<p>U&nbsp; okviru&nbsp; ove&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; vr&scaron;eno&nbsp; je istraživanje&nbsp; zajednica&nbsp; makrogljiva&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; 5 &scaron;umskih&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; na&nbsp; Vidliču,&nbsp; Kopaoniku&nbsp; i&nbsp; Tari. Ispitivan&nbsp; je&nbsp; mikodiverzitet&nbsp; sa&nbsp; morfolo&scaron;kog, funkcionalnog i genetskog stanovi&scaron;ta. U istraživanju morolo&scaron;kog&nbsp; i&nbsp; funkcionalnog&nbsp; diverziteta,&nbsp; kori&scaron;ćene su&nbsp; različite&nbsp; klasične&nbsp; metode&nbsp; čiji&nbsp; rezultati&nbsp; su<br />omogućili procenu stanja posmatranih mikocenoza, kao&nbsp; i&nbsp; samih&nbsp; &scaron;umskih&nbsp; stani&scaron;ta.&nbsp; Za&nbsp; analizu&nbsp; sastava vrsta&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; mikocenoza,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; procenu&nbsp; uticaja abiotičkih faktora na brojnost i sastav vrsta u okviru različitih funkcionalnih grupa, kori&scaron;ćeno je nekoliko<br />statističkih&nbsp; metoda&nbsp; (PCA,&nbsp; PLS,&nbsp; CA&nbsp; i&nbsp; CCA).&nbsp; Osam vrsta,&nbsp; koje&nbsp; su&nbsp; pripadale&nbsp; najrasprostranjenijim&nbsp; i najzastupljenijim&nbsp; vrstama&nbsp; su&nbsp; odabrane&nbsp; za molekularne&nbsp; analize,&nbsp; koje&nbsp; su&nbsp; podrazumevale sekvenciranje&nbsp; ITS&nbsp; regiona&nbsp; rDNK,&nbsp; analizu&nbsp; njihovih<br />polimorfizama&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; filogenetske&nbsp; analize&nbsp; u&nbsp; okviru vrste/roda.&nbsp; U&nbsp; cilju&nbsp; procene&nbsp; zagađenja&nbsp; stani&scaron;ta,&nbsp; u plodnim telima makrogljiva i njihovom supstratu je određen&nbsp; sadržaj&nbsp; metala&nbsp; (atomskom&nbsp; apsorpcionom spektrofotometrijom)&nbsp; i&nbsp; radionuklida<br />(gamaspektrometrijom).&nbsp; Dobijeni&nbsp; rezultati&nbsp; ukazuju na&nbsp; to&nbsp; da&nbsp; diverzitet&nbsp; makrogljiva&nbsp; oslikava&nbsp; stanje samog&nbsp; stani&scaron;ta&nbsp; i&nbsp; da&nbsp; dugoročnim&nbsp; monitoringom mogu ukazati na promene u njemu.</p> / <p>Within the framework of this doctoral dissertation, monitoring&nbsp; of&nbsp; macrofungal&nbsp; communities,&nbsp; within&nbsp; 5 forest habitats on&nbsp; Vidlič, Kopaonik and Tara, was done. &nbsp; Mycodiversity&nbsp; was&nbsp; investigated&nbsp; from&nbsp; the morphological,&nbsp; functional&nbsp; and&nbsp; genetic&nbsp; point&nbsp; of view. Various classical methods&nbsp; used,&nbsp; enabled the assessment&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; condition&nbsp; of&nbsp; macrofungal communities,&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; observed&nbsp; forest habitats. &nbsp; Several&nbsp; statistical&nbsp; methods&nbsp; (PCA,&nbsp; PLS, CA&nbsp; and&nbsp; CCA)&nbsp; were&nbsp; used&nbsp; to&nbsp; analyze&nbsp; the composition of&nbsp; species within the&nbsp; mycocenosis, as well&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; assessment&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; effects&nbsp; of&nbsp; abiotic factors&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; species&nbsp; richness&nbsp; and&nbsp; species composition&nbsp; within&nbsp; different&nbsp; functional&nbsp; groups.Some&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; most&nbsp; represented&nbsp; species&nbsp; have&nbsp; been selected&nbsp; for&nbsp; molecular&nbsp; analyzes,&nbsp; which&nbsp; includedsequencing&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; ITS&nbsp; region,&nbsp; the&nbsp; analysis&nbsp; of polymorphisms,&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as&nbsp; phylogenetic&nbsp; analyzes within&nbsp; the&nbsp; species/genus.&nbsp; In&nbsp; order&nbsp; to&nbsp; assess&nbsp; the pollution of habitats, the content of metals (atomic absorption&nbsp; spectrophotometry)&nbsp; and&nbsp; radionuclides (gamma&nbsp; spectrometry)&nbsp; was&nbsp; determined&nbsp; in&nbsp; the sporocarps&nbsp; of&nbsp;&nbsp; macrofungi&nbsp; and&nbsp; their&nbsp; substrate.&nbsp; The obtained&nbsp; results&nbsp; indicate&nbsp; that&nbsp; diversity&nbsp; of macrofungi&nbsp; reflects&nbsp; the&nbsp; state&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; habitat&nbsp; itself and that long-term monitoring can indicate changes in it.</p>

<p>In&nbsp; this&nbsp; study,&nbsp; tolerance&nbsp; of&nbsp; soil&nbsp; bacteria&nbsp; to&nbsp; hexavalent&nbsp; chromium&nbsp; (Cr(VI))&nbsp; was&nbsp; investigated.&nbsp; First,&nbsp; influence&nbsp; of&nbsp; high chromium levels of anthropogenic and geogenic origin on the&nbsp; soil cultivable&nbsp; bacterial community was examined. Next, a number&nbsp; of&nbsp; bacterial&nbsp; strains&nbsp; with&nbsp; high&nbsp; Cr(VI)&nbsp; tolerance&nbsp; were&nbsp; isolated&nbsp; from&nbsp; diverse&nbsp;&nbsp; environmental&nbsp; samples&nbsp; such&nbsp; as&nbsp; soil, sediment, water and waste material.&nbsp; Strains were&nbsp; identified&nbsp; and&nbsp; tested for&nbsp; the&nbsp; level of&nbsp; Cr(VI) tolerance&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; ability to<br />reduce toxic Cr(VI) to more innocuous Cr(III). Selected&nbsp; <em>Bacillus cereus</em>&nbsp; group strains&nbsp; were further characterized&nbsp; -&nbsp; their morphological&nbsp; and&nbsp; biochemical&nbsp; characteristics,&nbsp; 16S&nbsp; rRNA&nbsp; and&nbsp; pycA&nbsp; gene&nbsp; sequences,&nbsp; biofilm&nbsp; formation&nbsp; potential&nbsp; and resistance to other heavy metals were determined. Also, more detailed study of their tolerance level and&nbsp; Cr(VI) reduction was&nbsp; conducted.&nbsp; Strain&nbsp; with&nbsp; the highest&nbsp; resistance&nbsp; together&nbsp; with the&nbsp; control&nbsp; chromate&nbsp; sensitive&nbsp; strain&nbsp; were&nbsp; analyzed&nbsp; by STEM EDS for their cellular and endospore Cr content under different conditions. Results indicate Cr(VI) tolerant bacteria are&nbsp; present&nbsp; both&nbsp; in&nbsp; low&nbsp; and&nbsp; high&nbsp; Cr&nbsp; environments.&nbsp; Majority&nbsp; of&nbsp; isolates&nbsp; belonged&nbsp; to&nbsp; the&nbsp;<em> B.&nbsp; cereus&nbsp;</em> group&nbsp; indicating&nbsp; its overall high tolerance to&nbsp; Cr(VI). Certain strains exhibited high&nbsp; tolerance and reduction&nbsp; ability,&nbsp; indicating their possible<br />usefulness&nbsp; in practical&nbsp; bioremediation&nbsp; application.&nbsp; STEM&nbsp; EDS&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; Cr(VI)-sensitive&nbsp;<em> B.&nbsp; subtilis&nbsp;</em> PY79&nbsp; strain&nbsp; and Cr(VI)-resistant&nbsp; <em>B. cereus&nbsp;</em> group strain&nbsp; NCr1a revealed&nbsp; significant differences in their response to Cr(VI)&nbsp; and in&nbsp; their&nbsp; Cr cellular and endospore content.</p> / <p>U ovom radu ispitana je tolerantnost&nbsp; zemlji&scaron;nih&nbsp; bakterija na &scaron;estovalentni hrom (Cr(VI)). Prvo, ispitan je uticaj visokog nivoa&nbsp; hroma&nbsp; antropogenog&nbsp; i&nbsp; geogenog&nbsp; porekla&nbsp; na&nbsp; kultivabilnu&nbsp; bakterijsku&nbsp; zajednicu&nbsp; zemlji&scaron;ta.&nbsp; Dalje,&nbsp; izolovani&nbsp; su bakterijski sojevi sa visokom tolerancijom na Cr(VI) iz različitih sredinskih uzoraka &nbsp; kao &scaron;to su zemlji&scaron;te, sediment, voda i otpadni materijal. Sojevi su identifikovani i određen je nivo njihove Cr(VI) tolerancije i sposobnost redukcije toksičnog Cr(VI)&nbsp; u&nbsp; manje&nbsp; toksični&nbsp; Cr(III).&nbsp; Odabrani&nbsp; sojevi&nbsp; <em>Bacillus&nbsp; cereus&nbsp;</em> grupe&nbsp; su&nbsp; dalje&nbsp; karakterisani&nbsp; &ndash;&nbsp; određene&nbsp; su&nbsp; njihove morfolo&scaron;ke i biohemijske karakteristike, 16S rDNK i&nbsp; pycA&nbsp; sekvence, potencijal formiranja biofilma i otpornost na druge te&scaron;ke&nbsp; metale.&nbsp; Takođe,&nbsp; sprovedeno&nbsp; je&nbsp; detaljnije&nbsp; ispitivanje&nbsp; njihove&nbsp; tolerancije&nbsp; i&nbsp; redukcije&nbsp; Cr(VI).&nbsp; Soj&nbsp; sa&nbsp; najvi&scaron;om otporno&scaron;ću&nbsp; je&nbsp; uporedo&nbsp; sa&nbsp; kontrolnim&nbsp; osetljivim&nbsp; sojem&nbsp; analiziran&nbsp; pomoću&nbsp; STEM&nbsp; EDS&nbsp; na&nbsp; sadržaj&nbsp; hroma&nbsp; u&nbsp; ćelijama&nbsp; I endosporama u različitim uslovima. Rezultati ukazuju da su bakterije tolerantne na Cr(VI) prisutne i u sredinama sa niskim i&nbsp; sa&nbsp; visokim&nbsp; koncentracijama&nbsp; hroma.&nbsp; Većina&nbsp; izolata&nbsp; pripadala&nbsp; je&nbsp; B.&nbsp; cereus&nbsp; grupi&nbsp; &scaron;to&nbsp; ukazuje&nbsp; na njenu&nbsp; uop&scaron;teno&nbsp; visoku otpornost na Cr(VI). Pojedini sojevi su pokazali visoku otpornost i sposobnost&nbsp; redukcije Cr(VI), &scaron;to ukazuje na mogućnost njihove praktične primene u bioremedijaciji. STEM EDS analiza osetljivog<em> B. subtilis</em> PY79 soja i Cr(VI)- rezistentnog soja <em>B.&nbsp; cereus</em>&nbsp; grupe&nbsp; NCr1a&nbsp; otkrila&nbsp; je&nbsp; značajne&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; njihovom&nbsp; odgovoru na&nbsp; Cr(VI)&nbsp; i&nbsp; sadržaju&nbsp; Cr&nbsp; u njihovim&nbsp; ćelijama&nbsp; i endosporama.</p>

<p>Predmet izučavanja ove disertacije, osim poređenja različitih metoda procene rizika na&nbsp;osnovu karakterizacije kvaliteta sedimenta vodotokova Vojvodine, bilo je i ispitivanje&nbsp;mogućnosti imobilizacije te&scaron;kih metalau sedimentu primenom različitih remedijacionih&nbsp;tehnika kao i određivanje njihove efikasnosti (npr. solidifikacija/stabilizacija silikatnim&nbsp;materijalima, portland cementom, kalcijum-oksidom itd.) u zavisnosti od brojnih faktora.&nbsp;Osim pseudo-ukupnog sadržaja metala određene su i specifičnije frakcije metala sa posebnim<br />osvrtom na određivanje potencijalno biodostupnih frakcija.</p><p>Rezultati su ukazali da je naosnovu holandskih preporuka sediment pojedinih vodotokova&nbsp;Vojvodine (Begej, DTD-kanal,Nadela, Sava-&Scaron;abac) zagađen metalima (klasa 4) i da je&nbsp;neohodno izmuljivanje i remedijacija. Prema USEPA i kanadskim preporukama, neki uzorci&nbsp;su potencijalno toksični, ali nije zabeležena akutna toksičnost za test vrste u pornoj vodi. Za&nbsp;neke uzorke, i pored visoke pseudo-ukupne koncentracije (klasa 4), nije potvrđena&nbsp;potencijalna toksičnost na osnovu odnosa kiselog volatilnog sulfida i simultano ekstrahovanih&nbsp;metala. Dok se ne primene skuplje metode remedijacije i tretmana sedimenta, najbolje re&scaron;enje&nbsp;je izolovano skladi&scaron;tenje na specijalnim&nbsp; deponijama. Naredni koraci bi trebali da budu&nbsp;usresređeni na kontrolu i sprečavanje zagađenja kako bi se obezbedilo da revitalizacija ovih&nbsp;vodotoka ima trajni pozitivan uticaj na životnu sredinu i nesmetanu i bezbednu plovidbu, kao&nbsp;i na primenu određenih remedijacionih metoda. Poređenje rezultata koji su dobijeni različitim&nbsp;procenama kvaliteta sedimenta pokazalo je da ponekad nije dovoljan jedan pristup i da je&nbsp;potrebno je uključiti metode procene biodostupnosti, biotestove i aspekt radioaktivnosti. U&nbsp;uzorku sedimenta koji je kori&scaron;ćen za ispitivanje efikasnosti remedijacionih tretmana,&nbsp;pokazano je da cink, nikal i olovo imaju visok rizik po okolinu, jer seprocenat metala u&nbsp;izmenljivoj i karbonatnoj fazi kretao od 40.1 do 45.2%. Cr i Cd imaju umeren rizik, dok je&nbsp;bakar prisutan u ovim frakcijama u koncentraciji koja predviđa nizak rizik (5.3%). Ovo je u&nbsp;skladu i sa rezultatima analize porne vode i simultano ekstrahovanih metala i kiselog&nbsp;volatilnog sulfida.</p><p>Istraživanje prikazano u radu je dalo odgovor na pitanje da li remedijacija može uspe&scaron;no da&nbsp;ukloni zagađenje, u smislu imobilizacije metala u stanje kada oni vi&scaron;e neće biti opasnost po&nbsp;okolinu. Svi primenjeni tretmani doveli su dosmanjenja procenta kumulativno izluženih&nbsp;metala iz S/S sme&scaron;a, ali nijedna sme&scaron;a tretiranog sedimenta i ispitivanih imobilizacionih&nbsp;agenasa ne pripada grupi inertnog otpada ukoliko se kumulativne izlužene koncentracije&nbsp;metala porede sa koncentracijama koje za otpad propisuje Evropska Unija (2003/33/EC).&nbsp;Ukoliko nam je cilj dobijanje nehazardnog otpada onda moramo primeniti u tretmanu&nbsp;sedimenta kontaminiranog metalima najmanje 30% imobilizaconih agenasa (cementa,&nbsp;kalcijum-oksida). Najveća efikasnost u imobilizaciji metala postignuta je kori&scaron;ćenjem&nbsp;cementa i kalcijum-oksida u sme&scaron;i (30% cementa i 10% kalcijum-oksida) i primenom termičkog tretmana na vi&scaron;oj temperaturi (1100⁰C) sa glinom (20% gline) &scaron;to je zaključeno na osnovu koeficijenata difuzije i indeksa izlužljivosti. Dominantan mehanizam izluživanjametala iz ovih sme&scaron;a je difuzija.</p> / <p>This work is concerned with the comparison of the different methods of metal risk assessment&nbsp;in sediments based on examination of the qualityof water courses in Vojvodina. Besides, it&nbsp;deals with the possibility of applying remediation treatments of contaminated sediment and&nbsp;with the efficiency of the different methods, that is the techniques, for immobilization of&nbsp;sediment heavy metals by applying S/S and thermal treatments. A dominant mechanism is&nbsp;proposed for the process of leaching ofthe metals from treated mixtures.</p><p>Comparison of the results obtained by the different methods of sediment quality assessment&nbsp;showed that in some cases one approach to solving this problem is not &nbsp;sufficient. Metal&nbsp;concentrations in particular sediment samples (the Begej, the DTD Canal, the Nadela, the&nbsp;Sava at &Scaron;abac) indicate the presence of contamination, the analyzed samples being of Class 4.&nbsp;According to the Dutch regulations, a sedimentof &nbsp;Class 4 is of unacceptable quality and&nbsp;requires urgent intervention in the sense of sediment dredging, disposal into special depots,&nbsp;and, if possible, remediation. For some samples, despite a high pseudo-total concentration&nbsp;(Class 4), no potential toxicity was confirmed onthe basis of the ratioof the acidic volatile&nbsp;sulfide and simultaneously extracted metals. The results showed that, apart from chemical&nbsp;analyses, biological tests are also necessary, but also sequential extraction analysis, which can&nbsp;more clearly define the way of metal binding to the particular sediment fractions, to allow a&nbsp;more reliable prediction of metal mobility, potential toxicity and bioavailability. In the&nbsp;analysis of sediment quality it is also necessary toinclude the aspect of radioactivity, as it has&nbsp;been shown that the results of this analysis can, not only confirm some of the results of the&nbsp;other analyses, but also indicate the sediment age, origin of contamination and potential&nbsp;toxicity.The subsequent steps should be directed to the control and prevention of&nbsp;contamination, in order to ensure that the water course reviatalization has a lasting positive&nbsp;effect on the environment, an unimpared and safe navigation and application of remediation&nbsp;methods.</p><p>In the sediment sample (Class 4) that was usedfor the examination of the efficiency of it&nbsp;appeared that zinc, nickel and lead exhibit a high risk, as the percentages of these metals in&nbsp;the exchangeable and carbonate phases were in the range from 40.1 &nbsp;to 45.2%. On the other&nbsp;hand, chromium and cadmium exhibited a moderaterisk, whereas copperin these fractions&nbsp;was present at the levels corresponding to a low risk (5.3%). This is alsoin agreement with&nbsp;the results of pore water analysis and simultaneously extracted metals and acid volatile&nbsp;sulphide examinations.</p><p>The investigations presented in this work provided an answer to the question whetehr the&nbsp;remediation can successfully remove the contamination in the sense of the immobilization of&nbsp;metals in a state that will not be harmful tothe environment. All the treatments applied&nbsp;yielded a decrease of the percentage of cumulatively leached metals from the S/S mixtures,&nbsp;but none of the mixtures of treated sediments with the tested immobilization agents belongs to&nbsp;the group of inert materials if the cumulative leached concentrations are compared with the&nbsp;concntrations for the wastes given by the EU legislation (2003/33/EC). Ifthe goal is to obtain a non-hazardous material it is necessary to treat the contaminatedsediment with at least 30% of the immobilizing agent (cement or calcium oxide). Based on the diffusion coefficients and leachability index, the highest immobilization efficiency was achieved using a mixture of cement and calcium oxide (30% of cement and 10% of CaO) and by applying thermal treatment at a higher temperature (1100⁰C) with clay (20%). A dominant mechanism of leaching metals from these mixtures is diffusion.</p>

<p>Eksperimentalnim istraživanjem u okviru doktorske teze utvrđen je trend promene fizičko-hemijskih parametara: mutnoća, temperatura, provodljivost i pH vode, koncentracija katjona Cd2+, As3+, Hg2+ i Pb2+, ukupnog azota, fosfora i sulfatnog ajona u vodi i sedimentu, na lokalitetu Zapadne Srbije, slivno područje akumulacije Vrutci u 2003/2014. Rezultati istraživačkih aktivnosti predstavljali su osnovu za razvoj regresionog modela kojim se može predvideti koncentracija katjona teških metala u jezerskoj vodi. Primenom klaster analize, dendograma i PCA analize dobijena su tri faktora na osnovu kojih se posmatra uticaj ključnih fizičko-hemijskih parametara na kvalitet vode zatvorenog vodnog tela akumulacije pri čemu su dobijene visoko korespodentne funkcionalne zavisnosti sa realnim podacima u jezeru. Ovakva istraživanja su po prvi put sprovedena za selektovani lokalitet u Srbiji.</p> / <p>Experimental studies in the doctoral thesis established the trend of changes in the physico-chemical parameters: turbidity, temperature, conductivity and pH of the water, the concentration of cations Cd, As, Hg and Pb, total nitrogen, phosphorus and sulphate anion in water and sediment at the site of Western Serbia, the catchment area of the reservoir Vrutci in 2003/2014. Results of research activities constituted the basis for the development of a regression model which can predict the concentration of heavy metal cations in lake water. Cluster analysis, dendograms and PCA (principal component analysis) were resulted by three factors, which could be possible to registre the impact of key physical and chemical parameters on the water quality of the closed lake reservoirs.The obtained results by multivariance analysis has showen the highly correspondent functional dependence with real data in a lake. Such research investigations were for the first time carried out in selected localities in Serbia.</p>

<p>Uzorci zemlji&scaron;ta iz pov&scaron;inskog sloja dubine 0 - 10 cm<br />prikupljeni su sa 121 lokacije na gradskom području Novog<br />Sada. Ispitivano područje obuhvatilo je povr&scaron;inu (4 x 5)km²,<br />koja je podeljena na mrežna polja veličine (400 x 400) m^2&nbsp;i u&nbsp; &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;<br />svakom polju uzet je po jedan uzorak. Za 121 uzorak<br />gradskog zemlji&scaron;ta Novog Sada ispitana su fizičko-hemijska<br />svojstva zemlji&scaron;ta, ukupni i pristupačni sadržaj metala (As,<br />Co, Cr, Cu, Mn, Ni, Pb, Zn) i njihova prostorna raspodela.<br />Konturne mape prostorne raspodele metala u zemlji&scaron;tu<br />dobijene su kori&scaron;ćenjem interpolacijske metode običnog<br />kriginga. Za pojedine uzorke izvr&scaron;eno je razdvajanje čestica<br />po veličinama frakcionisanjem u vodi pomoću sita različitih<br />veličina i identifikovani su minerali prisutni u frakciji prah +<br />glina. Aktivnosti radionuklida &bdquo;unsupported&rdquo;²¹⁰Pb i ¹³⁷Cs<br />određene su za jedan deo uzoraka zemlji&scaron;ta u Novom Sadu i<br />za uzorke zemlji&scaron;ta pored fabrike akumulatora u Somboru.<br />Ispitana je i vertikalna distribucija stabilnog i radioaktivnog<br />Pb u zemlji&scaron;tu.</p><p>Na 14 lokacija u Novom Sadu prikupljeno je 35 uzoraka<br />snega direktno sa asfaltnih puteva i sa zemljanih povr&scaron;ina u<br />okolini puteva i na pe&scaron;ačkim ostrvima. Raspodela čestica po<br />veličinama i ukupne koncentracije metala (Al, Ca, Cu, Fe, K,<br />Na, Mn, Ni, Pb, Zn) određene su analizom filtriranih uzoraka,<br />a za 4 uzorka ispitana je morfologija čestica i urađena<br />semikvantitativna analiza čestica u suvoj materiji.</p><p>Prilikom obrade rezultata merenja primenjene su metode<br />deskriptivne statistike i multivarijacione statističke analize u<br />cilju identifikacije izvora zagađenja i određivanja povezanosti<br />između samih metala i drugih parametara.</p> / <p>A total of 121 surface soil samples were collected&nbsp;across the central part of Novi Sad covering a surface&nbsp;area (4 km x 5 km). The physicochemical properties,&nbsp;pseudo total and available metal concentrations (As,&nbsp;Co, Cr, Cu,&nbsp; Mn, Ni, Pb, and Zn) were determined.&nbsp;Contour maps of spatial distribution of the investigated&nbsp;metals were obtained using ordinary&nbsp; kriging&nbsp;interpolation method. Separation of different particle&nbsp;<br />size fractions by wet sieving&nbsp; and identification of&nbsp;minerals in the clay and silt fraction for some soil&nbsp;samples were performed.&nbsp; Specific activities of&nbsp;radionuclides &ldquo;unsupported&rdquo; ²¹⁰Pb and ¹³⁷Cs were&nbsp;measured in forty soil samples collected in urban area&nbsp;of Novi Sad and industrial area of Sombor (near a&nbsp;battery manufacturer).&nbsp; Vertical distribution of stable and&nbsp;radioactive&nbsp; Pb for&nbsp; two samples from the industrial soil&nbsp;was examined.</p><p>Thirty five snow samples were collected at fourteen&nbsp;locations near crossroads in Novi Sad. The samples&nbsp;were taken directly from the road surface and from the&nbsp;ground surface in the vicinity of roads and on&nbsp;pedestrian islands. Particle size distribution and &nbsp;total&nbsp;concentration of the metals (Al, Ca, Cu, Fe, K, Na, Mn,&nbsp;Ni, Pb, Zn) were &nbsp;determined for filtered samples. Semi-quantitative analysis of the particles was &nbsp;conducted and&nbsp;morphology of the particles was examined for dry&nbsp;matter of four snow samples.&nbsp;</p><p>Methods of descriptive and multivariate statistics and&nbsp;geostatistics were carried out for &nbsp;the analysis and&nbsp;interpretation of the data.</p>

<p>Predmet izučavanja ove disertacije je ispitivanje mogućnosti&nbsp; primene stabilisanog nano Fe(0)&nbsp; i &bdquo;zelenom&ldquo; sintezom produkovanog nano&nbsp; Fe(0)&nbsp; u uklanjanju Cr(VI), Cd(II), Cu(II), Ni(II), Pb(II) i As(III)&nbsp; iz vode.&nbsp; Sinteza nano Fe(0) za stabilizaciju izvr&scaron;ena je konvencionalnom metodom&nbsp; redukcije gvožđa sa natrijum borhidridom&nbsp; u prisustvu materijala za stabilizaciju: kaolinita,&nbsp; bentonita i karboksimetil celuloze. Za &bdquo;zelenu&rdquo; sintezu nano Fe(0) kori&scaron;ćeno je li&scaron;će drveća: hrasta, duda i vi&scaron;nje.&nbsp; Karakterizacija&nbsp; dobijenih nanomaterijala izvr&scaron;ena je transmisionom i skenirajućom elektronskom mikroskopijom. Rezultati karakterizacije su pokazali da se tokom sinteze nano Fe(0) natrijum borhidridom i stabilizacije kaolinitom, bentonitom i karboksimetil celulozom, formiraju nano čestice Fe(0) veličine 20 do 90 nm, dok su veličine čestica nano Fe(0) sintetisanih &bdquo;zelenom&ldquo; metodom iznosile 10-30 nm i okarakterisane su kao nano čestice sfernog oblika, različitih veličina bez značajane aglomeracije.&nbsp; Primena nano&nbsp;Fe(0) na efikasnost&nbsp; uklanjanja metala iz vode ispitivana je pri različitim uslovima:&nbsp; uticaju doze nanomaterijala, početne koncentracije&nbsp; metala, pH vrednosti rastvora i kontaktnog vremena.&nbsp; Dobijeni rezultati prilikom ispitivanja uticaja&nbsp; doze nanomaterijala&nbsp; na efikasnosti uklanjanja odabranih metala iz vode primenom stabilisanih i &bdquo;zelenih&ldquo; nanomaterijala&nbsp; pokazali&nbsp; su&nbsp; da se povećanjem doze nanomaterijala&nbsp; povećava efikasnost uklanjanja.&nbsp; Prilikom primene stabilisanih nanomaterijala, koncentracije 14.00 gFe(0)/l,&nbsp; postignute&nbsp; su visoke efikasnosti uklanjanja, već pri dozama od&nbsp; 2 ml, dok je efikasnost uklanjanja primenom&nbsp; &bdquo;zelenih&ldquo; nanomaterijala koncentracije 1,395 gFe(0)/l bila niža. Prilikom ispitivanja uticaja pH vrednosti na uklanjanje metala iz vode primenom ispitivanih nanomaterijala, određeni &nbsp;su optimalni opsezi pH vrednosti pri kojima se postiže najveća adsorpcija metala&nbsp; na ispitivanim nanomaterijalima.&nbsp; Veza između metala&nbsp; i&nbsp; ispitivanih nanomaterijala obja&scaron;njena je modelovanjem Langmuir-ove i Freunlich-ove&nbsp; adsorpcione izoterme. Veće adsorpcione kapacitete prilikom adsorpcije svih ispitivanih metala pokazali su nanomaterijali produkovani &bdquo;zelenom&ldquo; sintezom u odnosu na stabilisane nanomaterijale, &scaron;to je povezano sa veličinom čestica, tj. manje nanočestice nanomaterijala produkovanih &bdquo;zelenom&rdquo; sintezom imaju veću&nbsp; specifičnu povr&scaron;inu i samim tim mogu&nbsp; ponuditi&nbsp; vi&scaron;e reaktivnih mesta, veću reaktivnost i bolju disperziju. Ispitivanje kinetike adsorcije&nbsp; Cr(VI), Cd(II), Cu(II), Ni(II), Pb(II) i As(III) na ispitivanim stabilisanim i &bdquo;zelenom&ldquo; sintezom produkovanim nanomaterijalima pokazalo je veoma brzu reakciju adsorpcije metala na ispitivanim&nbsp;nanomaterijalima i&nbsp; bolje slaganje eksperimentalno dobijenih podataka sa pseudo-drugim kinetičkim modelom.&nbsp; Rezultati dobijeni u ovom&nbsp; istraživanju omogućiće procenu&nbsp; primene nano Fe(0) za uklanjanje metala iz vode, posebno adsorpciju metala iz vode kao i odabir najefikasnijeg i najekonomičnijeg adsorbensa za uklanjanje različitih metala iz vode.</p> / <p>This work is concerned with exploring the possibility&nbsp; of&nbsp; application of&nbsp; stabilized nano Fe(0)&nbsp; and nano Fe (0) produced by &ldquo;green&rdquo; synthesis&nbsp; in the&nbsp; removal&nbsp; of Cr(VI), Cd(II), Cu(II), Ni(II), Pb(II)&nbsp; and&nbsp; As(III)&nbsp; from&nbsp; the&nbsp; water.&nbsp; Synthesis of nano Fe(0) for the stabilization is carried out according to conventional method of iron reduction with sodium borohydride in the presence of a material for stabilization: kaolinite, bentonite and carboxymethyl cellulose. Leaves of oak, mulberry and cherry trees used for&nbsp; &ldquo;green&rdquo;&nbsp; synthesis of nano Fe(0). Characterization of nanomaterials&nbsp; was performed by transmission and scanning electron microscopy.&nbsp; The&nbsp; characterization&nbsp; results&nbsp; have shown that during the synthesis and stabilization of nano Fe (0) process formed nanoparticles with size from 20 to 90 nm, while the nano Fe (0) particles synthesized by &quot;green&quot; method were within the&nbsp; size of&nbsp; 10-30 nm and characterized as spherical nanoparticles with&nbsp; various sizes without significant agglomeration.&nbsp; Application of nano Fe (0) on the&nbsp; removal&nbsp; efficiency of&nbsp; metals from water was studied under different conditions: the influence of&nbsp; nanomaterials&nbsp; dose, the initial metal concentrations, pH value of the solution&nbsp; and the contact time. The results obtained during the examination of the impact of nanomaterial&nbsp; dose&nbsp; on the&nbsp; removal&nbsp; efficiency&nbsp; of selected metals from water&nbsp; have shown that increasing&nbsp; of nanomaterial&nbsp; dose increases removal efficiency. High removal efficiency is achieved when used&nbsp; 2 ml of stabilized nanomaterials, concentration of 14.00 gFe(0)/L, while when &quot;green&quot; nanomaterials,&nbsp; concentration&nbsp; of&nbsp; 1,395&nbsp; gFe(0)/L,&nbsp; were&nbsp; used&nbsp; the removal efficiency&nbsp; was&nbsp; lower.&nbsp; The optimal ranges of pH values&nbsp; at which&nbsp; the tested&nbsp; nanomaterials&nbsp; reach the maximum adsorption of metals&nbsp; were obtained, during the examination of&nbsp; the influence of pH value on removal of metals from water by using the tested nanomaterials&nbsp; The&nbsp; relation&nbsp; between&nbsp; the metals&nbsp; and tested&nbsp;&nbsp; nanomaterials is explained by modeling&nbsp; of&nbsp; Langmuir&#39;s and Freunlich&#39;s adsorption isotherm.&nbsp; Nanomaterials&nbsp; produced&nbsp; by&nbsp; &quot;green&quot; synthesis&nbsp; showed higher&nbsp; adsorption capacity&nbsp; than&nbsp; stabilized&nbsp; nanomaterials, which is related&nbsp; with particle size, i.e. the&nbsp; nanoparticles&nbsp; produced by&nbsp; &quot;green&quot; synthesis&nbsp; have&nbsp; less particles, higher specific surface area and therefore can offer more reactive sites, greater reactivity and better dispersion. Kinetics&nbsp; tests&nbsp; showed a very fast adsorption of metal&nbsp; on&nbsp; the tested nanomaterials and better agreement with the experimental data to&nbsp; second&nbsp; pseudo-kinetic model.&nbsp; The results obtained in this study will enable the assessment of the application of nano&nbsp; Fe (0) for the removal of metals from water, especially for the adsorption of metals from water as well as the selection of the most&nbsp; efficient and most economical of the adsorbent for the removal of various metals from water.</p>

<p>Испитиван је утицај повећаних концентрација тешких метала, кадмијума, никла и<br />олова, на метаболизам и биопродукцију различитих генотипова (фамилија)<br />багрема <em>(Robinia pseudoacacia</em> L. 1753) у циљу дефинисања њиховог физиолошког и биохемијског одговора на различити степен загађења. Биолошки ефекат тешких метала испитиван је на биљкама гајеним на воденим хранљивим растворима и у земљишним културама. Истраживања су обухватила одређивања степена биопродукције (свежа маса корена, изданака и листова; висина биљака; укупна лисна површина), интензитет размене гасова (фотосинтеза и транспирација), садржаја фотосинтетичких пигмената (каротеноиди, хлорофил а и б), садржаја макроелемената у биљном ткиву (N, P и К) и акумулираних тешких метала, биохемијске физиолошке параметре (активност ензима нитрат-редуктазе, каталазе, аскорбат-пероксидазе, гвајакол-пероксидазе, интензитет липидне пероксидације (садржај MDA), садржај пролина) у ткивима коренова, изданака и листова.</p><p>Токсични ефекти примењених метала су зависили од испитиване фамилије багрема (генотипа) и врсте метала, а испољили су се у редукцији интензитета фотосинтезе и транспирације, као и у променама активности ензима укључених у антиоксидативне механизме заштите. Изразитити симптоми токсичности били су евидентни код биљака гајених методом водених култура, где је присуство метала у раствору довело до значајних поремећаја водног биланса у виду смањенетранспирације и проводљивости стома. Регистровано је такође&nbsp; сигнификантно смањење интензитета фотосинтезе биљака гајених на третману никлом. Активност ензима укључених у антиоксидативне механизме заштите показала се као поуздан индикатор стреса изазваног тешким металима. Хидропоним тестовима утврђен потенцијал испитиваних фамилија багрема за фитоекстракцију метала класификује их у категорију хиперакумулатора. Поред тога, значајна акумулација тешких метала у корену биљака указује на велики потенцијал ових фамилија у процесу фитостабилизације полутаната у земљишту. Поред наведеног, третмани са EDTA су указали на велики значај овог синтетског хелатора приликом фитоекстракције никла и кадмијума у земљиштима слабо базне реакције и ниске биодоступности метала.</p> / <p>Ispitivan je uticaj povećanih koncentracija teških metala, kadmijuma, nikla i<br />olova, na metabolizam i bioprodukciju različitih genotipova (familija)<br />bagrema <em>(Robinia pseudoacacia</em> L. 1753) u cilju definisanja njihovog fiziološkog i biohemijskog odgovora na različiti stepen zagađenja. Biološki efekat teških metala ispitivan je na biljkama gajenim na vodenim hranljivim rastvorima i u zemljišnim kulturama. Istraživanja su obuhvatila određivanja stepena bioprodukcije (sveža masa korena, izdanaka i listova; visina biljaka; ukupna lisna površina), intenzitet razmene gasova (fotosinteza i transpiracija), sadržaja fotosintetičkih pigmenata (karotenoidi, hlorofil a i b), sadržaja makroelemenata u biljnom tkivu (N, P i K) i akumuliranih teških metala, biohemijske fiziološke parametre (aktivnost enzima nitrat-reduktaze, katalaze, askorbat-peroksidaze, gvajakol-peroksidaze, intenzitet lipidne peroksidacije (sadržaj MDA), sadržaj prolina) u tkivima korenova, izdanaka i listova.</p><p>Toksični efekti primenjenih metala su zavisili od ispitivane familije bagrema (genotipa) i vrste metala, a ispoljili su se u redukciji intenziteta fotosinteze i transpiracije, kao i u promenama aktivnosti enzima uključenih u antioksidativne mehanizme zaštite. Izrazititi simptomi toksičnosti bili su evidentni kod biljaka gajenih metodom vodenih kultura, gde je prisustvo metala u rastvoru dovelo do značajnih poremećaja vodnog bilansa u vidu smanjenetranspiracije i provodljivosti stoma. Registrovano je takođe&nbsp; signifikantno smanjenje intenziteta fotosinteze biljaka gajenih na tretmanu niklom. Aktivnost enzima uključenih u antioksidativne mehanizme zaštite pokazala se kao pouzdan indikator stresa izazvanog teškim metalima. Hidroponim testovima utvrđen potencijal ispitivanih familija bagrema za fitoekstrakciju metala klasifikuje ih u kategoriju hiperakumulatora. Pored toga, značajna akumulacija teških metala u korenu biljaka ukazuje na veliki potencijal ovih familija u procesu fitostabilizacije polutanata u zemljištu. Pored navedenog, tretmani sa EDTA su ukazali na veliki značaj ovog sintetskog helatora prilikom fitoekstrakcije nikla i kadmijuma u zemljištima slabo bazne reakcije i niske biodostupnosti metala.</p> / <p>The influence of increased concentrations of heavy metals, cadmium, nickel and lead on the metabolism and bioproduction of different genotypes (half-siblings) of black locust (<em>Robinia pseudoacacia</em> L. 1753) was investigated in order to define their physiological and biochemical responses to different pollution levels. The biological effect of heavy metals was tested on plants grown in aquatic nutrient solutions and in soil cultures. Тhe investigations included determination of biological production degree (fresh weight of roots, stems and leaves, plant height, total leaf area), the rate of gas exchange (photosynthesis and transpiration), the photosynthetic pigments content (carotenoids, chlorophyll a and b), the contents of major macronutrients in plant tissue (N, P and K) and the accumulated heavy metals, physiological biochemical parameters (activity of the enzymes: nitrate reductase, catalase, ascorbate peroxidase, guaiacol peroxidase, lipid peroxidation (MDA content), the content of proline) in tissues of roots, stems and leaves. Toxic effects of applied treatments differed between tested plant genotypes and applied metal, resulting with depletion of the photosynthetic and transpiration rate, and further altering the activity of antioxidative enzymes. Major influence of applied metals were observed on plants grown in nutrient solution where the presence of heavy metals had caused water status disbalance, resulting with decrease in transpiration rate and stomatal conduction. Results related to the activity of enzymes involved in antioxidative protection indicated significance and relevance of these metabolic parametars in research of heavy metals stress in plants. Besides aforementioned , the potential forphytoextraction purposes was confirmed through hydroponic trials. Obtained results for heavy metal accumulation in plant tisuess have determined these families as heavy metal hyperaccumulators. Likewise, significant accumulation of metals in root tissues might be very promising for phytostabilization purposes. In addition, supplementation of EDTA have shown a great potential for phytoextraction of nickel and cadmium in soils with high pH and lower bioavailability of metals.</p>

<p>Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) је ендемит јужног дела Балканског полуострва. Веома је интересантна врста лишћара за изучавање секундарних популација на зеленим просторима Србије и производњу садног материјала за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре. Циљ истраживања је издвајање генотипова дивљег кестена из секундарних популација које су засноване на зеленим просторима Војводине у виду алејних засада, као појединачна стабла или групе. Критеријуми за вредновање генотипова као семенских објеката у хортикултури, обављени су на основу референце Стилиновић и Туцовић (1977). Биолошке одлике генотипова треба да усмере критеријуме за производњу квалитетног садног материјала дивљег кестена, адаптивност на услове урбане средине и стрес узрокован абиотским факторима. У селекционом периоду који је трајао од 2008. до 2010. године (Чукановић, 2010) евидентирано је и оцењено 50 генотипова на три локалитетa: Бачка Паланка, Нови Сад и Сремски Карловци. Сакупљено је семе, урађена је анализа лабораторијске и теренске клијавости и морфолошка карактеризација показатеља раста сејанаца. Истовремено је одређиван хемијски састав семена. У току трогодишњег периода (од 2011 до 2013. године), на основу резултата претходних истраживања, издвојено је 17 генотипова са најбољим биолошким, производним и лековитим особинама семена. На одабраним индивидуама праћене су фенолошке фазе - листање, цветање и плодоношења са међуфазама. Сакупљано је семе ради утврђивања морфолошких и хемијских карактеристика. Матична стабла се одликују разликама у физиолошкој зрелости, особинама фенотипа и употребне вредности семена за расадничку производњу. Праћено је генеративно умножавање генотипова и анализа показатеља раста half-sib потомства. Семе дивљег кестена је значајна сировина у фарамацеутској индустрији с обзиром да има лековита својства. Урађен је хемијски састав семена, са акцентом на садржај уља и структуру масних киселина, секундарне метаболите и тешке метале. Акумулација тешких метала у семену дивљег кестена присутна је у популацијама секундарног порекла, с обзиром да су матична стабла изложена утицају градске средине.Земљишта урбаних зелених простора (урбисол) изложена су загађењу што је разлог више да се испита утицај водорастворљивих соли и тешких метала на адаптивност генотипова. Фенолошким осматрањем листања, цветања и плодоношења у току трогодишњег периода забележене су значајне статистичке разлике између година испитивања и генотипова. Због дужег периода ниских температура у марту и априлу 2013. године, запажена је значајна разлика у почецима и трајању фенофаза и међуфаза. Осматране фенолошке појаве касниле су 2 до 3 недеље. Генотипови БДС1 и БДС2, у периоду трогодишњег осматрања, одликовали су се значајно ранијим наступањем фазе листања и цветања, док је код генотипова БП4, СК4 и СК7 забележено касније ступање обе фазе. Експериментална стабла, као издвојени семенски објекти за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре, редовно и обилно плодоносе. На основу морфолошких особина семена издвајају се генотипови П6 (са високим вредностима за дужину /29,83mm/, ширину /35,56 mm/ и дебљину /30,92 mm/) и П3 (са високом вредности за масу семена /17,63 g/). Чување семена за потребе расадничке производње обављено је у хладној комори при контролисаним условима на температури од 4 до 6&deg;С. Сетва је обављана у пролећном периоду (март-април). За семенски материјал 17 генотипова, за трогодишњи период, установљена је веома висока теренска клијавост која у просеку износи од 80,94% до 85,64%. Проценат преживљавања сејанаца, одређен при крају вегетационог периода и почетка нове вегетације, износи од 78,96 дo 82,98. Мерењем показатеља раста једногодишњих сејанаца установљене су просечне вредности за висину (12,26 cm), пречник у кореновом врату (10,04 mm), дужину корена (12,87 cm), масу стабла (3,62 g), масу корена (5,34 g) и број коренова I реда (26,49). Истиче се генотип БДС1 са високим вредностима за мерене показатеље (19,20 cm за висину, 17,51 cm за дужину корена, 4,40 g за масу стабла и 6,80 g за масу корена). Према показатељима раста двогодишњих сејанаца за висину издвојили су се генотипови БДС1 (30,20 cm), БДС2 (35,80 cm) и СК4 (35,68 cm). Највише вредности за пречник при основи стабла имали су генотипови БДС1 (19,20 mm) и БДС2 (19,33 mm). Просечна вредност за висину надземног дела генотипова трогодишњих биљака била је 81,45 cm, а за пречник при основи стабла 26,81 mm. У трећој години развоја сејанаца дивљег кестена in situ у расаднику на Римским Шанчевима, највише вредности за висину и пречник при основи стабла имали су генотипови ознака БДС1 (92,00 cm и 29,55 mm), БДС2 (90,80 cm и 31,27 mm) и СК4 (91,30 cm и 28,45 mm). Снага раста двогодишњих сејанаца издвојила је генотипове БДС1, БДС2 и СК4, који су имали изузетан пораст и треће године развоја у сејалишту. На двогодишњим и трогодишњим садницама генотипова БП4, БП5, БДС1, БДС2, П5, П6, СК1 и СК4 обављено је калемљење хибрида црвеног кестена (Aesculus &times; carnea Hayne.). Испољена је компатибилност подлога са племкама, а просечан пријем калемова био је 82,36%. Примењена метода енглеског спајања показала је добре резултате као вегетативна метода за производњу садног материјала хибрида црвеног кестена.</p><p>Из екстракта семена генотипова дивљег кестена изоловано је и детерминисано 16 масних киселина. Утврђен је висок удео незасићених масних киселина, а као доминантна издваја се олеинска. Највиши садржај установљен је у семену генотипа БДС1 (59,10%). Генотипови П5 и СК1 одликују се највишим вредностима кверцетина (0,538 &mu;g/g, односно 0,806 &mu;g/g), кемферола (0,227&mu;g/g и 0,429 &mu;g/g), а генотип П5 и<br />рутина(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p> / <p>Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) je endemit južnog dela Balkanskog poluostrva. Veoma je interesantna vrsta lišćara za izučavanje sekundarnih populacija na zelenim prostorima Srbije i proizvodnju sadnog materijala za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Cilj istraživanja je izdvajanje genotipova divljeg kestena iz sekundarnih populacija koje su zasnovane na zelenim prostorima Vojvodine u vidu alejnih zasada, kao pojedinačna stabla ili grupe. Kriterijumi za vrednovanje genotipova kao semenskih objekata u hortikulturi, obavljeni su na osnovu reference Stilinović i Tucović (1977). Biološke odlike genotipova treba da usmere kriterijume za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala divljeg kestena, adaptivnost na uslove urbane sredine i stres uzrokovan abiotskim faktorima. U selekcionom periodu koji je trajao od 2008. do 2010. godine (Čukanović, 2010) evidentirano je i ocenjeno 50 genotipova na tri lokaliteta: Bačka Palanka, Novi Sad i Sremski Karlovci. Sakupljeno je seme, urađena je analiza laboratorijske i terenske klijavosti i morfološka karakterizacija pokazatelja rasta sejanaca. Istovremeno je određivan hemijski sastav semena. U toku trogodišnjeg perioda (od 2011 do 2013. godine), na osnovu rezultata prethodnih istraživanja, izdvojeno je 17 genotipova sa najboljim biološkim, proizvodnim i lekovitim osobinama semena. Na odabranim individuama praćene su fenološke faze - listanje, cvetanje i plodonošenja sa međufazama. Sakupljano je seme radi utvrđivanja morfoloških i hemijskih karakteristika. Matična stabla se odlikuju razlikama u fiziološkoj zrelosti, osobinama fenotipa i upotrebne vrednosti semena za rasadničku proizvodnju. Praćeno je generativno umnožavanje genotipova i analiza pokazatelja rasta half-sib potomstva. Seme divljeg kestena je značajna sirovina u faramaceutskoj industriji s obzirom da ima lekovita svojstva. Urađen je hemijski sastav semena, sa akcentom na sadržaj ulja i strukturu masnih kiselina, sekundarne metabolite i teške metale. Akumulacija teških metala u semenu divljeg kestena prisutna je u populacijama sekundarnog porekla, s obzirom da su matična stabla izložena uticaju gradske sredine.Zemljišta urbanih zelenih prostora (urbisol) izložena su zagađenju što je razlog više da se ispita uticaj vodorastvorljivih soli i teških metala na adaptivnost genotipova. Fenološkim osmatranjem listanja, cvetanja i plodonošenja u toku trogodišnjeg perioda zabeležene su značajne statističke razlike između godina ispitivanja i genotipova. Zbog dužeg perioda niskih temperatura u martu i aprilu 2013. godine, zapažena je značajna razlika u počecima i trajanju fenofaza i međufaza. Osmatrane fenološke pojave kasnile su 2 do 3 nedelje. Genotipovi BDS1 i BDS2, u periodu trogodišnjeg osmatranja, odlikovali su se značajno ranijim nastupanjem faze listanja i cvetanja, dok je kod genotipova BP4, SK4 i SK7 zabeleženo kasnije stupanje obe faze. Eksperimentalna stabla, kao izdvojeni semenski objekti za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture, redovno i obilno plodonose. Na osnovu morfoloških osobina semena izdvajaju se genotipovi P6 (sa visokim vrednostima za dužinu /29,83mm/, širinu /35,56 mm/ i debljinu /30,92 mm/) i P3 (sa visokom vrednosti za masu semena /17,63 g/). Čuvanje semena za potrebe rasadničke proizvodnje obavljeno je u hladnoj komori pri kontrolisanim uslovima na temperaturi od 4 do 6&deg;S. Setva je obavljana u prolećnom periodu (mart-april). Za semenski materijal 17 genotipova, za trogodišnji period, ustanovljena je veoma visoka terenska klijavost koja u proseku iznosi od 80,94% do 85,64%. Procenat preživljavanja sejanaca, određen pri kraju vegetacionog perioda i početka nove vegetacije, iznosi od 78,96 do 82,98. Merenjem pokazatelja rasta jednogodišnjih sejanaca ustanovljene su prosečne vrednosti za visinu (12,26 cm), prečnik u korenovom vratu (10,04 mm), dužinu korena (12,87 cm), masu stabla (3,62 g), masu korena (5,34 g) i broj korenova I reda (26,49). Ističe se genotip BDS1 sa visokim vrednostima za merene pokazatelje (19,20 cm za visinu, 17,51 cm za dužinu korena, 4,40 g za masu stabla i 6,80 g za masu korena). Prema pokazateljima rasta dvogodišnjih sejanaca za visinu izdvojili su se genotipovi BDS1 (30,20 cm), BDS2 (35,80 cm) i SK4 (35,68 cm). Najviše vrednosti za prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi BDS1 (19,20 mm) i BDS2 (19,33 mm). Prosečna vrednost za visinu nadzemnog dela genotipova trogodišnjih biljaka bila je 81,45 cm, a za prečnik pri osnovi stabla 26,81 mm. U trećoj godini razvoja sejanaca divljeg kestena in situ u rasadniku na Rimskim Šančevima, najviše vrednosti za visinu i prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi oznaka BDS1 (92,00 cm i 29,55 mm), BDS2 (90,80 cm i 31,27 mm) i SK4 (91,30 cm i 28,45 mm). Snaga rasta dvogodišnjih sejanaca izdvojila je genotipove BDS1, BDS2 i SK4, koji su imali izuzetan porast i treće godine razvoja u sejalištu. Na dvogodišnjim i trogodišnjim sadnicama genotipova BP4, BP5, BDS1, BDS2, P5, P6, SK1 i SK4 obavljeno je kalemljenje hibrida crvenog kestena (Aesculus &times; carnea Hayne.). Ispoljena je kompatibilnost podloga sa plemkama, a prosečan prijem kalemova bio je 82,36%. Primenjena metoda engleskog spajanja pokazala je dobre rezultate kao vegetativna metoda za proizvodnju sadnog materijala hibrida crvenog kestena.</p><p>Iz ekstrakta semena genotipova divljeg kestena izolovano je i determinisano 16 masnih kiselina. Utvrđen je visok udeo nezasićenih masnih kiselina, a kao dominantna izdvaja se oleinska. Najviši sadržaj ustanovljen je u semenu genotipa BDS1 (59,10%). Genotipovi P5 i SK1 odlikuju se najvišim vrednostima kvercetina (0,538 &mu;g/g, odnosno 0,806 &mu;g/g), kemferola (0,227&mu;g/g i 0,429 &mu;g/g), a genotip P5 i<br />rutina(25,784&mu;g/g). Escin je prisutan u semenu svih ispitivanih genotipova, sa najvišim prosečnim sadržajem u semenu genotipova BP2 i P5 (4,04%). U uzorku semena, od teških metala zabeležen je visok prosečni sadržaj cinka (10,11 &mu;/g) i bakra (9,23 &mu;/g). Izdvaja se genotip P5 sa najvišim prosečnim sadržajem aluminijuma (2,88 &mu;/g) i hroma (0,1 &mu;/g) u semenu, dok su najviše vrednosti bakra (13,0 &mu;/g), gvožđa (13,2 &mu;/g), mangana (3,2 &mu;/g), nikla (0,8 &mu;/g) i cinka (18,1 &mu;/g) zabeležene u semenu genotipa P1. U uzorcima zemljišta duž saobraćajnice Bulevar Jaše Tomića u Novom Sadu, u drvoredu divljeg kestena, utvrđen je sadržaj vodorastvorljivih soli i teških metala. Prosečne vrednosti sadržaja soli u uzorcima sondiranim u aprilu iznose 0,10% na dubini od 0 do 30 cm, odnosno 0,11% na dubini od 30 do 60 cm, što je ispod determinisane gornje granice. Uzorci sondirani u avgustu 2012. godine imali su viši sadržaj od dozvoljenog (0,24% na dubini od 0 do 30 cm i 0,27% na dubini od 30 do 60 cm), što je posledica ascendentnog kretanja soli usled suše. Kao posledica visokog sadržaja soli javlja se lisna hloroza, nekroza, ponovljeno cvetanje i smanjena vitalnost stabala. Analiza teških metala (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb i Cr), iz uzoraka zemljišta, pokazala je njihovo prisustvo u lakopristupačnom i ukupnom obliku, ali ne iznad dozvoljenih graničnih vrednosti za ekološke uslove Novog Sada. Upoznavanje biološkog i proizvodnog potencijala divljeg kestena predstavlja važnu polaznu osnovu za unapređenje rasadničke proizvodnje i primene divljeg kestena za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekutre.</p> / <p>(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p>

<p>U okviru ove doktorske disertacije ispitan je hemijski sastav i biolo&scaron;ke aktivnosti metanolnih i vodenih ekstrakata odabranih samoniklih vrsta tribusa Urticeae, rod&nbsp; Urtica:&nbsp; U. <em>dioica</em>&nbsp; subsp.&nbsp; <em>dioica</em>&nbsp; var.&nbsp;<em> pubescens</em>, U.<em>&nbsp; dioica&nbsp;</em> subsp.&nbsp; <em>dioica&nbsp; </em>var.&nbsp; <em>dioica</em>&nbsp; i&nbsp; U. <em>kioviensis</em>&nbsp; i tribusa Parietarieae, rod&nbsp; Parietaria:<em>&nbsp; P. officinalis</em>,&nbsp; <em>P.</em><br /><em>lusitanica</em> L. subsp<em>. lusitanica</em>,<em> P. judaica</em> L. subsp. <em>judaica</em> i<em> P. serbica</em>. Cilj rada bio je da se odredi sadrţaj biolo&scaron;ki aktivnih jedinjenja u ovim, do sada veoma malo ispitanim vrstama famijije Urticaceae, i utvrdi njihov potencijal primene kao pomoćnih lekovitih sredstava i dodataka ishrani.<br />Hemijski sastav ekstrakata ispitivanih vrsta određen je primenom: tečnohromatografskih tehnika (LC-DAD-MS i LC-MS-MS) za kvalitativnu analizu metanolnih ekstrakata, dok je za kvantitativnu analizu odabranih fenolnih jedinjenja primenjena LC-MS-MS tehnika. Spektrofotometrijskim metodama je određen sadržaj<br />ukupnih fenolnih komponenti i flavonoida. Ispitivanja biolo&scaron;kih aktivnosti ekstrakata obuhvatila su: određivanje antioksidantne i antiinflamatorne aktivnosti kao i sposobnost ekstrakata da inhibiraju acetilholinesterazu.&nbsp; Određen je uticaj odabranih metanolnih ekstrakata na imuni odgovor i proliferaciju intestinalnih ćelijskih linija pacova (IEC18) i ĉoveka (Caco2).<br />Dobijeni rezultati ukazuju da odabrane vrste tribusa Urticeae i Parietarieae, odnosno rodova&nbsp; Urtica&nbsp; i Parietaria&nbsp; predstavljaju bogate izvore biolo&scaron;ki aktivnih jedinjenja koja ispoljavaju raznovrsne biolo&scaron;ke aktivnosti. Sa hemotaksonomskog aspekta izdvajaju se sledeća jedinjenja kao potencijalni taksonomski markeri: vi&scaron;i sadržaj 5-O-kafeoilhinske kiseline u ekstraktima herbi vrsta roda&nbsp; Urtica, i visok sadrţaj<br />epikatehina u ekstraktima korena vrsta roda&nbsp; Parietaria. Ekstrakt herbe vrste&nbsp; U. kioviensis&nbsp; se od ostalih izdvaja po tome &scaron;to ne sadrži rutin a sadrži&nbsp; C-glikozide, u najvećoj meri viteksin. Od svih ispitivanih ekstrakata, ekstrakti korena&nbsp; Parietaria&nbsp; vrsta su ispoljili najbolji antioksidantni potencijal u većini izvr&scaron;enih testova. Najsnažniji antiinflamatorni potencijal je ispoljio ekstrakt korena vrste&nbsp; P. officinalis&nbsp; a prate ga ekstrakti korena vrsta roda&nbsp; Urtica.&nbsp; Veoma dobar antiinflamatorni potencijal su ispoljili infuzi herbi vrste U.<em> dioica</em>&nbsp; (čajevi od koprive). Svi ispitani metanolni ekstrakti su ispoljili odličnu inhibiciju enzima acetilholinesteraze a kao najbolji se izdvajaju ekstrakti korena&nbsp; Parietaria&nbsp; vrsta i vrste&nbsp; U.<em> kioviensis</em>. Povećanu sekreciju citokina rat MCP1 i GRO&alpha;&nbsp; izazivaju ekstrakti korena vrsta&nbsp; P. officinalis&nbsp; i&nbsp; P. judaica&nbsp; u<br />bazalnim uslovima i uslovima LPS-stimulisane inlamacije, dok ekstrakti vrste&nbsp; U. dioica&nbsp; povećavaju bazalnu a smanjuju LPS-stimulisanu sekreciju. Stimulaciju sekrecije ova dva citokina, ispitivani ekstrakti vr&scaron;e interakcijom sa adapternim proteinom MyD88 (ali ne intereaguju sa TLR4 receptorom) i NF -&kappa;B signalnim<br />putem. Ekstrakt korena vrste&nbsp; P. <em>officinalis</em>&nbsp; povećava LPS-om indukovanu ekspresiju enzima COX-2 u IEC18 ćelijama, dok je ekstrakt korena vrste&nbsp; U.<em> dioica</em>&nbsp; smanjuje. Efekat epitelizacije ili zarastanja rane na monosloju IEC18 ćelija ispoljavaju ekstrakti herbe i korena vrste&nbsp; P. <em>officinalis</em>. Ispitivani ekstrakti ne menjaju značajno seksreciju citokina hMCP1 i IL-8 u Caco2 ćelijama niti ispoljavaju značajan uticaj na &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; njihovu proliferaciju.</p> / <p>Within this doctoral thesis the chemical composition and biological activity of methanol and aqueous extracts of the selected plant species belonging to the Urticeae and Parietarieae tribe, more specifically to the&nbsp; Urtica&nbsp; and&nbsp; Parietaria&nbsp; genuses was evaluated (Urtica:&nbsp; U.<em> dioica</em>&nbsp; subsp.<em> dioica</em>&nbsp; var.&nbsp; <em>pubescens</em>,&nbsp; U.&nbsp; <em>dioica</em>&nbsp; subsp.&nbsp;<em> dioica</em>&nbsp; var.&nbsp; <em>dioica</em>&nbsp; and&nbsp; U.<em> kioviensis</em>;&nbsp; Parietaria:&nbsp; P<em>. officinalis</em>,&nbsp; P.<em> lusitanica</em>&nbsp; subsp.&nbsp; <em>lusitanica,</em>&nbsp; P. <em>judaica&nbsp;</em> subsp.<em>&nbsp; judaica&nbsp;</em> and<em>&nbsp; P. serbica</em>). The principal aim was to determine the content of biologically active&nbsp; compounds in this, poorly<br />examined species of the Urticaceae family, and determine their potential as additional remedy and dietary supplements.<br />Qualitative analysis of methanol extracts was performed by LC-DAD-MS i LC-MS/MS analysis, and LC-MS/MS for quantitative analysis of selected phenolic compounds. Total phenolics and flavonoids were determined spectrophotometrically. In order to assess the biological potential, the antioxidant and anti-inflammatory activities of the extracts were studied as well as&nbsp; their ability to inhibit acetylcholinesterase. The immuno-modulatory effects of the selected methanol extract on the immune response and proliferation of intestinal epithelial cells (IEC18 and Caco2)<br />was determined.<br />The obtained results suggest that the examined species of the Urticeae and Parietarieae tribe (genuses&nbsp; Urtica&nbsp; and&nbsp; Parietaria) are abundant with the biologically active compounds that express a broad spectrum of biological activities. As a potential chemotaxonomic markers stand out the following&nbsp; compounds: 5-O-caffeoilquinic acid (highly abundant in the herb extracts of the&nbsp; Urtica&nbsp; spp.) and epicatechin (highly abundant in the root extracts of the&nbsp; Parietaria&nbsp; spp.).&nbsp; U.<br />kioviensis&nbsp; herb extracts differs from the rest by high content of vitexin and total lack of rutin. The best antioxidant potential have exhibited the root extracts of the&nbsp; Parietaria&nbsp; species. The strongest anti-inflammatory potential had the root extract of the&nbsp; P. officinalis, followed by root extracts of the&nbsp; Urtica&nbsp; spp. Excellent anti-inflammatory activity have exhibited the aqueous&nbsp; extracts of&nbsp; U.<em> dioica</em>&nbsp; herbs&nbsp; &ndash;&nbsp; stinging nettle teas. All tested methanol extracts have inhibited enzyme acetylcholinesterase, the best inhibitors being root extracts of&nbsp; U.<em> kioviensis&nbsp;</em> and Parietaria&nbsp; species. Root extracts of&nbsp; P<em>. officinalis</em>&nbsp; and&nbsp; P.<em> judaica</em>&nbsp; have increased the basal and LPS-stimulated secretion of rat MCP1 and GRO&alpha;, while&nbsp; U. <em>dioica&nbsp;</em> extracts increased the basal but decreased the LPS-stimulated secretion. The examined extracts interact with the MyD88 (but not the TLR4) and NF-&kappa;B signaling pathway. The root extract of&nbsp; P<em>. officinalis&nbsp; </em>increase LPS-stimulated expression of COX-2 in IEC18 cells, while the root extract of&nbsp; U<em>. dioica</em>&nbsp; decreases it.<br />The herb and root extract of P. <em>officinalis</em>&nbsp; exhibit the wound healing effect. Investigated extracts do not significantly alter the secretion of hMCP1 and IL-8 in Caco2 cells and exhibit no significant effect to their proliferation.</p> / null

The subject of the diploma thesis is the design of a free-standing veterinary clinic building in Nová Paka, in the form of project documentation for the construction. The building of the veterinary clinic consists of 3 rectangles forming a Z-shape, where the entrance to the building of the veterinary clinic, its operational and administrative part is located in the eastern part. In the western rectangle there is a separate and operationally separate entrance to the apartment unit, which is located on the second floor. The entrance to the veterinary clinic building and the housing unit is barrier-free. The building will be located in a slightly sloping terrain (3.49%). The main facade of the building with the entrance to the building is oriented to the southwest. The separate entrance to the apartment unit is from the northeast side. The perimeter masonry consists of the Porotherm system with the ETICS contact thermal insulation system in a thickness of 300 mm and 200 mm ETICS masonry. The internal load-bearing masonry also consists of a Porotoherm masonry system in a thickness of 250 mm. Internal non-load-bearing masonry consisting of the Porotherm system in thicknesses of 115 and 140 mm. The ceiling structure consists of a reinforced concrete slab th. 200 mm. Above the veterinary clinic, the roof area forming the terrace of the housing unit is considered, divided into two parts 1) with a vegetation layer and 2) with a tread layer of concrete paving on the targets. The main waterproofing layer of the flat roof consists of strips of SBS modified asphalt. Above the 2nd floor, a sloping hip roof made of glued wooden trusses is considered, and a sheet metal roofing is considered as the roof covering of the truss roof. The windows are designed with insulating triple glazing. The attic on the flat roof is equipped with an aluminum railing with a vertical bar infill. The building is heated by a gas condensing boiler, the building is also designed forced ventilation