<p>Uvod: Infekcija krvi izazvana multirezistentnim bakterijama roda Acinetobacter (MDRA) je praćena značajnim letalitetom i visokim tro&scaron;kovima bolničkog lečenja. Ciljevi istraživanja: Ustanoviti uče&scaron;će izolata Acinetobacter spp. u strukturi pozitivnih hemokultura i kretanje procenta rezistencije na antibiotike u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa na teritoriji AP Vojvodine u periodu 2013-2015. godina; Utvrditi kod kojih pacijenata se najče&scaron;će javljaju infekcije krvi izazvane MDRA; Utvrditi faktore rizika za nastanak bolničke infekcije (BI) krvi izazvane MDRA i uticaj BI krvi izazvane ovim uzročnicima na dužinu trajanja hospitalizacije i na ishod lečenja pacijenata hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini. Materijal i metode: Podaci iz protokola mikrobiolo&scaron;ke laboratorije Centra za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine su kori&scaron;teni za retrospektivnu analizu učestalosti izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura i za praćenje kretanja procenta rezistentnih izolata Acinetobacter spp. na posmatrane vrste antibiotika u zdravstvenim ustanovama sekundarnog i tercijarnog nivoa u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2015. godine. Utvrđivanje faktora rizika za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA je sprovedeno kao prospektivna kohortna studija u jedinicama intenzivnih nega (JIN) u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu od 01.01.2013. do 31.03.2016. godine. Grupu 1 (n=164), studijsku grupu kohortne studije su činili ispitanici sa BI krvi izazvanom MDRA. Grupu 2 (n=328), kontrolnu grupu kohortne studije, sačinjavali su pacijenti JIN bez izolata Acinetobacter spp. u hemokulturi. Kontrole su bile uključene u istraživanje samo ako je dužina njihovog boravka u JIN (dužina trajanja hospitalizacije do otpusta) bila ista ili duža od dužine boravka para iz studijske grupe do izolacije MDRA iz hemokulture. Kontrole su bile uparene sa slučajem iz studijske grupe u odnosu (1:2) prema: uzrastu (+/-5 godine), vrsti JIN i vremenu (isti kalendarski mesec u kojem je kod para iz studijske grupe izolovana pozitivna hemokultura). U cilju utvrđivanja predisponirajućih faktora za letalni ishod (14-dnevni letalitet) pacijenata u JIN sa infekcijom krvi izazvanom MDRA sprovedena je anamnestička studija. Rezultati: Uče&scaron;će izolata Acinetobacter spp. u strukturi hemokultura pacijenata uzrasta 18 i vi&scaron;e godina hospitalizovanih u zdravstvenim ustanovama u AP Vojvodini u periodu 2013-2015. godina iznosilo je 13,9%. Primoizolati Acinetobacter spp. iz uzoraka hemokultura pacijenata su u 96,1% (198/204) bili multirezistentni. Analizom kretanja rezistencije izolata Acinetobacter spp. na ispitivane antibiotike jedino je na cefepim ustanovljeno statistički značajno smanjenje uče&scaron;ća rezistentnih izolata (od 98,5% u 2014. godini do 83,3% u 2015. godini), (p=0,025). Izolati Acinetobacter spp. su najče&scaron;će registrovani kod pacijenata hospitalizovanih u JIN (71,1% (145/204)). Multivarijantnom analizom izdvojili su se nezavisni prediktori za nastanak infekcije krvi izazvane MDRA: prijem iz drugog odeljenja/bolnice, prijemne dijagnoze politrauma i opekotina, prethodna kolonizacija gornjeg respiratornog trakta MDRA, prisustvo dva i vi&scaron;e komorbiditeta, prethodna primena mehaničke ventilacije, vi&scaron;i indeks invazivnih procedura, prethodna primena derivata imidazola i prethodna primena četiri i vi&scaron;e klasa antibiotika. Pacijenti sa infekcijom krvi izazvanom MDRA su statistički značajno duže boravili u JIN (24.5&plusmn;17,5) u odnosu na neinficirane kontrole (19,7&plusmn;12,6), (p=0,001) i statistički značajno če&scaron;će su imali letalan ishod (51,2% (84/164) u odnosu na pacijente bez infekcije krvi izazvane ovim mikroorganizmom (25,0% (82/328), (p&lt;0,0001). Multivarijantnom analizom, kao nezavisni prediktori letalnog ishoda pacijenata, izdvojili su se: starija životna dob, prijemnom dijagnoza akutne respiratorne insuficijencije i primena neadekvatne antimikrobne terapije nakon izolacije uzročnika iz hemokulture. Zaključak: Učestalost i struktura faktora rizika je ukazala da je snižavanje prevalencije i snižavanje letaliteta moguće ostvariti kombinovanom primenom mera koje obuhvataju racionalnu upotrebu antibiotika &scaron;irokog spektra u empirijskoj antimikrobnoj terapiji i striktno po&scaron;tovanje procedura vezanih za primenu invazivnih nastavaka.</p> / <p>Aim: Establish the participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of positive hemocultures and the percentage range of resistance to antibiotics in the health institutions of secondary and tertiary level on the territory of AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015; determine which patients most commonly get BSI caused by MDRA; determine risk factors for the occurrence of healthcare-associated infection (HAI) of blood caused by MDRA and the impact of HAI of blood caused by these pathogens to the duration of hospitalization, and the treatment outcome of patients admitted to the health care institutions of secondary and tertiary levels in the AP of Vojvodina. Material and Methods: Data from the protocol of the microbiological laboratory of the Center for Microbiology, Institute of Public Health of Vojvodina were used for retrospective analysis of the frequency of isolates of Acinetobacter spp. in the structure of positive hemocultures and for monitoring the percentage isolates of Acinetobacter spp. resistant to the observed type of antibiotics in health institutions of secondary and tertiary levels in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to December 31, 2015. Determining the risk factor for the occurrence of BSI induced by MDRA was conducted as a prospective cohort study in intensive care units (ICU) in the health institutions in AP of Vojvodina in the period from January 1, 2013 to March 31, 2016. Group 1 (n=164), study group of the cohort study included the patients with HAI of blood induced by MDRA. Group 2 (n=328), control group of the cohort study consisted of ICU patients without isolates of Acinetobacter spp. in the hemoculture. Controls were included in the study only if the length of their stay in the ICU (duration of hospitalization until discharge) was the same or longer than the length of the stay of their study group counterparts until the isolation of MDRA from blood culture. Controls were matched with the cases of the study group in the ratio (1: 2) according to: age (+/- 5 years), type of ICU and time (the same calendar month in which positive hemoculture was isolated in the the study group pair). In order to determine the predisposing factors of lethal outcome (14-day lethality) of patients in the ICU with the BSI caused by MDRA, anamnestic study was conducted. Results: Participation of Acinetobacter spp. isolates in the structure of hemocultures of patients, aged 18 and older, hospitalized in medical institutions in AP of Vojvodina in the period from 2013 to 2015 amounted to 13.9%. Acinetobacter spp. primoisolates from the patients&#39; hemoculture samples were in 96.1% (198/204) multi-drug resistant. Analysing the Acinetobacter spp. isolates resistance to the tested antibiotics, Cefepime was the only to prove to cause statistically significant decrease in the share of resistant isolates (from 98.5% in the year 2014 to 83.3% in 2015), (p=0.025). Isolates of Acinetobacter spp. are most frequently registered in patients hospitalized in ICU (71.1% (145/204)). Multivariate analyses separated independent predictors for the occurrence of blood infection caused by the MDRA: patient transfers from another ward/hospital, admission diagnoses of polytrauma and burns, previous colonization of the upper respiratory tract MDRA, the presence of two or more co-morbidity, previous use of mechanical ventilation, higher index of invasive procedures, previous use of Imidazole derivates and the previous use of four or more classes of antibiotics. Patients with BSI caused by MDRA stayed statistically much longer in the ICU (24.5&plusmn;17.5) as compared to uninfected controls (19.7&plusmn;12.6), (p=0.001) and significantly more likely to have the lethal outcome (51.2% (84/164)) compared to patients without bloodsteram infections caused by this micro-organism (25.0% (82/328) (p&lt;0.0001). Using multivariate analysis, independent predictors of death of patients, were found to be: advanced age, admission diagnosis of acute respiratory insufficiency and the application of inadequate antibiotic therapy after the isolation of pathogens from the hemoculture. Conclusion: The frequency and the structure of the risk factors suggested that the reduction of the prevalence and lowering of lethality can be achieved by combined administration of measures that include the rational use of broad spectrum antibiotics in the empirical antimicrobial treatment and strict compliance with the procedures related to the use of invasive follow-ups.</p>

<p><!--[if gte mso 9]><xml> <o:DocumentProperties> <o:Author>Windows User</o:Author> <o:Version>12.00</o:Version> </o:DocumentProperties></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:WordDocument> <w:View>Normal</w:View> <w:Zoom>0</w:Zoom> <w:TrackMoves/> <w:TrackFormatting/> <w:PunctuationKerning/> <w:ValidateAgainstSchemas/> <w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:DoNotPromoteQF/> <w:LidThemeOther>EN-US</w:LidThemeOther> <w:LidThemeAsian>X-NONE</w:LidThemeAsian> <w:LidThemeComplexScript>X-NONE</w:LidThemeComplexScript> <w:Compatibility> <w:BreakWrappedTables/> <w:SnapToGridInCell/> <w:WrapTextWithPunct/> <w:UseAsianBreakRules/> <w:DontGrowAutofit/> <w:SplitPgBreakAndParaMark/> <w:DontVertAlignCellWithSp/> <w:DontBreakConstrainedForcedTables/> <w:DontVertAlignInTxbx/> <w:Word11KerningPairs/> <w:CachedColBalance/> </w:Compatibility> <w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> <m:mathPr> <m:mathFont m:val="Cambria Math"/> <m:brkBin m:val="before"/> <m:brkBinSub m:val="&#45;-"/> <m:smallFrac m:val="off"/> <m:dispDef/> <m:lMargin m:val="0"/> <m:rMargin m:val="0"/> <m:defJc m:val="centerGroup"/> <m:wrapIndent m:val="1440"/> <m:intLim m:val="subSup"/> <m:naryLim m:val="undOvr"/> </m:mathPr></w:WordDocument></xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:LatentStyles DefLockedState="false" DefUnhideWhenUsed="true" DefSemiHidden="true" DefQFormat="false" DefPriority="99" LatentStyleCount="267"> <w:LsdException Locked="false" Priority="0" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Normal"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="heading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="9" QFormat="true" Name="heading 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 7"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 8"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" Name="toc 9"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="35" QFormat="true" Name="caption"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="10" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Title"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" Name="Default Paragraph Font"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="11" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtitle"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="22" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Strong"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="20" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="59" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Table Grid"/> <w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Placeholder Text"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="1" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="No Spacing"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Revision"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="34" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="List Paragraph"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="29" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="30" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Quote"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 1"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 2"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 3"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 4"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 5"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="60" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Shading Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="61" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="62" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Light Grid Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="63" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="64" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Shading 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="65" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="66" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium List 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="67" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 1 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="68" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 2 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="69" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Medium Grid 3 Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="70" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Dark List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="71" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Shading Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="72" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful List Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="73" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" Name="Colorful Grid Accent 6"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="19" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="21" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Emphasis"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="31" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Subtle Reference"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="32" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Intense Reference"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="33" SemiHidden="false" UnhideWhenUsed="false" QFormat="true" Name="Book Title"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="37" Name="Bibliography"/> <w:LsdException Locked="false" Priority="39" QFormat="true" Name="TOC Heading"/> </w:LatentStyles></xml><![endif]--><!--[if gte mso 10]><style> /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable{mso-style-name:"Table Normal";mso-tstyle-rowband-size:0;mso-tstyle-colband-size:0;mso-style-noshow:yes;mso-style-priority:99;mso-style-qformat:yes;mso-style-parent:"";mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;mso-para-margin-top:0in;mso-para-margin-right:0in;mso-para-margin-bottom:10.0pt;mso-para-margin-left:0in;line-height:115%;mso-pagination:widow-orphan;font-size:11.0pt;font-family:"Calibri","sans-serif";mso-ascii-font-family:Calibri;mso-ascii-theme-font:minor-latin;mso-hansi-font-family:Calibri;mso-hansi-theme-font:minor-latin;mso-bidi-font-family:"Times New Roman";mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}</style><![endif]-->Uvod: Traumatsko moždano o&scaron;tećenje (TMO) predstavlja globalni zdravstveni problem koji pogađa oko 10 miliona ljudi godi&scaron;nje &scaron;irom sveta. Te&scaron;ka traumatska moždana o&scaron;tećenja (TTMO) čine 10% svih TMO i imaju visoku stopu mortaliteta i neizvestan oporavak. Ranije prepoznavanje sistemskih faktora koji utiču na ishod lečenja može da ima značajan uticaj na pravovremeno započinjanje terapijskih mera i smanjivanje morbiditeta i mortaliteta. Cilj istraživanja: Identifikovati sistemske faktore koji imaju značajan uticaj na ishod lečenja povređenih sa TTMO u Jedinici intenzivnog lečenja (JIL) tokom prvog dana hospitalizacije. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno kao retrospektivno-prospektivna studija koja je obuhvatila 115 povređenih ispitanika sa TTMO koji su hospitalizovani u JIL Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine (UC KCV) u periodu od 1.01.2014.-1.10.2017. Iz medicinske dokumentacije, za svakog ispitanika uključenog u istraživanje su uzeti u razmatranje i analizu sledeći parametri u toku prvih 24 časa od momenta prijema u JIL: demografske i op&scaron;te karakteristike ispitanika od značaja za istraživanje i sistemski prediktivni faktori (sistolni i srednji arterijski pritisak- SAP/MAP, glikemija-&Scaron;UK, telesna temperatura-TT, pH, parcijalni pritisak kiseonika-PaO2 i parcijalni pritisak ugljem dioksida- PaCO2) registrovani u pet vremenskih tačaka (0h, 6h, 12h,18h, 24h). Svi gore navedeni podaci su posmatrani i analizirani kao prediktorski faktori tj. nezavisne varijable u odnosu na zavisnu varijablu &bdquo;ishod lečenja&ldquo; definisanu kao Glazgovska skala ishoda (Glasgow outcome scale-GOS) nakon otpusta povređenih iz JIL na Kliniku za neurohirurgiju KCV i GOS nakon otpusta iz Klinike za neurohirurgiju KCV i &bdquo;tok lečenja&ldquo; definisan kroz dužinu boravka povređenih u JIL UC KCV, dužinu boravka na Klinici za neurohirurgiju KCV, odnosno ukupno trajanje hospitalizacije u KCV, kao i otpust kući ili u odgovarajući rehabilitacioni centar. Statistička analiza je izvr&scaron;ena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 23. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, a statistička značajnost određivana je na nivou p &lt; 0,05. Prikupljeni podaci su obrađeni adekvatnim statističkim metodima. Rezultati: Sistemski faktori koji su se izdvojili kao prediktori smrtnog ishoda (GOS 1) kod povređenih sa TTMO tokom prvog dana boravka u JIL su upotreba vazoaktivne potpore i glikemija. Upotreba vazoaktivne potpore povećava verovatnoću za smrtni ishod 4,7 puta (OR=0,214; 95%CI: 0,096-0,479; p&lt;0,05). i vrednosti glikemije &gt; 10 mmol/l povećavaju verovatnoću za smrtni ishod u nultom satu (OR= 0,240, 95%CI: 0,087-0,662; p=0,05) i u 24 satu (OR=0,206, 95%CI: 0,037 &ndash; 0,929; p=0,05). Sa svakim porastom telesne temperature za jednu jedinicu u posmatranom intervalu raste verovatnoća za pozitivan ishod (OR =2,118 , 95%CI: 1,097 &ndash; 4,091; p&lt;0,05) i vrednosti glikemije u intervalu od 4-8 mmol/l povećavaju verovatnoću za pozitivan ishod 2,5 puta. Sistemski faktori koji su se izdvojili u smislu predikcije ishoda lečenja ispitanika nakon otpusta iz JIL su vrednosti glikemije i telesna temperatura. Vrednost glikemije na prijemu u intervalu od 6,9 do 7,4 mmol/l povećavaju verovatnoću boljeg oporavka (GOS 4-5 vs. GOS 2-3). Niže vrednosti glikemiije u narednim vremenskim tačkama (6h, 12h, 18h) takođe povećavaju verovatnoću za bolji oporavak. Ukoliko je telesna temperatura u 6-om i 12-om satu, vi&scaron;a od 36,5 &deg;C veća je verovatnoća za bolji neurolo&scaron;ki oporavak, prilikom otpusta iz JIL, odnosno Klinike za neurohirurgiju KCV. Ispitanici koji su imali vi&scaron;e vrednosti telesne temperature su imali duže trajanje hospitalizacije (OR=4,096; 95%CI; 0,709-7,483;p&lt;0,05). Na dužinu boravka u JIL, kao i na otpust kući ili odgovarajući rehabilitacioni centar nije imao uticaj nijedan posmatrani sistemski faktor. Zaključak: Sistemski prediktivni faktori toka i ishoda lečenja povređenih sa TTMO su upotreba vazoaktivne potpore, glikemija i telesna temperatura.</p> / <p>Introduction: Traumatic brain injury (TBI) is a global health problem that affects about 10 million people worldwide annually. Severe traumatic brain injury (STBI) account for 10% of all TBI and has high morbidity and unreliable recovery. Early recognition of systemic factors that affect the treatment outcome can have a significant impact on the timely initiation of therapeutic measures and the reduction of morbidity and mortality. The objective of the research: to identify systemic factors that have a significant impact on the treatment outcome of the STBI patients in the Intensive Care Unit (ICU) during the first day of hospitalization. Methodology: The study was conducted as a retrospective-prospective study that included 115 injured patients with STBI who were hospitalized in the ICU, Emergency Center (EC) of the Clinical Center of Vojvodina (CCV) in the period from 01.01.2014 to 1.10.2017. From the medical documentation, for each participant involved in the research, the following parameters within the first 24 hours after the admission were considered and analyzed: demographic and general characteristics of the participants of importance for research and systemic predictive factors (systolic and mean arterial pressure-SAP / MAP, glycemia, body temperature -TT, pH, partial pressure of oxygen-PaO2 and partial pressure of carbon dioxide-PaCO2) registered at five time points (0h, 6h, 12h,18h, 24h). All of the above data were observed and analyzed as predictors, ie, independent variables in relation to the dependent variable &quot;treatment outcome&quot; defined as the Glasgow Outcome Scale (GOS) after the transfer from the ICU to the Clinic of neurosurgery of the CCV and GOS after discharge from a Clinic of neurosurgery and &quot;treatment course&quot; defined by length of stay in ICU, or the total duration of hospitalization in CCV, as well as the release to the home or the appropriate rehabilitation center. Statistical analysis was performed using the IBM SPSS 23 statistical package. The data are presented in tables and graphs, and the statistical significance was determined at p &lt;0.05. The collected data were processed with adequate statistical methods. Results: Systemic factors that had predictive value for the lethal outcome (GOS 1) in STBI during the first day of ICU stay were the use of vasopressors and glycemia. The use of vasopressors increases the likelihood of fatal outcome 4.7 times (OR= 0,214; 95%CI: 0,096-0,479; p&lt;0,05) and glycemic values &gt; 10 mmol/l increase the likelihood of fatal outcome on admission (OR=0,240, 95%CI: 0,087-0,662; p=0,05) and after 24 hours (OR=0,206, 95%CI: 0,037 &ndash; 0,929; p=0,05). With each increase in body temperature for one unit in the observed interval, the probability of a positive outcome increases (OR=2,118, 95%CI: 1,097 &ndash; 4,091;p&lt;0,05) and glycemic values in the range 4-8 mmol/l increase the probability of a positive outcome 2.5 times. Systemic factors that predict the treatment outcome of the patients after their discharge from ICU are glycemia and body temperature. The blood sugar on admission in the ICU in the range from 6.9 to 7.4 mmol/l increases the opportunity of a better recovery (GOS 4-5 vs. GOS 2-3). Lower glycemic values at the next time points (6h, 12h, 18h) also increase the opportunity of a better recovery. If the body temperature in the 6th and 12th-hour postadmission is higher than 36.5&deg; C, the greater opportunity for better neurological improvement when the patient is discharged from ICU, or from the Clinic of neurosurgery. Participants who had higher values of body temperature had a longer duration of hospitalization (OR 4.096; 95% CI; 0.709-7.483;p&lt;0,05). The length of the stay in ICU, as well as the release to the home or the appropriate rehabilitation center, was not affected by any observed systemic factor. Conclusion: Systemic predictive flow factors and outcome of treatment factors with STBI use of vasopressors, glycemia and body temperature.</p>

<p>Uvod: Antimikrobna rezistencija bakterija predstavlja globalni problem. Najvažniji faktor za njen nastanak je neadekvatna primena antibiotika, koja podrazumeva: Upotrebu antibiotika bez odgovarajuće dijagnoze, neadekvatan izbor leka, dužinu<br />primene i doziranje. Zbog specifičnosti populacije vitalno ugroženih bolesnika u jedinicama intenzivne terapije (JIT) i bolničkih infekcija uzrokovanih multirezistentnim bakterijama, primena antibiotika je na ovim odeljenjima učestala. Pokazana je povezanost između razvoja antimikrobne rezistencije i veličine potro&scaron;nje antibiotika u JIT. Cilj: Analiza primene antibiotika prema indikacijama na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, KC Vojvodine, zatim analiza stanja antimikrobne rezistencije<br />najče&scaron;ćih uzročnika bolničkih infekcija i analiza korelacije između navedenih uzročnika bolničkih infekcija i empirijski primenjivane antibiotske terapije na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju. Materijal i metode: Prospektivna, opservaciona studija, sprovedena u jednogodi&scaron;njem period, u JIT, Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, uključila je 856 ispitanika, oba pola, starijih od 18 godina kod kojih je tokom hospitalizacije u JIT bio primenjen antibiotik. Ispitanici su, radi prikupljanja podataka, bili podeljeni u dve grupe u zavisnosti od toga da li su imali bolničku infekciju ili ne. Adekvatnost primene antibiotika je analizirana prema indikacijama (hirur&scaron;ka profilaksa, bolničke infekcije, vanbolničke infekcije i drugo), a u odnosu na izbor antibiotika, dužinu primene, režim doziranja, veličinu pojedinačne doze i način promene terapije (prema preporukama farmakoterapijskog vodiča The Sanford guide to antimicrobial therapy i antimikrobnoj osetljivosti bakterijskih uzročnika bolničkih infekcija u JIT. Za izračunavanje potro&scaron;nje antibiotika u JIT kori&scaron;ćena je ATC/DDD metodologija. Podaci o antimikrobnoj osetljivosti dobijeni su iz rezultata mikrobiolo&scaron;ke obrade uzorkovanog materijala. Statistička analiza je izvr&scaron;ena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 21 Statistics. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, obrađeni su standardnim statističkim testovima, a statistička značajnost određivanja je bila na nivou p&lt; 0,05. Ispitivanje povezanosti između potro&scaron;nje anibiotika i antimikrobne rezistencije urađeno je primenom Pirsonovog koeficijenta korelacije. Rezultati: Izbor antibiotika kod bolesnika u JIT nije bio adekvatan u 52,19% preskripcija. Izbor empirijski indikovanih antibiotika za lečenje bolničkih infekcija nije bio u skladu antimikrobnom osetljivo&scaron;ću izolovanog uzročnika u 78,44% preskripcija. Izbor antibiotika za hirur&scaron;ku profilaksu nije bio adekvatan u 55,6% preskripcija. Antimikrobna rezistencija Acinetobacter spp.na karbapeneme, fluorohinolone i cefalosporine bila je preko 90%, na aminoglikozide preko 70%. Klebsiella pneumoniae bila je rezistentna na fluorohinolone i cefalosporine 80%, dok je na grupu karbapenema bila 18%. Pseudomonas aeruginosa je bio rezistentan na karbapeneme i aminoglikozide preko 50%, na antipseudomonasne cefalosporine preko 40%. Na kolistin nije zabeležena rezistencija ni jedne izolovane bakterijske vrste. Značajna pozitivna korelacija zabeležena je između potro&scaron;nje empirijski indikovanog meropenema i rezistencije Acinetobacter spp. Zaključak: U vise od 50% slučajeva primena antibiotika u JIT nije bila u skladu sa stanjem antimikrobne rezistencije bakterijskih uzročnika bolničkih infekcija i savremenim farmakoterapijskim protokolima. Antimikrobna rezistencija Acinetobacter spp, Klebsiellae pneumoniae и Pseudomonas aeruginosae je iznosila preko 20% na antibiotike preporučene savremenim farmakoterapijskim smernicama, osim u slučaju rezistencije Klebsiellaе pneumoniae na grupu karbapenema. Između pojave rezistencije Acinetobacter spp. i potro&scaron;nje empirijski indikovanog meropenema utvrđena je statistički značajna pozitivna povezanost, dok za druge dve navedene bakterijske vrste ova povezanost nije bila statistički značajna. Na osnovu podataka o najče&scaron;ćim bakterijskim uzročnicima i njihovoj antimikrobnoj osetljivosti za empirijsku<br />terapiju pneumonija mogao bi biti preporučen jedino kolistin, dok bi za lečenje urinarnih infekcija mogao biti preporučen imipenem ili meropenem. Potrebno je promeniti farmakoterapijski pristup u primeni antibiotika u JIT.</p> / <p>Uvod: Antimikrobna rezistencija bakterija predstavlja globalni problem. Najvažniji faktor za njen nastanak je neadekvatna primena antibiotika, koja podrazumeva: Upotrebu antibiotika bez odgovarajuće dijagnoze, neadekvatan izbor leka, dužinu<br />primene i doziranje. Zbog specifičnosti populacije vitalno ugroženih bolesnika u jedinicama intenzivne terapije (JIT) i bolničkih infekcija uzrokovanih multirezistentnim bakterijama, primena antibiotika je na ovim odeljenjima učestala. Pokazana je povezanost između razvoja antimikrobne rezistencije i veličine potro&scaron;nje antibiotika u JIT. Cilj: Analiza primene antibiotika prema indikacijama na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, KC Vojvodine, zatim analiza stanja antimikrobne rezistencije<br />najče&scaron;ćih uzročnika bolničkih infekcija i analiza korelacije između navedenih uzročnika bolničkih infekcija i empirijski primenjivane antibiotske terapije na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju. Materijal i metode: Prospektivna, opservaciona studija, sprovedena u jednogodi&scaron;njem period, u JIT, Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, uključila je 856 ispitanika, oba pola, starijih od 18 godina kod kojih je tokom hospitalizacije u JIT bio primenjen antibiotik. Ispitanici su, radi prikupljanja podataka, bili podeljeni u dve grupe u zavisnosti od toga da li su imali bolničku infekciju ili ne. Adekvatnost primene antibiotika je analizirana prema indikacijama (hirur&scaron;ka profilaksa, bolničke infekcije, vanbolničke infekcije i drugo), a u odnosu na izbor antibiotika, dužinu primene, režim doziranja, veličinu pojedinačne doze i način promene terapije (prema preporukama farmakoterapijskog vodiča The Sanford guide to antimicrobial therapy i antimikrobnoj osetljivosti bakterijskih uzročnika bolničkih infekcija u JIT. Za izračunavanje potro&scaron;nje antibiotika u JIT kori&scaron;ćena je ATC/DDD metodologija. Podaci o antimikrobnoj osetljivosti dobijeni su iz rezultata mikrobiolo&scaron;ke obrade uzorkovanog materijala. Statistička analiza je izvr&scaron;ena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 21 Statistics. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, obrađeni su standardnim statističkim testovima, a statistička značajnost određivanja je bila na nivou p&lt; 0,05. Ispitivanje povezanosti između potro&scaron;nje anibiotika i antimikrobne rezistencije urađeno je primenom Pirsonovog koeficijenta korelacije. Rezultati: Izbor antibiotika kod bolesnika u JIT nije bio adekvatan u 52,19% preskripcija. Izbor empirijski indikovanih antibiotika za lečenje bolničkih infekcija nije bio u skladu antimikrobnom osetljivo&scaron;ću izolovanog uzročnika u 78,44% preskripcija. Izbor antibiotika za hirur&scaron;ku profilaksu nije bio adekvatan u 55,6% preskripcija. Antimikrobna rezistencija Acinetobacter spp.na karbapeneme, fluorohinolone i cefalosporine bila je preko 90%, na aminoglikozide preko 70%. Klebsiella pneumoniae bila je rezistentna na fluorohinolone i cefalosporine 80%, dok je na grupu karbapenema bila 18%. Pseudomonas aeruginosa je bio rezistentan na karbapeneme i aminoglikozide preko 50%, na antipseudomonasne cefalosporine preko 40%. Na kolistin nije zabeležena rezistencija ni jedne izolovane bakterijske vrste. Značajna pozitivna korelacija zabeležena je između potro&scaron;nje empirijski indikovanog meropenema i rezistencije Acinetobacter spp. Zaključak: U vise od 50% slučajeva primena antibiotika u JIT nije bila u skladu sa stanjem antimikrobne rezistencije bakterijskih uzročnika bolničkih infekcija i savremenim farmakoterapijskim protokolima. Antimikrobna rezistencija Acinetobacter spp, Klebsiellae pneumoniae i Pseudomonas aeruginosae je iznosila preko 20% na antibiotike preporučene savremenim farmakoterapijskim smernicama, osim u slučaju rezistencije Klebsiellae pneumoniae na grupu karbapenema. Između pojave rezistencije Acinetobacter spp. i potro&scaron;nje empirijski indikovanog meropenema utvrđena je statistički značajna pozitivna povezanost, dok za druge dve navedene bakterijske vrste ova povezanost nije bila statistički značajna. Na osnovu podataka o najče&scaron;ćim bakterijskim uzročnicima i njihovoj antimikrobnoj osetljivosti za empirijsku<br />terapiju pneumonija mogao bi biti preporučen jedino kolistin, dok bi za lečenje urinarnih infekcija mogao biti preporučen imipenem ili meropenem. Potrebno je promeniti farmakoterapijski pristup u primeni antibiotika u JIT.</p> / <p>Introduction: Antimicrobial resistance is a global health problem.The most important factor in the development of antimicrobial resistance is inadequate use of antibiotics, which means: inadequate diagnosis of bacterial infection, inadequate antibiotic choice, dosage and duration of therapy. Specificities of critically ill patients and nosocomial infections caused by multidrug-resistant pathogens are important reasons for large antibiotic consumption in ICU settings. Many studies have confirmed a positive correlation between antibiotic use and antimicrobial resistance. Aims: The aims of this study were: to analyze the use of antibiotics at the ICU of the Clinic for anesthesia and intensive care at the Clinical Centre of Vojvodina, according to indications for antibiotic treatment; to analyze the pattern of antimicrobial resistance ofthe most common bacteria causing hospital acquired infections in our participants and to analyze the correlation between the consumption of empirically indicated antibiotics and antimicrobial resistance pattern. Methodology: Prospective observational study was conducted during a one-year period at the Clinic for anesthesia and intensive care, Clinical Centre of Vojvodina. The study included 856 participatns, aged over 18 years and of both genders. The participants were divided into two cohorts, depending on whether they showed symptoms of hospital-acquired infection or not. Adequacy of antibiotic use was analyzed with regard to indication for antibiotic treatment (surgical prophylaxis, treatment of hospital acquired infection, outpatient infection or other) and with regard to antibiotic choice, dosage and duration of treatment. An adequate antibiotic choice was compared to the resistance pattern of positive bacterial isolates as outlined by The Sanford guide to antimicrobial therapy). To calculate the consumption of antibiotics in ICU we used ATC/DDD methodology. Data on antibacterial sensitivity was obtained from the results of microbiological analysis of sample materials. IBM SPSS version 21 was used for statistical analysis, standard statistical tests were applied. The results were presented in tables and graphs. Statistically significant correlation was set at the value of p˂0.05. Pearson correlation coefficient was used to measure the strength between variables. Results: Antibiotic choice was inadequate in 52,19% of all antibiotic prescriptions for all indications. Antibiotic choice in surgical prophylaxis was inadequate in 55,59% of prescriptions for this indication. Inadequate choice of empirically indicated antibiotics (for treatment of hospital-acquired infections) according to antimicrobial resistance pattern occurred in 78,44% of all prescription for this indication. The three the most important bacterial causative agents of hospital acquired infections in ICU were: Acinetobacter spp, Klebsiella pneumonia and Pseudomonas aeruginosa. The resistance of Acinetobacter spp. to antibiotic groups was as follows: to carbapenems, fluoroquinolones and cephalosporins over 90% and to aminoglycosides over 70%. The antimicrobial resistance of Klebsiella pneumoniae was: to fluoroquinolones and cephalosporins over 80% and to carbapenems up to 20%. The resistance pattern of Pseudomonas aeruginosa was as follows: to carbapenems and aminoglykozides over 50%, and to antipseudomonal cephalosporins over 40%. Statistically significant correlation was found between the consumption of empirically prescribed meropenem and antimicrobial resistance of Acinetobacter spp. Conclusion:In more than 50% of antibiotic prescriptions at ICU, regardless of indication, the choice of prescribed antibiotics was inadequate. Antimicrobial resistance pattern of Acinetobacter spp, Klebsiella pneumoniae and Pseudomonas aeruginosa to antibiotics recomennded by contemporary guidelines for antimicrobial therapy was over 20%, except in the case of the resistance of Klebsiellae peneumoniae to carbapenems. Statistically significant correlation was found between the consumption of empirically prescribed meropenem and antimicrobial resistance of Acinetobacter spp. No statistically significant correlation was observed in the other two bacterial strains. Initial, empiric therapy for nosocomial pneumonia in our ICU, should be colistin, and for urinary tract infection imipenem or meropenem. It is important to change antibiotic prescribing praxis in ICU.</p>

<p>Uvod: Učestalost akutne renalne insuficijencije, odnosno akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja u jedinicama intenzivnog lečenja se kreće od 36 do 66 %. Akutno bubrežno o&scaron;tećenje povi&scaron;ava smrtnost, trajanje hospitalizacije i ukupne tro&scaron;kove lečenja. Ranije prepoznavanje prediktivnih faktora za nastanak akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja može da ima značajan uticaj na pravovremeno započinjanje terapijskih mera i smanjivanje mortaliteta kod kritično obolelih. Cilj istraživanja: Utvrditi incidencu akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja na Odeljenju reanimacije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine tokom 2011.godine, učestalost sepse kao etiolo&scaron;kog faktora i značajne prediktivne faktore za nastanak akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja koji se javljaju u toku prvih 24 časa lečenja na odeljenju intenzivnog lečenja. Metodologija: Retrospektivno-prospektivna opservaciona studija uključila je uzorak od 251 ispitanika koji su se lečili na dva odeljenja intenzivnog lečenja u Kliničkom centru Vojvodine tokom 2010, 2011, i prvih 6 meseci 2012.godine. Iz medicinske dokumentacije (istorije bolesti, dnevne terapijske liste i liste vitalnih i laboratorijskih parametara) za svakog ispitanika je verifikovano prisutvo ili odsustvo potencijalnog prediktivnog faktora. Zatim je zabeležena pojava akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja prema RIFLE kriterijumima. Statistička analiza je izvr&scaron;ena pomoću statističkog paketa IBM SPSS 20 Statistics. Podaci su predstavljeni tabelarno i grafički, a statistička značajnost određivana je na nivou p&lt; 0,05. Prikupljeni podaci su obrađeni standardnim statističkim testovima. Za izvođenje modela predviđanja primenjena je multivarijatna logistička regresija. Određene su granične tačke na osnovu ROC analize za dobijene značajne prediktore iz multivarijacione logističke regresije i izračunati su pridruženi bodovi koji bi činili skoring sistem za utvrđivanje rizika od nastanka akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja. Rezultati: Incidenca akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja na Odeljenju reanimacije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu kod bolesnika koji su hospitalizovani najkraće 48 časova u toku 2011.godine je 32 %. Rezna tačka (cut off value) zapremine provocirane diureze jedan čas nakon intravenskog davanja bolusa furosemida od 0,165 ml/kg telesne mase/čas/po miligramu datog furosemida ima najvi&scaron;u senzitivnost (82,3 %) i specifičnost (67,5 %) u diferenciranju bolesnika koji će razviti ABO. Konačni model predloženog skoring sistema sa ulogom predikcije nastanka ABO nakon 24 časa lečenja bolesnika na odeljenju intenzivnog lečenja sadrži sledeće varijable: starost vi&scaron;u od 53 godine, vrednost APACHE skora vi&scaron;u od 16, prosečnu diurezu prvih 6 časova hospitalizacije nižu od 0,875 ml/kg/h, primenu vazopresora, kalijemiju vi&scaron;u od 4,5 mmol/l i koncentraciju laktata iznad 2 mmol/l. Zaključak: Incidenca akutnog bubrežnog o&scaron;tećenja na Odeljenju reanimacije Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine je slična literaturnim podacima. Bolesnici koji su stariji, imaju vi&scaron;e vrednosti APACHE II skora, nižu prosečnu zapreminu diureze u toku prvih 6 časova po prijemu, koji primaju vazopresorne medikamente, imaju vi&scaron;u koncentraciju kalijuma i vi&scaron;e koncentracije laktata u toku prvih 24 časa lečenja imaju veću &scaron;ansu da razviju akutno bubrežno o&scaron;tećenje.</p> / <p>Introduction: The incidence of acute renal insufficiency (acute kidney injury) in intensive care unit is between 36 and 66 %. Acute kidney injury is responsible for higher mortality, longer hospitalization and higher costs. Earlier recognition of acute kidney injury predictive factors could have important impact on right timing of therapeutic measures and lower mortality in critically ill patients. Aims: investigate the incidence of acute kidney injury during 2011. in patients who are hospitalized at Department of reanimation of Emergency centre, Clinical centre of Vojvodina, incidence of acute kidney injury caused by sepsis in the same period and detect acute kidney injury occurrence predicitive factors Methodology: This retrospective-prospective observational study investigated 251 critically ill patients-study subjects who were treated at two intensive care departments in Clinical centre of Vojvodina during 2010, 2011 and first six months of 2012. Potential predictive factors were identified out of medical records (patient history, daily therapeutic lists, vital parameters and laboratory values lists); the occurrence of acute kidney injury was noted according to RIFLE criteria. IBM SPSS version 20 was used for statistical analysis, standard statystical test were applied. The results were presented in tables and graphs, statystical significance was set at p value of less than 0,05. Multivariate logistic regression model was used for potential predictive factors. Statystically important factors were identified and their best sensitivity and specificity cut-off values were found using ROC curve analysis.; These cut-off values were used for creating a scoring system that determines the risk for acute kidney injury occurrence. Results: The incidence of acute kidney injury at Department of reanimation, Clinical centre of Vojvodina in patients who were hospitalized at least 48 hours was 32 % during 2011. The cut off value of provoked hourly urine output during first hour after furosemide intravenous bolus of 0.165 ml/kg body weight/h/miligram of administered furosemide has the highest sensitivity (82.3 %) and specifity (67.5 %) in differentiation of patients who would develop acute kidney injury and those who would not. The final suggested model of scoring system with the role of acute kidney injury prediction after 24 hours of treatment contains the next variables: age higher than 53 years, APACHE II score higher than 16, avarage hourly urine output during first 6 hours after ICU admission less than 0,875 ml/kg BW/h, vasopressor medication administration, blood potassium concentration higher than 4,5 mmol/l, lactates higher than 2 mmol/l after 24 hours of treatment. Conclusion: The incidence of acute kidney injury at Department of reanimation of Emergency centre, Clinical centre of Vojvodina is similar to world literature references. Critically ill patients who are more likely to develop acute kidney injury are older, have higher APACHE II score values, lower avarage urine output in the first 6 hours after ICU admission, are administered vasopressor medication, have higher blood potassium and lactate concentration in the first 24 hours of their treatment.</p>

<p>Увод: Објективна процена оперативног ризика кардиохируршких болесника и процена потребне постоперативне ангажованости медицинских сестара у јединици интензивног лечења могу допринети брзом увиду у тежину здравственог стања болесника , осигурању оптималног броја сестара, омогућавању квалитетне здравствене неге болесника, олакшању организације рада , аргументованом уговарању потреба за сестринским кадром. Најчешће коришћени физиолошки скорови, за процену обима ангажованости медицинских сестара су: Nine Equivalent of Nursing Use Manpower Score (NEMS)и Nursing Activities Score (NAS). Током 2010. године, за процену ризика у кардиохирургији, креиран је модел European System for Cardiac Operative Risk Evaluation (EuroSCORE II). Циљеви истрађивања: 1.Испитати повезаност EuroSCORE II, и активности медицинских сестара у јединици интензивног лечења. 2.Утврдити утицај релевантних фактора ризика из EuroSCORE II, на активности медицинских сестара у јединици интензивног лечења. 3.Испитати повезаност EuroSCORE II, и специфичних интервенција медицинских сестара јединице интензивног лечења. Методе:У студију je била укључена консекутивна серија од 809 болесника, оперисаних на Клиници за кардиоваскуларну хирургију Института за кардиоваскуларне болести, у периоду од 01.02. 2014-30.11.2014. године. Подаци о вредностима EuroSCORE II и релевантним факторима ризика преузети су болничког информационог система.Подаци о сестринским активностима у јединици интензивног лечења, након кардиохируршке интервенције, регистровани у одговарајућим листама. Испитивање повезаности нивоа оперативног ризика и активност медицинских сетра вршено је помоћу линеарне корелације. Утицај појединих фактора из модела EuroSCORE II на активност медицинских сестара испитиван је мултиваријантном линеарном регресијом. Зависност специфичних интервенција медицинских сестара од нивоа EuroSCORE II и других параметара оцењивана је помоћу бинарне логистичке регресије. Квалитет предиктивног модела, одређиван је помоћу ROC кривих, укључујући одређивање оптималног пресека, сензитивности и специфичности. Резултати: EuroSCORE II је у позитивној корелацији са укупним NEMS (r=0,207;p&lt;0,0005) и NAS (r=0,242;p&lt;0,005). Ослабљена функција бубрега, ослабљена систолна функција леве коморе и плућна хипертензија, повезани су са повећаним активностима медицинских сестара (p&lt;0,0005). EuroSCORE II и укупна ангажованост медицинских сестра били су у корелацији (r=0,098; p=0,005 за NEMS, односно r=0,100; p=0,004 за NAS). Mултиваријантна бинарна логистичка регресија показује да на повећани NAS утичу комбинована кардиохиршка процедура (p=0,005), претходне операције (p=0,009), oслабљена функција бубрега (p&lt;0,0005), NYHA класа (p=0,007) и плућна хипертензија (p &lt; 0,0005). Модел има добру моћ дискриминације односно, добар је маркер за разликовање болесника код којих се, после операције на срцу, очекује повећан укупан NAS (area=0,702, p&lt;0,0005). Прeсечна тачка (cut-off) је 23, сензитивност 0,624 а специфичност 0,688. Закључак: Постоји позитивна корелација између нивоа EuroSCORE II и укупне активности медицинских сестара у јединици интензивног лечења. Ослабљена функција бубрега, ослабљена систолна функција леве коморе и плућна хипертензија, повезани су са повећаним активностима медицинских сестара израженим помоћу NEMS и NAS. EuroSCORE II и збир специфичних интервенција, односно укупна ангажованост медицинских сестара и EuroSCORE II били су у корелацији. Могуће је направити Модел за предикцију вероватноће повећаног укупног ангажовања медицинских сестара у јединици интензивног лечења кардиохируршких болесника.</p> / <p>Uvod: Objektivna procena operativnog rizika kardiohirurških bolesnika i procena potrebne postoperativne angažovanosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja mogu doprineti brzom uvidu u težinu zdravstvenog stanja bolesnika , osiguranju optimalnog broja sestara, omogućavanju kvalitetne zdravstvene nege bolesnika, olakšanju organizacije rada , argumentovanom ugovaranju potreba za sestrinskim kadrom. Najčešće korišćeni fiziološki skorovi, za procenu obima angažovanosti medicinskih sestara su: Nine Equivalent of Nursing Use Manpower Score (NEMS)i Nursing Activities Score (NAS). Tokom 2010. godine, za procenu rizika u kardiohirurgiji, kreiran je model European System for Cardiac Operative Risk Evaluation (EuroSCORE II). Ciljevi istrađivanja: 1.Ispitati povezanost EuroSCORE II, i aktivnosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja. 2.Utvrditi uticaj relevantnih faktora rizika iz EuroSCORE II, na aktivnosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja. 3.Ispitati povezanost EuroSCORE II, i specifičnih intervencija medicinskih sestara jedinice intenzivnog lečenja. Metode:U studiju je bila uključena konsekutivna serija od 809 bolesnika, operisanih na Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti, u periodu od 01.02. 2014-30.11.2014. godine. Podaci o vrednostima EuroSCORE II i relevantnim faktorima rizika preuzeti su bolničkog informacionog sistema.Podaci o sestrinskim aktivnostima u jedinici intenzivnog lečenja, nakon kardiohirurške intervencije, registrovani u odgovarajućim listama. Ispitivanje povezanosti nivoa operativnog rizika i aktivnost medicinskih setra vršeno je pomoću linearne korelacije. Uticaj pojedinih faktora iz modela EuroSCORE II na aktivnost medicinskih sestara ispitivan je multivarijantnom linearnom regresijom. Zavisnost specifičnih intervencija medicinskih sestara od nivoa EuroSCORE II i drugih parametara ocenjivana je pomoću binarne logističke regresije. Kvalitet prediktivnog modela, određivan je pomoću ROC krivih, uključujući određivanje optimalnog preseka, senzitivnosti i specifičnosti. Rezultati: EuroSCORE II je u pozitivnoj korelaciji sa ukupnim NEMS (r=0,207;p&lt;0,0005) i NAS (r=0,242;p&lt;0,005). Oslabljena funkcija bubrega, oslabljena sistolna funkcija leve komore i plućna hipertenzija, povezani su sa povećanim aktivnostima medicinskih sestara (p&lt;0,0005). EuroSCORE II i ukupna angažovanost medicinskih sestra bili su u korelaciji (r=0,098; p=0,005 za NEMS, odnosno r=0,100; p=0,004 za NAS). Multivarijantna binarna logistička regresija pokazuje da na povećani NAS utiču kombinovana kardiohirška procedura (p=0,005), prethodne operacije (p=0,009), oslabljena funkcija bubrega (p&lt;0,0005), NYHA klasa (p=0,007) i plućna hipertenzija (p &lt; 0,0005). Model ima dobru moć diskriminacije odnosno, dobar je marker za razlikovanje bolesnika kod kojih se, posle operacije na srcu, očekuje povećan ukupan NAS (area=0,702, p&lt;0,0005). Presečna tačka (cut-off) je 23, senzitivnost 0,624 a specifičnost 0,688. Zaključak: Postoji pozitivna korelacija između nivoa EuroSCORE II i ukupne aktivnosti medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja. Oslabljena funkcija bubrega, oslabljena sistolna funkcija leve komore i plućna hipertenzija, povezani su sa povećanim aktivnostima medicinskih sestara izraženim pomoću NEMS i NAS. EuroSCORE II i zbir specifičnih intervencija, odnosno ukupna angažovanost medicinskih sestara i EuroSCORE II bili su u korelaciji. Moguće je napraviti Model za predikciju verovatnoće povećanog ukupnog angažovanja medicinskih sestara u jedinici intenzivnog lečenja kardiohirurških bolesnika.</p> / <p>Introduction: Objective assessment of operative risk of cardiac surgery patients and assessment of the necessary postoperative nursing engagement in the intensive care units can contribute to rapid insight into the health status of the patients, ensuring optimal number of nurses, enabling quality health care, facilitating the work organization, providing the basis for contracting adequate number of personnel. The most commonly used physiological scores for assessment of the extent of involvement of nurses are: Nine Equivalent of Nursing Manpower Use Score (NEMS) and the Nursing Activities Score (NAS). In 2010, risk assessment model for cardiac surgery was developed - European System for Cardiac Operative Risk Evaluation (EuroSCORE II). Objectives of the research: 1. To examine the relationship between EuroSCORE II and the activities of nurses in the intensive care unit. 2. To determine the influence of relevant risk factors of EuroSCORE II model, to the activities of nurses in the intensive care unit. 3. To examine the relationship between EuroSCORE II and specific nursing interventions in intensive care unit. Methods: The study included consecutive series of 809 patients surgically treated at the Clinic for Cardiovascular Surgery, Institute of Cardiovascular Diseases in Sremska Kamenica, from 01:02. 2014 to 30.11.2014. Data on EuroSCORE II values and relevant risk factors were taken from the hospital information system. Nursing activities in the intensive care unit after cardiac surgery were registered using the relevant lists. Correlation between operative risk and activity of the nursing staff was performed using linear correlation. The influence of certain factors from the EuroSCORE II model to the activity of nurses was investigated by multivariate linear regression. Dependence of specific nursing interventions on the level of EuroSCORE II and other parameters was evaluated using binary logistic regression. Quality of the predictive model was determined using ROC curves, including the determination of the optimum cross-section of sensitivity and specificity. Results:The EuroSCORE II was positively correlated with the total NEMS (r= 0.207; p &lt;0.0005) and NAS (r=0.242; p&lt;0.005). Impaired renal function, impaired left ventricular systolic function and pulmonary hypertension, were associated with increased activity of nurses (p&lt;0.0005). EuroSCORE II and the total involvement of nurses were correlated (r=0.098; p=0.005 for NEMS, respectively r =0.100; p = 0.004 for the NAS). Multivariate binary logistic regression showed that there is influence on the increased NAS by the following factors: combined cardiac suregry (p=0.005), previous surgery (p=0.009), impaired renal function (p&lt;0.0005), NYHA class (p=0.007) and pulmonary hypertension (p&lt;0.0005). Model showed good discriminative power, and is a good marker for distinguishing patients in whom, following the heart surgery, increased overall NAS might be expected (area=0.702, p &lt;0.0005). Intersection point (cut-off) is 23, the sensitivity and specificity 0.624 0.688. Conclusion: There is a positive correlation between the level of EuroSCORE II and the entire work of nurses in the intensive care unit. Impaired renal function, impaired left ventricular systolic function and pulmonary hypertension, are associated with increased activity of nurses expressed using NEMS and NAS. EuroSCORE II and the sum of specific interventions, and the engagement of nurses and EuroSCORE II were correlated. It is possible to make a model to predict the probability of increased overall engagement of nurses in the cardiac surgery intensive care unit.</p>