<p>U doktorskoj disertaciji je rađena analiza produkcije i procena stabilnosti sekundarnih metabolita cijanobakterija. U analizi pigmenata cijanobakterija kao biomarkera u paleoklimatskoj rekonstrukciji poslužio je nov model analize-AMMI model, koji pruža značajan doprinos odabiru odgovarajućih biomarkera u paleoklimatiskoj rekonstrukciji. Analizom produkcije MOSA i MOMA 15 vodenih i zemlji&scaron;nih cijanobakterija NSCCC sposobnost produkcije MOSA je uočena kod 8, a MOMA kod svih sojeva. Kultivacija u različitim pH vrednostima podloge i različitim temperaturnim uslovima nije pokazala znatan uticaj na produkciju MOSA. Produkcija MOMA je bila izraženija u baznoj sredini (pH 9.0) i na vi&scaron;im temperaturama (30-35 &deg;C). UV svetlost se pokazala kao najznačajniji faktor i inicirala je najveću produkciju MOSA i MOMA kod svih sojeva. Veća koncentracija azota u podlozi nije uticala na povećanje produkcije MOSA kod većine analiziranih sojeva, dok je znatno uticala na povećanje produkcije MOMA kod svih analiziranih sojeva.<br />Analizom produkcije pigmenata 19 lesnih cijanobakterija NSCCC prisustvo fikobilina i MOSA je uočeno u svim analiziranim kulturama, dok sposobnost produkcije MOMA nije uočena u dve kulture lesnih cijanobakterija NSCCC. Tokom posmatranog vremenskog perioda uočena je razgradnja ukupnih fikobilina u kontrolnim uslovima rasta, dok za isti vremenski period nije do&scaron;lo do degradacije MOSA i MOMA u kontrolnim uslovima.<br />Procenom stabilnosti MOSA i MOMA delovanjem abiotičkih faktora (različitih pH i temperaturnih vrednosti podloge, različitog vremena izlaganja UV svetlosti) utvrđeno je da su MOSA i MOMA pokazali izraženu stabilnost na testirane abiotičke faktore. Procenom stabilnosti pigmenata nakon delovanja biotičkih faktora primetna je intenzivnija razgradnja ukupnih fikobilina posmatrano u zavisnosti od vremena, do postizanja potpune degradacije u pojednim kulturama lesnih cijanobakterija, dok je uočeno da su MOSA i MOMA pokazali stabilnu strukturu i u testu biodegradabilnosti nije do&scaron;lo do njihove degradacije.<br />Analizom prisustva MOSA i MOMA u lesnom sedimentu i biolo&scaron;kim lesnim pokoricama njihovo prisustvo je uočeno u svim analiziranim uzorcima. Takođe, kori&scaron;ćenjem LC-MS(/MS) metode utvrđeno je prisustvo scitonemina u 10 terestričnih kultura NSCCC.<br />Analizom toksičnosti i produkcije mikrocistina, cilindrospermopsina i saksitoksina lesnih cijanobakterija NSCCC dobijeni su negativni rezultati. Razvojem novih metoda za detekciju cijanotoksina u terestričnim ekosistemima potrebno je proveriti dobijene rezultate. Procenom stabilnosti mikrocistina referentnog soja Microcystis aeruginosa PCC 7806, uočena je njegova izrazita stabilnost tokom vremenskog perioda od 96 h u kontrolnim uslovima i delovanjem tri bakterijska soja.<br />Shodno dobijenim rezultatima, UV za&scaron;titni pigmenti su mnogo podesniji za paleoklimatsku rekonstrukciju od fikobilina s obzirom da molekuli MOSA i MOMA imaju postojaniju strukturu i da nisu degradirani tokom posmatranih stresnih uslova. Usled nemogućnosti detekcije cijanotoksina lesnih cijanobakterija, i pored izražene stabilnosti mikrocistina referentnog soja, cijanotoksini se ne mogu smatrati biomarkerima cijanobakterija u geolo&scaron;kim istraživanjima.<br />Postavljanje BLOCDUST teorije i otkriće stabilnosti MOSA i MOMA i njihove upotrebe kao pouzdanih biomarkera u paleoklimatskoj rekonstrukciji predstavlja osnovu za mnoga buduća istraživanja od neprocenjivog naučnog značaja, pogotovo u paleoklimatskoj rekonstrukciji lesa. Predloženi scenario se može smatrati osnovom u paleoklimatskoj rekonstrukciji.</p> / <p>This PhD thesis analyzed the production and stability of cyanobacterial secondary metabolites. The results describe the effects of pH, temperature and light source combined with the effects of medium nitrogen content on the production of the MOSA and MOMA compounds of aquatic and soil cyanobacterial strains through AMMI model. The application of the AMMI model represents a significant contribution to the selection of appropriate biomarkers in the paleoclimatic reconstructions because it reveals the increased production of certain secondary metabolites in certain environmental conditions. MOSA compounds were observed in 8 out of 15 soil and aquatic cyanobacterial strains, while MOMA compounds were found in all 15 strains. Results show that exposure to UV light induced a higher synthesis of both pigments. The production of the MOSA compounds was clearly increased by UV irradiation and other treatments did not show a significant impact on its production. The production of MOMA compounds was increased by several stress factors including pH (pH 9.0), temperature (30-35 &deg;C), nitrogen content and UV irradiation. A higher concentration of nitrogen in the medium did not influence the increase in the production of MOSA compounds in most of the analyzed strains, while it significantly influenced the increase in the production of MOMA in all analyzed strains.<br />By analyzing the production of pigments in 19 loess cultures, phycobilins and MOSA were present in all examined loess isolates, while presence of MOMA was not detected in two samples from China. In control conditions, it was observed degradation of phycobilins depending on time, but MOSA and MOMA showed a stable structure.<br />Stability assessment of the MOSA and MOMA by the treatment with abiotic factors (different pH and temperature values of the medium, different time of exposure to UV light) revealed their pronounced stability on tested abiotic factors. Considering unstable structure of phycobilins in the presence of bacterial strains, phycobilins cannot be considered as biomarkers in loess studies. Detected results indicate that MOSA and MOMA have stable core structures resistant to bacterial strains, which makes them potentially good biomarkers for paleoclimatic reconstruction.<br />Moreover, the presence of MOSA and MOMA compounds was confirmed in loess sediment samples and BLC. Also, the LC-MS(/MS) method revealed the presence of scytonemin in 10 terrestrial cyanobacterial cultures.<br />Testing of the toxicity of loess cyanobacterial cultures and their ability to produce microcystins, cylindrospermopsin and saxitoxins, negative results were obtained. The development of new methods for detection of cyanotoxins in terrestrial ecosystems is necessary in order to revise obtained results. By assessing the stability of microcystins of the reference strain of Microcystis aeruginosa PCC 7806, its pronounced stability was observed over a 96 h in control conditions and in the presence of three bacterial strains.<br />Due to MOSA and MOMA narrow environment and organism specificity, as well as its structural stability, these metabolites are designated with a strong potential to be used as a cyanobacterial biomarker in paleoclimatic research. Due to the inability to detect cyanotoxins in loess cyanobacteria, despite the pronounced stability of the microcystin of the reference strain, cyanotoxins cannot be considered as adequate biomarkers of cyanobacteria in geological research.<br />The production of the MOSA and MOMA compounds across examined stress conditions, and further, their presence in loess samples and BLCs indicate the potential of these compounds to be regarded as biomarkers in paleoclimatic research of lacustrine/marine and loess sediments. Setting up the BLOCDUST theory and determining stability of MOSA and MOMA compounds and their aplication as a convinient biomarkers of cyanobacteria in paleoclimatic reconstruction provides the foundation for many future research of invaluable scientific significance, especially in the paleoclimatic reconstruction of loess. The proposed scenario can be considered as one of the basic model for paleoclimatic reconstruction.</p>

<p>Mrka trulež, čiji je prouzrokovač Monilinia laxa, spada u najče&scaron;če i najznačajnije bolesti ploda ko&scaron;tičavih voćaka, naročito tre&scaron;nje. Cilj ovog rada je bio da se utvrde razlike u reakciji&nbsp; devet sorti plodova tre&scaron;nje (različitih pomolo&scaron;kih osobina) prema mrkoj truleži, uzorkovanih sa oglednog dobra Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet Novi Sad na Rimskim &Scaron;ančevima (koordinate: 45&deg;20&acute;N, 19&deg;51&acute;E). S obzirom da se u prirodnim uslovima plod tre&scaron;nje može zaraziti od strane vi&scaron;e patogena, biohemijski parametri su analizirani i na ve&scaron;tački inokulisanim plodovima. Ispitivane sorte su pokazale značajne razlike u pojavi oboljenja na plodu, kako u uslovima ve&scaron;tačke inokulacije, tako i u prirodnoj infekciji. U oba slučaja kod sorti su zabeležene različite ocene intenziteta zaraze, zavisno od sortimenta. Biohemijskom analizom plodova zabeležene su značajne razlike u sadržaju rastvorljivih proteina (SP), aktivnosti supereksid dismutaze (SOD), aktivnosti gvajakol peroksidaze (GPx), aktivnost pirogalol peroksidaze (PPx), lipidnoj peroksidaciji (LP). Utvrđene su značajne razlike u sadržaju &scaron;ećera, organskih kiselinih i sekundarnih metabolita (fenoli, tanini, proantocijanidini, flavonoidi, antocijanini). Takođe rezultati su pokazali razlike u antioksidantnoj aktivnost (DPPH, FRAP, ABTS i TRC testovi). Na sadržaj sekundarnih biomolekula kao i na antioksidantnu&nbsp; aktivnost&nbsp; uticali su sorta, intenzitet zaraze ploda, kao i interakcija između ova dva faktora. Većina ispitivanih sorti je pokazala visok sadržaj polifenolnih komponenti, dok je u uslovima infekcije,<br />Fitohemijska analiza i antioksidantni kapacitet plodova tre&scaron;nje inficiranih gljivom Monilinia laxa Aderh i Ruhl,&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; B. Borković<br /><br /><br />sadržaj ovih parametara bio značajno niži. Na osnovu dobijenih razultata, sadržaj sekundarnih metabolita se može koristiti kao jedan od parametara u oceni otpornosti sorti tre&scaron;nje prema mrkoj truleži. Datum</p>

<p>Дивљи кестен (Aesculus hippocastanum L.) је ендемит јужног дела Балканског полуострва. Веома је интересантна врста лишћара за изучавање секундарних популација на зеленим просторима Србије и производњу садног материјала за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре. Циљ истраживања је издвајање генотипова дивљег кестена из секундарних популација које су засноване на зеленим просторима Војводине у виду алејних засада, као појединачна стабла или групе. Критеријуми за вредновање генотипова као семенских објеката у хортикултури, обављени су на основу референце Стилиновић и Туцовић (1977). Биолошке одлике генотипова треба да усмере критеријуме за производњу квалитетног садног материјала дивљег кестена, адаптивност на услове урбане средине и стрес узрокован абиотским факторима. У селекционом периоду који је трајао од 2008. до 2010. године (Чукановић, 2010) евидентирано је и оцењено 50 генотипова на три локалитетa: Бачка Паланка, Нови Сад и Сремски Карловци. Сакупљено је семе, урађена је анализа лабораторијске и теренске клијавости и морфолошка карактеризација показатеља раста сејанаца. Истовремено је одређиван хемијски састав семена. У току трогодишњег периода (од 2011 до 2013. године), на основу резултата претходних истраживања, издвојено је 17 генотипова са најбољим биолошким, производним и лековитим особинама семена. На одабраним индивидуама праћене су фенолошке фазе - листање, цветање и плодоношења са међуфазама. Сакупљано је семе ради утврђивања морфолошких и хемијских карактеристика. Матична стабла се одликују разликама у физиолошкој зрелости, особинама фенотипа и употребне вредности семена за расадничку производњу. Праћено је генеративно умножавање генотипова и анализа показатеља раста half-sib потомства. Семе дивљег кестена је значајна сировина у фарамацеутској индустрији с обзиром да има лековита својства. Урађен је хемијски састав семена, са акцентом на садржај уља и структуру масних киселина, секундарне метаболите и тешке метале. Акумулација тешких метала у семену дивљег кестена присутна је у популацијама секундарног порекла, с обзиром да су матична стабла изложена утицају градске средине.Земљишта урбаних зелених простора (урбисол) изложена су загађењу што је разлог више да се испита утицај водорастворљивих соли и тешких метала на адаптивност генотипова. Фенолошким осматрањем листања, цветања и плодоношења у току трогодишњег периода забележене су значајне статистичке разлике између година испитивања и генотипова. Због дужег периода ниских температура у марту и априлу 2013. године, запажена је значајна разлика у почецима и трајању фенофаза и међуфаза. Осматране фенолошке појаве касниле су 2 до 3 недеље. Генотипови БДС1 и БДС2, у периоду трогодишњег осматрања, одликовали су се значајно ранијим наступањем фазе листања и цветања, док је код генотипова БП4, СК4 и СК7 забележено касније ступање обе фазе. Експериментална стабла, као издвојени семенски објекти за потребе хортикултуре и пејзажне архитектуре, редовно и обилно плодоносе. На основу морфолошких особина семена издвајају се генотипови П6 (са високим вредностима за дужину /29,83mm/, ширину /35,56 mm/ и дебљину /30,92 mm/) и П3 (са високом вредности за масу семена /17,63 g/). Чување семена за потребе расадничке производње обављено је у хладној комори при контролисаним условима на температури од 4 до 6&deg;С. Сетва је обављана у пролећном периоду (март-април). За семенски материјал 17 генотипова, за трогодишњи период, установљена је веома висока теренска клијавост која у просеку износи од 80,94% до 85,64%. Проценат преживљавања сејанаца, одређен при крају вегетационог периода и почетка нове вегетације, износи од 78,96 дo 82,98. Мерењем показатеља раста једногодишњих сејанаца установљене су просечне вредности за висину (12,26 cm), пречник у кореновом врату (10,04 mm), дужину корена (12,87 cm), масу стабла (3,62 g), масу корена (5,34 g) и број коренова I реда (26,49). Истиче се генотип БДС1 са високим вредностима за мерене показатеље (19,20 cm за висину, 17,51 cm за дужину корена, 4,40 g за масу стабла и 6,80 g за масу корена). Према показатељима раста двогодишњих сејанаца за висину издвојили су се генотипови БДС1 (30,20 cm), БДС2 (35,80 cm) и СК4 (35,68 cm). Највише вредности за пречник при основи стабла имали су генотипови БДС1 (19,20 mm) и БДС2 (19,33 mm). Просечна вредност за висину надземног дела генотипова трогодишњих биљака била је 81,45 cm, а за пречник при основи стабла 26,81 mm. У трећој години развоја сејанаца дивљег кестена in situ у расаднику на Римским Шанчевима, највише вредности за висину и пречник при основи стабла имали су генотипови ознака БДС1 (92,00 cm и 29,55 mm), БДС2 (90,80 cm и 31,27 mm) и СК4 (91,30 cm и 28,45 mm). Снага раста двогодишњих сејанаца издвојила је генотипове БДС1, БДС2 и СК4, који су имали изузетан пораст и треће године развоја у сејалишту. На двогодишњим и трогодишњим садницама генотипова БП4, БП5, БДС1, БДС2, П5, П6, СК1 и СК4 обављено је калемљење хибрида црвеног кестена (Aesculus &times; carnea Hayne.). Испољена је компатибилност подлога са племкама, а просечан пријем калемова био је 82,36%. Примењена метода енглеског спајања показала је добре резултате као вегетативна метода за производњу садног материјала хибрида црвеног кестена.</p><p>Из екстракта семена генотипова дивљег кестена изоловано је и детерминисано 16 масних киселина. Утврђен је висок удео незасићених масних киселина, а као доминантна издваја се олеинска. Највиши садржај установљен је у семену генотипа БДС1 (59,10%). Генотипови П5 и СК1 одликују се највишим вредностима кверцетина (0,538 &mu;g/g, односно 0,806 &mu;g/g), кемферола (0,227&mu;g/g и 0,429 &mu;g/g), а генотип П5 и<br />рутина(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p> / <p>Divlji kesten (Aesculus hippocastanum L.) je endemit južnog dela Balkanskog poluostrva. Veoma je interesantna vrsta lišćara za izučavanje sekundarnih populacija na zelenim prostorima Srbije i proizvodnju sadnog materijala za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture. Cilj istraživanja je izdvajanje genotipova divljeg kestena iz sekundarnih populacija koje su zasnovane na zelenim prostorima Vojvodine u vidu alejnih zasada, kao pojedinačna stabla ili grupe. Kriterijumi za vrednovanje genotipova kao semenskih objekata u hortikulturi, obavljeni su na osnovu reference Stilinović i Tucović (1977). Biološke odlike genotipova treba da usmere kriterijume za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala divljeg kestena, adaptivnost na uslove urbane sredine i stres uzrokovan abiotskim faktorima. U selekcionom periodu koji je trajao od 2008. do 2010. godine (Čukanović, 2010) evidentirano je i ocenjeno 50 genotipova na tri lokaliteta: Bačka Palanka, Novi Sad i Sremski Karlovci. Sakupljeno je seme, urađena je analiza laboratorijske i terenske klijavosti i morfološka karakterizacija pokazatelja rasta sejanaca. Istovremeno je određivan hemijski sastav semena. U toku trogodišnjeg perioda (od 2011 do 2013. godine), na osnovu rezultata prethodnih istraživanja, izdvojeno je 17 genotipova sa najboljim biološkim, proizvodnim i lekovitim osobinama semena. Na odabranim individuama praćene su fenološke faze - listanje, cvetanje i plodonošenja sa međufazama. Sakupljano je seme radi utvrđivanja morfoloških i hemijskih karakteristika. Matična stabla se odlikuju razlikama u fiziološkoj zrelosti, osobinama fenotipa i upotrebne vrednosti semena za rasadničku proizvodnju. Praćeno je generativno umnožavanje genotipova i analiza pokazatelja rasta half-sib potomstva. Seme divljeg kestena je značajna sirovina u faramaceutskoj industriji s obzirom da ima lekovita svojstva. Urađen je hemijski sastav semena, sa akcentom na sadržaj ulja i strukturu masnih kiselina, sekundarne metabolite i teške metale. Akumulacija teških metala u semenu divljeg kestena prisutna je u populacijama sekundarnog porekla, s obzirom da su matična stabla izložena uticaju gradske sredine.Zemljišta urbanih zelenih prostora (urbisol) izložena su zagađenju što je razlog više da se ispita uticaj vodorastvorljivih soli i teških metala na adaptivnost genotipova. Fenološkim osmatranjem listanja, cvetanja i plodonošenja u toku trogodišnjeg perioda zabeležene su značajne statističke razlike između godina ispitivanja i genotipova. Zbog dužeg perioda niskih temperatura u martu i aprilu 2013. godine, zapažena je značajna razlika u počecima i trajanju fenofaza i međufaza. Osmatrane fenološke pojave kasnile su 2 do 3 nedelje. Genotipovi BDS1 i BDS2, u periodu trogodišnjeg osmatranja, odlikovali su se značajno ranijim nastupanjem faze listanja i cvetanja, dok je kod genotipova BP4, SK4 i SK7 zabeleženo kasnije stupanje obe faze. Eksperimentalna stabla, kao izdvojeni semenski objekti za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekture, redovno i obilno plodonose. Na osnovu morfoloških osobina semena izdvajaju se genotipovi P6 (sa visokim vrednostima za dužinu /29,83mm/, širinu /35,56 mm/ i debljinu /30,92 mm/) i P3 (sa visokom vrednosti za masu semena /17,63 g/). Čuvanje semena za potrebe rasadničke proizvodnje obavljeno je u hladnoj komori pri kontrolisanim uslovima na temperaturi od 4 do 6&deg;S. Setva je obavljana u prolećnom periodu (mart-april). Za semenski materijal 17 genotipova, za trogodišnji period, ustanovljena je veoma visoka terenska klijavost koja u proseku iznosi od 80,94% do 85,64%. Procenat preživljavanja sejanaca, određen pri kraju vegetacionog perioda i početka nove vegetacije, iznosi od 78,96 do 82,98. Merenjem pokazatelja rasta jednogodišnjih sejanaca ustanovljene su prosečne vrednosti za visinu (12,26 cm), prečnik u korenovom vratu (10,04 mm), dužinu korena (12,87 cm), masu stabla (3,62 g), masu korena (5,34 g) i broj korenova I reda (26,49). Ističe se genotip BDS1 sa visokim vrednostima za merene pokazatelje (19,20 cm za visinu, 17,51 cm za dužinu korena, 4,40 g za masu stabla i 6,80 g za masu korena). Prema pokazateljima rasta dvogodišnjih sejanaca za visinu izdvojili su se genotipovi BDS1 (30,20 cm), BDS2 (35,80 cm) i SK4 (35,68 cm). Najviše vrednosti za prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi BDS1 (19,20 mm) i BDS2 (19,33 mm). Prosečna vrednost za visinu nadzemnog dela genotipova trogodišnjih biljaka bila je 81,45 cm, a za prečnik pri osnovi stabla 26,81 mm. U trećoj godini razvoja sejanaca divljeg kestena in situ u rasadniku na Rimskim Šančevima, najviše vrednosti za visinu i prečnik pri osnovi stabla imali su genotipovi oznaka BDS1 (92,00 cm i 29,55 mm), BDS2 (90,80 cm i 31,27 mm) i SK4 (91,30 cm i 28,45 mm). Snaga rasta dvogodišnjih sejanaca izdvojila je genotipove BDS1, BDS2 i SK4, koji su imali izuzetan porast i treće godine razvoja u sejalištu. Na dvogodišnjim i trogodišnjim sadnicama genotipova BP4, BP5, BDS1, BDS2, P5, P6, SK1 i SK4 obavljeno je kalemljenje hibrida crvenog kestena (Aesculus &times; carnea Hayne.). Ispoljena je kompatibilnost podloga sa plemkama, a prosečan prijem kalemova bio je 82,36%. Primenjena metoda engleskog spajanja pokazala je dobre rezultate kao vegetativna metoda za proizvodnju sadnog materijala hibrida crvenog kestena.</p><p>Iz ekstrakta semena genotipova divljeg kestena izolovano je i determinisano 16 masnih kiselina. Utvrđen je visok udeo nezasićenih masnih kiselina, a kao dominantna izdvaja se oleinska. Najviši sadržaj ustanovljen je u semenu genotipa BDS1 (59,10%). Genotipovi P5 i SK1 odlikuju se najvišim vrednostima kvercetina (0,538 &mu;g/g, odnosno 0,806 &mu;g/g), kemferola (0,227&mu;g/g i 0,429 &mu;g/g), a genotip P5 i<br />rutina(25,784&mu;g/g). Escin je prisutan u semenu svih ispitivanih genotipova, sa najvišim prosečnim sadržajem u semenu genotipova BP2 i P5 (4,04%). U uzorku semena, od teških metala zabeležen je visok prosečni sadržaj cinka (10,11 &mu;/g) i bakra (9,23 &mu;/g). Izdvaja se genotip P5 sa najvišim prosečnim sadržajem aluminijuma (2,88 &mu;/g) i hroma (0,1 &mu;/g) u semenu, dok su najviše vrednosti bakra (13,0 &mu;/g), gvožđa (13,2 &mu;/g), mangana (3,2 &mu;/g), nikla (0,8 &mu;/g) i cinka (18,1 &mu;/g) zabeležene u semenu genotipa P1. U uzorcima zemljišta duž saobraćajnice Bulevar Jaše Tomića u Novom Sadu, u drvoredu divljeg kestena, utvrđen je sadržaj vodorastvorljivih soli i teških metala. Prosečne vrednosti sadržaja soli u uzorcima sondiranim u aprilu iznose 0,10% na dubini od 0 do 30 cm, odnosno 0,11% na dubini od 30 do 60 cm, što je ispod determinisane gornje granice. Uzorci sondirani u avgustu 2012. godine imali su viši sadržaj od dozvoljenog (0,24% na dubini od 0 do 30 cm i 0,27% na dubini od 30 do 60 cm), što je posledica ascendentnog kretanja soli usled suše. Kao posledica visokog sadržaja soli javlja se lisna hloroza, nekroza, ponovljeno cvetanje i smanjena vitalnost stabala. Analiza teških metala (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb i Cr), iz uzoraka zemljišta, pokazala je njihovo prisustvo u lakopristupačnom i ukupnom obliku, ali ne iznad dozvoljenih graničnih vrednosti za ekološke uslove Novog Sada. Upoznavanje biološkog i proizvodnog potencijala divljeg kestena predstavlja važnu polaznu osnovu za unapređenje rasadničke proizvodnje i primene divljeg kestena za potrebe hortikulture i pejzažne arhitekutre.</p> / <p>(25,784&mu;g/g). Есцин је присутан у семену свих испитиваних генотипова, са највишим просечним садржајем у семену генотипова БП2 и П5 (4,04%). У узорку семена, од тешких метала забележен је висок просечни садржај цинка (10,11 &mu;/g) и бакра (9,23 &mu;/g). Издваја се генотип П5 са највишим просечним садржајем алуминијума (2,88 &mu;/g) и хрома (0,1 &mu;/g) у семену, док су највише вредности бакра (13,0 &mu;/g), гвожђа (13,2 &mu;/g), мангана (3,2 &mu;/g), никла (0,8 &mu;/g) и цинка (18,1 &mu;/g) забележене у семену генотипа П1. У узорцима земљишта дуж саобраћајнице Булевар Јаше Томића у Новом Саду, у дрвореду дивљег кестена, утврђен је садржај водорастворљивих соли и тешких метала. Просечне вредности садржаја соли у узорцима сондираним у априлу износе 0,10% на дубини од 0 до 30 cm, односно 0,11% на дубини од 30 до 60 cm, што је испод детерминисане горње границе. Узорци сондирани у августу 2012. године имали су виши садржај од дозвољеног (0,24% на дубини од 0 до 30 cm и 0,27% на дубини од 30 до 60 cm), што је последица асцендентног кретања соли услед суше. Као последица високог садржаја соли јавља се лисна хлороза, некроза, поновљено цветање и смањена виталност стабала. Анализа тешких метала (Fe, Zn, Mn, Cu, Cd, Co, Ni, Pb и Cr), из узорака земљишта, показала је њихово присуство у лакоприступачном и укупном облику, али не изнад дозвољених граничних вредности за еколошке услове Новог Сада. Упознавање биолошког и производног потенцијала дивљег кестена представља важну полазну основу за унапређење расадничке производње и примене дивљег кестена за потребе хортикултуре и пејзажне архитекутре.</p>

<p>Hemijska karakterizacija ekstrakata&nbsp; <em>T. pratense&nbsp;</em>L.&nbsp; određena je LC-MS-MS, a etarskih ulja GC-MS analizom, pri čemu je&nbsp; identifikovano vi&scaron;e&nbsp;bioaktivnih jedinjenja.&nbsp; Spektrofotometrijskim&nbsp;metodama ispitan je antioksidantni potencijal&nbsp;ekstrakata i etarskih ulja. Hepatoprotektivni&nbsp;efekat određen je&nbsp; na&nbsp; homogenatu i hemolizatu&nbsp;jetre laboratorijskih mi&scaron;eva.&nbsp; Budući da&nbsp; ova&nbsp;biljka ima visok sadržaj izoflavona, određena je&nbsp;<br />estrogena, antiestrogena aktivnost, kao i&nbsp;citotoksičnost ekstrakata. Antimikrobna&nbsp;<br />aktivnosta ekstrakata i etarskih ulja ispitana je&nbsp;na&nbsp; &scaron;est bakterijskih sojeva.&nbsp; Ekstrakti i etarska&nbsp;ulja su bili umereno aktivni u pogledu biolo&scaron;kih&nbsp;aktivnosti, osim u slučaju antimikrobne&nbsp;aktivnosti koju nije pokazao nijedan ispitivani&nbsp;uzorak.</p> / <p>The chemical characterization of&nbsp; <em>T.&nbsp; pratense</em> extracts was determined by LC-MS-MS, and the essential oils of the GC-MS analysis, wherein the&nbsp; various&nbsp; bioactive compounds were identified.&nbsp; Antioxidant potential of extracts and essential oils was tested&nbsp; by spectrophotometric methods.&nbsp; Hepatoprotective&nbsp; effect&nbsp; was determined&nbsp; in&nbsp; haemolysate and liver homogenate of&nbsp; laboratory&nbsp; mice.&nbsp; Estrogen, antiestrogen activity, as well&nbsp; as the cytotoxicity of the extracts were&nbsp; determined&nbsp; due to the high&nbsp;content of isoflavones.&nbsp; Antimicrobial activity of extracts and essential oils was&nbsp; investigatied&nbsp; on six bacterial strains. Essential oils and extracts were moderately active in terms of biological activity, except&nbsp; in the case of&nbsp;&nbsp; antimicrobial activity&nbsp; where none of the extracts were active against tested bacterial strains.</p>

<p>&nbsp;У оквиру ове докторске дисертације испитан је хемијски састав и биолошке активности ЕtOH, H₂Oи CHCl_3&nbsp; екстраката четири врсте гљива рода<em> Ganoderma</em>&nbsp; (Basidiomycota):&nbsp;<em> G. applanatum,&nbsp; G. lucidum,G. pfeifferi,&nbsp; G. resinaceum</em>&nbsp; са територије Војводине.Хемијски састав анализираних врста је одређен<br />применом: ААЅ методе (састав макро-&nbsp; имикроелемената у сувим остацима гљива) и LC-MS/MS технике (квантитативни састав фенолних једињења и флавоноида) при чему је детектовано 12 једињења. Спектрофотометријским методама је одређен садржај протеина, шећера, укупних фенола и флавоноида, код којих је највећи садржај протеина утврђен за ЕtOH екстракте&nbsp;<em> G. applanatum&nbsp; </em>и&nbsp; <em>G. pfeifferi</em>. Испитивања биолошких активности екстраката обухватила су: одређивање<span id="cke_bm_779S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>&nbsp; in vitro</em><span id="cke_bm_779E" style="display: none;">&nbsp;</span>&nbsp; и&nbsp;<em> in vivo</em> антиоксидантне, антимикробне, антиинфламаторне, антипролиферативне и антијабето<span id="cke_bm_780E" style="display: none;">&nbsp;</span>гене&nbsp;&nbsp; aктивности.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p><p>Антиоксидантна активност (способност неутрализације слободних радикала и редукциони потенцијал) је одређена спектрофотометријским методама, при којој су најбољу активност остварили Н₂О екстракти&nbsp;<em> G</em>. <em>applanatum.</em> Антимикробнa активност&nbsp; анализираних екстраката одређена је испитивањем антибактеријског, антифунгалног и антивиралног потенцијала где се издвојила<em> G. pfeifferi</em> врста. Антиинфламаторни потенцијал EtOH и&nbsp; CHCl₃екстраката одређен је<em>&nbsp; ex vivo&nbsp;</em> методом мерењем способности инхибиције продукције медијатора инфламације&nbsp; (продукти&nbsp; метаболизма арахидонске киселине) при којој су бољу активност испољили CHCl₃ екстракти.</p><p>Ефекат EtOH и H₂O екстраката врста рода Ganoderma&nbsp;&nbsp; на раст MCF ћелијске линије испитан је MTT тестом, а посебно су се издвојили&nbsp; EtOH&nbsp; екстракти врста после 72h.</p><p>Остварена антидијабетогена активност EtOH и Н₂О екстраката врста&nbsp; <span id="cke_bm_795S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>G. pfeifferi&nbsp; </em><span id="cke_bm_795E" style="display: none;">&nbsp;</span>и&nbsp;<em> G. resinaceum</em>&nbsp; код алоксан-индукованог&nbsp;<em> D. mell<span id="cke_bm_796E" style="display: none;">&nbsp;</span>itus-a&nbsp;</em> на&nbsp; експерименталним&nbsp; животињама&nbsp; праћена je регенерацијом&nbsp; &szlig;- ћелија&nbsp; Лангерхансових острваца панкреаса. Као потенцијални нефро-&nbsp; и&nbsp; хепатопротективни агенси се издвајају екстракти<em>&nbsp; G. resinaceum.</em></p><p>Сумарно, укупни биопотенцијал анализираних врста рода&nbsp; Ganoderma&nbsp; на основу спроведених анализа хемијске&nbsp;&nbsp; kарактеризације и биолошке активности упућује&nbsp; на&nbsp; могућност њихове потенцијалне примене као нутрацеутика и додатака исхрани, у будућности уз неопходност додатних микохемијских истраживања ових врста, посебно терпеноида и полисахарида, као и других биолошких активности као што је неуропротективна.</p> / <p>&nbsp;U okviru ove doktorske disertacije ispitan je hemijski sastav i biološke aktivnosti EtOH, H₂Oi CHCl_3&nbsp; ekstrakata četiri vrste gljiva roda<em> Ganoderma</em>&nbsp; (Basidiomycota):&nbsp;<em> G. applanatum,&nbsp; G. lucidum,G. pfeifferi,&nbsp; G. resinaceum</em>&nbsp; sa teritorije Vojvodine.Hemijski sastav analiziranih vrsta je određen<br />primenom: AAЅ metode (sastav makro-&nbsp; imikroelemenata u suvim ostacima gljiva) i LC-MS/MS tehnike (kvantitativni sastav fenolnih jedinjenja i flavonoida) pri čemu je detektovano 12 jedinjenja. Spektrofotometrijskim metodama je određen sadržaj proteina, šećera, ukupnih fenola i flavonoida, kod kojih je najveći sadržaj proteina utvrđen za EtOH ekstrakte&nbsp;<em> G. applanatum&nbsp; </em>i&nbsp; <em>G. pfeifferi</em>. Ispitivanja bioloških aktivnosti ekstrakata obuhvatila su: određivanje<span id="cke_bm_779S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>&nbsp; in vitro</em><span id="cke_bm_779E" style="display: none;">&nbsp;</span>&nbsp; i&nbsp;<em> in vivo</em> antioksidantne, antimikrobne, antiinflamatorne, antiproliferativne i antijabeto<span id="cke_bm_780E" style="display: none;">&nbsp;</span>gene&nbsp;&nbsp; aktivnosti.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p><p>Antioksidantna aktivnost (sposobnost neutralizacije slobodnih radikala i redukcioni potencijal) je određena spektrofotometrijskim metodama, pri kojoj su najbolju aktivnost ostvarili N₂O ekstrakti&nbsp;<em> G</em>. <em>applanatum.</em> Antimikrobna aktivnost&nbsp; analiziranih ekstrakata određena je ispitivanjem antibakterijskog, antifungalnog i antiviralnog potencijala gde se izdvojila<em> G. pfeifferi</em> vrsta. Antiinflamatorni potencijal EtOH i&nbsp; CHCl₃ekstrakata određen je<em>&nbsp; ex vivo&nbsp;</em> metodom merenjem sposobnosti inhibicije produkcije medijatora inflamacije&nbsp; (produkti&nbsp; metabolizma arahidonske kiseline) pri kojoj su bolju aktivnost ispoljili CHCl₃ ekstrakti.</p><p>Efekat EtOH i H₂O ekstrakata vrsta roda Ganoderma&nbsp;&nbsp; na rast MCF ćelijske linije ispitan je MTT testom, a posebno su se izdvojili&nbsp; EtOH&nbsp; ekstrakti vrsta posle 72h.</p><p>Ostvarena antidijabetogena aktivnost EtOH i N₂O ekstrakata vrsta&nbsp; <span id="cke_bm_795S" style="display: none;">&nbsp;</span><em>G. pfeifferi&nbsp; </em><span id="cke_bm_795E" style="display: none;">&nbsp;</span>i&nbsp;<em> G. resinaceum</em>&nbsp; kod aloksan-indukovanog&nbsp;<em> D. mell<span id="cke_bm_796E" style="display: none;">&nbsp;</span>itus-a&nbsp;</em> na&nbsp; eksperimentalnim&nbsp; životinjama&nbsp; praćena je regeneracijom&nbsp; &szlig;- ćelija&nbsp; Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Kao potencijalni nefro-&nbsp; i&nbsp; hepatoprotektivni agensi se izdvajaju ekstrakti<em>&nbsp; G. resinaceum.</em></p><p>Sumarno, ukupni biopotencijal analiziranih vrsta roda&nbsp; Ganoderma&nbsp; na osnovu sprovedenih analiza hemijske&nbsp;&nbsp; karakterizacije i biološke aktivnosti upućuje&nbsp; na&nbsp; mogućnost njihove potencijalne primene kao nutraceutika i dodataka ishrani, u budućnosti uz neophodnost dodatnih mikohemijskih istraživanja ovih vrsta, posebno terpenoida i polisaharida, kao i drugih bioloških aktivnosti kao što je neuroprotektivna.</p> / <p>Whitin this doctoral thesis the chemical composition and biological activity of EtOH, H<span id="cke_bm_699S" style="display: none;">&nbsp;</span>₂<span id="cke_bm_699E" style="display: none;">&nbsp;</span>O and CHCl₃extracts of four fungal species which belong to genus<em> Ganoderma&nbsp;</em> (phylum Basidiomycota)<span id="cke_bm_700E" style="display: none;">&nbsp;</span>:&nbsp;<em> G. applanatum,&nbsp; G. lucidum,&nbsp; G. pfeifferi,&nbsp; G. resinaceum</em>&nbsp; were determinated. The samples were collected from different localities in Vojvodina. Chemical characterization included: AAS methods (compositon of macro- and&nbsp; microelements in d.w. of fungi) and LC-MS/MS technique (quantitative analysis of phenolic compounds and flavonoids) wherein the 12 selected phenolic compounds were detected. The total proteins, sugars, phenolics and flavonoids content were&nbsp;&nbsp;&nbsp; determined using spectrophotometric methods. The highest protein content was determined in EtOH extracts of<span id="cke_bm_707S" style="display: none;">&nbsp;</span><em> G. applanatum&nbsp; </em><span id="cke_bm_707E" style="display: none;">&nbsp;</span>and <em>G. pfeifferi</em>&nbsp; species. In order to assess the biological potential, the in vitro&nbsp; and in vivo antioxidant, antimicrobial, anti-inflammatory, antiproliferative and antidiabetic activities of the extracts were investigated.<span id="cke_bm_708E" style="display: none;">&nbsp;</span><br />&nbsp;&nbsp; The antioxidant activity (the ability of neutralizing free radicals and reduction potential) estimated byspectrophotometric methods. The highest&nbsp;&nbsp; antioxidant potential was noticed in H₂O extracts of&nbsp; <em>G. applanatum.</em> Evaluation of antimicrobial activity included the estimation of antibacterial, antifungal and antiviral activity, whereby the&nbsp; species&nbsp;<em> G. pfeifferi&nbsp;</em> showed the highest potential The anti-inflammatory activity of EtOH and&nbsp; CHCl₃&nbsp; extracts was determined by&nbsp; ex vivo&nbsp; method measuring the ability of production inhibition of inflammation mediators&nbsp; (products of arachidonic acid metabolism), where the CHCl₃&nbsp; extracts were exhibited better activity.<br />&nbsp;&nbsp; The effect of EtOH and H₂O extracts of<em>&nbsp; Ganoderma</em> species on the growth of the cell line MCF-7, has been examined using MTT assay (stand out ethanolic extracts of analyzed species after 72h incubation period).<br />&nbsp;&nbsp; Achieved antidiabetic activity of EtOH and H₂O extracts o<em>f<span id="cke_bm_725S" style="display: none;">&nbsp;</span> G. pfeifferi<span id="cke_bm_725E" style="display: none;">&nbsp;</span>&nbsp; </em>an<em>d G. resinaceum</em>&nbsp; at alloxan-i<span id="cke_bm_726E" style="display: none;">&nbsp;</span>nduced D. mellitus in experimental animals was followed by regeneration of&nbsp; cells of Langerhans pancreatic islets. Extracts of&nbsp;<em> G.&nbsp;&nbsp; resinaceum&nbsp;</em> were allocated as a potential nephro- and&nbsp; hepatoprotective agents.<br />In summary, the overall biological potential of the analyzed species of the genus&nbsp; <em>Ganoderma</em>&nbsp; based on results for chemical and biological characterization indicate that they could be used&nbsp; as a nutraceuticals and food supplements in the future, with further the necessity of additional mycochemical investigation (especially terpenoids and polysaccharides) and other biological activity such as neuroprotective.</p>

<p>У оквиру ове докторске дисертације испитана је биолошка активност екстраката плодних тела и потопљених култура (мицелије и филтрата) аутохтоних врста гљива <em>Coprinus comatus</em> и<em> Coprinellus truncorum</em>. Такође, испитан је&nbsp; метаболизам фосфата мицелија обе врсте употребом нуклеарно магнетне резонантне спректроскопије (³¹Р NMR), утицај ванадијума на метаболизам фосфата као и идентификација облика ванадата присутних у ћелији мицелије (⁵¹V NMR). Утврђена је антирадикалска и антиоксидативна активност&nbsp; етанолних,метанолних и водених екстраката гљива при чему су се екстракти потопљених култура издвојили по антирадикалској, а екстракти плодних тела по антиоксидативној активности. Екстракти потопљених култура истакли су се и у погледу антибактеријске активности, где се као најпотентнији показао&nbsp; хлороформски екстракт филтрата потопљене културе<em> C. comatus</em>. Такође, етанолни екстракт филтрата потопљене културе <em>C. comatus</em> показао се као најпотентнији у анти-ацетилхолинестеразној активности у односу на&nbsp; конвенционални лек донепезил. Испитан је и утицај екстраката на вијабилност ћелијских линија HepG2 (хумане хепатома ћелије) и Rin-5F (&szlig; ћелије панкреаса пацова).</p><p>Спектрофотометријским методама одређен је укупан садржај фенола и флавоноида у већини анализираних екстраката.</p><p>LC/MS идентификацијом и квантификацијом фенолних киселина уочена је разлика између фенолних једињења присутних у плодном телу, мицелији и филтрату потопљене културе. Екстракти потопљених култура бележе већи број и већи садржај једињења. Укупан садржај протеина одређен само у воденим екстрактима, а укупан садржај угљених хидрата у полисахаридним екстрактима.Употребом Фуријеве инфрацрвене спектроскопске методе (FTIR) детектоване су везе између угљених хидрата&nbsp; присутних у полисахаридним екстрактима, а планарном&nbsp; хроматографијом показано је да екстракти плодног тела и филтрата врсте <em>С. truncorum</em>, као и екстракт плодног тела врсте <em>C</em>. <em>comatus</em>, садрже велику&nbsp; количину D-глукозе, док екстракт мицелије <em>C. truncorum</em>, баш као и екстракти филтрата и мицелије <em>C. comatus</em>, садрже највише галактозе. Квалитативном и квантитативном елементарном анализом (ААS) утврђен је виши садржај&nbsp; калијума и гвожђа у анализираним узорцима. GC-МS идентификацијом и квантификацијом масних киселина указано је на значајно присуство линолне киселине код обе врсте.&nbsp;<br />Како за аутохтону врсту&nbsp; <em>C.truncorum </em>постоји мало података у литератури, подаци о њеном хемијском саставу могу се сматрати иновативним.<br />Компаративним прегледом биолошке активности и хемијског састава екстраката плодног тела и мицелије и филтрата (потопљених култура) указано је да су анализирани екстракти извори биоактивних супстанци са медицинским потенцијалом, а потопљене културе датих гљива представљају атрактивне кандидате за даља биотехнолошка истраживања.</p> / <p>U okviru ove doktorske disertacije ispitana je biološka aktivnost ekstrakata plodnih tela i potopljenih kultura (micelije i filtrata) autohtonih vrsta gljiva <em>Coprinus comatus</em> i<em> Coprinellus truncorum</em>. Takođe, ispitan je&nbsp; metabolizam fosfata micelija obe vrste upotrebom nuklearno magnetne rezonantne sprektroskopije (³¹R NMR), uticaj vanadijuma na metabolizam fosfata kao i identifikacija oblika vanadata prisutnih u ćeliji micelije (⁵¹V NMR). Utvrđena je antiradikalska i antioksidativna aktivnost&nbsp; etanolnih,metanolnih i vodenih ekstrakata gljiva pri čemu su se ekstrakti potopljenih kultura izdvojili po antiradikalskoj, a ekstrakti plodnih tela po antioksidativnoj aktivnosti. Ekstrakti potopljenih kultura istakli su se i u pogledu antibakterijske aktivnosti, gde se kao najpotentniji pokazao&nbsp; hloroformski ekstrakt filtrata potopljene kulture<em> C. comatus</em>. Takođe, etanolni ekstrakt filtrata potopljene kulture <em>C. comatus</em> pokazao se kao najpotentniji u anti-acetilholinesteraznoj aktivnosti u odnosu na&nbsp; konvencionalni lek donepezil. Ispitan je i uticaj ekstrakata na vijabilnost ćelijskih linija HepG2 (humane hepatoma ćelije) i Rin-5F (&szlig; ćelije pankreasa pacova).</p><p>Spektrofotometrijskim metodama određen je ukupan sadržaj fenola i flavonoida u većini analiziranih ekstrakata.</p><p>LC/MS identifikacijom i kvantifikacijom fenolnih kiselina uočena je razlika između fenolnih jedinjenja prisutnih u plodnom telu, miceliji i filtratu potopljene kulture. Ekstrakti potopljenih kultura beleže veći broj i veći sadržaj jedinjenja. Ukupan sadržaj proteina određen samo u vodenim ekstraktima, a ukupan sadržaj ugljenih hidrata u polisaharidnim ekstraktima.Upotrebom Furijeve infracrvene spektroskopske metode (FTIR) detektovane su veze između ugljenih hidrata&nbsp; prisutnih u polisaharidnim ekstraktima, a planarnom&nbsp; hromatografijom pokazano je da ekstrakti plodnog tela i filtrata vrste <em>S. truncorum</em>, kao i ekstrakt plodnog tela vrste <em>C</em>. <em>comatus</em>, sadrže veliku&nbsp; količinu D-glukoze, dok ekstrakt micelije <em>C. truncorum</em>, baš kao i ekstrakti filtrata i micelije <em>C. comatus</em>, sadrže najviše galaktoze. Kvalitativnom i kvantitativnom elementarnom analizom (AAS) utvrđen je viši sadržaj&nbsp; kalijuma i gvožđa u analiziranim uzorcima. GC-MS identifikacijom i kvantifikacijom masnih kiselina ukazano je na značajno prisustvo linolne kiseline kod obe vrste.&nbsp;<br />Kako za autohtonu vrstu&nbsp; <em>C.truncorum </em>postoji malo podataka u literaturi, podaci o njenom hemijskom sastavu mogu se smatrati inovativnim.<br />Komparativnim pregledom biološke aktivnosti i hemijskog sastava ekstrakata plodnog tela i micelije i filtrata (potopljenih kultura) ukazano je da su analizirani ekstrakti izvori bioaktivnih supstanci sa medicinskim potencijalom, a potopljene kulture datih gljiva predstavljaju atraktivne kandidate za dalja biotehnološka istraživanja.</p> / <p>The biological activity of extracts of basidiocarps (fruiting bodies)&nbsp; and submerged cultures (mycelium and filtrate) of autochthonous mushroom species&nbsp; <em>Coprinus comatus</em> and&nbsp; <em>Coprinellus truncorum&nbsp;</em> was examined. Furthermore, the metabolism of phosphate&nbsp; of mycelia&nbsp; of both types was studied using nuclear magnetic&nbsp; resonance spectros-copy ( ³¹ R NMR), the influence of vanadium on phosphate metabolism and the identification of vanadate oxidation states present in the mycelia cell ( ⁵¹ V NMR). The antiradical and antioxidant activity of methanolic, ethanolic and water fungal extracts was determined. Extracts of submerged cultures achieved the best anti- radical activity while fruit body extracts showed the best antioxidant activity. Extracts of submerged cultures also highlighted in terms of antibacterial activity, where the chloroform extract of the submerged culture&nbsp; <em>C. comatus</em>&nbsp; showed as the most potent. Also, the ethanolic extract of the submerged culture of<em>&nbsp; C. comatus</em>&nbsp; was found to be most relevant in anti-acetylcholinesterase activity&nbsp; compared with&nbsp; the conventional donepezil drug. The influence of extracts on the viability of cell lines HepG2 (human hepatocytes cells) and Rin-5F (&szlig; pancreatic cells of the rat) was also examined.</p><p>Spectrophotometric methods determined the total con-tent of phenol and flavonoids in most of the analyzed extracts.</p><p>The LC/MS identification and quantification of phenolic acids revealed the difference between the phenolic compounds present in the fruiting body, mycelium, and the submerged culture filtrate. Extracts of submerged cultures record a greater number and higher content of compounds.</p><p>The total content of proteins determined only in water extracts&nbsp; and the total content of&nbsp; carbohydrates in poly-saccharide extracts. Using the Fourier infrared spectro-scopic method (FTIR), the links between the sugar pre-sent in the&nbsp; polysaccharide extracts were detected, and planar chromatography showed that the extracts&nbsp; of the fruiting body and the filtrate of type<em>&nbsp; C. truncorum</em>, as well as the extract of the fruiting body of the species&nbsp; <em>C. comatus</em>, contain a large amount of D-glucose, while the extract of the&nbsp;<em> C</em>. <em>truncorum</em>&nbsp; mycelia&nbsp; and&nbsp; mycelia&nbsp; of&nbsp; <em>C. comatus</em>, contain the most galactose. GC-MS identification and quantification of fatty acids indicated a significant presence of linoleic acid in both species, while qualitative and quantitative elemental analysis (AAS) has determined a higher content of potas-sium and iron in the analyzed samples. Since there is no data in the literature for the autochtho-nous species&nbsp;<em> C</em>. <em>truncorum</em>, the studies on its chemical composition can be considered advanced аs innovative. A comparative review of the biological activity and the chemical composition of the extracts of the fruiting body and&nbsp; mycelia&nbsp; and filtrates&nbsp; of&nbsp; medium of&nbsp; submerged cultures&nbsp; indicated that the extracts were analyzed by sources of bioactive substances with medical potential, and the submerged cultures of these mushrooms are attractive candidates for biotechnological research.</p> / <p>В рамках данной работы была исследованна биологическая активность экстракта плодородных тел и погружонных видов култур (мицелии и филтрата) автотоных видов грибов <em>Coprinus comatus</em> и <em>Coprinellus truncorum</em>. Также, исследованн метаболизм фосфата обеих видов&nbsp; мицелий с помощью ядерного магнитного резонанса спектроскопии (³¹Р ЯМР), влияние на содержание ванадия в метаболизме фосфата, а также идентификация формы ванадата присущего в клеток мицеллий (⁵¹V ЯМР). Установленная антирадикальная и антиоксидантная активность метанольных, этанольных и водных экстрактов гриб, причём выделяются экстракты погружённых культур по антирадикальной активности и&nbsp; экстракты плодородных тел по антиоксидантной активности.</p><p>Экстракты погружённых культур выделялись и в плане антибактериальной активности, причем,&nbsp; наиболее мощным из филтратов показался экстракт хлороформа погруженной культуры <em>C. comatus.</em> А также этанольный экстракт филтрата погружённой культуры<em> C. comatus</em> оказался найболее мощным в анти-ацетихолинестеразной активностипо сравнению с традиционным лекарством донепезилом. Было исследовано и влияние экстрактов на виябильность клеток линий&nbsp;&nbsp; HepG2 (гуманые хепатома клетки) и Rin-5F (&szlig; клетки поджелудочной железы крыс).<br />Методом спектрофотометрии определена совокупность фенола и флавоноида в большинстве проанализированных экстрактах.<br />С помощью ЛС ̸МС идентификации и квантификации фенолных кислот была замечена разница между соединениями фенола, присущих в плодородном теле, и мицелии, и филтрата погружённой культуры. Экстракты погружённых культур отражают больше количество и более высокое содержание соединений.<br />Общее содержание белков выделен только в водяных экстрактах, и общее содержание углеводов в полисахаридных экстрактах. Используя инфракрасный метод спектроскопии Фурия (ИКМСФ) были обнаружены связи между сахарами, присущими в полисахаридных экстрактах, а планарной хромотографиой было показано, что экстракты плодородного тела и филтратов вида <em>С. truncorum</em>,&nbsp; а&nbsp; также и экстракты плодородного тела вида <em>C. comatus</em> содержат большое количество D-глюкозы, в то время как экстракт мицелии <em>C. truncorum,</em> именно как и экстракт фильтрата и мицелии <em>C. comatus</em>, содержат больше всего галактозы.<br />GC-МS идентификацией и квантификацией жирных кислот показано значительное наличие линолевой кислоты у обоих видах. А качественным и квантитативным элементарным анализом установленно большее содержание калиума и железа в анализированых шаблонах.<br />Из-за того, что для автохтонного вида <em>C. truncorum</em> практически не было данных в литературе, данные о её химическом составе можно считать прогрессивным и инновационным.<br />Сравнительный анализ биологической активности и химического состава экстрактов плодородного тела и мицелии и фильтрат (погружённых культур) показаывает, что проанализированные экстракты &mdash; источники биологически активных веществ с медицинским потенциалом, и погружённые культуры данных гриб являются привлекательными кандидатами для биотехнологических исследований.</p>