<p>У раду је испитиван утицај уклањања лишћа у зони грожђа и дела рода у шарку, на производне особине и физиолошке процесе три винске сорте грашац, сила и пробус. Резултати истраживања указују, да уклањање лишћа из зоне грожђа, доводи до боље осветљености гроздова и њихове повишене температуре. Код силе и пробуса је ова мера довела до јаче транспирационе активности последњих потпуно развијених листова на главном ластару. Утицај третмана је био мањи на принос и садржај шећера у шири, а нешто виши на садржај јабучне киселине и минералних материја у шири, квалитета вина и отпорности зимских окаца према измрзавању. Утицај уклањања дела рода у шарку се највише испољио на принос, а нешто слабије на садржај шећера и киселина. Код грашца је уочена боља отпорност зимских окаца према измрзавању. Бољи квалитет вина постигнут је остављањем на чокоту гроздова који су предњачили са сазревањем. Сорте из огледа су у истим условима различито одговориле на примењене операције зелене резидбе. Код свих варијанти огледа, прикупљање узорака вршено је и &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; методом. Ова метода се сатоји у томе да се бобице са којих је претходно уклоњена покожица урањају у стандардни MES пуфер на 30 минута. Бобице су током узорковања биле везане за чокот. Пуфер је мењан на сваких 30 минута, током два сата, а затим су прикупљени раствори анализирани. Очекивано је било да ће се &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; методом испитати утицај примењених операција зелене резидбе на процес пражњења флоема у апопласт меса бобице. У раду је доказано другачије, да прикупљени глукоза, фруктоза и калијум потичу из ћелија меса бобице. Примењене операције зелене резидбе нису имале утицаја на овај процес. Код сорте шираз, &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; метод је примењен уз додавање пуферу једињења која инхибиторно делују на транспорт шећера (PCMBS, п-хлорживабензенсулфонска киселина) и калијума (ТЕА, тетраетиламонијум хлорид) кроз ћелијске мембране. У овом случају нису примењиване операције зелене резидбе. Утврђено је инхибиторно дејство PCMBS-а на издвајање глукозе и фруктозе у пуфер у периоду интензивног накупљања шећера као и одсуство<br />ii<br />инхибиторног дејстава две недеље касније. Ово говори у прилог постојању различитих механизама транспорта хексоза кроз ћелијску мембрану током сазревања бобица. Изостанак инхибиторног дејства тетраетиламонијум хлорида на издвајање калијума у пуфер, говори да протеински канали нису главни и једини начин транспорта калијума преко ћелијске мембране.</p> / <p>U radu je ispitivan uticaj uklanjanja lišća u zoni grožđa i dela roda u šarku, na proizvodne osobine i fiziološke procese tri vinske sorte grašac, sila i probus. Rezultati istraživanja ukazuju, da uklanjanje lišća iz zone grožđa, dovodi do bolje osvetljenosti grozdova i njihove povišene temperature. Kod sile i probusa je ova mera dovela do jače transpiracione aktivnosti poslednjih potpuno razvijenih listova na glavnom lastaru. Uticaj tretmana je bio manji na prinos i sadržaj šećera u širi, a nešto viši na sadržaj jabučne kiseline i mineralnih materija u širi, kvaliteta vina i otpornosti zimskih okaca prema izmrzavanju. Uticaj uklanjanja dela roda u šarku se najviše ispoljio na prinos, a nešto slabije na sadržaj šećera i kiselina. Kod grašca je uočena bolja otpornost zimskih okaca prema izmrzavanju. Bolji kvalitet vina postignut je ostavljanjem na čokotu grozdova koji su prednjačili sa sazrevanjem. Sorte iz ogleda su u istim uslovima različito odgovorile na primenjene operacije zelene rezidbe. Kod svih varijanti ogleda, prikupljanje uzoraka vršeno je i &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; metodom. Ova metoda se satoji u tome da se bobice sa kojih je prethodno uklonjena pokožica uranjaju u standardni MES pufer na 30 minuta. Bobice su tokom uzorkovanja bile vezane za čokot. Pufer je menjan na svakih 30 minuta, tokom dva sata, a zatim su prikupljeni rastvori analizirani. Očekivano je bilo da će se &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; metodom ispitati uticaj primenjenih operacija zelene rezidbe na proces pražnjenja floema u apoplast mesa bobice. U radu je dokazano drugačije, da prikupljeni glukoza, fruktoza i kalijum potiču iz ćelija mesa bobice. Primenjene operacije zelene rezidbe nisu imale uticaja na ovaj proces. Kod sorte širaz, &#39;&#39;berry-cup&#39;&#39; metod je primenjen uz dodavanje puferu jedinjenja koja inhibitorno deluju na transport šećera (PCMBS, p-hlorživabenzensulfonska kiselina) i kalijuma (TEA, tetraetilamonijum hlorid) kroz ćelijske membrane. U ovom slučaju nisu primenjivane operacije zelene rezidbe. Utvrđeno je inhibitorno dejstvo PCMBS-a na izdvajanje glukoze i fruktoze u pufer u periodu intenzivnog nakupljanja šećera kao i odsustvo<br />ii<br />inhibitornog dejstava dve nedelje kasnije. Ovo govori u prilog postojanju različitih mehanizama transporta heksoza kroz ćelijsku membranu tokom sazrevanja bobica. Izostanak inhibitornog dejstva tetraetilamonijum hlorida na izdvajanje kalijuma u pufer, govori da proteinski kanali nisu glavni i jedini način transporta kalijuma preko ćelijske membrane.</p> / <p>A study has been conducted to assess the influence of defoliation and cluster thinning at version, on productivity and physiological process of three grapevine varieties (gra&scaron;ac, sila and probus). The results of the study have shown that better sun exposure and heating of the clusters is a result of defoliation.Application of this measure on sila and probus lead to higher transpiration of most recently fully exposed leaves on main shoots. Defoliation had lower influence on yield and sugar content in grape juice, but higher on content of malic acid and minerals in grape juice, wine quality and even winter buds frost resistance. Cluster thinning had a higher influence on yield, but slightly lower on the sugar and acids content in the grape juice. Better frost resistance, of winter buds of gra&scaron;ac variety, was observed under the influence of cluster thinning. Better wine quality is achieved by thinning criteria, which consisted of retaining clusters advanced in ripening. Every grapevine variety reacted differently on applied measures although the conditions were the same. During the experiment samples were collected using the &ldquo;berry-cup&rdquo; method. By doing that the collected sample represents a standard MES buffer in which peeled berries were immersed in every 30 minutes. During the sampling the grapes were still on the stem. The buffer was changed every 30 minutes for two hours and replaced with newone. Collected solutions were used for the analysis. The &ldquo;berry-cup&rdquo; method was expected to show the influence of applied measures on phloem unloading into the mesocarp of the grape berries. However the study actually showed that glucose, fructose and potassium originate from the mesocarp cells rather than from phloem unloading.Defoliation and cluster thinning did not have influence on sugars and potassium release from peeled berries into the buffer. With the shiraz variety the &ldquo;berry-cup&rdquo; method was implemented with the addiction of compounds that act inhibitory to the transport of sugars (PCMBS, p-chloromercuribenzenesulfonic acid) and potassium (TEA, tetraethylammonium chloride) through the cell membrane. In the period of intensive sugar accumulation, inhibitory effectsof PCMBS on hexose release were confirmed. However two weeks after that the observed influence disappeared. This leads us to conclude that during the ripening processthere are multiple mechanisms responsible for hexose transport. The lack of potassium channels blocking effect of tetraethylammonium chloride indicates that different pathways of potassium membrane transport exist.</p>

<p>The topic of the research in this dissertation is the application of machine<br />learning in solving problems characteristic to biosystems, with special<br />emphasis on agriculture. Firstly, an innovative regression algorithm based on<br />big data was presented, that was used for yield prediction. The predictions<br />were then used as an input for the improved portfolio optimisation algorithm,<br />so that appropriate soybean varieties could be selected for fields with<br />distinctive parameters. Lastly, a multi-objective optimisation problem was set<br />up and solved using a novel method for categorical evolutionary algorithm<br />based on NSGA-III.</p> / <p>Предмет истраживања докторске дисертације је примена машинског учења у решавању проблема карактеристичних за биосистемe са нагласком на пољопривреду. Најпре је представљен иновативни алгоритам за регресију који је примењен на великој количини података како би се са предиковали приноси. На основу предикција одабране су одговарајуће сорте соје за њиве са одређеним карактеристикама унапређеним алгоритмом оптимизације портфолија. Напослетку је постављен оптимизациони проблем одређивања сетвене структуре са вишеструким функцијама циља који је решен иновативном методом, категоричким еволутивним алгоритмом заснованом на NSGA-III алгоритму.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije je primena mašinskog učenja u rešavanju problema karakterističnih za biosisteme sa naglaskom na poljoprivredu. Najpre je predstavljen inovativni algoritam za regresiju koji je primenjen na velikoj količini podataka kako bi se sa predikovali prinosi. Na osnovu predikcija odabrane su odgovarajuće sorte soje za njive sa određenim karakteristikama unapređenim algoritmom optimizacije portfolija. Naposletku je postavljen optimizacioni problem određivanja setvene strukture sa višestrukim funkcijama cilja koji je rešen inovativnom metodom, kategoričkim evolutivnim algoritmom zasnovanom na NSGA-III algoritmu.</p>

<p>У раду је анализирана вaријабилност, генски ефекти, наслеђивање компонената приноса у укрштању пет сорти хексаплоидне пшенице (Triticum aestivum L.). Резултати истраживања<br />iv<br />указују да између родитеља и генерација потомстaва постоје значајне разлике у средњим вредностима испитиваних својстава. Методом диалелног укрштања утврђена је комбинациона способност родитељских линија и добијене су информације о природи генских ефеката за важне агрономске особине. У наслеђивању компонената приноса (висина биљке, маса биљке, дужина класа, број зрна по класу, маса зрна по класу и маса зрна по биљци), применом адитивно-доминантног модела, уочено је присуство неалелне интеракције &ndash; епистазе. Aнализом међузависних односа установљене су значајне или високо значајне вредности коефицијената корелације између већине испитиваних својстава.</p> / <p>U radu je analizirana varijabilnost, genski efekti, nasleđivanje komponenata prinosa u ukrštanju pet sorti heksaploidne pšenice (Triticum aestivum L.). Rezultati istraživanja<br />iv<br />ukazuju da između roditelja i generacija potomstava postoje značajne razlike u srednjim vrednostima ispitivanih svojstava. Metodom dialelnog ukrštanja utvrđena je kombinaciona sposobnost roditeljskih linija i dobijene su informacije o prirodi genskih efekata za važne agronomske osobine. U nasleđivanju komponenata prinosa (visina biljke, masa biljke, dužina klasa, broj zrna po klasu, masa zrna po klasu i masa zrna po biljci), primenom aditivno-dominantnog modela, uočeno je prisustvo nealelne interakcije &ndash; epistaze. Analizom međuzavisnih odnosa ustanovljene su značajne ili visoko značajne vrednosti koeficijenata korelacije između većine ispitivanih svojstava.</p> / <p>A study has been conducted to assess variability, gene effect and inheritance of yield components in five crosses of hexaploid wheat genotypes (Triticum aestivum L.). The results of the study have shown that the mean values of parents and their progenies were significantly different. In diallel<br />vii<br />crossing information about combining ability of parental lines and the nature of genetic effects for some important agronomic traits had been obtained. Non-allelic interactions, epistatic gene effect, were observed in the inheritance of yield components (stem height, biomass, spike length, kernel number per spike, kernel weight per spike and kernel weight per plant) using the additive-dominance model. Significant and highly significant values of correlation coefficients were calculated for the most of studied traits.<br />&nbsp;</p>

<p>У раду су приказани резултати огледа са једанаест сорти пшенице (Triticum aestivum L.) и једном сортом тритикалеа (Triticosecale W.) на локалитету Кумане у Банату, у стресним условима халоморфног земљишта типа солоњец. Током три вегетационе сезоне је испитана генотипска варијабилност, праћењем фенотипске варијације и интеракције генотип/спољна средина за принос и компоненте приноса (висина биљке, дужина класа, маса класа, маса зрна по класу и број зрна по класу). Оглед је постављен на контролној варијанти (солоњец без поправке) и третманима са мерама поправке, уз примену фосфогипса у количини од 25 t/ha и 50 t/ha. За анализу интеракције генотипа и спољне средине је примењен Модел главних ефеката и вишеструке интеракције-AMMI (Аdditive Мain Еffects and Мultiplicative Interaction). Међузависност испитиваних особина је утврђена анализом једноструких корелација. У циљу дефинисања реакције генотипова на стресне услове солоњеца, испитанa је активност ензимских и неензимских компоненти антиоксидативног система, као и липидне пероксидације.<br />Испољена је статистичка значајност главних ефеката генотипа, агроекосредина и њихове интеракције на варијабилност свих испитиваних својстава. Уочени су генотипови мале интеракције генотип/спољна средина за поједине особине, што би могло да се окарактерише као стабилна реакција тих генотипова у променљивим условима средине, у односу на мелиоративни третман и вегетациону сезону. Корелационом анализом су<br />установљене значајне и високозначајне вредности коефицијената корелације између већине испитиваних својстава. Разлике у активности ензима и неензимских компоненти антиоксидативног система заштите указују да су генотипови различито реаговали на стресне услове солоњеца.<br />Добијени резултати могу да помогну процес стварања генотипова пшенице, који ће да се гаје на земљиштима са вишим концентрацијама натријума и неповољним физичким особинама, са добром стабилношћу.</p> / <p>U radu su prikazani rezultati ogleda sa jedanaest sorti pšenice (Triticum aestivum L.) i jednom sortom tritikalea (Triticosecale W.) na lokalitetu Kumane u Banatu, u stresnim uslovima halomorfnog zemljišta tipa solonjec. Tokom tri vegetacione sezone je ispitana genotipska varijabilnost, praćenjem fenotipske varijacije i interakcije genotip/spoljna sredina za prinos i komponente prinosa (visina biljke, dužina klasa, masa klasa, masa zrna po klasu i broj zrna po klasu). Ogled je postavljen na kontrolnoj varijanti (solonjec bez popravke) i tretmanima sa merama popravke, uz primenu fosfogipsa u količini od 25 t/ha i 50 t/ha. Za analizu interakcije genotipa i spoljne sredine je primenjen Model glavnih efekata i višestruke interakcije-AMMI (Additive Main Effects and Multiplicative Interaction). Međuzavisnost ispitivanih osobina je utvrđena analizom jednostrukih korelacija. U cilju definisanja reakcije genotipova na stresne uslove solonjeca, ispitana je aktivnost enzimskih i neenzimskih komponenti antioksidativnog sistema, kao i lipidne peroksidacije.<br />Ispoljena je statistička značajnost glavnih efekata genotipa, agroekosredina i njihove interakcije na varijabilnost svih ispitivanih svojstava. Uočeni su genotipovi male interakcije genotip/spoljna sredina za pojedine osobine, što bi moglo da se okarakteriše kao stabilna reakcija tih genotipova u promenljivim uslovima sredine, u odnosu na meliorativni tretman i vegetacionu sezonu. Korelacionom analizom su<br />ustanovljene značajne i visokoznačajne vrednosti koeficijenata korelacije između većine ispitivanih svojstava. Razlike u aktivnosti enzima i neenzimskih komponenti antioksidativnog sistema zaštite ukazuju da su genotipovi različito reagovali na stresne uslove solonjeca.<br />Dobijeni rezultati mogu da pomognu proces stvaranja genotipova pšenice, koji će da se gaje na zemljištima sa višim koncentracijama natrijuma i nepovoljnim fizičkim osobinama, sa dobrom stabilnošću.</p> / <p>This paper presents the results of an experiment with eleven varieties of wheat (Triticum aestivum L.) and one triticale variety (Triticosecale W.). The experiment was conducted in stress conditions of the site Kumane in Banat, on solonetz soil. Genotypic variability has been examined, during three growing seasons, through phenotypic variation and genotype/environment interaction for yield and yield components (plant height, spike length, spike weight, seed weight per spike and number of grains per spike). The experiment was set up in the control treatment (solonetz soil without melioration) and the improvement measures with application of phosphogypsum in amount of 25 t/ha and 50 t/ha. The genotype/environment ineraction was analyzed using AMMI model (Additive Main Effect and Multiplicative Interaction). The interrelationship of the studied traits was determined by the single correlation coefficients. In order to define the genotype response to stress of solonetz, the activity of enzimatic and non-enzimatic antioxidant system and lipid peroxidation were examined.<br />The statistical significance of the main effects of genotypes, environments and their interaction on variation of all the traits was observed. The observed genotypes with low genotype/environment interaction for certain traits, which could be characterized as a stable reaction of these genotypes in variable environmental conditions, in relation to the ameliorated measures and growin seson. For the different traits as the most stable ones, various genotypes were obtained. The genotypes in study reacted differently to different levels of melioration, in relation to each treatment<br />and growing season. Correlation analysis were established significant and highly significant values of correlation coefficients between the most of studied traits. Differences in the activity of enzymatic and non-enzymatic components of the antioxidant protection suggests that the genotypes responded differently to stress conditions of solonetz.<br />The results can help the process of creating wheat genotypes, which will be grown on soils with higher concentrations of sodium and unfavorable physical properties, which would have good stability.</p>