<p><strong>Apstrakt je obrađen tehnologijama za optičko prepoznavanje teksta (OCR).</strong></p><p>Cilj ovog rada je teorijska (računarska) analiza primenljivosti dvomembranskog reaktora za izvodenje povratnih gasnih reakcija. Specijalno, analizira se primenljivost dvomern- branske konhguracije za termolizu vode. Rezultati simulacije su pokazali značajnu pred- nost, u pogledu povečanja konverzije reaktanta iznad ravnotežne, dvomembranske u odnosu na jednomembransku konhguraciju, u slučaju kada su membrane najmanje pro- pustljive za reaktant. Rezultati neizotermske analize dvomembranskog reaktora su pokazali da je efekat energije aktivacije u odnosu na efekat toplote reakcije zanemarljiv, u oblasti vehkih Damk&ouml;hler-ovih brojeva (odnos maksimalne brzine reakcije i protoka reaktanta u napoju). I za endotermne i za egzotermne reakcije, konverziona efikasnost opada sa porastom indeksa generisanja toplote (odnos toplotnog efekta reakcije i toplotnog kapaciteta reaktanta), a raste sa intenzitetom dovodenja odnosno odvodenja toplote. &Scaron;to se tiče uticaja temperature napoja, kod endotermnih reakcija postoji optimum ako permeabilnosti komponenata opadaju sa temperaturom. Na bazi raspoloživih literaturnih podataka formulisan je izotermski model dvomembranskog reaktora za termolizu vode sa jednom membranom propustljivom za vodonik, a drugom propustljivom za kiseonik. Pokazano je da se pri dovoljno velikim vrednostima Damk&ouml;hler-ovih broja i odnosa brzina (odnos maksimalne brzine permeacije za membranu i maksimalne brzine reakcije) u reaktoru može postići potpuna disocijacija vode. Zapaženo je postojanje optimalne raspodele ukupnog odnosa brzina izmedu dve membrane kao i, u slučaju uvodenja inerta u separacionu zonu, optimalne raspodele inerta između dve zone. Analiza je pokazala da dvomembranski reaktor predstavlja perspektivno re&scaron;enje problema termolize vode koje zaslužuje dalja teorijska i eksperimentaina istraživanja.</p> / <p><strong>Abstract was processed by technology for Optical character recognition (OCR).</strong></p><p>The aim of this study is a theoretical (computer) analysis of the applicability of a double-membrane reactor for reversible gas phase reactions. Particulaidy, the applicability of double-membrane configuration for the direct thermal water splitting is studied. The double-membrane configuration proved to be significantly superior over the single membrane configuration with respect to the equilibrium shift, in the case when the reac- tant is the slowest permeating component. By the non-isothermal analysis, it is shown that, in the region of high Damk&ouml;hler numbers (the ratio of the maximal reaction rate to the feed reactant flow), the effect of activation energy is negligible when compared to the effect of reaction heat. The conversion efficiency is decreasing by the increase of the heat generation index (the ratio of reaction heat to reactant heat capacity) and increasing by the increase of the added or removed heat, for both endo- and exothermic processes. As to the feed temperature, an optimal value exists for endothermic reactions, if component permeabilities are decreasing functions of temperature. On the basis of the available literature data, the isothermal model of double-membrane reactor (one membrane permeable for hydrogen an the other for oxygen) for direct thermal splitting of water is formulated. It is shown that the complete water dissociation could be achieved at the high enough values of Damk&ouml;hler number and of the rate ratio (the ratio of maximal permeability of membrane to the maximal reaction rate). The optimal distribution of the total rate ratio between the membranes as well as the optimal inert flow distribution could be determined. Double-membrane configuration seems to be a promising solution for the problem of direct thermal water splitting, deserving further theoretical and experimental investigations.</p>

<p>У докторској дисертацији изведени су модели за фотоакустички одзив рефлексионе и трансмисионе конфигурације за оптички провидне двослојне узорке са топлотном меморијом, који представља генерализацију до сада коришћених модела и то у три правца: урачунат је утицај коначне брзине простирања топлоте кроз оба слоја, генерализован је модел тако да узме у обзир постојање запреминске апсорпције кроз оба слоја и урачунат је утицај ћелије минималне запремине која се понаша као Хелмхолцов резонатор. Применом овог модела на експериментална мерења показано је да се може проширити фреквентни опсег користан за карактеризацију и осликавање (имиџинг) различитих узорака чиме се повећава тачност одређивања термоеластичних и оптичких особина материјала, а посебно структура са ниским степеном уређења.</p> / <p>U doktorskoj disertaciji izvedeni su modeli za fotoakustički odziv refleksione i transmisione konfiguracije za optički providne dvoslojne uzorke sa toplotnom memorijom, koji predstavlja generalizaciju do sada korišćenih modela i to u tri pravca: uračunat je uticaj konačne brzine prostiranja toplote kroz oba sloja, generalizovan je model tako da uzme u obzir postojanje zapreminske apsorpcije kroz oba sloja i uračunat je uticaj ćelije minimalne zapremine koja se ponaša kao Helmholcov rezonator. Primenom ovog modela na eksperimentalna merenja pokazano je da se može proširiti frekventni opseg koristan za karakterizaciju i oslikavanje (imidžing) različitih uzoraka čime se povećava tačnost određivanja termoelastičnih i optičkih osobina materijala, a posebno struktura sa niskim stepenom uređenja.</p> / <p>In this dissertation, the models of photoacoustic (PA) response are derived for both reflection and transmission PA setup configurations of two-layered optically transparent samples with thermal memory. These models are considered a generalization of the models used so far, in three directions: first, the impact of finite heat propagation velocity through both layers is included, second, the existence of volume absorptionin both layers is taken into account, and third, the effect of the minimum volume cell acting as a Helmholtz resonator is examined. The application this model on the experimental measurements has shown the possibility of the extending the frequency range useful for characterization and imaging of different samples, thus increasing the accuracy of thedetermination of thermoelastic and optical properties of various</p>

<p>Математички модели за естимацију тешко мерљивих величина називају<br />се софт сензорима. Процес формирања софт сензора није тривијалан и<br />квалитет естимације тешко мерљиве величине директно зависи од<br />начина формирања. Недостаци постојећих алгоритама за формирање<br />спречавају аутоматску конфигурацију софт сензора. У овом раду су<br />реализовани нови алгоритми који имају за сврху аутоматизацију<br />конфигурације софт сензора. Реализовани алгоритми решавају<br />проблеме проналаска оптималног сета улаза у софт сензор и кашњења<br />сваког од њих као и одабира структуре и начина обуке софт сензора<br />заснованих на вештачким неуронским мрежама са радијално базираним<br />функцијама.</p> / <p>Matematički modeli za estimaciju teško merljivih veličina nazivaju<br />se soft senzorima. Proces formiranja soft senzora nije trivijalan i<br />kvalitet estimacije teško merljive veličine direktno zavisi od<br />načina formiranja. Nedostaci postojećih algoritama za formiranje<br />sprečavaju automatsku konfiguraciju soft senzora. U ovom radu su<br />realizovani novi algoritmi koji imaju za svrhu automatizaciju<br />konfiguracije soft senzora. Realizovani algoritmi rešavaju<br />probleme pronalaska optimalnog seta ulaza u soft senzor i kašnjenja<br />svakog od njih kao i odabira strukture i načina obuke soft senzora<br />zasnovanih na veštačkim neuronskim mrežama sa radijalno baziranim<br />funkcijama.</p> / <p>Mathematical models that are used for estimation of variables that can not be<br />measured in real time are called soft sensors. Creation of soft sensor is a<br />complex process and quality of estimation depends on the way soft sensor is<br />created. Restricted applicability of existing algorithms is preventing automatic<br />configuration of soft sensors. This paper presents new algorithms that are<br />providing automatic configuration of soft sensors. Presented algorithms are<br />capable of determing optimal subset of soft sensor inputs and their time<br />delays, as well as optimal architecture and automatic training of the soft<br />sensors that are based on artificial radial basis function networks.</p>