No description available.

<p>Istraživanja u ovom radu su obuhvatila primenu koncepta analize značaja pritisaka i&nbsp;<br />uticaja i metoda za identifikaciju i klasifikaciju&nbsp; izvora pritisaka; karakterizaciju i analizu&nbsp;pritisaka; procenu statusa vodnih tela i procenu uticaja/rizika da se ne dostigne njihov&nbsp;dobar ekolo&scaron;ki status/potencijal. Ukupan broj registrovanih zagađivača na teritoriji AP&nbsp;Vojvodine iznosi 185, trenutno radi njih 130. Najvi&scaron;e zagađivača svoje otpadne vode&nbsp;<br />ispu&scaron;ta u Tisu, DTD Vrbas-Bezdan i Begej, koji su recipijenti 61% od ukupne količine&nbsp;<br />otpadnih voda. Skoro 70% od ukupnog broja zagađivača pripada sektoru prerađivačke&nbsp;<br />industrije, a među njima je najzastupljenija proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića.&nbsp;Prosečna dnevna količina ispu&scaron;tenih otpadnih voda iznosi oko 140.000 m³/dan. &nbsp;Ukupno&nbsp;organsko zagađenje koje se emituje u vodotoke na području AP Vojvodine, a &nbsp;potiče &nbsp;od&nbsp;otpadnih voda iznosi 33 tHPK/dan i 15 tBPK/dan. Polovina zagađivača svoje otpadne vode&nbsp;ispu&scaron;taju bez ikakvog tretmana, četvrtina njih poseduje primarni tretman preči&scaron;ćavanja,&nbsp;dok tercijarni tretman primenjuje svega 3% zagađivača. Veoma je mali broj zagađivača kod&nbsp;kojih su emitovane konecentracije usklađene sa propisanim graničnim vrednostima&nbsp;emisije, za nutrijente je to oko 50%, dok je za organske materije samo četvrtina &nbsp;od&nbsp;ukupnog broja zagađivača. Od 37 vodotoka, samo tri se klasifikuju u klasu 2, &scaron;to odgovara&nbsp;dobrom kvalitetu voda. Kvalitet najvećeg broja vodotoka odgovara &nbsp; slabom ili lo&scaron;em&nbsp;statusu/potencijalu (tj. klasama 4 ili 5). Najveća odstupanja od dobrog statusa/ potencijala&nbsp;su u sadržaju nutrijenata i parametara kiseoničnog&nbsp; režima. Rezultati &nbsp;su pokazali da su&nbsp;polutanti visokog rizika najče&scaron;će nutrijenti i parametri kiseoničnog režima, &scaron;to&nbsp;najverovatnije predstavlja negativan uticaj ispu&scaron;tanja otpadnih voda. Ukupno &nbsp;opterećenje&nbsp;zagađujućih materija a time i broj vodotoka na kojima je prema&scaron;eno ciljano opterećenje&nbsp;znatno raste sa porastom emitovanog opterećenja iz&nbsp; koncentrisanih izvora, ali i &nbsp;sa&nbsp;smanjivanjem protoka vode u vodotocima. Najveći broj vodotoka (20) na kojima je&nbsp;prema&scaron;eno ciljano opterećenje je u slučaju HPK i fosfora. U slučaju postizanja graničnih&nbsp;vrednosti emisije kod svakog zagađivača, broj vodotoka na kojima je prema&scaron;eno ciljano&nbsp;opterećenje se smanjuje za 15-50%, zavisno od parametara, pri čemu broj vodotoka na&nbsp;kojima je prema&scaron;eno ciljano opterećenje ne zavisi od veličine emitovanog opterećenja nego&nbsp;samo od protoka vode u kanalima.</p> / <p>Research in this study included the concept of pressure and influence&nbsp;significance analysis as well as the methods for identification and classification of the&nbsp;pressure sources: characterisation and analysis of&nbsp; pressures; assessment of the water&nbsp;bodies&rsquo; status and assessment of impacts/risks thattheir good ecological status/potential&nbsp;is not achieved. Total number of registered polluters in Vojvodina is 185, 130 of them&nbsp;currently working. Most polluters discharge their waste water into the Tisa River, DTD&nbsp;Vrbas-Bezdan and Begej River, who are the recipients of 61% of the total volume of&nbsp;wastewater. Almost 70% of the total number of contaminants belongs to the processing&nbsp;industry, and among them the most common is food and beverage production. The average&nbsp;daily amount of discharged wastewater is approximately 140 000 m³/day. Total organic&nbsp;pollution emitted into the watercourses in the areaof AP Vojvodina originates from the&nbsp;waste water is 33 tCOD/day and 15 tBOD/day. Half of the polluters discharge their waste&nbsp;water without any treatment; a quarter of them haveprimary wastewater treatment, while&nbsp;tertiary treatment is applied by only 3% of polluters. A very small number of polluters&nbsp;have their emitted pollutant concentration compatible with the prescribed emission limit&nbsp;values: for nutrients it is about 50%, while for the organic matter, it is only a quarter of the&nbsp;total number of polluters. From 37 watercourses, only three are classified as class 2, which&nbsp;corresponds to good quality water. Quality of the greatest number of watercourses&nbsp;corresponds to poor or bad status/potential (ie. classes 4 or 5). The biggest deviation from&nbsp;good status/potential is due to nutrients content and oxygen regime parameters. Results&nbsp;showed that high-risk pollutants are commonly nutrients and oxygen regime parameters,&nbsp;which probably represents the negative impact of waste water discharges. The total load of&nbsp;pollutants, and therefore the number of watercourses where the target load it exceeded, &nbsp;significantly increases with the increase of emitted loads from the point sources, but also&nbsp;with the reduction of water flow in rivers. The largest number of watercourses (20) in&nbsp;which the target load is exceeded, is due to COD and phosphorus. In the case of achieving&nbsp;the emission limit values for each polluter, the number of watercourses in which the&nbsp;targeted load is exceeded would be reduced by 15-50%, depending on the parameters,&nbsp;whereby the number of watercourses in which the targeted load it exceeded is not&nbsp;dependent on the load emitted but just on the waterflow in the channels.&nbsp;</p>

<p>Потражња за ксантаном, од момента његовог открића шездесетих година двадесетог века, константно се повећава због његове широке употребне вредности у различитим гранама индустрије, а процењује се да ће тржишна вредност овог значајног биополимера у 2020. години износити 987,7 милиона америчких долара. Биотехнолошка производња ксантана,&nbsp; микробиолошког секундарног метаболита, је каракте-ристична по неспецифичности угљенохидратног супстрата, минималним потребама за нутријенатима и огромним захтевима за процесном водом. Стандарди квалитета процесне воде су специфични и условљени примењеним биокатализаторима. Како квалитет ове воде одговара квалитету воде за пиће, ограниченост водних ресурса и трошкови припреме воде захтеваног квалитета намећу потребу за проналажењем алтернативних супстрата. Све наведено указује да се за биосинтезу овог тржишно вредног биопроизвода могу употребити отпадне воде које генерише индустрија вина. С обзиром да је производња ксантана веома захтевна и у погледу регулације процесних параметара одговорних за растворљивост кисеоника велики напори непрестано се улажу у унапређење овог сегмента биопроцеса.</p><p>Основни циљ ове докторске дисертације је оптимизација производње ксантана у лабораторијском биореактору одговарајућих геометријских односа запремине 7 l, метаболичком активношћу референтног соја Xanthomonas campestris ATCC 13951 на култивационом медијуму оптималне формулације чија су основа отпадне воде винарија, у погледу процесних параметара значајних за садржај раствореног кисеоника.</p><p>У оквиру истраживања која су обухваћена овом докторском дисертацијом оптимизација вредности процесних параметара значајних за садржај раствореног кисеоника изведена је применом методе жељене функције у комбинацији са дефинисаним математичким моделима. Као услови задати су максимална продукција ксантана којег карактерише максимална молекулска маса, али и максималан вискозитет раствора. Дефинисане оптималне вредности испитиваних фактора, при којима жељена функција има највећу вредност (0,969), су температура од 29,33&deg;C, интензитет аерације од 1,95 l/l/min и брзина мешања од 475,54 o/min, док су моделом предвиђене вредности показатеља тока, као и показатеља успешности биосинтезе ксантана следеће: садржај биомасе од 137,34&bull;108 cfu/ml, садржај раствореног кисеоника од 10,15%, садржај шећера од 2,84 g/l, садржај укупног азота од 137,56 mg/l, садржај асимилабилног азота од 4,78 mg/l, садржај укупног фосфора од 5,18 mg/l, вискозитет култивационе течности од 237,92 mPa&bull;s, садржај ксантана од 24,18 g/l, молекулска маса ксантана од 7,73&bull;105 g/mol и вискозитет раствора ксантана од 60,48 mPa&bull;s.&nbsp; На основу резултата оптимизације изведена је производна фаза биопроцеса на температури од 29&deg;C, при интензитету аерације од 2 l/l/min и брзини мешања од 475 o/min при чему је добијен садржај ксантана, одговарајућег квалитета, од<br />23,85 g/l и остварен степен конверзије извора угљеника у производ од 79,17%, док садржај раствореног кисеоника није опао испод критичне вредности.</p><p>Са технолошког аспекта, резултати ових истраживања представљају поуздан извор информација за увећање размера предложеног биопроцеса и пројектовање биореактора одговарајућих карактеристика.</p> / <p>Potražnja za ksantanom, od momenta njegovog otkrića šezdesetih godina dvadesetog veka, konstantno se povećava zbog njegove široke upotrebne vrednosti u različitim granama industrije, a procenjuje se da će tržišna vrednost ovog značajnog biopolimera u 2020. godini iznositi 987,7 miliona američkih dolara. Biotehnološka proizvodnja ksantana,&nbsp; mikrobiološkog sekundarnog metabolita, je karakte-ristična po nespecifičnosti ugljenohidratnog supstrata, minimalnim potrebama za nutrijenatima i ogromnim zahtevima za procesnom vodom. Standardi kvaliteta procesne vode su specifični i uslovljeni primenjenim biokatalizatorima. Kako kvalitet ove vode odgovara kvalitetu vode za piće, ograničenost vodnih resursa i troškovi pripreme vode zahtevanog kvaliteta nameću potrebu za pronalaženjem alternativnih supstrata. Sve navedeno ukazuje da se za biosintezu ovog tržišno vrednog bioproizvoda mogu upotrebiti otpadne vode koje generiše industrija vina. S obzirom da je proizvodnja ksantana veoma zahtevna i u pogledu regulacije procesnih parametara odgovornih za rastvorljivost kiseonika veliki napori neprestano se ulažu u unapređenje ovog segmenta bioprocesa.</p><p>Osnovni cilj ove doktorske disertacije je optimizacija proizvodnje ksantana u laboratorijskom bioreaktoru odgovarajućih geometrijskih odnosa zapremine 7 l, metaboličkom aktivnošću referentnog soja Xanthomonas campestris ATCC 13951 na kultivacionom medijumu optimalne formulacije čija su osnova otpadne vode vinarija, u pogledu procesnih parametara značajnih za sadržaj rastvorenog kiseonika.</p><p>U okviru istraživanja koja su obuhvaćena ovom doktorskom disertacijom optimizacija vrednosti procesnih parametara značajnih za sadržaj rastvorenog kiseonika izvedena je primenom metode željene funkcije u kombinaciji sa definisanim matematičkim modelima. Kao uslovi zadati su maksimalna produkcija ksantana kojeg karakteriše maksimalna molekulska masa, ali i maksimalan viskozitet rastvora. Definisane optimalne vrednosti ispitivanih faktora, pri kojima željena funkcija ima najveću vrednost (0,969), su temperatura od 29,33&deg;C, intenzitet aeracije od 1,95 l/l/min i brzina mešanja od 475,54 o/min, dok su modelom predviđene vrednosti pokazatelja toka, kao i pokazatelja uspešnosti biosinteze ksantana sledeće: sadržaj biomase od 137,34&bull;108 cfu/ml, sadržaj rastvorenog kiseonika od 10,15%, sadržaj šećera od 2,84 g/l, sadržaj ukupnog azota od 137,56 mg/l, sadržaj asimilabilnog azota od 4,78 mg/l, sadržaj ukupnog fosfora od 5,18 mg/l, viskozitet kultivacione tečnosti od 237,92 mPa&bull;s, sadržaj ksantana od 24,18 g/l, molekulska masa ksantana od 7,73&bull;105 g/mol i viskozitet rastvora ksantana od 60,48 mPa&bull;s.&nbsp; Na osnovu rezultata optimizacije izvedena je proizvodna faza bioprocesa na temperaturi od 29&deg;C, pri intenzitetu aeracije od 2 l/l/min i brzini mešanja od 475 o/min pri čemu je dobijen sadržaj ksantana, odgovarajućeg kvaliteta, od<br />23,85 g/l i ostvaren stepen konverzije izvora ugljenika u proizvod od 79,17%, dok sadržaj rastvorenog kiseonika nije opao ispod kritične vrednosti.</p><p>Sa tehnološkog aspekta, rezultati ovih istraživanja predstavljaju pouzdan izvor informacija za uvećanje razmera predloženog bioprocesa i projektovanje bioreaktora odgovarajućih karakteristika.</p> / <p>Demand for xanthan has been increasing since its discovery in the 1960s due to its wide application in various branches of industry, and it is estimated that market value of this important biopolymer will rise up to<br />987.7 million US dollars by 2020. Biotechnological production of xanthan, a secondary microbial metabolite, is characterized by its non-specific carbon substrate, minimal nutrient and large process water requirements. Process water quality standards are specific and conditioned by the used biocatalysts. Since the quality of this water matches the quality of drinking water, limited water resources and costs of preparing water of the required quality result in the need for alternative substrates. The aforementioned suggests that winery wastewaters could be used for the biosynthesis of this valuable bioproduct. Since xanthan production is very complicated regarding regulation of process parameters responsible for oxygen solubility, great efforts are investing in the improvement of this particular bioprocess segment.</p><p>The main goal of this PhD thesis is to optimize xanthan production in a 7 L laboratory bioreactor of specific geometric ratio, using the metabolic activity of the Xanthomonas campestris ATCC 13951 reference strain in optimal cultivation media based on winery wastewaters, focusing on process parameters significant for the content of dissolved oxygen.</p><p>Within the research of this PhD thesis, optimization of process parameters significant for the content of dissolved oxygen was performed using the desirability function approach combined with defined mathematical models. The set conditions were the maximum production of xanthan characterized by maximum molecular weight as well as maximum solution viscosity. The defined optimal values for which the desirability function has the highest value (0.969) were temperature of 29.33&deg;C, aeration rate of 1.95 vvm and agitation speed of 475.40 rpm, while the model predicted values of the indicators of the course and the success of xanthan biosynthesis were: biomass content of 137.34&bull;108 cfu/mL, dissolved oxygen content of 10.15%, sugar content of 2.84 g/L, total nitrogen content of 137.56 mg/L, assimilable nitrogen content of 4.78 mg/L, total phosphorus content of 5.18 mg/L, cultivation broth viscosity of 237.92 mPa&bull;s, xanthan content of<br />24.18 g/L, xanthan molecular weight of 7.73&bull;105 g/mol and xanthan solution viscosity of 60.48 mPa&bull;s. Based on optimization results, the production phase of the bioprocess was performed at a temperature of&nbsp; 29&deg;C, aeration rate of 2 vvm and agitation speed of 475 rpm, which resulted in the high quality xanthan content of 23.85 g/L and conversion rate of carbon source into product of 79.17%, while dissolved oxygen content did not decrease below its critical value.</p><p>From a technological aspect, the results of this research represent a reliable source of data for scaling up the suggested bioprocess and designing a bioreactor with the required characteristics.</p>

<p>Emerging substances of concern (EmS) are wide groups of chemicals frequently used, that are not included in legislation nor mandatory monitored like priority and hazardous priority substances. Group of substances overlapping in priority and emerging substances list provided by legislation are Endocrine Disruptive Compounds (EDCs), referred to as emerging xenobiotics (EXs). The modules of emerging xenobiotics detection and identification presents an interactive, complex and dynamic process shown in the research. Analytical method, LLE followed by GC-MS was successfully adapted and applied to screening of emerging and priority substances in wastewater. The screening and target analyses results were evaluated via risk assessment (ERA) and detected substances chemical properties were statistically evaluated (PCA, HCA an PC) for the purpose of correlation of chemical properties and predicted treatment possibilities from wastewater.</p> / <p>Емергентне супстанце (ЕмС) припадају широј групи хемикалија које се фреквентно користе, а нису обухваћене законски прописаном мониторингу, као приоритетне и хазардне приоритетне супстанце. Емергентни ксенобиотици (ЕК), а посебно супстанце које ометају ендокрини систем (ЕД), су група једињења које припадају и приоритетним и емергентним супстанцама. Модули одређивања ксенобиотика су интерактиван, сложен и динамичан процес, подложан променама, детаљно описан у тези. Аналитичка метода, ТТЕ праћене ГЦ-МС, успешно је прилагођена за скрининг идентификацију емергентних и приоритетних супстанци у отпадној води. За евалуацију добијених резултата коришћене су статистичке методе (ПЦА, ХЦА и ПК) у сврху корелације хемијских карактеристика са предвиђеним третманима отпадних вода, као и процена ризика за животну средину.</p> / <p>Emergentne supstance (EmS) pripadaju široj grupi hemikalija koje se frekventno koriste, a nisu obuhvaćene zakonski propisanom monitoringu, kao prioritetne i hazardne prioritetne supstance. Emergentni ksenobiotici (EK), a posebno supstance koje ometaju endokrini sistem (ED), su grupa jedinjenja koje pripadaju i prioritetnim i emergentnim supstancama. Moduli određivanja ksenobiotika su interaktivan, složen i dinamičan proces, podložan promenama, detaljno opisan u tezi. Analitička metoda, TTE praćene GC-MS, uspešno je prilagođena za skrining identifikaciju emergentnih i prioritetnih supstanci u otpadnoj vodi. Za evaluaciju dobijenih rezultata korišćene su statističke metode (PCA, HCA i PK) u svrhu korelacije hemijskih karakteristika sa predviđenim tretmanima otpadnih voda, kao i procena rizika za životnu sredinu.</p>

<p>Тема докторске дисертације је анализа квалитета воде Великог бачког канала, могућности санације и одрживо коришћење његових развојних потенцијала на каналској мрежи и њеном непосредном приобаљу. На основу расположивих података за десетогодишњи период (2000-2009) указало се на проблеме изазване одређеним загађивачима на целој дужини тока и анализиран је утицај најзначајнијих загађивача у насељима која се налазе у непосредној близини канала. Подаци који указују на квалитативну анализу воде помогли су да се направи корелација између квалитета каналске воде и ставова локалног становништва у погледу коришћења Великог бачког канала у привредне сврхе. Циљ дисертације је да дефинише квалитет каналске воде коришћењем хидролошких и статистичких метода који се тренутно широко примењују у многим истраживањима, као и да укаже који од метода дају најбоље резултате. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Serbian Water Quality Index (SWQI), применa hi-квадрат теста, дескриптивна статистичка анализа, t-тест за независне узорке, једнофакторска анализа варијансе АNOVA и израчунавања коефицијента корелације. На основу статистичке обраде података видимо да на читавом току Великог бачког канала, који је дуг свега 123 km постоје деонице (профили I, II и III) које су чисте и у потпуности погодне за експлоатацију и одрживо коришћење свих његових функција, и деоница (профил IV) која је у потпуности деградирана и неупотребљива. На каналу је карактеристично органско загађење. Најзначајнији индустријски објекти лоцирани су у централном делу Великог бачког канала, где је и евидентирано највеће загађење, у општини Врбас. Фарма свиња &bdquo;Farmakoop&ldquo;, фабрика уља &bdquo;Витал&ldquo;, и кланица &bdquo;Carnex&ldquo;, су вруће тачке које су углавном одговорне за лошу еколошку ситуацију у каналу. На простору око Великог бачког канала мали је број фабрика које примењују еколошке стандарде, а само неке од њих имају примарна или секундарна постројења за претходну обраду отпадних вода пре испуштања у реципијент. Резултати SWQI анализе показали су да су деонице на профилима I, II, III и V у потпуности погодне за привредни развој (SWQI&gt;70) а да је деоница на профилу IV (SWQI&lt;37) у потпуности деградирана. Као идеално решење за смањење загађења Великог бачког канала наводи се изградња и употреба централног постројења за прераду отпадних вода, као и коришћење отпадних индустријских и комуналних вода у пољопривреди. На основу резултата анкетног истраживања видимо да локално становништво сматра да Велики бачки канал може да поврати већи део својих ранијих функција (наводњавање, одводњавање, пловидба, узгој рибе...). Да би се то и десило неопходно је контролисати места улива отпадних вода у Канал, а саме отпадне воде третирати и довести у стање у ком неће угрозити његов квалитет воде. Одговори испитаника се разликују у зависности од њиховог места становања, где се посебно истичу становници Врбаса са изузетно негативним ставовима, што је и за очекивати с обзиром на резултате квалитета воде на овом делу Канала.[</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza kvaliteta vode Velikog bačkog kanala, mogućnosti sanacije i održivo korišćenje njegovih razvojnih potencijala na kanalskoj mreži i njenom neposrednom priobalju. Na osnovu raspoloživih podataka za desetogodišnji period (2000-2009) ukazalo se na probleme izazvane određenim zagađivačima na celoj dužini toka i analiziran je uticaj najznačajnijih zagađivača u naseljima koja se nalaze u neposrednoj blizini kanala. Podaci koji ukazuju na kvalitativnu analizu vode pomogli su da se napravi korelacija između kvaliteta kanalske vode i stavova lokalnog stanovništva u pogledu korišćenja Velikog bačkog kanala u privredne svrhe. Cilj disertacije je da definiše kvalitet kanalske vode korišćenjem hidroloških i statističkih metoda koji se trenutno široko primenjuju u mnogim istraživanjima, kao i da ukaže koji od metoda daju najbolje rezultate. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Serbian Water Quality Index (SWQI), primena hi-kvadrat testa, deskriptivna statistička analiza, t-test za nezavisne uzorke, jednofaktorska analiza varijanse ANOVA i izračunavanja koeficijenta korelacije. Na osnovu statističke obrade podataka vidimo da na čitavom toku Velikog bačkog kanala, koji je dug svega 123 km postoje deonice (profili I, II i III) koje su čiste i u potpunosti pogodne za eksploataciju i održivo korišćenje svih njegovih funkcija, i deonica (profil IV) koja je u potpunosti degradirana i neupotrebljiva. Na kanalu je karakteristično organsko zagađenje. Najznačajniji industrijski objekti locirani su u centralnom delu Velikog bačkog kanala, gde je i evidentirano najveće zagađenje, u opštini Vrbas. Farma svinja &bdquo;Farmakoop&ldquo;, fabrika ulja &bdquo;Vital&ldquo;, i klanica &bdquo;Carnex&ldquo;, su vruće tačke koje su uglavnom odgovorne za lošu ekološku situaciju u kanalu. Na prostoru oko Velikog bačkog kanala mali je broj fabrika koje primenjuju ekološke standarde, a samo neke od njih imaju primarna ili sekundarna postrojenja za prethodnu obradu otpadnih voda pre ispuštanja u recipijent. Rezultati SWQI analize pokazali su da su deonice na profilima I, II, III i V u potpunosti pogodne za privredni razvoj (SWQI&gt;70) a da je deonica na profilu IV (SWQI&lt;37) u potpunosti degradirana. Kao idealno rešenje za smanjenje zagađenja Velikog bačkog kanala navodi se izgradnja i upotreba centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i korišćenje otpadnih industrijskih i komunalnih voda u poljoprivredi. Na osnovu rezultata anketnog istraživanja vidimo da lokalno stanovništvo smatra da Veliki bački kanal može da povrati veći deo svojih ranijih funkcija (navodnjavanje, odvodnjavanje, plovidba, uzgoj ribe...). Da bi se to i desilo neophodno je kontrolisati mesta uliva otpadnih voda u Kanal, a same otpadne vode tretirati i dovesti u stanje u kom neće ugroziti njegov kvalitet vode. Odgovori ispitanika se razlikuju u zavisnosti od njihovog mesta stanovanja, gde se posebno ističu stanovnici Vrbasa sa izuzetno negativnim stavovima, što je i za očekivati s obzirom na rezultate kvaliteta vode na ovom delu Kanala.[</p> / <p>The topic of this PhD thesis is the quality analysis of the Veliki Backi Canal water, possible recovery and sustainable use of its development potential over the canal network and its immediate banks area. Based on the relevant data for a ten-year period (2000-2009) certain problems surfaced caused by various polluters throughout the entire canal and the impact of the most significant polluters on populated areas in the vicinity of the canal has been analysed. Data gathered with qualitative analyses of water helped in establishing the correlation between the quality of canal water and local population attitude towards the use of the Veliki Backi Canal for commercial purposes. The purpose of this thesis is to define the quality of canal water using hydrologic and statistic methods, currently widely used in numerous researches, as well as to pinpoint which method provides the best results. In order to obtain the necessary data various methods were used: Serbian Water Quality Index (SWQI), application of hi-square test, descriptive statistic analysis, t-test for independent samples, one-factor analyses of variance АNOVA and the correlation coefficient measurement. Based on statistical data it can be observed that there are different sections of the entire Veliki Backi Canal, only 123 km in length. There are sections (profiles I, II and III) which are clean and fully appropriate for exploitation and sustainable use of all its functions. However, there is also a section (profile IV) which is completely degraded and unusable. Another characteristic of the Canal is organic pollution. The biggest industrial facilities are based in the central part of the Veliki Backi Canal with highest pollution in the municiplaity Vrbas. There are hot spots, such as a pig farm &bdquo;Farmakoop&ldquo;,oil factory &ldquo;Vital&rdquo; and slaughterhouse &bdquo;Carnex&ldquo;, mainly responsible for poor ecological state of the Canal. An insignificant number of factories in the area of the Veliki Backi Canal apply ecology standards and only few have primary or secondary facilities for pre-treatment of waste water before discharge into the recipient. SWQI analyses results show that the Canal sections with profiles I, II, III and V are entirely appropriate for economic development (SWQI&gt;70) whereas the section with profile IV (SWQI&lt;37) is completely degraded. In order to decrease pollution of the Veliki Backi Canal, as the ideal solution is suggested to construct the central facility for pre-treatment of wastewater as well as to use industrial and utility wastewater in agriculture. According to the survey results the locals believe that the Veliki Backi Canal could recover most of its previous functions (irrigation, drainage, sailing, fish farming....). In order to ensure something like that it would be necessary to control wastewater flow spots and to treat the wastewater so that it does not endanger the water quality of the Canal. The survey responses differ according to the area of living with particularly negative attitudes of people from Vrbas and that was to be expected if we bear in mind the worst water quality results in this part of the Canal.</p>