<p>U radu su prikazani rezultati eksperimentalne primene multimedijalnih sadržaja u okviru obrazovno-računarskog softvera u obradi sadržaja nastave Prirode i dru&scaron;tva. Ispitan je uticaj takvog načina rada na kvalitet znanja učenika. Izvr&scaron;eno je anketiranje učitelja i učenika eksperimentalne grupe kako bi se utvrdila njihova mi&scaron;ljenja o primeni multimedijalnih sadržaja u okviru obrazovno-računarskog softvera u nastavi Prirode i dru&scaron;tva. Rezultati su potvrdili da pomenuti način rada doprinosi povećanju kvaliteta znanja učenika (posebno kada su u pitanju nivo prepoznavanja, reprodukcije i praktične primene), da ga učenici vrlo pozitivno prihvataju. Njihovi odgovori govore u prilog činjenici da bi takav način rada trebalo da bude če&scaron;će zastupljen u praksi. Odgovori učitelja ukazuju na to da oni poznaju značaj i prednosti primene računara, obrazovnih softvera i multimedije, upoznati su sa osnovnim didaktičko-metodičkim zahtevima koje je potrebno uvažavati prilikom primene takvog načina rada, ali su i svesni koliko je priprema i organizacija takvih časova zahtevna i složena.</p>

<p>U radu su prikazani rezultati eksperimentalne primene samostalnog istraživačkog rada i laboratorijsko-eksperimentalne metode u obradi sadržaja nastave Prirode i dru&scaron;tva. Ispitan je uticaj takvog načina rada na osposobljavanje učenika za samostalan rad i njegovi efekti na kvalitet i trajnost znanja učenika. Izvr&scaron;eno je anketiranje učitelja i učenika eksperimentalne grupe kako bi se utvrdila njihova mi&scaron;ljenja o primeni istraživačkog pristupa i laboratorijsko-eksperimentalne metode u nastavi Prirode i dru&scaron;tva. Rezultati su potvrdili da pomenuti način rada doprinosi povećanju kvaliteta znanja učenika (posebno kada su u pitanju nivo prepoznavanja i reprodukcije), da pozitivno utiče na trajnost znanja učenika i da ga učenici vrlo pozitivno prihvataju. Njihovi odgovori govore u prilog činjenici da bi takav način rada trebalo da bude če&scaron;će zastupljen u praksi. Odgovori učitelja ukazuju na to da oni poznaju značaj i prednosti primene istraživačkog pristupa i laboratorijsko-eksperimentalne metode, upoznati su sa osnovnim didaktičko-metodičkim zahtevima koje je potrebno uvažavati prilikom primene takvog načina rada, ali su i svesni koliko je priprema i organizacija takvih časova zahtevan i složen posao.</p>

<p>Specijalni rezervati prirode &quot;Gornje Podunavlje&quot;, &quot;Karađorđevo&quot;, &quot;Koviljsko - petrovaradinski rit&quot;, &quot;Obedska bara&quot;, i &quot;Stari Begej - Carska bara&quot; predstavljaju upečatljive primere vlažnih stani&scaron;ta Vojvodine. Raznovrsni prirodni resursi predodredili su ove prostore za privredni razvoj u okviru &scaron;umarstva, ribarstva, lovstva, ali i turizma. Sve to proizvodi&nbsp; snažan pritisak na za&scaron;tićene ekosisteme. Intenzivni uticaji na ove prostore realizovani su i u pro&scaron;losti, pre progla&scaron;enja za&scaron;tite. Zbog svega, ovo je pravi momenat da se počne razmi&scaron;ljati o njihovom održivom kori&scaron;ćenju, kako bi i buduće generacije mogle, u istoj ili većoj meri, da koriste resurse specijalnih rezervata prirode. Održivi razvoj bi mogao bitno da pomogne proces za&scaron;tite prirode koja je od su&scaron;tinskog značaja za ova vlažna stani&scaron;ta.</p> / <p>Special nature reserves &quot;Gornje Podunavlje, &quot;Karadjordjevo&quot;, &quot;Koviljsko - petrovaradinski rit&quot;, &quot;Obedska bara&quot;, and &quot;Stari Begej - Carska bara&quot; present outstanding examples of wetlands in Vojvodina. Diverse natural resources have earmarked these areas for economic development within forestry, fishing, hunting and tourism. All of these activities have protection of nature has been declared. Because of all this, it is the right moment to start thinking about using special nature reserves sustainably, so as to let future generations use their rosources to a greater extent. Sustainable development could significantly help the process of the protection of nature, which is of essential importance for these wetlands.</p>

<p>U disertaciji je opisan život i rad Jovana Karamate. Analizirani su njegovi najznačajniji rezultati iz teorije funkcija Tauberove prirode i teorije sporo promeljivih i regularno promenljivih funkcija, kao i manje poznati rezultati iz drugih oblasti matematike. Dat je spisak svih objavljenih radova Jovana Karamate, kao i spisak svih citiranih radova u njima &scaron;ro je medjusobno umreženo.</p> / <p>In thesis is described the life and work of Jovan Karamata. His most significant results in theory of Tauberian functions and theory of regularly and slowly varying functions are analysed, as well as some less known results from other fields of mathematics.</p>

<p>U radu je razmatrana mogućnost efikasnijeg<br />osposobljavanja učenika da razumeju složene<br />dru&scaron;tvene odnose i razviju delatne socijalne<br />ve&scaron;tine. Akcenat je na udžbenicima razredne<br />nastave koji integri&scaron;u dru&scaron;tvene sadržaje.<br />Zagovaraju se modeli kojima se dru&scaron;tveni<br />sadržaji u udžbeniku prirode i dru&scaron;tva oblikuju<br />kombinacijom ekspozitornog i induktivnog<br />izlaganja, uz recepciono-estetički, egzemplarnoparadigmatski,<br />problemsko-otkrivajući i<br />multimedijalno-vi&scaron;eizvorni pristup.<br />Cilj empirijskog dela bio je da se utvrdi da li, i u<br />kojoj meri udžbenik učestvuje u usvajanju<br />dru&scaron;tvenih znanja, razvijanju socijalnih ve&scaron;tina,<br />stavova i vrednosti savremenog sveta. Izneta je<br />pregledna analiza prisutnosti i načina izlaganja<br />dru&scaron;tvenih sadržaja u udžbenicima razredne<br />nastave od 1945. do 2012. godine, utvrđeni su<br />stavovi nastavnika o uspe&scaron;nosti njihove<br />prezentacije u udžbeniku koji se koristi, i<br />sagledana su mi&scaron;ljenja učenika u pogledu<br />usvajanja dru&scaron;tvenih sadržaja iz udžbenika<br />prirode i dru&scaron;tva. Rezultatima istraživanja<br />konstatovano je da udžbenik razredne nastave<br />nije prevazi&scaron;ao tradicionalni koncept, i da je<br />ekspozitorno izlaganje informacija u gotovom<br />vidu jo&scaron; uvek opredeljujući način kojim se<br />predstavljaju dru&scaron;tveni sadržaji. Zaključuje se da je za efikasnije usvajanje i razvijanje<br />dru&scaron;tvenih znanja, ve&scaron;tina i vrednosti potrebna<br />metodička transformacija načina kojima se oni<br />prezentuju u udžbeniku; zbog čega su<br />recepciono-estetički, egzemplarnoparadigmatski,<br />problemsko-otkrivajući i<br />multimedijalno-vi&scaron;eizvorni model predloženi<br />kao adekvatna praktična re&scaron;enja u savremenom<br />udžbeniku prirode i dru&scaron;tva.</p> / <p>This paper discusses the possibility of more<br />effective training of students to understand the<br />complex social relationships and develop social<br />responsibility operative skills. The emphasis is<br />on class teaching textbooks in which social<br />content is integrated. This paper suggests<br />models in which the social contents in the<br />textbook of nature and society are modeled as a<br />combination of inductive and expository<br />presentation, and the receptive-aesthetic,<br />exemplary-paradigmatic, problem-solving and<br />multimedia-multiple sources accessing. The aim<br />of the empirical part was to determine whether,<br />and to what degree textbooks participate in the<br />development of social skills, learning behavior<br />and values of the modern world. An overview<br />analysis of presence and the mode of<br />presentation of social content in the textbooks<br />of class teaching from 1945 until 2012 is<br />presented. Teachers&#39; attitudes about the<br />effectiveness of their presentation in the<br />textbooks being used were identified, and<br />students&rsquo; opinions regarding the adoption of the<br />social nature of the content of textbooks were<br />perceived. The results of the research concluded<br />that the textbooks of class teaching has not overcome the traditional concept, and the<br />expository presentation of information in the<br />form of cash yet decisive manner that the<br />present social content. It is concluded that the<br />effective development of social knowledge,<br />skills and values requires methodical<br />transformation of the mode of presentation of<br />content, having receptive-aesthetic, exemplaryparadigmatic,<br />problem-discovering and<br />multimedia-multiple sources model proposed as<br />adequate practical solutions to contemporary<br />textbook of nature and society.</p>

<p>Докторска дисертација &bdquo;Вишекритеријумски приступ организацији функционалних заштитних зона природних добара у циљу смањења антропогених утицаја&ldquo; урађена је као резултат потребе за јачањем улоге заштитне зоне у очувању биодиверзитета, функционалности екосистема и квалитета екосистемских услуга, уз одрживо коришћење простора и ресурса. Анализа могућности формирања функционалних заштитних зона и утврђивање кључних критеријума за успостављање ових просторних целина, вршени су за подручја која припадају Панонском биогеографском региону.<br />Услед изузетне комплексности ове проблематике, чије решавање захтева мултидисциплинаран приступ уз комбинацију природних и друштвених наука, примењен је већи број метода истраживања ради упоређивања резултата и доношења закључака којима би се најприближније одговорило еколошким, социо-економским и другим потребама одрживог развоја. Анализа података извршена је применом модела и коришћењем математички изражених поступака, који су добијени адаптацијом постојећих модела и поступака, са мањим или већим изменама и одређеним новинама. Највеће измене извршене су у оквиру поступака везаним за одређивање статуса угрожене животне средине и приоритета за санацију и ремедијацију који су, у оригиналном облику, наведену легислативу из области заштите животне средине чинили тешко применљивом у пракси. Модел Леополдових матрица у великој мери олакшава спровођење поступка процене утицаја на животну средину, а за потребе практичне примене ове дисертације прилагођен је захтевима заштите природе. Значајан допринос докторске дисертације организацији функционалних заштитних зона дају једначине које су постављене у циљу побољшања процене потенцијалног и укупног релативног губитка станишта, насталог под утицајем антропогених фактора.</p> / <p>Doktorska disertacija &bdquo;Višekriterijumski pristup organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona prirodnih dobara u cilju smanjenja antropogenih uticaja&ldquo; urađena je kao rezultat potrebe za jačanjem uloge zaštitne zone u očuvanju biodiverziteta, funkcionalnosti ekosistema i kvaliteta ekosistemskih usluga, uz održivo korišćenje prostora i resursa. Analiza mogućnosti formiranja funkcionalnih zaštitnih zona i utvrđivanje ključnih kriterijuma za uspostavljanje ovih prostornih celina, vršeni su za područja koja pripadaju Panonskom biogeografskom regionu.<br />Usled izuzetne kompleksnosti ove problematike, čije rešavanje zahteva multidisciplinaran pristup uz kombinaciju prirodnih i društvenih nauka, primenjen je veći broj metoda istraživanja radi upoređivanja rezultata i donošenja zaključaka kojima bi se najpribližnije odgovorilo ekološkim, socio-ekonomskim i drugim potrebama održivog razvoja. Analiza podataka izvršena je primenom modela i korišćenjem matematički izraženih postupaka, koji su dobijeni adaptacijom postojećih modela i postupaka, sa manjim ili većim izmenama i određenim novinama. Najveće izmene izvršene su u okviru postupaka vezanim za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju koji su, u originalnom obliku, navedenu legislativu iz oblasti zaštite životne sredine činili teško primenljivom u praksi. Model Leopoldovih matrica u velikoj meri olakšava sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu, a za potrebe praktične primene ove disertacije prilagođen je zahtevima zaštite prirode. Značajan doprinos doktorske disertacije organizaciji funkcionalnih zaštitnih zona daju jednačine koje su postavljene u cilju poboljšanja procene potencijalnog i ukupnog relativnog gubitka staništa, nastalog pod uticajem antropogenih faktora.</p> / <p>A Doctoral thesis entitled &ldquo;Multicriteria Approach to Organising Functional Protective Zones of Natural Resources Aiming to Reduce Anthropogenic Impact&rdquo; was developed as a result of the necessity for strengthening the role of the protective zone in the preservation of biodiversity, ecosystem functionality and the quality of ecosystem services, while utilising the space and resources in a sustainable manner. The analysis of the possibility of establishing functional protective zones and identificaton of key criteria for establishing these spatial entireties were carried out for areas belonging to the Pannonian bio-geographical region. The area of central Banat in the vicinity of protected areas &ndash; &ldquo;Slano Kopovo&rdquo; Special Nature Reserve (SNR), &ldquo;Rusanda&rdquo; Nature Park and &ldquo;Okanj Bara&rdquo; Special Nature Reserve was chosen for this research.<br />Due to extreme complexity of this subject matter, whose solving requires multi-disciplinary approach combining science and humanities, a few research methods were applied in order to compare results and make conclusions which would most appropriately meet the ecological, socio-economical and other needs of sustainable development. The data analysis was conducted by applying the model and using mathematically expressed procedures obtained through the adaption of existing models and procedures, with minor or major modifications and certain innovation. The greatest changes were made within the procedures related to the determination of a status of endangered environment and priorities for recovery and remediation which, in their original form, made even the mentioned legislation in the field of environmental protection difficult to apply in practice.<br />The model of Leopold matrix greatly facilitates the implementation of the procedure of assessment of impacts on the environment and in order to use this Doctoral thesis appropriately, it is adapted to the requirements of the nature protection. A significant contribution of the Doctoral thesis to the organisation of functional protective zones is provided by equations developed in order to improve the assessment of the potential and total relative loss of habitats which occurred as a result of pollution.</p>

<p>У раду су истражене релације између садржаја у<br />наставним програмима и уџбеницима наставе<br />природе и друштва у односу на ставове учитеља<br />различите етничке припадности. У склопу тако<br />реализованог истраживања, утврђена је структура<br />садржаја у програмима разредне наставе, који се<br />односе на област природе и друштва у Србији,<br />Хрватској и Босни и Херцеговини. Након тога,<br />анализирани су ставови учитеља о другим<br />(суседним) народима, не само у паралели са<br />наставним садржајима и коришћеним уџбеницима,<br />већ и на нивоу њихове кореспонденције са<br />практично коришћеним наставним методама и<br />дидактичко-методичким принципима. Посебна<br />истраживачка пажња посвећена је поступцима, који<br />пружају могућност учитељима да у важнијим<br />аспектима доживљаја националног идентитета<br />формирају став о одређеним садржајима наставе<br />природе и друштва везаним за свој народ и друге<br />народе из региона. Овако постављен дијагностички<br />приступ био је неопходан, нарочито због тога што<br />је омогућио да се идентификују важнији елементи<br />на пољу мишљења и социјалног опажања, на шта<br />ставови директно утичу, а у сврху побољшања<br />васпитно-образовног рада са ученицима.<br />Преиспитани су односи и међусобно разумевање<br />култура српског, хрватског и бошњачког народа.<br />Циљ емпиријског дела био је да се утврде ставови и<br />утицаји учитеља различите етничке припадности<br />према реализацији друштвених садржаја наставе<br />природе и друштва. Резултатима истраживања<br />констатовано је да етничка припадност учитеља не<br />утиче на реализацију садржаја наставе природе и<br />друштва. Резултати говоре и у прилог основне<br />претпоставке истраживања да се учитељи,<br />припадници сваког испитиваног ентитета,<br />статистички значајно разликују у ставовима иначину реализације друштвених садржаја наставе<br />природе и друштва. Закључује се да извор за<br />ослобађање од многих предрасуда, пре свега<br />етничких, треба тражити у адекватном васпитнообразовном процесу, у коме су главни актери<br />васпитања и образовања учитељи.</p> / <p>U radu su istražene relacije između sadržaja u<br />nastavnim programima i udžbenicima nastave<br />prirode i društva u odnosu na stavove učitelja<br />različite etničke pripadnosti. U sklopu tako<br />realizovanog istraživanja, utvrđena je struktura<br />sadržaja u programima razredne nastave, koji se<br />odnose na oblast prirode i društva u Srbiji,<br />Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nakon toga,<br />analizirani su stavovi učitelja o drugim<br />(susednim) narodima, ne samo u paraleli sa<br />nastavnim sadržajima i korišćenim udžbenicima,<br />već i na nivou njihove korespondencije sa<br />praktično korišćenim nastavnim metodama i<br />didaktičko-metodičkim principima. Posebna<br />istraživačka pažnja posvećena je postupcima, koji<br />pružaju mogućnost učiteljima da u važnijim<br />aspektima doživljaja nacionalnog identiteta<br />formiraju stav o određenim sadržajima nastave<br />prirode i društva vezanim za svoj narod i druge<br />narode iz regiona. Ovako postavljen dijagnostički<br />pristup bio je neophodan, naročito zbog toga što<br />je omogućio da se identifikuju važniji elementi<br />na polju mišljenja i socijalnog opažanja, na šta<br />stavovi direktno utiču, a u svrhu poboljšanja<br />vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima.<br />Preispitani su odnosi i međusobno razumevanje<br />kultura srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda.<br />Cilj empirijskog dela bio je da se utvrde stavovi i<br />uticaji učitelja različite etničke pripadnosti<br />prema realizaciji društvenih sadržaja nastave<br />prirode i društva. Rezultatima istraživanja<br />konstatovano je da etnička pripadnost učitelja ne<br />utiče na realizaciju sadržaja nastave prirode i<br />društva. Rezultati govore i u prilog osnovne<br />pretpostavke istraživanja da se učitelji,<br />pripadnici svakog ispitivanog entiteta,<br />statistički značajno razlikuju u stavovima inačinu realizacije društvenih sadržaja nastave<br />prirode i društva. Zaključuje se da izvor za<br />oslobađanje od mnogih predrasuda, pre svega<br />etničkih, treba tražiti u adekvatnom vaspitnoobrazovnom procesu, u kome su glavni akteri<br />vaspitanja i obrazovanja učitelji.</p> / <p>The paper examines the relations between the content in curricula and the content in textbooks of teaching natural and social studies with respect to the attitudes of the teachers of different ethnic backgrounds. Within the framework of this research the content structure in the class teaching curricula, which is related to the field of natural and social studies in Serbia, Croatia and Bosnia and Herzegovina, was determined. After that, the teachers&rsquo; attitudes were analyzed, not only in parallel with the teaching contents and the textbooks used, but also at the level of their correspondence with practically used teaching methods and didactical-methodical principles. Special research attention is devoted to the procedures that provide teachers with the opportunity to formulate a view on certain contents of teaching natural and social studies related to their nation and other nations from the region in the most important aspects of the experience of national identity. The diagnostic approach outlined in this way would be necessary, especially because it enables the identification of more important elements in the field of thinking and social perception, which are directly influenced by the attitudes, and with the aim of improving educational work with students. Relations and mutual understanding of the cultures of the Serbian, Croatian and Bosniak peoples are reviewed. The aim of the empirical work is to determine the attitudes and influences of teachers of different ethnic backgrounds on the realization of social contents of teaching natural and social studies. It has been found that the ethnicity of a teacher does not influence the realization of the content of teaching natural and social studies. The results also speak in favour of the basic assumption of the research, which is that the teachers, the members of each examined ethniciity, significantly differ in the attitudes and the manners of realization of social contents of teaching natural and social studies from statistical point of view. It is concluded that a&nbsp;starting point of removing many prejudices, primarily ethnic ones, should be sought in an adequate educational process, in which the main actors of education are teachers.</p>