuto je značajno povećanje znanja dece uzrasta 8 godina o ulogama hrane, sistemu organa za varenje, pranju ruku, poreklu proizvoda, piramidi ishrane, štetnosti sedentarnog ponašanja i hranljivim svojstvima namirnica, kao i sposobnosti dece da primene stečeno znanje o ishrani na sastavljanje jelovnika. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 9 godina o pranju ruku, sistemu organa za varenje, sirovinama i proizvodima, piramidi ishrane, hranljivim svojstvima namirnica i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje sposobnosti dece uzrasta 9 godina da primene znanje o ishrani na sastavljanje jednostavnog obroka, jelovnika i rešavanje problema gojaznosti dece. Primena integrisane edukacije o ishrani i fizičkoj aktivnosti doprinela je značajnom unapređenju znanja dece uzrasta 10 godina o ulogama hrane, pranju ruku, sezonskoj dostupnosti voća i povrća, hranljivim svojstvima namirnica, piramidi ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno unapređenje znanja dece uzrasta 7 do 10 godina na nivou pamćenja, razumevanja, primene, analize, sinteze i evaluacije. Znanje na nivou pamćenja i razumevanja nisu bili trajnog karaktera. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta unosa voća, povrća, mleka i mlečnih proizvoda u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Primenom integrisane edukacije postignuto je značajno smanjenje vremena provedenog u gledanju televizora i igranju na računaru kod dece eksperimentalne grupe uzrasta 7 do 10 godina. Posle primene integrisane edukacije došlo je do značajnog porasta vremena provedenog u umerenim fizičkim aktivnostima u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 7 do 10 godina. Značajno povećanje vremena provedenog u intenzivnim fizičkim aktivnostima utvrđeno je u eksperimentalnoj grupi dece uzrasta 9 do 10 godina. Realizacija programa integrisane edukacije roditelja bila je uspešna u razvijanju svesti roditelja eksperimentalne grupe o principima pravilne ishrane i štetnosti sedentarnog ponašanja. Primena integrisane edukacije nije imala značajan efekat na stanje uhranjenosti dece.</p> / <p>INTRODUCTION: Improper diet and lack of physical activity belonging to the group the most significant health risks behavior of school children. Current trends in nutritional status and physical activity of schoolchildren in Serbia impose the need for creating and evaluating programs to improve nutrition and physical activity of children. According to the experience of other countries, the most effective programs for the improvement of nutrition and physical activity of children are programs that combine learning across the curriculum and the impact on parents or the school environment. Programs for improving nutrition and physical activity in schools in Serbia are usually carried out through short-term campaigns whose results are not evaluated. Contents about nutrition and physical activity are not properly represented in the curriculum for elementary schools in Serbia partly due to the workload of teachers and students in other school subjects and contents. Integrated education of children and parents may be a solution for conducting nutrition and physical activity education in primary schools without the additional burden of engaging students and teachers. AIMS: Aims of this study were to determine whether integrated education of 7 to 10 year/old children may have significant influence on children`s knowledge about nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition and children`s nutritional status. MATERIAL AND METHODS: The study used experimental methods with parallel groups, descriptive and analytical methods. The study included children aged 7 to 10 years from two primary schools in Sombor. Single-phase cluster sampling was used to form sample. Independent research variables were nutrition and physical activity program education for children and nutrition and physical activity education program for parents. Dependent research variables were the level of knowledge about proper nutrition and physical activity, dietary habits, physical activity, sedentary behavior, characteristics of family nutrition, and nutritional status of children. Determining sohrani habits, physical activity status, nutritional status of children and the quality of family nutrition in the experimental group was carried out before (the term T1) and after application of educating children and parents (a term T2). Determining the level of knowledge about proper nutrition and physical activity was carried out before (term T1) at the end (term T2) and two months after the application of the integrated education of children and parents ( term T3). Determination of significant differences between the groups E and K in terms of T1, T2 and T3 was conducted using hi2 test for categorical variables, the Mann-Whitney U test for numerical non-parametric variables and t-tests for continuous variables. Determining significant differences within the group E and K in relation to the time slots T1 and T2 or T2 and T3 was performed using hi2 test for categorical variables, the Wilcoxon test for paired data for the non-parametric variables and t-test for paired samples for parametric data. The evaluation was made in relation to gender and age groups of children. RESULTS: In the term T1 total sample included 167 subjects (94 subjects in the experimental group E, and 73 subjects in the K-control group), while in the term T2 sample consisted of 177 subjects (92 subjects in the experimental group E and 85 respondents in K-the control group). Significant increase in the knowledge of 7 year-old children in the term T2 was achieved on the roles of food (T1 = 0.84, T2 = 1.56; T1: T2 &lt;0.001), hand washing (T1 = 0.28; T2 = 1.85; T1: T2 &lt;0.001), the origin of foods (T2 = 2.12; T3 = 3.10; pT2: T3 = 0,001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.58; T2 = 2.66; T1: T2 &lt;0.001), physical activity pyramid (T1 = 0.88; T2 = 3.21; T1: T2 &lt;0.001) and the ability to apply knowledge of nutrition to compose menus (T1 = 1.14; T2 = 1.98; T1: T2 = 0.001). Significant increase in knowledge of 8 year-old children was determined for the roles of the food (T1 = 1.25; T2 = 1.71; T1: T2 = 0.001), hand washing (T1 = 0.32; T2 = 1.48; T1: T2 &lt;0.001), the origin of food products (T1 = 1.89; T2 = 2.92; T1: T2 = 0.004), the food pyramid (T1 = 2.46, T2 = 3.89; T1: T2 &lt;0.001), harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.42, T2 = 1.04; T1: T2 &lt;0.001) and nutritional properties of foods (T1 = 0.52, T2 = 0.73; T1: T2 = 0.002). In the term T2 it was determined significant improvement of 9 year-old children`s knowledge of hand washing (T1 = 0.47, T2 = 1.88; T1: T2 &lt;0.001), digestive organ system (T1 = 0.86 ; T2 = 1.38; T1: T2 = 0.019), origins of food products (T1 =1.48; T2 = 2.45; T1: T2 = 0.001), the food pyramid (T1 = 1.89; T2 = 3 18; T1: T2 = 0.007), nutritional properties of foods (T1 = 0.57; T2 = 0.78; T1: T2 = 0.021) harmfulness of sedentary behavior (T1 = 0.06, T2 = 2.03; T1 T2 &lt;0.001), as well as improving the ability to apply knowledge of nutrition to assemble a simple meal (T1 = 0.82; T2 = 1.80; T1: T2 = 0.026), the menu for one day (T1 = 1.23; T2 = 2, 22; T1: T2 &lt;0.009) and to solve the problem of obesity in children (T1 = 0.21, T2 = 3.00; T1: T2 &lt;0.001). In the term T2 there was a significant improvement of the knowledge of 10 year-old children of the roles of food (T1=2.75; T2=4.93; T1:T2 &lt;0.001), hand washing (T1=0.70; T2=1.57; T1 T2&lt;0.001), the seasonal availability of fruits and vegetables (T1 = 1.04; T2 = 2.57; T1: T2 &lt;0.001), the food pyramid (T1 = 3.08; T2 = 3.69; T1:T2 &lt;0.001) and harmfulness of sedentary behavior (T1=0.87; T2=1.66; T1:T2 p=0.023). Significant improvement of knowledge of 7 to 10 year-old children in the term T2 was determined at the level of memory (p=0.040), understanding (p &lt;0.001), application (p&lt;0.001), analysis (p&lt;0.001), synthesis (p=.026) and evaluation (p &lt;0.001). In the term T3 there was a significant decrease of knowledge at the level of memory (p=0.016) and understanding (p= 0.029). In both groups there was a significant increase in the consumption of vegetables (E: p &lt;0.001; K: p = 0.016) in the term T2. A significant increase in the consumption of fruit (E: p &lt;0.001; K: p = 0.440) and milk and dairy products (E: p = 0.005; K: p= 0.916) at T2 was determined only in experimental group. A significant reduction in the time spent watching television (E: p = 0.005; K: p = 0.782) and playing on the computer (E p=0.047; K: p= 0.390) was achieved in the experimental group in the term T2. The time spent in moderate physical activities significantly increased in both groups (E: p &lt;0.001; P: p &lt;0.001), while the time spent in intense physical activities significantly increased only in experimental group (E: p = 0.046; K: p= 0.217) in the term T2. There were found significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that proper nutrition means eating all foods in proper quantities (p=0.014), and that children should be prohibited to consume sweets (p= 0.001), watch television and play on the computer (p = 0.008) in the term T2. Significant differences in the agreement between parents from experimental and control group with the view that children should be forced to engage in sports were found in terms T1 (p=0.027) and T2 (p=0.016). There were not found significant changes in the nutritional status of children in experimental (p=0.271) and control groups (p=0.534) in the term T2. CONCLUSIONS: Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant increase in knowledge on health and safe food handling in 7 to 10 year-old children. Significant increase in knowledge on the roles of food was achieved in 7, 8 and 10 year-old children. Knowledge of the origin and types of food significantly increased in 7,8 and 9 year-old children. Knowledge of the seasonal availability of fruits and vegetables significantly improved in 7,9 and 10 year-old children. Significant improvement in knowledge on food pyramid, nutritional properties of foods and harmfulness of sedentary behavior was found in 8,9 and 10 year-old children. The ability to apply knowledge of nutrition to compose menus significantly improved in 7,8 and 9 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved 9 year-old children`s ability to apply knowledge of nutrition at solving the problem of obesity in children. Integrated nutrition and physical activity education significantly improved the knowledge of 7 to 10 year-old children at the level of memory, comprehension, application, analysis, synthesis and evaluation. Knowledge at the level of memory and understanding were not permanent. After the application of integrated nutrition and physical activity education, there was a significant increase in the intake of fruit, vegetables, milk and dairy products in the experimental group of 7 to 10 year-old children. Integrated nutrition and physical activity education contributed to significant reduction in the time spent watching television and playing on the computer in the experimental group of 7 to 10 year-old children. After the application of integrated education, there was a significant increase in the time spent in moderate to intense physical activity in the experimental group of 7 to 10 year-old children.</p>