<p>U doktorskoj disertaciji vr&scaron;eno je istraživanje mogućnosti konverzije energije<br />različitih vrsta drvne biomase procesom pirolize. Ispitivanu drvnu biomasu<br />predstavljale su strugotina hrasta, bukve, tre&scaron;nje, oraha, jele, lipe, kao i<br />me&scaron;avina navedenih vrsta. Dobijeni eksperimentalni rezultati ukazuju da<br />prinos gasa, tečne i čvrste faze tokom odvijanja procesa pirolize zavise od<br />reakcionog vremena, temperature i brzine zagrevanja.</p> / <p>Doctoral dissertation investigates possibilities for energy conversion of<br />different woody biomass types through pyrolysis process. Investigated woody<br />biomass included oak, beech, cherry, walnut, fir, lime wood chips and their<br />mixture. Obtained experimental results imply that gas, liquid and solid phase<br />yields during pyrolysis process depend on reaction time, temperature and<br />heating rate.</p>

<p>U doktorskoj disertaciji realizovano je istraživanje mogućnosti konverzije energije različitih vrsta poljoprivredne biomase procesom pirolize. Ispitivanu poljoprivrednu biomasu predstavljale su p&scaron;enična, ovsena, sojina slama, slama od kukuruzovine kao i me&scaron;avina navedenih slama. Dobijeni eksperimentalni rezultati ukazuju da prinos gasa, tečne i čvrste faze tokom odvijanja procesa pirolize zavise od vi&scaron;e parametara vođenja procesa među kojima dominantan uticaj imaju reakciono vreme, temperatura i brzina<br />zagrevanja.</p> / <p>Doctoral dissertation investigates possibilities for energy conversion of different agricultural biomass types through pyrolysis process. Investigated agricultural biomass included wheat, corn, oat, soy straw and the mixture of mentioned straws. Obtained experimental results imply that gas, liquid and solid phase yields during pyrolysis process depend on various process parameters, where the reaction time, temperature and heating rate have dominant influence.</p>

<p>Savremena poljoprivredana proizvodnja mora da odgovori na sve veće zahteve u pogledu za&scaron;tite životne sredine, smanjenja tro&scaron;kova proizvodnje i rasta tražnje za visoko kvalitetnim i zdravstveno bezbednim proizvodima. U takvim uslovima, jedan od odgovora poljoprivrednih proizvođača na postavljene izazove je i gajenje ozimih međuuseva jer oni mogu pružiti različite ekolo&scaron;ke i proizvodne prednosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Zbog toga, cilj rada je ispitati koje biljne vrste se mogu gajiti kao ozimi međuusevi u na&scaron;im agroekolo&scaron;kim uslovima, kakav je njihov uticaj na zemlji&scaron;te, kakve su prednosti njihove primene za stočnu hranu ili za zeleni&scaron;no đubrenje i kakav im je uticaj na sledeći usev. Ogled je postavljen na tri lokaliteta po metodi slučajnog blok sistema u tri ponavljanja. Istraživanja su izvr&scaron;ena u dva proizvodna ciklusa, od oktobra 2011. godine, kada su posejani ozimi međuusevi, do septembra 2013. kada je poko&scaron;en kukuruz za silažu. Biljne vrste kori&scaron;ćene za ozime međuuseve su maljava grahorica (Vicia vilosa Roth., sorta NS-Sirmium), ozimi tritikale (x Triticosecale Wittm. ex A. Camus, sorta Odisej) i njihova sme&scaron;a. Pored varijanti sa ozimim međuusevima u ogled su uključene i varijante sa đubrenjem mineralnim azotom prema N-min metodi do 120 kg/ha azota (N1) i do 160 kg/ha azota (N2), kao i kontrola. Ozimi međuusevi posejani u prvom bloku su kori&scaron;ćeni za krmu, dok su međuusevi posejani u drugom bloku zaorani. U zavisnosti od vremenskih uslova ispitivane biljne vrste i njihove sme&scaron;e gajene kao ozimi međuusevi, mogu da ostvare visoke prinose. Njihovim zaoravanjem značajno se može popraviti sadržaj mineralnog azota u zemlji&scaron;tu i obezbediti značajno povećanje proizvodnje kabaste stočne hrane na gazdinstvima. Dinamika mineralnog azota u zemlji&scaron;tu visoko je zavisna od ozimih međuuseva i najniži sadržaj azota je posle njihove žetve. Od ispitivanih vrsta, najvi&scaron;u količinu azota iznosi tritikale, zatim ozima krmna sme&scaron;a, a najmanje ozima grahorica. Od setve do žetve silažnog kukuruza, sadržaj mineralnog azota u zemlji&scaron;tu se povećava na svim tretmanima. Sadržaj mineralnog azota na kraju vegetacije je vi&scaron;i na tretmanima gde je zelena masa međuuseva odneta sa parcele. Međutim, preostala<br />količina azota (ARNS) posle žetve kukuruza statistički je značajno vi&scaron;a na tretmanima gde su zaorani ozimi međuusevi od tretmana gde su oni odneti sa parcele i kreće se u intervalu od 66 do 150 kg N ha-1, a najveća je posle ozime krmne sme&scaron;e. Prinosi zelene mase kukuruza u naknadnoj setvi posle ozimih međuuseva niži su u odnosu na varijante sa đubrenjem i kontrolu i kreću se od 6,6 t ha-1 do 22 t ha-1, dok kvalitet silokrme zadovoljava energetski potencijal kao i sadržaj proteina i minerala za kvalitetnu ishranu stoke na gazdinstvima. Datum</p> / <p>A modern agricultural production must respond to increasing demands in terms of environmental protection, reduction of production costs and an increased demand for high quality, safe and healthy products. In such conditions, one of the responses of agricultural producers to the challenges posed is also cultivation of winter cover crops, because they can provide different advantages in agricultural production in terms of ecology and production. Therefore, the aim of the research is to examine which plant species can be cultivated as winter cover crops in our agroecological conditions, their impact on the soil, the benefits of their application as animal feed or green fertilizer, and the impact they have on the subsequent crop. The field experiment was conducted on three locations using the&nbsp; random block design with replications. The research was carried out in two production cycles, from October 2011, when the winter cover crops were sown, to September 2013, when corn was reaped for silage. Herbaceous species used for winter cover crops are hairy vetch (Vicia vilosa Roth., variety NS-Sirmium), winter triticale (x Triticosecale Wittm. Ex A. Camus, Odyssey variety) and their mixture. In addition to variants with winter cover crops, variants with fertilization with mineral nitrogen according to the N-min method up to 120 kg/ha of nitrogen (N1) and up to 160 kg/ha of nitrogen (N2), as well as a control, are included in the field experiment. Winter cover crops sown in the first block were used for fodder, while the winter cover crops sown in the second block were ploughed. Depending on&nbsp; weather conditions of the tested plant species and their mixture grown as winter cover crops, they can achieve high yields. Their ploughing can significantly improve the content of mineral nitrogen in soil and provide a significant increase in voluminous fodder production in farms. The dynamics of mineral nitrogen in soil is highly dependent on winter cover crops and the nitrogen content is the lowest after their harvest. Out of the tested species, the highest&nbsp; nitrogen uptake was by triticale, then winter forage mix and the smallest by winter vetch. In the period from sowing to harvest of silage corn, the<br />content of mineral nitrogen in soil increases with all treatments. The content of mineral nitrogen at the end of the vegetation is higher with treatments where the green mass of the cover crops were taken away from the plot. However, the remaining quantity of nitrogen (ARNS) after corn harvest was, statistically speaking, significantly higher in treatments where winter cover crops were ploughed, from the treatment where they were taken away from the plot and ranges from 66 to 150 kg N ha-1; the largest nitrogen content was measured after winter forage mix. The green mass yields of corn in subsequent sowing after winter cover crops are lower compared to fertilized variants and the control and range from 6.6 t ha-1 to 22 t ha-1, while the quality of silage meets the energy potential, as well as the content of proteins and minerals for quality livestock feed on farms.</p>

<p>PGP mikroorganizmi (Plant Growth Promoting) su predmet mnogobrojnih istraživanja, čiji je glavni cilj pronalaženje adekvatnog načina njihove primene u poljoprivredi, hortikulturi, &scaron;umarstvu i za&scaron;tititi životne sredine. Cilj ovih istraživanja bio je izolacija i karakterizacija mikroorganizama sa PGP svojstvima iz rizosfere engleskog ljulja, ispitivanje sposobnosti njihovog preživljavanja nakon uno&scaron;enja u zemlji&scaron;te, kao i praćenje uticaja njihove primene na parametre prinosa i mikrobiolo&scaron;ku aktivnost u rizosferi biljke. Karakterizacija izolata roda Pseudomonas, Bacillus i Streptomyces obuhvatila je određivanje fiziolo&scaron;kih, biohemijskih i PGP osobina. Uticaj introdukcije odabranih izolata i gljive Trichoderma asperellum na brojnost i mikrobiolo&scaron;ku aktivnost u rizosferi engleskog ljulja, određivan je standardnim metodama na selektivnim hranljivim podlogama, a dehidrogenazna aktivnost spektrofotometrijskom metodom. U laboratorijskim uslovima ispitivan je efekat primene izolata na klijavost, dužinu korenka i stabaoca klice semena engleskog ljulja. U toku godine, uzimana su tri otkosa i pri tome su određivani dužina nadzemnog dela i korena biljke (cm) i prinos zelene i suve materije nadzemnog dela biljke po otkosu (t/ha). Na osnovu morfolo&scaron;kih, fiziolo&scaron;ko-biohemijskih, kao i PGP osobina koje su izolati pokazali, te na osnovu rezultata mnogobrojnih dosada&scaron;njih istraživanja, može se zaključiti da izolati P1 i P9 pripadaju vrsti Pseudomonas putida, izolat P12 Pseudomonas fluorescens, izolati B1, B3 i B6 vrsti Bacillus subtilis, a izolati A1, A2, A3 rodu Streptomyces. Brojnost pojedinih sistematskih i fiziolo&scaron;kih grupa mikroorganizama kao i enzimatska aktivnost u rizosferi engleskog ljulja, zavisila je od primenjenih inokulanata. Primena izolata Pseudomonas sp. P12 pozitivno je uticala na povećanje ukupnog broja mikroorganizama, brojnost gljiva, aminoheterotrofa i aktinomiceta. Izolat Bacillus sp. B1 uticao je na povećanje ukupnog broja mikroorganizama, brojnosti gljiva i azotobaktera. Primena izolata Streptomyces sp. A3 dovela je do povećanja broja aktinomiceta i oligonitrofila, dok je primena Trichoderma asperellum uticala pozitivno na povećanje broja aminoheterotrofa i azotobaktera. Primena izolata Pseudomonas sp. P12 i Streptomyces sp. A3 imala je najveći efekat na dehidrogenaznu aktivnost. Inokulacija je imala pozitivan uticaj na klijavost, svežu i suvu masu biljke, visinu i dužinu korena biljaka. Primena gljive Trichoderma asperellum i izolata Streptomyces sp. A3 delovala je pozitivno na klijavost, dužinu korenka i stabaoca klice. U proseku, najbolji efekat na prinos sveže i suve materije, kao i na visinu nadzemnog dela i dužinu korena biljke, imala je primena izolata Pseudomonas sp.P12 i Bacillus sp. B1.U proizvodnji krmnih trava mikroorganizmi jo&scaron; nisu na&scaron;li značajniju praktičnu primenu iako je veći i kvalitetniji prinos jedan od ciljeva stočarske proizvodnje. Rezultati ovih istraživanja su pokazali da se primenom mikroorganizama mogu postići pozitivni efekti i u proizvodnji engleskog ljulja. Zbog toga je veoma značajno da se vr&scaron;e dalja ispitivanja uzajamnog odnosa primenjenih mikroorganizama i engleskog ljulja u poljskim uslovima, kako bi se optimizirao način i vreme primene inokulanata</p> / <p>PGP microorganisms (Plant Growth Promoting) have been the subject of many research projects, whose main goal is to find appropriate methods of their use in agriculture, horticulture, forestry and environmental protection. The aim of this study is the isolation and characterization of microorganisms with PGP characteristics from the rhizosphere of perennial ryegrass, testing their ability to survive after entering the soil, and monitoring the impact of their application on yield parameters and microbial activity in the rhizosphere of plants. Characterization of Pseudomonas, Bacillus and Streptomyces included determination of the physiological, biochemical and PGP characteristics. Impact of the introduction of selected isolates and fungi Trichoderma asperellum on quantity and microbial activity in the rhizosphere of ryegrass was determined by using the standard method of selective media; dehydrogenase activity by the spectrophotometric method. The effects of the implementation of isolates on germination, seedling length sprouts seeds of perennial ryegrass were studied under laboratory conditions. During the year, three cuttings were taken. At each of the three cuttings, length of stem and roots of plants (cm) and yields of fresh and dry matter of the plant (t / ha) were measured.<br />Based on morphological, physiological and biochemical characteristics and PGP characteristics observed in the isolates, and based on the results of many previous studies, it can be concluded that (1) P1 and P9 isolates belong to the species Pseudomonas putida, (2)Pseudomonas fluorescens P12 isolate, isolates of B1, B3, B6, belong to the species Bacillus subtilis, and (3) A1, A2 and A3 isolates belong to the ordo Streptomyces. The quantity of systematic and physiological groups of microorganisms and enzymatic activity in the rhizosphere of ryegrass depended on the applied inoculants. Application of Pseudomonas sp. P12 had positive effects on increasing the total number of microorganisms, fungi, aminoheterotrophs and actinomycetes. Isolate Bacillus sp. B1 affected the increase of the total number of micro-organisms in the fungi and Azotobacter. Application of Streptomyces sp. isolates A3 led to an increase in the number of actinomycetes and oligonitrophyls, while the application of Trichoderma asperellum had positive impact on increasing the number aminoheterotrophs and Azotobacter. Application of Pseudomonas sp. P12 and Streptomyces sp. A3 had the greatest effect on dehydrogenase activity. Inoculation had a positive effect on germination, fresh and dry weight of plant, height and rootlength of plants. Introduction of fungus Trichoderma asperellum and Streptomyces sp. A3 isolate acted positively on germination, length of seedling of germs. On average, the best effects on the yield of fresh and dry matter, the height of the stem of the plant and the length of the root were attained by the application of Pseudomonas sp.P12 and Bacillus sp. B1 isolates. Microorganisms have not yet found significant practical use in the production of forage grasses, even though more qualitative yield has been sought in livestock production. The results of this study demonstrate that positive results in the production of perennial ryegrass can be achieved by the use of microorganisms. Therefore, it is very important to carry out further studies of the relationship between applied microorganisms and ryegrass under field conditions in order to optimize the method and time of application of inoculants.</p>

<p>U regionu severnog Banata se uglavnom primenjuje<br />konvencionalni način obrade zemlji&scaron;ta, zasnovan na obradi<br />plugom, kao primarna obrada koji je spor, skup i zahteva veliki<br />utro&scaron;ak rada i goriva. Takva obrada je sa ekolo&scaron;kog stanovi&scaron;ta<br />nepovoljna i neodrživa. U poslednjih trideset godina, naučna<br />saznanja o obradi zemlji&scaron;ta u svetu se menjaju u pravcu<br />pojednostavljenja obrade i smanjenja prohoda. Savremeni sistemi<br />obrade su u Srbiji nedovoljno istraženi, a cilj ovoga rada je da se<br />optimizuje obrada zemlji&scaron;ta za date uslove. Za potrebe istraživanja<br />je postavljen ogled u trajanju od tri godine (2011/2012, 2012/2013<br />i 2013/2014), pri čemu je uzgajan kukuruz, p&scaron;enica i kukuruz, tim<br />redosledom. Svaka kultura je uzgajana u tri sistema obrade:<br />konvencionalna obrada bazirana na plugu, direktna setva i<br />konzervacijska obrada bazirana na razrivaču, pri čemu je Ďubrenje<br />bilo uniformno. U radu je analiziran uticaj različitih načina obrade<br />na specifični otpor zemlji&scaron;ta, fizičke i hemijske osobine zemlji&scaron;ta i<br />živi svet u zemlji&scaron;tu (brojnost glista). Uspe&scaron;nost poljoprivredne<br />proizvodnje se ogleda kroz ostvareni prinos i utro&scaron;ena sredstva,<br />zbog čega je utvrĎen najprinosniji i ekolo&scaron;ki najprihvatljiviji način<br />obrade zemlji&scaron;ta. Pored navedenog, analiziran je uticaj različitih<br />rasprskivača pri tretiranju useva pesticidima na prisustvo ostataka<br />pecticida u zemlji&scaron;tu</p> / <p>Conventional tillage is the most frequently applied tillage method in the<br />area of northern Banat. It is based on ploughing as the primary tillage<br />operation, which is slow, costly, and requires large expenditure of labour<br />and fuel. Such treatment can be ecologically unfavourable, and it is not<br />sustainable. In the last thirty years, global knowledge about soil tillage<br />has been changing towards simplification and reduced soil tillage.<br />Contemporary tillage systems in Serbia are not studied thoroughly<br />enough, but the goal of this work was to optimize soil tillage for the given<br />conditions. The trial was set up during the period of three years<br />(2011/2012, 2012/2013, and 2013/2014), in which corn, wheat, and corn<br />were cultivated, respectively. Each crop was grown using three tillage<br />systems - conventional tillage based on ploughing, direct seeding, and<br />conservation tillage based on tine cultivator, whereas fertilization was<br />uniform in all the systems. This dissertation analyzes the impact of<br />different tillage on soil resistance, physical and chemical properties of<br />soil, as well as biota in the soil (number of earthworms). Success of<br />agricultural production is reflected in yield and expenses, therefore this<br />dissertation determins the highest yielding and most environmentally<br />friendly system of tillage. In addition, it analyzes the impact of using<br />different kinds of nozzles in treating crops on the pesticide residues in the<br />soil.</p>

<p>Izvod<br />IZ<br />Pet hibrida suncokreta (Sremac, Oliva, Cepko, NS-H-111 i Sumo 2 OR) gajena su tokom<br />vegetacionih sezona 2010. i 2011. godine na oglednom polju Instituta za ratarstvo i<br />povrtarstvo, Novi Sad, na Rimskim &scaron;ančevima i na oglednom polju Poljoprivredne stručne<br />službe Zrenjanin. Laboratorijski deo ogleda izveden je u Laboratoriji za ispitivanje semena<br />Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Biohemijskoj laboratoriji<br />Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li semenski<br />materijal, poreklom sa istog lokaliteta i iste parcele, u procesu dorade semena tj. odvajanja<br />semena po frakcijama menja kvalitet, kao i da li ovakav način dorade semenskog materijala<br />utiče na prinos i komponente prinosa semena, kao i na sadržaj i prinos ulja odabranih<br />hibrida suncokreta. Takođe, cilj je bio i da se utvrdi da li nedostatak primarnog korena kod<br />ponika suncokreta dovodi do statistički značajnog smanjenja prinosa semena i ulja, kao i<br />kakav uticaj ima na komponente prinosa suncokreta. Analizirane su sledeće osobine:<br />klijavost i vigor semena, enzimska aktivnost, nicanje u polju, nakupljanje suve materije (po<br />biljnim organima i ukupno po biljci), visina stabla, prečnik glave, prinos semena, masa 1000<br />semena, sadržaj ulja i prinos ulja. Statistička obrada podataka izvr&scaron;ena je primenom analize<br />varijanse trofaktorijalnog ogleda, prema modelu podeljenih parcela. Iz tabele analize<br />varijanse je prikazana verovatnoća značajnosti razlika po F-testu, a na osnovu uče&scaron;ća u<br />sumi kvadrata tretmana određen je procentualni udeo svakog faktora u ukupnoj<br />varijabilnosti. Takođe su izračunate i LSD vrednosti za poređenje razlika između tretmana<br />posmatranog faktora, na pragovima značajnosti od 1 i 5%. Utvrđena je i korelaciona<br />zavisnost posmatranih osobina. Rezultati analize varijanse pokazali su visoko značajno<br />uče&scaron;će glavnih faktora (godine, lokaliteta, frakcije semena, tipa ponika), kao i njihovih<br />međusobnih interakcija za većinu ispitivanih osobina. Na vrednosti ispitivanih osobina<br />najveći uticaj imala je godina istraživanja, a zatim lokalitet. Frakcija semena je imala visoko<br />značajan uticaj na klijavost semena, nicanje u polju, nakupljanje suve materije, prinos<br />semena i prinos ulja. Tip ponika je imao visoko značajan uticaj na enzimsku aktivnost</p> / <p>Five sunflower hybrids (Sremac, Oliva, Cepko, NS-H-111, and Sumo 2 OR) were grown in<br />2010 and 2011, on experimental fields of the Institute of Field and Vegetable Crops Novi<br />Sad - Rimski &Scaron;ančevi, and experimental fields of the Agricultural Service Zrenjanin.<br />Laboratory tests were conducted at Laboratory for Seed Testing of the Institute of Field<br />and Vegetable Crops Novi Sad, and Biochemical Laboratory of the Faculty of Agriculture,<br />University of Novi Sad. The aim of this research was to determine whether seed material<br />from the same locality and the same field lot changes quality during seed processing, i.e.<br />dividing seed lot into fractions, and additionally whether this type of seed processing<br />affects seed yield, seed yield components, oil yield, and oil content of the selected<br />sunflower hybrids. The aim was also to determine if missing primary root in sunflower<br />seedlings results in statistically significant decrease of seed and oil yield, and establish how<br />it influences sunflower yield components. The following traits were examined: seed<br />germination and vigour, enzymatic activity, field emergence, dry matter accumulation (in<br />plant organs and in the whole plant), stem height, head diameter, seed yield, 1000 seed<br />mass, oil content and oil yield. Statistical analysis of data was performed by analysis of<br />variance of the trifactorial trial using the split-plot design model. Table of analysis of<br />variance shows the probability of significance of differences by F-test, and based on the<br />participation in the treatment sum of squares, percentage ratio of each factor was<br />calculated in the total variability. LSD values at 1 and 5% were computed to compare<br />differences between treatments of the observed factor. Correlation dependence between<br />the observed traits was determined. Results of the analysis of variance showed a highly<br />significant participation of the main factors (year, locality, seed fraction, type of seedling),<br />and their mutual interactions for the majority of the examined traits. Year and locality had<br />the highest effect on the value of the examined traits. Seed fraction had highly significant<br />effect on seed germination, emergence, dry matter accumulation, seed yield, and oil yield.<br />Type of seedling had a highly significant effect on the enzymatic activity, seed yield, oil<br />content, and oil yield.</p>

<p>Proizvodnja mladog krompira u Srbiji je značajna zbog obezbeđenja ove izuzetno cenjene&nbsp;i delikatesne namirnice u periodu od aprila do juna kada je u ponudi na trži&scaron;tu malo drugog&nbsp;svežeg povrća. Osim toga cena mladog krompira je uglavnom visoka, pa je značaj i po osnovu&nbsp;profitabilnosti ove kulture velik.<br />U periodu 2004-2006. godine ispitivan je efekat malčovanja polietilenskom folijom i<br />neposrednog pokrivanja biljaka sa i bez noseće konstrukcije, kao i kombinacija ovih specifičnih&nbsp;agrotehničkih mera na ranostasnost, prinos i komponente prinosa i kvalitet mladog krompira kod&nbsp;ranih sorti Cleopatra i Riviera. U cilju re&scaron;avanja postavljenog zadatka sprovedeno je istraživanje,&nbsp;na lokalitetu južno bačkog okruga (Begeč), postavljen je dvofaktorijalni ogled po split plot planu&nbsp;u pet ponavljanja.<br />Ispitivane agrotehničke mere i njihove kombinacije značajno su uticale na ranostasnost i&nbsp;prinos mladog krompira. Formiranje trži&scaron;nih krtola (krtole veće od 28 mm) bilo je za 10-15 dana&nbsp;ranije u odnosu na kontrolnu (nepokrivenu) varijantu. Najveći prinos u trogodi&scaron;njem istraživanju&nbsp;postignut je na varijanti agrotekstil+niski tunel (40,07 t/ha). U odnosu na kontrolnu varijantu,&nbsp;prinos je bio veći za 19% (u prvoj godini za 22%, drugoj za 16%, dok je u trećoj godini prinos bio&nbsp;veći za 18%).<br />Najveći broj krtola mladog krompira, u trogodi&scaron;njem istraživanju, ostvaren je na<br />kontrolnoj varijanti (9,43), stim &scaron;to je udeo trži&scaron;nih krtola (krtole veće od 28 mm) na kontroli&nbsp;iznosio 89% naspram 95% ostvaren na pokrivenim varijantama. Riviera je ostvarila veći broj&nbsp;krtola po biljci u odnosu na Cleopatru.<br />Ispitivane agrotehničke mere uticale su na povećanje mase krtola po biljci. Najveća masa&nbsp;krtola po biljci u trogodi&scaron;njem ogledu ostvaren je na tretmanima agrotekstil+niski tunel (853,17&nbsp;g) i malčovanje+agrotekstil+niski tunel (850,17 g), dok je najmanja masa zabeležena na&nbsp;kontrolnoj varijanti (640 g). Sorta Riviera je ostvarila značajno veću masu krtola u odnosu na&nbsp;Cleopatru.<br />Ispitivani tretmani su ostvarili veću prosečnu masu jedne krtole za 52% u odnosu na<br />kontrolnu varijantu.<br />Ispitivani tretmani značajno su uticali i na kvalitet mladog krompira; odnosno na<br />povećanje sadržaja suve materije, skroba, vitamina C, celuloze i pepela u krtolama, a na<br />smanjenje sadržaja &scaron;ećera i nitrata.</p> / <p>Production of early potato in Republic of Serbia is important because it provides this<br />highly valued delicates food during the period from April to June, when there is low offer of other<br />fresh vegetables on the market. Besides, price of early potato is usually high so it is important as<br />profitable crop.<br />During the period 2004-2006 effect of mulching with polyethylene foil and direct<br />coverage of plants with agrotextile and low tunnel, as well as combinations of these specific<br />agricultural measures on earliness, yield and yield components and quality of two early potato<br />varieties Cleopatra and Riviera was examined. In order to achieve given objective research was<br />conducted at the site in South Bačka District (Begeč), it set up the two-factorial experiment at<br />split plot plan in five replications.<br />The tested of agricultural measures and their combinations significantly influenced<br />earliness and yield of early potato. The forming of market tubers (tubers larger than 28 mm) was<br />10-15 days earlier than on the control variant (bare soil and uncover plants). The highest yield of<br />the three-year study has been made on the variant combination of agrotextile and low tunnel<br />(40,07 t/ha). Compared to the control variant, the yield was increased by 19% (in the first year<br />increase of 22%, second year increase was 16%, while in the third year yield increase was 18%).<br />The largest number of tubers of early potatoes, in three-year study, has been on the<br />control variant (9,43), but the share of market tubers (tubers larger than 28 mm) on the control<br />variant was 89% versus 95% achieved in covered variants. Variety Riviera has achieved greater<br />number of tubers per plant compared to variety Cleopatra.<br />The tested agricultural measures affected mass increase of tubers per plant. The<br />maximum weight of tubers per plant in the three-year experiment was realized in the treatment<br />combination of agrotextile and low tunnel (853,17 g) and combination of mulching, agrotextile<br />and low tunnel (850,17 g), while the lowest mass was recorded in the control variant (640 g).<br />Variety Riviera has achieved significantly higher tuber weight relative to Cleopatra.<br />The tested treatments have also achieved a higher average weight of a tuber of 52%<br />compared to the control variant.<br />The tested treatments significantly influenced quality of early potato; i.e. the increase the<br />content of dry matter, starch, vitamin C, cellulose and ash in the tubers and on reduction of sugar<br />and nitrate content.</p>

<p>Заснивање вишегодишњих легуминоза у пролећном року сетве често је праћено интензивнијим развојем корова и смањеним приносом. Ово је случај и приликом гајења еспарзете (Onobrychis viciifolia Scop.), која се сматра потенцијалном заменом за луцерку. Здружена сетва, односно гајење две или више врста на једном пољу током одређеног периода, може се користити као начин заснивања ове вишегодишње легуминозе. Осим традиционалног здруживања легуминозе и стрнине, као надусев може се користити и сточни грашак (Pisum sativum L.), због своје краће вегетације и смањеног конкурентског утицаја на подусев. Циљ рада је био да се утврди да ли је сточни грашак погодан за заснивање еспарзете у здруженој сетви, као и да се утврди одговарајућа сорта и густина грашка која омогућава најбољи принос и утицај на подусев. Двофакторијални оглед постављен је на експерименталном пољу Института за ратарство и повртарство, Нови Сад, током 2010-2014. године и укључио је две сорте грашка различитих морфолошких особина (Језеро-афила тип листа, Јавор-редуковане лиске) сејане у три густине. Као контролне варијанте коришћене су чист усев еспарзете и здружена сетва еспарзете и овса. Оглед је засниван у четворогодишњем периоду и испитивања су вршена у години заснивања и првом откосу у години искоришћавања.<br />Утврђено је да су временски услови значајно утицали на остварен принос у току истраживања. Сточни грашак као надусев имао је повољније деловање на еспарзету и њен развој након сваког откоса, с тим да је присуство надусева у другој години живота имало минималан утицај на остварени принос. Принос суве материје у првом откосу био је већи са сортом Језеро. Између приноса са 60 и 90 биљака грашка по m2 разлика у приносу није била статистички значајна, што је посебно значајно са економског аспекта производње. Резултати су показали да је највећи укупан принос суве материје имала еспарзета са овсем, услед значајног са повећањем густине смеше. Резултати су показали да је здружена сетва две легуминозе утицала на већи садржај минералног азота у земљишту након првог откоса. Присуство и густина надусева у првом откосу утицали су на интензивније коришћење влаге у земљишту, док је у наредним мерењима утицај фактора на количину воде у слоју до 60 cm био минималан.</p><p>Значај заснивања еспарзете у здруженој сетви са грашком показан је и кроз садржај сирових протеина, који је био већи у здруженој сетви у односу на чист усев еспарзете. При томе, сварљивост крме је била већа, с обзиром на то да је смеша еспарзете и грашка имала мањи удео NDF-а и ADF-а у односу на контроле.</p><p>Остварени резултати показују да се еспарзета може успешно заснивати у здруженој сетви са сточним грашком чиме се обезбеђује стабилан принос првог откоса високог квалитета, без негативног утицаја на регенерацију еспарзете и принос у наредним откосима. Резултати указују да је здружена сетва поуздан и еколошки начин заснивања еспарзете, који пружа могућност да ова врста буде заступљенија у пракси.удела првог откоса у укупном приносу. Удео корова у здруженој сетви био је мањи у односу на чист усев еспарзете. Сорта Језеро у просеку имала је већу компетативну способност, док је у просеку за обе сорте најмањи удео корова утврђен у смеши са 60 биљака грашка.<br />Морфолошки различите сорте грашка нису довеле до статистички значајних разлика у вредностима индекса лисне површине еспарзете, али се вредност овог параметра смањивала са повећањем густине надусева. Садржај фотосинтетичких пигмената био је већи на третманима са здруженом сетвом, али је и значајно зависио од временских услова. Биолошка активност земљишта била је већа у здруженој сетви у односу на чист усев еспарзете. Бројност азотофиксатора била је већа при мањем присуству надусева, док се укупан број бактерија и гљива<br />повећавао</p> / <p>Zasnivanje višegodišnjih leguminoza u prolećnom roku setve često je praćeno intenzivnijim razvojem korova i smanjenim prinosom. Ovo je slučaj i prilikom gajenja esparzete (Onobrychis viciifolia Scop.), koja se smatra potencijalnom zamenom za lucerku. Združena setva, odnosno gajenje dve ili više vrsta na jednom polju tokom određenog perioda, može se koristiti kao način zasnivanja ove višegodišnje leguminoze. Osim tradicionalnog združivanja leguminoze i strnine, kao nadusev može se koristiti i stočni grašak (Pisum sativum L.), zbog svoje kraće vegetacije i smanjenog konkurentskog uticaja na podusev. Cilj rada je bio da se utvrdi da li je stočni grašak pogodan za zasnivanje esparzete u združenoj setvi, kao i da se utvrdi odgovarajuća sorta i gustina graška koja omogućava najbolji prinos i uticaj na podusev. Dvofaktorijalni ogled postavljen je na eksperimentalnom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, tokom 2010-2014. godine i uključio je dve sorte graška različitih morfoloških osobina (Jezero-afila tip lista, Javor-redukovane liske) sejane u tri gustine. Kao kontrolne varijante korišćene su čist usev esparzete i združena setva esparzete i ovsa. Ogled je zasnivan u četvorogodišnjem periodu i ispitivanja su vršena u godini zasnivanja i prvom otkosu u godini iskorišćavanja.<br />Utvrđeno je da su vremenski uslovi značajno uticali na ostvaren prinos u toku istraživanja. Stočni grašak kao nadusev imao je povoljnije delovanje na esparzetu i njen razvoj nakon svakog otkosa, s tim da je prisustvo naduseva u drugoj godini života imalo minimalan uticaj na ostvareni prinos. Prinos suve materije u prvom otkosu bio je veći sa sortom Jezero. Između prinosa sa 60 i 90 biljaka graška po m2 razlika u prinosu nije bila statistički značajna, što je posebno značajno sa ekonomskog aspekta proizvodnje. Rezultati su pokazali da je najveći ukupan prinos suve materije imala esparzeta sa ovsem, usled značajnog sa povećanjem gustine smeše. Rezultati su pokazali da je združena setva dve leguminoze uticala na veći sadržaj mineralnog azota u zemljištu nakon prvog otkosa. Prisustvo i gustina naduseva u prvom otkosu uticali su na intenzivnije korišćenje vlage u zemljištu, dok je u narednim merenjima uticaj faktora na količinu vode u sloju do 60 cm bio minimalan.</p><p>Značaj zasnivanja esparzete u združenoj setvi sa graškom pokazan je i kroz sadržaj sirovih proteina, koji je bio veći u združenoj setvi u odnosu na čist usev esparzete. Pri tome, svarljivost krme je bila veća, s obzirom na to da je smeša esparzete i graška imala manji udeo NDF-a i ADF-a u odnosu na kontrole.</p><p>Ostvareni rezultati pokazuju da se esparzeta može uspešno zasnivati u združenoj setvi sa stočnim graškom čime se obezbeđuje stabilan prinos prvog otkosa visokog kvaliteta, bez negativnog uticaja na regeneraciju esparzete i prinos u narednim otkosima. Rezultati ukazuju da je združena setva pouzdan i ekološki način zasnivanja esparzete, koji pruža mogućnost da ova vrsta bude zastupljenija u praksi.udela prvog otkosa u ukupnom prinosu. Udeo korova u združenoj setvi bio je manji u odnosu na čist usev esparzete. Sorta Jezero u proseku imala je veću kompetativnu sposobnost, dok je u proseku za obe sorte najmanji udeo korova utvrđen u smeši sa 60 biljaka graška.<br />Morfološki različite sorte graška nisu dovele do statistički značajnih razlika u vrednostima indeksa lisne površine esparzete, ali se vrednost ovog parametra smanjivala sa povećanjem gustine naduseva. Sadržaj fotosintetičkih pigmenata bio je veći na tretmanima sa združenom setvom, ali je i značajno zavisio od vremenskih uslova. Biološka aktivnost zemljišta bila je veća u združenoj setvi u odnosu na čist usev esparzete. Brojnost azotofiksatora bila je veća pri manjem prisustvu naduseva, dok se ukupan broj bakterija i gljiva<br />povećavao</p> / <p>The establishment of perennial legumes in the spring is often followed by intensive weeds infestation and reduced yield. This is also the case when growing sainfoin (Onobrychis viciifolia Scop.) which is considered a potential substitute for alfalfa (Medicago sativa L.). Intercropping or growing two or more species in the same field during a certain period can be used for establishing this perennial legume. A field pea (Pisum sativum L.) has a potential to be used as companion crop due to a short growing season and reduced competing impact. The aim of this research was to determine the suitability of field pea as a companion crop for sainfoin establishment and to determine the appropriate cultivar and pea density that provides the best yield and impact on undersown crop. A two-factorial trial was set up in the experimental field of the Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad, during 2010-2014. The experiment included two morphologically different pea cultivars (Jezero-afila leaf type and Javor-reduced leaflet) and three pea densities. The sainfoin pure stand and a mixture with oat were used as control treatments. The trial included four sowing years and the analysis was performed in the establishment years and in the first cut in the full harvest year.<br />The weather conditions significantly influenced obtained yield. Field pea as a companion crop had a better impact on sainfoin development in the establishment year, while in subsequent year companion crops had minimal impact on sainfoin yield. Concerning pea cultivars, a higher dry matter yield was obtained with cultivar Jezero. It was concluded, there were no significant differences between obtained yield with 60 and 90 pea plants per m2 which have importance from the economic aspect. The results showed that the highest annual yield had a mixture of sainfoin and oat, due to a significant share of the first yield. The weed proportion was lower in intercropping compared to the sainfoin pure stand. The cultivar Jezero and a density of 60 pea plants per m2 were more competitive to weeds.<br />Morphologically different pea cultivars did not significantly affect leaf area index of sainfoin. However, its value decreased with the increase of pea density in the stand. Intercropping and weather conditions had a significant impact on pigment content in sainfoin leaves. The examined soil biological activity was higher in intercropping treatments. The number of nitrogen fixation bacteria increased with a decreased number of pea plants, while the number of total bacteria and fungi increased with increasing pea density. The intercropping of the legumes influenced the higher content of mineral nitrogen in the soil, but also the more intensify use of soil moisture. The positive effect of intercropping of two legumes was demonstrated by the obtained higher content of crude protein with a lower proportion of digestibility parameters - NDF and ADF compared to both control treatments.<br />The obtained results show that sainfoin can be successfully established with field pea in intercropping, which ensures the stable and high-quality yield of the first cut, without negative esainfoin re-growth and yield in subsequent cuts. Thus, intercropping can be considered as a reliable and ecological practice for sainfoin establishment, which provides the possibility for increasing production of this species.</p>

<p>Органска ђубрива садрже готово све неопходне хранљиве елементе за гајене биљке, али имају значајно мању ефикасност од синтетичких ђубрива јер је садржај хранива неупоредиво нижи у односу на синтетичка, а облици у којима се налазе нису директно приступачни гајеним биљкама. Циљ истраживања био је да се испита утицај примене различитих органских ђубрива биљног и животињског порекла, као и течних ђубрива на хемијска својства земљишта, принос и квалитет јагоде у оквиру два система производње (малчирања земљишта). Пољски оглед је постављен као двофакторијални по методи/плану подељених парцела (Split/plot), са случајним распоредом третмана. Оглед се састојао од две главне парцеле на којима је испитан утицај два различита начина покривања земљишта (малч од сламе и црна полиетиленска фолија), док је на основним парцелама испитан утицај 13 различитих третмана ђубрења (контрола &ndash; без примене ђубрива, &Oslash;; говеђи стајњак, С; говеђи стајњак + гуано (фолијарно), С+Г; говеђи стајњак + екстакт глистењака (фолијарно), С+ЕГ; глистењак, ГЛ; глистењак + гуано (фолијарно), ГЛ+Г; глистењак + екстракт глистењака (фолијарно), ГЛ+ЕГ; компост из производње печурака, К; компост из производње печурака + гуано (фолијарно), К+Г; компост из производње печурака + екстракт глистењака, К+ЕГ; гуано (фертигација + фолијарно), Г; екстракт глистењака (фертигација + фолијарно), ЕГ; стандардни програм ђубрења са минералним NPK ђубривима, NPK). У узорцима земљишта одређен је садржај минералних облика N, приступачних облика P, K, Ca, Mg, Fe, Mn, Cu, Zn и pH вредност земљишта. Поред параметара приноса јагоде (број цветова, прој плодова, просечна маса плода) у све три године плодоношења одређени су садржај макро и микроелемената у листу и плоду јагоде, и параметри квалитета плода јагоде (укупан садржај растворљиве суве материје, укупан садржај киселина, садржај укупних антоцијана, антиоксидативна активност, обојеност и чврстина плода). Резултати истраживања су показали да се продужено дејство примене чврстих и течних органских ђубрива на садржај хранљивих елемената у земљишту значајно разликује у зависности од елемента који се посматра. Примена чврстих органских ђубрива имала је највећи утицај на садржај приступачних облика фосфора, затим калијума, док је најмањи утицај имала на садржај минералних облика азота у земљишту. Изузев стајњака, примена органских ђубрива, у количини еквивалентној 170 kg N ha-1, није имала утицај на концентрацију приступачних облика секундарних макроелемената и микроелемената у земљишту. Земљиште покривено црном ПЕ фолијом одликовало се вишим садржајем минералних облика азота и приступачних облика Fe, Mn, Zn и Cu у односу на земљиште покривено сламом, у свим терминима мерења. Примена чврстих органских ђубрива приликом садње јагоде довела је до значајног повећања приноса, у односу на контролу, само у првој години плодоношења, док је у другој и трећој години плодоношења највиши принос јагоде остварен на третманима где су примењена NPK ђубрива и течни гуано. Третмани ђубрења имали су значајан утицај на минерални састав, садржај растворљиве суве материје, садржај киселина, садржај антоцијана, антиоксидативну активност и обојеност плода. Примена црне полиетиленске фолије, поред позитивног утицаја на садржај хранљивих елемената у земљишту, довела је до вишег приноса и квалитета плода јагоде у односу на примену сламе као малча. Rезултати показују да се применом црне фолије може значајно повећати ефикасност ђубрива чиме се смањује ризик од загађења животне средине и остварује већа економска добит у производњи јагоде.</p> / <p>Organska đubriva sadrže gotovo sve neophodne hranljive elemente za gajene biljke, ali imaju značajno manju efikasnost od sintetičkih đubriva jer je sadržaj hraniva neuporedivo niži u odnosu na sintetička, a oblici u kojima se nalaze nisu direktno pristupačni gajenim biljkama. Cilj istraživanja bio je da se ispita uticaj primene različitih organskih đubriva biljnog i životinjskog porekla, kao i tečnih đubriva na hemijska svojstva zemljišta, prinos i kvalitet jagode u okviru dva sistema proizvodnje (malčiranja zemljišta). Poljski ogled je postavljen kao dvofaktorijalni po metodi/planu podeljenih parcela (Split/plot), sa slučajnim rasporedom tretmana. Ogled se sastojao od dve glavne parcele na kojima je ispitan uticaj dva različita načina pokrivanja zemljišta (malč od slame i crna polietilenska folija), dok je na osnovnim parcelama ispitan uticaj 13 različitih tretmana đubrenja (kontrola &ndash; bez primene đubriva, &Oslash;; goveđi stajnjak, S; goveđi stajnjak + guano (folijarno), S+G; goveđi stajnjak + ekstakt glistenjaka (folijarno), S+EG; glistenjak, GL; glistenjak + guano (folijarno), GL+G; glistenjak + ekstrakt glistenjaka (folijarno), GL+EG; kompost iz proizvodnje pečuraka, K; kompost iz proizvodnje pečuraka + guano (folijarno), K+G; kompost iz proizvodnje pečuraka + ekstrakt glistenjaka, K+EG; guano (fertigacija + folijarno), G; ekstrakt glistenjaka (fertigacija + folijarno), EG; standardni program đubrenja sa mineralnim NPK đubrivima, NPK). U uzorcima zemljišta određen je sadržaj mineralnih oblika N, pristupačnih oblika P, K, Ca, Mg, Fe, Mn, Cu, Zn i pH vrednost zemljišta. Pored parametara prinosa jagode (broj cvetova, proj plodova, prosečna masa ploda) u sve tri godine plodonošenja određeni su sadržaj makro i mikroelemenata u listu i plodu jagode, i parametri kvaliteta ploda jagode (ukupan sadržaj rastvorljive suve materije, ukupan sadržaj kiselina, sadržaj ukupnih antocijana, antioksidativna aktivnost, obojenost i čvrstina ploda). Rezultati istraživanja su pokazali da se produženo dejstvo primene čvrstih i tečnih organskih đubriva na sadržaj hranljivih elemenata u zemljištu značajno razlikuje u zavisnosti od elementa koji se posmatra. Primena čvrstih organskih đubriva imala je najveći uticaj na sadržaj pristupačnih oblika fosfora, zatim kalijuma, dok je najmanji uticaj imala na sadržaj mineralnih oblika azota u zemljištu. Izuzev stajnjaka, primena organskih đubriva, u količini ekvivalentnoj 170 kg N ha-1, nije imala uticaj na koncentraciju pristupačnih oblika sekundarnih makroelemenata i mikroelemenata u zemljištu. Zemljište pokriveno crnom PE folijom odlikovalo se višim sadržajem mineralnih oblika azota i pristupačnih oblika Fe, Mn, Zn i Cu u odnosu na zemljište pokriveno slamom, u svim terminima merenja. Primena čvrstih organskih đubriva prilikom sadnje jagode dovela je do značajnog povećanja prinosa, u odnosu na kontrolu, samo u prvoj godini plodonošenja, dok je u drugoj i trećoj godini plodonošenja najviši prinos jagode ostvaren na tretmanima gde su primenjena NPK đubriva i tečni guano. Tretmani đubrenja imali su značajan uticaj na mineralni sastav, sadržaj rastvorljive suve materije, sadržaj kiselina, sadržaj antocijana, antioksidativnu aktivnost i obojenost ploda. Primena crne polietilenske folije, pored pozitivnog uticaja na sadržaj hranljivih elemenata u zemljištu, dovela je do višeg prinosa i kvaliteta ploda jagode u odnosu na primenu slame kao malča. Rezultati pokazuju da se primenom crne folije može značajno povećati efikasnost đubriva čime se smanjuje rizik od zagađenja životne sredine i ostvaruje veća ekonomska dobit u proizvodnji jagode.</p> / <p>Organic fertilizers contain almost all the necessary nutritional elements for cultivated plants, but they have a significantly lower efficiency compared to synthetic fertilizers due to lower nutrient content and the forms of nutrients in which they are not directly accessible to the cultivated plants. The aim of this study was to quantify the effect of the application of different plant and animal origin organic fertilizer, as well as liquid fertilizers, on soil chemical properties, yield and quality of strawberries in two production systems (soil mulching). The field experiment was conducted using a 2-factorial split-plot completely randomized design, with ground cover management (mulch) as main-plot factor and fertilization treatments in sub-plot. On the main plots we examined the influence of two different mulches (straw and black polyethylene sheet), while on sub-plots the effect of 13 different treatments of fertilization was examined (control - no fertilization, &Oslash;; dairy manure, С; dairy manure + guano (foliar application), С+Г; dairy manure + vermicompost leachate (foliar application), С+ЕГ; vermicompost, ГЛ; vermicompost leachate + guano (foliar application), ГЛ+Г; vermicompost + vermicompost leachate (foliar application), ГЛ+ЕГ; spent mushroom compost, К; spent mushroom compost + guano (foliar application), К+Г; spent mushroom compost + vermicompost leachate, К+ЕГ; guano (fertigation + foliar application), Г; vermicompost leachate (fertigation + foliar application), ЕГ; standard fertilization with mineral NPK fertilizers, NPK). The soil samples were analysed to determine the content of mineral forms of N, available forms of P, K, Ca, Mg, Fe, Mn, Cu, Zn and soil pH value. Beside parameters of strawberry yield (number of flowers, number of fruits, average fruit weight) in all three fruiting years we determined the content of macro- and microelements in the leaves and fruits, as well as fruit quality parameters (total soluble solids, total acidity, total anthocyanins, antioxidant activity, coloring and fruit firmness). The results showed that application of solid and liquid organic fertilizers had a different residual effect on concentration of macro- and micro elements in the soil. Application of solid organic fertilizer had the greatest influence on the content of available forms of phosphorus, than potassium, while the least impact had on the content of mineral forms of nitrogen in the soil. Except for dairy manure, the application of organic fertilizers, in amount equivalent to 170 kg N ha-1, had no effect on concentration of available forms of secondary macroelements and microelements in the soil. Soil covered with black polyethylene mulch had higher content of mineral forms of nitrogen and available forms of Fe, Mn, Zn and Cu, compared to soil covered with straw mulch, in all terms of measuring. The application of solid organic fertilizers led to a significant increase in yield compared to the control in the first fruiting year, while in the second and third fruiting years the highest yields were achieved on the treatments where NPK fertilizer and liquid guano were applied. Fertilization treatments had a significant effect on the mineral composition, content of soluble solids, titrible acidity, content of anthocyanins, antioxidant activity and color of the strawberry fruits. Black polyethylene mulch had positive impact on concentration of macro- and microelements in soil and led to higher yield and quality of strawberry fruits compared to straw mulch. The results shows that the black polyethylene mulch can significantly increase fertilizer efficiency, which reduce the risk of environmental pollution and may result in greater economic gain in strawberry production.</p>

<p>Tri soja gljive bukovače, P. ostreatus NS 77, P. ostreatus NS 355 i P. ostreatus 244,<br />gajena su na supstratima četiri biljne vrste, p&scaron;enica, kukuruz, soja i suncokret, kao<br />samostalni supstrati i u kombinaciji sa p&scaron;eničnom slamom. Nakon plodono&scaron;enja<br />vr&scaron;ena su ispitivanja odgajivačkih, morfolo&scaron;kih, hemijskih, svojstva gljiva, kao i<br />hemijske i mikrobiolo&scaron;ke&nbsp;&nbsp;&nbsp; sirovim supstratima u odnosu na sadržaj celuloze u<br />supstratima nakon plodono&scaron;enja sojeva, dok je kod sadržaja pepela obrnuto, u sirovim<br />supstratima je niži u odnosu na supstrate nakon plodono&scaron;enja. Koncentracija ukupnog<br />broja mikroorganizama, brojnost amonifikatora i brojnost saprofitnih gljiva na<br />nesterilisanim supstratima je niža nego na iskori&scaron;tenim supstratima. Dehidrogenazna<br />aktivnost&nbsp; je najvi&scaron;a na supstratima nakon plodono&scaron;enja soja NS 244, dok kod<br />enzimskog kompleksa celulaza varira u zavisnosti od soja i supstrata Kod sva tri soja<br />maksimalni prinosi su bili na supstratu Soja (S5), a minimlni na supstratu P&scaron;enica<br />(S1). Na osnovu morfolo&scaron;kih osobine konstatovana je velika varijabilnist između<br />sojeva. Supstrat Kukuruz (S6) se pokazao kao najbolji, sa aspekta vodnog režima, dok<br />se Suncokret (S7) pokazao kao najlo&scaron;iji. Na supstratu Kukuruz (S6) je najvi&scaron;i, a na<br />supstratu P&scaron;enica (S1) je najniži sadržaj pepela. Sadržaj natrijuma u nožici je veći od<br />sadržaja u &scaron;e&scaron;iru, &scaron;to je obrnuto u odnosu na druge mikroelemente i makroelemente.<br />Sadržaj celuloze je vi&scaron;i u svim&nbsp; sirovim supstratima, dok&nbsp; je kod sadržaja pepela<br />obrnuto. Brojnost svih mikroorgnaizma na nesterilisanim supstratima je niža nego na<br />iskori&scaron;tenim supstratima.&nbsp; Dehidrogenazna&nbsp; je najvi&scaron;a na supstratima nakon<br />plodono&scaron;enja soja NS 244, dok kod enzimskog kompleksa celulaza varira u zavisnosti<br />od soja i supstrata.</p> / <p>Three strains of oyster mushroom (P. ostreatus NS 77, NS 355, and 244) were grown on substrates made from four crops (wheat, maize, soybean, and sunflower), as individual substrates or in combination with wheat straw. After fruit maturity,&nbsp; mushroom growing, morphological, and chemical properties were analysed, as well as chemical and microbiological analyses of fresh and used substrates. All three strains showed maximum yields on soybean substrate (S5), and minimum yields on wheat substrate (S1). A large variability among the strains was observed based on the morphological properties. The strain NS 77 has caps of the smallest weight,&nbsp; width and length, the largest number of fruiting bodies, and the longest stalks. The&nbsp; strain NS 244 have caps of the largest weight, width and length, the lowest number of fruiting bodies and stalk length, but the largest width of the stalks. Regarding water regime, maize substrate (S6) was the best, while sunflower (S7) was the poorest. Ash content was the highest in maize substrate (S6) and the lowest in wheat&nbsp; substrate (S1). Potassium content in the stalk was higher than in the cap, which is opposite from other micro- and macro elements. Cellulose content was higher in all fresh substrates than in the used substrates after the strains have fruited, while ash content was higher in the used substrates. Concentration of total number of microorganisms, abundance of ammonifiers and saprophytic fungi in the unsterilized substrates were lower than in the used ones. Dehydrogenase activity was the highest in substrates after fruiting of NS 244, while cellulose enzyme complex varied regarding the strain and substrate.</p>