<p>U cilju integracije u &scaron;iru zajednicu, pripadnici nacionalnih manjina, koji se obrazuju na jeziku i pismu kojim se služe, imaju pravo i obvezu učiti i službeni jezik države u kojoj žive. Pravo na odgoj i obrazovanje pripadnici nacionalnih manjina u Republici Hrvatskoj ostvaruju u pred&scaron;kolskim ustanovama, osnovnim i srednjim &scaron;kolama te drugim &scaron;kolskim ustanovama na jeziku i pismu nacionalnih manjina, kao i drugim oblicima obrazovanja (seminari, letnje i zimske &scaron;kole i sl.). Obrazovanje učenika nacionalnih manjina provodi se temeljem tri modela organiziranja i provođenja nastave i to: 1.Model A, po kojem se celokupna nastava izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine uz obavezno učenje hrvatskog jezika u istom broju časova u kome se uči jezik manjine; 2.Model B, po kojem se nastava izvodi dvojezično na način da se prirodna grupa predmeta uči na hrvatskom jeziku, a dru&scaron;tvena grupa predmeta na jeziku nacionalne manjine; 3.Model C, po kojem se nastava izvodi na hrvatskom nastavnom jeziku uz dodatnih pet &scaron;kolskih časova namenjenih negovanju jezika i kulture nacionalne manjine.</p> / <p>In order to integrate into the wider community, national minorities, educated in the official language and script of their country of origin, also have the right and obligation to learn the official language of the country in which they live. The right to be educated in their own language, ethnic and national minorities in Croatia exercise in preschools, elementary and secondary schools, other educational institutions and other forms of education (seminars, summer and winter schools, etc..). Education of minority students is based on three models of organizing and conducting classes, namely: 1.Model A, in which the entire education is the language and script of national minority, but the students must also have lessons of Croatian language in the same amount of of hours as they have their minority language, 2. Model B, in which instruction is bilingual in a way that the natural group of subjects is being presented in Croatian, and social group of subjects is being presented in the minority language; 3.Model C, in which classes are held in the Croatian language, with additional five classes designated to fostering language and culture of national minorities.</p>

<p>Дoлина Велике Мораве лежи у средишњем делу Балканског полуострва. Она се<br />простире у граничној зони између Родопско-шумадијске области на западу и<br />Карпатско-балканске области на истоку. На северу је широко отворена према<br />Панонском басену, а на југу се везује за долину Јужне Мораве. Оваквим положајем&nbsp;чини природни мост који повезује средњу Европу са Средоземним басеном на југу.&nbsp;&nbsp;<br />У долини Велике Мораве могу да се издвоје две морфолошке целине: горње и доње&nbsp;поморавље између којих се налази Багрданско сужење.&nbsp;Горњи део чини пространа параћинско-јагодинска котлина. На југу ова котлина,&nbsp;преко Ражањске преседлине, везује се са Алексиначком котлином док је на&nbsp;југозападу&nbsp;долина Западне Мораве спаја са Крушевачком котлином.&nbsp;Горњевеликоморавску долину са запада ограничавају планине Јухор и Црни врх, а са&nbsp;истока Буковик, Самањац Баба и западни обронци Кучајских планина.&nbsp;Багрданска клисура спаја Горњевеликоморавску долину са широком&nbsp;Доњевеликоморавском долином. Багрданско сужење одликује се стрмим странама,&nbsp;високим до 100 м.&nbsp; Најизразитији део клисуре је између села Ланиште и Багрдана.&nbsp;Ширина клисуре у најужем делу је 1,2 км, а идући ка Багрдану се постепено шири да&nbsp;би код Лапова достигла ширину од 4 км.&nbsp;Багрданска клисура је усечена у кристаластим шкрилацима. Западно од клисуре&nbsp;настављају се површи чија се просечна висина креће око 400, 500 и 600 м и чине&nbsp;саставни део крагујевачког Црног врха.&nbsp;На западној страни клисуре изражена је површ од 300 м која се простире до подножја<br />Србијанских Карпата.<br />У својим разматрањима Ј. Цвијић (1909.) означава површи око Багрданске&nbsp; клисуре&nbsp;као облике створене абразијом Панонског мора. Б. Јовановић (1969) сматра да су клисури терасе настале радом различитих сила. Терасе на странама клисуре су ерозивне, усечене у кристаласте шкрињце и терасе на дну клисуре створене су акумулацијом. Доњевеликопоморавље почиње од Багрданског сужења па до ушћа Велике Мораве у Дунав. Источни и западни обод ове простране долине, чини површ, изграђена од терцијалних седимената, чија просечна надморска висина износи око 200 м. По Цвијићу (1909) у доњем Поморављу развијена су два нивоа површи, висине око 300 м надморске висине који одговара Рипањској површи и нижи око 200 м, који би одговарао Пиносавској површи. Објашњавајући генезу ових површи Ј. Цвијић (1909) истиче да су површи абразионог порекла. Значајан допринос морфограском изучавању доњег дела долине Велике Мораве дао је Б.Ж. Милојевић (1951). На основу његових запажања издвојио је шест нивоа тераса: од 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 и 3 м релативне висине. Терасе су по Б.Ж. Милојевићу стваране флувијалном ерозијом. И каснија истраживања Б.П. Јовановића (1969) потврђују да су терасе и падови, како их он назива, створени флувијалном ерозијом, али се разликује у броју тераса и висини.</p><p>По широкој и пространој долини ток Велике Мораве непрекидно меандрира и приближава се левој и десној долинској страни. Алувијална раван богата је мртвајама, стирогама, рукавцима и сл. Ови елементи потврђују да је ушла у завршну фазу свог геоморфолошког развића.</p> / <p>Dolina Velike Morave leži u središnjem delu Balkanskog poluostrva. Ona se<br />prostire u graničnoj zoni između Rodopsko-šumadijske oblasti na zapadu i<br />Karpatsko-balkanske oblasti na istoku. Na severu je široko otvorena prema<br />Panonskom basenu, a na jugu se vezuje za dolinu Južne Morave. Ovakvim položajem&nbsp;čini prirodni most koji povezuje srednju Evropu sa Sredozemnim basenom na jugu.&nbsp;&nbsp;<br />U dolini Velike Morave mogu da se izdvoje dve morfološke celine: gornje i donje&nbsp;pomoravlje između kojih se nalazi Bagrdansko suženje.&nbsp;Gornji deo čini prostrana paraćinsko-jagodinska kotlina. Na jugu ova kotlina,&nbsp;preko Ražanjske presedline, vezuje se sa Aleksinačkom kotlinom dok je na&nbsp;jugozapadu&nbsp;dolina Zapadne Morave spaja sa Kruševačkom kotlinom.&nbsp;Gornjevelikomoravsku dolinu sa zapada ograničavaju planine Juhor i Crni vrh, a sa&nbsp;istoka Bukovik, Samanjac Baba i zapadni obronci Kučajskih planina.&nbsp;Bagrdanska klisura spaja Gornjevelikomoravsku dolinu sa širokom&nbsp;Donjevelikomoravskom dolinom. Bagrdansko suženje odlikuje se strmim stranama,&nbsp;visokim do 100 m.&nbsp; Najizrazitiji deo klisure je između sela Lanište i Bagrdana.&nbsp;Širina klisure u najužem delu je 1,2 km, a idući ka Bagrdanu se postepeno širi da&nbsp;bi kod Lapova dostigla širinu od 4 km.&nbsp;Bagrdanska klisura je usečena u kristalastim škrilacima. Zapadno od klisure&nbsp;nastavljaju se površi čija se prosečna visina kreće oko 400, 500 i 600 m i čine&nbsp;sastavni deo kragujevačkog Crnog vrha.&nbsp;Na zapadnoj strani klisure izražena je površ od 300 m koja se prostire do podnožja<br />Srbijanskih Karpata.<br />U svojim razmatranjima J. Cvijić (1909.) označava površi oko Bagrdanske&nbsp; klisure&nbsp;kao oblike stvorene abrazijom Panonskog mora. B. Jovanović (1969) smatra da su klisuri terase nastale radom različitih sila. Terase na stranama klisure su erozivne, usečene u kristalaste škrinjce i terase na dnu klisure stvorene su akumulacijom. Donjevelikopomoravlje počinje od Bagrdanskog suženja pa do ušća Velike Morave u Dunav. Istočni i zapadni obod ove prostrane doline, čini površ, izgrađena od tercijalnih sedimenata, čija prosečna nadmorska visina iznosi oko 200 m. Po Cvijiću (1909) u donjem Pomoravlju razvijena su dva nivoa površi, visine oko 300 m nadmorske visine koji odgovara Ripanjskoj površi i niži oko 200 m, koji bi odgovarao Pinosavskoj površi. Objašnjavajući genezu ovih površi J. Cvijić (1909) ističe da su površi abrazionog porekla. Značajan doprinos morfograskom izučavanju donjeg dela doline Velike Morave dao je B.Ž. Milojević (1951). Na osnovu njegovih zapažanja izdvojio je šest nivoa terasa: od 72-84; 64-60-56; 40-42-44; 20; 10-12 i 3 m relativne visine. Terase su po B.Ž. Milojeviću stvarane fluvijalnom erozijom. I kasnija istraživanja B.P. Jovanovića (1969) potvrđuju da su terase i padovi, kako ih on naziva, stvoreni fluvijalnom erozijom, ali se razlikuje u broju terasa i visini.</p><p>Po širokoj i prostranoj dolini tok Velike Morave neprekidno meandrira i približava se levoj i desnoj dolinskoj strani. Aluvijalna ravan bogata je mrtvajama, stirogama, rukavcima i sl. Ovi elementi potvrđuju da je ušla u završnu fazu svog geomorfološkog razvića.</p> / <p>The valley of Velika Morava river lies in the central part of the Balkan peninsula. It extends&nbsp;in the border area between the Rodoposko &ndash; Sumadijski region in the west and the Karpatsko&nbsp;&ndash; Balkanski region in the east. It&rsquo;s northern part is wide open toward the Pannonia Basin,&nbsp;and it&rsquo;s southern part connects with the Juzna Morava valley. And because of this position,<br />Velika Morava&rsquo;s valley makes a natural bond between Central Europe and&nbsp; Mediterranean&nbsp;Basin.&nbsp;In the Velika Morava&rsquo;s valley there are two morphological parts: Gornje (Upper) Pomoravlje&nbsp;and Donje (Lower) Pomoravlje, separated by the Bagrdan Narrow.&nbsp;Gornje Pomoravlje is composed by a vast Paracinsko &ndash; Jagodinska depression. In the south&nbsp;of this depression, through the Razanj beneath, it is connected with the depression of&nbsp;Aleksinac, and in the southwest, through the valley of Zapadna Morava, it is connected with&nbsp;the depression of Krusevac.&nbsp;Gornje Pomoravlje&rsquo;s valley is limited by the mountains Juhor and Crni Vrh in the west, and&nbsp;by Bukovnik, Samanjac Baba and the west hillside of the mountain Kucaj in the east.&nbsp;The Bagrdan Narrow connects the Gornje Pomoravlje&rsquo;s valley with the wide Donje&nbsp;Pomoravlje&rsquo;s valley. The major distinction of the Bagrdan Narrow are abrupt sides, up to&nbsp;100m high. The most peculiar part of the narrow passage is between the villages Laniste and&nbsp;Bagrdan. A minimum width of the narrow passage is 1,2 km, and as the narrow passage&nbsp;extends toward the Bagrdan village, it gets more and more wide, and near Lapovo the width<br />of the narrow passage reaches 4 km.&nbsp;The Bagrdan Narrow is cut into the crystal slates. West of the narrow passage there are&nbsp;surfaces, 400, 500 and 600m high, which are the component parts of the mountain Crni Vrh&nbsp;of Kragujevac. The most distinctive part in the west of the narrow passage is a surface of 300m, that extends up to the base of the Srbijanski Karpati mountain.</p><p>In it&rsquo;s consideration, J. Cvijic (1909) envisages that the surfaces around the Bagrdan Narrow are the forms created by the abrasion of the Pannonic Sea. B. Jovanovic (1969) considers terraces of the narrow passage result of the natural forces&rsquo; effect. Terraces on the side of the narrow passage are erosive and cut into crystal slates, and those in the bottom of it are created by the accumulation. Donjevelikopomoravlje extends from the Bagrdan Narrow to the mouth of the Velika Morava river in the Danube. The eastern and the western edge of this large valley is a surface made of tertiary sediments, whose average height above sea level is 200 m. According to Cvijic (1909) in Donje Pomoravlje exist two levels of surfaces, one 300m high, which corresponds to the surface of Ripanj, and the other, which would correspond to the surface of Pinosava. Explaining their genesis, J.Cvijic (1909) emphasizes that these surfaces have the abrasive origin. The important contribution to the morphological research of the lower part of Velika Morava&rsquo;s valley gave B.Z.Milojevic (1951). He marked six levels of terraces :72-84m high, 64-60-56m high, 40-42-44m high, 20m high, 10-12m high and 3m high (relative hight). According to B.Z.Milojevic those terraces are created by fluvial erosion. The later researches of B.P. Jovanovic (1969) conferm that terraces and declines are created by fluvial erosion, but they differ in number of terraces and in hight.</p><p>Throughout the vast valley, the course of Velika Morava meanders incessantly and gets close to both left and right valley side. Alluvium surface is rich in old riverbeds and old meanders. These elements confirm that this is the final phase of its geomorphological development.&nbsp;</p>

<p>Геотуризам представља релативно нов феномен у свету и често се помиње&nbsp;као туризам специјалних интересовања, који подржава и промовише објекте&nbsp;<br />природног али и културног наслеђа.&nbsp; На територији Подунавља у Србији налазе се&nbsp;<br />бројни геолошки и геоморфолошки облици као и палеонтолошки остаци мамута који &nbsp;представљају јединствено богатсво и као такви представљају идеалне ресурсе за развој туризма. У оквиру ове студије биће предложен инвентар геолокалитета овог &nbsp;простора са посебним освртом на мере геоконзервације.&nbsp; Један од главних циљева је такође и модификација постојећих и креирање нових метода за туристичко вредновање геолокалитета. Помоћу ових метода и&nbsp; уз анкетно истраживање, главни циљ јесте утврђивање&nbsp; најатрактивнијих подручја и&nbsp; геолокалитета за развој геотуризма Средњег и Доњег Подунавља у Србији&nbsp; као&nbsp;и утврђивање&nbsp; основних карактеристика и преференција потенцијалног тржишта&nbsp;геотуризма Србије.</p> / <p>Geoturizam predstavlja relativno nov fenomen u svetu i često se pominje&nbsp;kao turizam specijalnih interesovanja, koji podržava i promoviše objekte&nbsp;<br />prirodnog ali i kulturnog nasleđa.&nbsp; Na teritoriji Podunavlja u Srbiji nalaze se&nbsp;<br />brojni geološki i geomorfološki oblici kao i paleontološki ostaci mamuta koji &nbsp;predstavljaju jedinstveno bogatsvo i kao takvi predstavljaju idealne resurse za razvoj turizma. U okviru ove studije biće predložen inventar geolokaliteta ovog &nbsp;prostora sa posebnim osvrtom na mere geokonzervacije.&nbsp; Jedan od glavnih ciljeva je takođe i modifikacija postojećih i kreiranje novih metoda za turističko vrednovanje geolokaliteta. Pomoću ovih metoda i&nbsp; uz anketno istraživanje, glavni cilj jeste utvrđivanje&nbsp; najatraktivnijih područja i&nbsp; geolokaliteta za razvoj geoturizma Srednjeg i Donjeg Podunavlja u Srbiji&nbsp; kao&nbsp;i utvrđivanje&nbsp; osnovnih karakteristika i preferencija potencijalnog tržišta&nbsp;geoturizma Srbije.</p> / <p>Geotourism represents a relatively&nbsp; new phenomena in the world and it is often referred to as special interest tourism&nbsp; which enhances and promotes natural and cultural heritage.&nbsp; The Danube River territory in Serbia has many geological and geomorphological features and sites as well as paleontological remains of&nbsp; mammoths which represent unique values and as such, they are ideal for tourism development. This study will suggest an inventory of geosites in this area with a special focus on geoconservation measures. One of the main goals is also&nbsp; the modification of existing and the creation of new methods for geosite evaluation. By using these methods, along with a detailed survey research and analysis, the main&nbsp; goal is to determine the most attractive areas and geosites for geotourism development&nbsp; on the territory of the Middle and Lower Danube in Serbia and also to determine the&nbsp; basic characteristics and preferences of the potential geotourism market of Serbia</p>

<p>У раду је дата детаљна анализа подручја Подунавља у Републици Србији, који се<br />назива Дунавска осовина. Простор Дунава, тј. Коридора VII има изузетан саобраћајни&nbsp; положај и природне услове за развој и чини део окоснице просторне структуре Србије. На овом подручју је изражена концентрација становништва и агломерација делатности и то посебно на подручју Града Београда, највеће урбане агломерације Србије, али и на подручју Новог Сада, који чини национални секундарни центар. Простор дунавског појаса због свог изузетног&nbsp; значаја&nbsp; узроковао је да има повећану концентрацију производње, капитала, саобраћаја, становништва и насељавања у том делу Србије.<br />Дунавска осовина располаже изузетним потенцијалима за развој пољопривреде, енергетике, индустрије и туризма. Значај и потенцијали реке Дунав за Републику Србију су огромни, али његове предности још увек нису искоришћене, а његова улога осовине развоја није у потпуности потврђена. О природним ресурсима простора око реке Дунав у Европи и неопходности сарадње између подунавских земаља писали су многи, али и закључивали да је њихова искоришћеност недовољна и неадекватна, као и да нема рационалну организацију која би бринула о економским, еколошким, културним, и другим интересима како средње, тако и о интересима целе Еворпе.<br />Основни циљ дисертације је потврђивање потенцијала и могућности које подручје Подунавља пружа Републици Србији, као и постављене хипотезе да је Дунав, односно, Подунавље осовина развоја Републике Србије. Утврђивањем основних природних и друштвених карактеристика дунавског гравитационог подручја и саме реке и њихове анализе приказаће се основни потенцијали овог подручја. Циљ је да се укаже на значај Дунава за регионални развој Србије и да се конкретним решењима предложе најбољи начини за коришћење његових многобројних вредности. Реалним приказом садашњег стања омогућава се и процена будућег дешавања и промена.</p> / <p>U radu je data detaljna analiza područja Podunavlja u Republici Srbiji, koji se<br />naziva Dunavska osovina. Prostor Dunava, tj. Koridora VII ima izuzetan saobraćajni&nbsp; položaj i prirodne uslove za razvoj i čini deo okosnice prostorne strukture Srbije. Na ovom području je izražena koncentracija stanovništva i aglomeracija delatnosti i to posebno na području Grada Beograda, najveće urbane aglomeracije Srbije, ali i na području Novog Sada, koji čini nacionalni sekundarni centar. Prostor dunavskog pojasa zbog svog izuzetnog&nbsp; značaja&nbsp; uzrokovao je da ima povećanu koncentraciju proizvodnje, kapitala, saobraćaja, stanovništva i naseljavanja u tom delu Srbije.<br />Dunavska osovina raspolaže izuzetnim potencijalima za razvoj poljoprivrede, energetike, industrije i turizma. Značaj i potencijali reke Dunav za Republiku Srbiju su ogromni, ali njegove prednosti još uvek nisu iskorišćene, a njegova uloga osovine razvoja nije u potpunosti potvrđena. O prirodnim resursima prostora oko reke Dunav u Evropi i neophodnosti saradnje između podunavskih zemalja pisali su mnogi, ali i zaključivali da je njihova iskorišćenost nedovoljna i neadekvatna, kao i da nema racionalnu organizaciju koja bi brinula o ekonomskim, ekološkim, kulturnim, i drugim interesima kako srednje, tako i o interesima cele Evorpe.<br />Osnovni cilj disertacije je potvrđivanje potencijala i mogućnosti koje područje Podunavlja pruža Republici Srbiji, kao i postavljene hipoteze da je Dunav, odnosno, Podunavlje osovina razvoja Republike Srbije. Utvrđivanjem osnovnih prirodnih i društvenih karakteristika dunavskog gravitacionog područja i same reke i njihove analize prikazaće se osnovni potencijali ovog područja. Cilj je da se ukaže na značaj Dunava za regionalni razvoj Srbije i da se konkretnim rešenjima predlože najbolji načini za korišćenje njegovih mnogobrojnih vrednosti. Realnim prikazom sadašnjeg stanja omogućava se i procena budućeg dešavanja i promena.</p> / <p>The paper gives a detailed analysis of the area of Podunavlje in the Republic of Serbia, which bears the name the Danube Axis. The Danube region, that is the region&nbsp; of the Corridor VII has an exceptional traffic position and natural conditions for development and it makes a part of the essential framework of the spatial structure of Serbia. This region has a pronounced concentration of population as well as agglomeration of economic activities, especially on the territory of the City of Belgrade, the largest urban agglomeration in Serbia, and also on the&nbsp;territory of Novi Sad, which is a secondary national center. Due to its particular significance, the Danube region has an enlarged concentration of production, capital, traffic, population and immigration in that part of Serbia. The Danube Axis has enormous potential for the growth of agriculture, energetics, industry and tourism. The Danube River has enormous significance and enormous potential for the Republic of Serbia. However, its advantages have not yet been taken, and its role as a foundation for development has not yet been fully confirmed. Many people have written about natural resources of the area surrounding the Danube River in Europe and about the necessity of cooperation among the countries along the Danube River basin, but they have also concluded that their exploitation has been insufficient and inadequate, as well as that there has been no rational organization to take care of the economic, ecological, cultural and other interests of Central Europe and of the whole Europe as well. The main goal of the dissertation is to confirm potential and possibilities that the area of Podunavlje offers to the Republic of Serbia, as well as to make a hypothesis that the Danube, that is Podunavlje, provides the basis for the growth of the Republic of Serbia. The establishing of major natural and social characteristics of the Danube gravity zone and of the River itself and their analysis will show the true potential of this&nbsp; region. The aim is to emphasize the importance of the Danube for the regional growth&nbsp; of Serbia and to suggest the best ways of exploiting its numerous assets in the form of&nbsp; concrete solutions. A real portrayal of the present state enables the assessment of future occurrences and future changes.</p>

<p>Војвођанско Подунавље захвата сам ток Дунава на територији Војводине и шире подручје које практично директно излази на његове обале. За овај део Војводине карактеристичан је висок степен урбанизације. Истраживања спроведена израдом ове студије указују да овај простор има изузетно туристички атрактивне, како природне тако и антропогене потенцијале. У оквиру природних вредности издваја се пре свега Дунав као река међународног значаја, са својим хидрографским обележјима и специфичним током (мноштво рукаваца и меандара)на простору тзв. панонског сектора. Изузетну туристичку вредност имају и биогеографске карактеристике овог простора где се налазе специфичне врсте флоре и фауне. Узимајући у обзир карактеристике природних вредности може се говорити о могућности развитка различитих туристичких кретања од наутичког, спортско-рекреативног, ловног, риболовног, екотуризма и др. Код антропогених потенцијала највећи туристички значај имају манифестационе вредности од којих су многе међународног ранга. Фолклорно наслеђе са типичним војвођанским обележјима (ношња, музика, архитектура)такође имају изузетну туристичку вредност. Стара градска језгра се одликују специфичном архитектуром и обично представљају посебне амбијенталне просторе и представљају атрактивну туристичку вредност, у оквиру градског туризма. Војвођанско Подунавље уз бројне и различите туристичке вредности, са инвестирањем у изградњи материјалне базе може се укључити у савремене токове туризма и наћи своје место на домаћем и страном туристичком тржишту</p> / <p>Vojvođansko Podunavlje zahvata sam tok Dunava na teritoriji Vojvodine i šire područje koje praktično direktno izlazi na njegove obale. Za ovaj deo Vojvodine karakterističan je visok stepen urbanizacije. Istraživanja sprovedena izradom ove studije ukazuju da ovaj prostor ima izuzetno turistički atraktivne, kako prirodne tako i antropogene potencijale. U okviru prirodnih vrednosti izdvaja se pre svega Dunav kao reka međunarodnog značaja, sa svojim hidrografskim obeležjima i specifičnim tokom (mnoštvo rukavaca i meandara)na prostoru tzv. panonskog sektora. Izuzetnu turističku vrednost imaju i biogeografske karakteristike ovog prostora gde se nalaze specifične vrste flore i faune. Uzimajući u obzir karakteristike prirodnih vrednosti može se govoriti o mogućnosti razvitka različitih turističkih kretanja od nautičkog, sportsko-rekreativnog, lovnog, ribolovnog, ekoturizma i dr. Kod antropogenih potencijala najveći turistički značaj imaju manifestacione vrednosti od kojih su mnoge međunarodnog ranga. Folklorno nasleđe sa tipičnim vojvođanskim obeležjima (nošnja, muzika, arhitektura)takođe imaju izuzetnu turističku vrednost. Stara gradska jezgra se odlikuju specifičnom arhitekturom i obično predstavljaju posebne ambijentalne prostore i predstavljaju atraktivnu turističku vrednost, u okviru gradskog turizma. Vojvođansko Podunavlje uz brojne i različite turističke vrednosti, sa investiranjem u izgradnji materijalne baze može se uključiti u savremene tokove turizma i naći svoje mesto na domaćem i stranom turističkom tržištu</p> / <p>The abstract has been processed with OCR optical text recognition technology:</p><p>The Danube basin in Vojvodina includes the stream of the Danube which flows through the territory of Vojvodina together with the wider area that spreads out immediately from the river bank. This part of Vojvodina is characterized by a high level of urbanization.<br />The research has shown that the studied area contains natural and anthropogenic potentials which are very attractive from the touristic point of view.<br />In terms of the natural values of the area, it is the Danube that stands out as a river of international importance with its hydrogeographic properties and specific river stream - the abundance of backwater channels and meanders - in the so-called Pannonian sector.<br />Outstanding touristic values can also be attributed to the biogeographical properties of the area, which is full of particular species of flora and fauna. Considering the properties of natural attractions, we can talk about the possibilities for the development of diverse tourist migrations - from the nautical, recreational and ecotounsm to hunting, fishing and other forms of tourist activities.<br />Within the anthropogenic potentials of the area, the greatest tounstic value should be ascribed to various events, many of which are internationally important. The folkloric heritage contained in the hallmarks typical of Vojvodina - national costume, music, and architecture - also represents another touristic value. The old city centres are characterized by specific architecture and usually have special ambience, therefore representing attractive touristic value of urban tourism.<br />The Danube basin in Vojvodina can be comprised in contemporary touristic trends because of its diverse and numerous touristic values and with the proper development of the material base it will certainly find its place in domestic and international tourist markets.</p>