<p>Крајем 19. века Срби у Османском царству,<br />помогнути матицом Србијом, започели су интензивну борбу<br />за духовно ослобођење. Отварање школа, основних и<br />средњих, оснивање књижара и штампање уџбеника, као и<br />рад црквено-школских општина, био је најбољи пут да<br />српски народ очува свој национални идентитет.<br />Овај рад бави се историјом српских средњих<br />школа у Османском царству. Њих је било шест: богословија<br />у Призрену (1871&ndash;1912), Српска гимназија у Цариграду<br />(1893&ndash;1902), Српска гимназија &bdquo;Дом науке&ldquo; у Солуну (1894&ndash;<br />1910), Српска мушка гимназија у Скопљу (1894-1912),<br />Српска мушка гимназија у Битољу (1897&ndash;1912) и Српска<br />гимназија у Пљевљима (1901&ndash;1912). У раду се разматра<br />питање настанка ових школа, њихов развој у одређеним<br />хронолошким оквирима, али и планови и програми рада,<br />структура, социјално и етничко порекло, старосна доб и број<br />ученика, као и њихова каснија улога у друштву. Када је реч<br />о наставницима, посебно о ректорима &ndash; директорима, пажња<br />је у великом делу усмерена на расветљавање њихових<br />биографија.<br />Међу најважнијим достигнућима Срба у<br />Османском царству може се сматрати оснивање и рад<br />српских нижих и виших гимназија. Богословија у Призрену<br />била је школа за образовање свештеника али и учитеља за<br />којима је постојала велика потреба у Старој Србији и<br />Македонији. Оснивањем богословије формирао се<br />образовани слој учитеља који је отварао нове школе, и<br />писмених свештеника који су Србе крштавали, венчавали и<br />утицали на то да народ остане у православној вери, чиме је<br />процес преверавања, који је на Косову и Метохији често<br />значио и однарођавање, у великој мери успорен. Прва<br />световна српска средња школа у Османском царству била је<br />Српска гимназија у Цариграду. Њен циљ, осим образовања и<br />васпитања ученика, био је да послужи као пример за<br />отварање других средњих школа унутар Османског царства.<br />Српска гимназија &bdquo;Дом науке&ldquo; отворена је у Солуну као<br />центру вилајета. Њено отварање убрзало је издавање дозволе<br />за друге основне школе широм Солунског вилајета. Српска<br />мушка гимназија у Скопљу отворена је после дуге и скупе<br />дипломатске борбе са османским властима. Њеном отварању<br />препрека су били и национално-пропагандни центри других<br />држава (Бугарске, Грчке). За Србе у Битољском вилајету<br />отварање ниже Српске гимназије у Битољу означило је<br />важну прекретницу, како у просветном тако и у политичком<br />погледу. Српска гимназија у Пљевљима била је најстарија<br />световна средња школа у Рашко-призренској митрополији.<br />Оснивањем гимназије створено је културно и просветно<br />средиште које је образовало локалну српску интелигенцију,<br />и било противтежа аустро-угарском утицају.<br />&nbsp;</p> / <p>Krajem 19. veka Srbi u Osmanskom carstvu,<br />pomognuti maticom Srbijom, započeli su intenzivnu borbu<br />za duhovno oslobođenje. Otvaranje škola, osnovnih i<br />srednjih, osnivanje knjižara i štampanje udžbenika, kao i<br />rad crkveno-školskih opština, bio je najbolji put da<br />srpski narod očuva svoj nacionalni identitet.<br />Ovaj rad bavi se istorijom srpskih srednjih<br />škola u Osmanskom carstvu. NJih je bilo šest: bogoslovija<br />u Prizrenu (1871&ndash;1912), Srpska gimnazija u Carigradu<br />(1893&ndash;1902), Srpska gimnazija &bdquo;Dom nauke&ldquo; u Solunu (1894&ndash;<br />1910), Srpska muška gimnazija u Skoplju (1894-1912),<br />Srpska muška gimnazija u Bitolju (1897&ndash;1912) i Srpska<br />gimnazija u Pljevljima (1901&ndash;1912). U radu se razmatra<br />pitanje nastanka ovih škola, njihov razvoj u određenim<br />hronološkim okvirima, ali i planovi i programi rada,<br />struktura, socijalno i etničko poreklo, starosna dob i broj<br />učenika, kao i njihova kasnija uloga u društvu. Kada je reč<br />o nastavnicima, posebno o rektorima &ndash; direktorima, pažnja<br />je u velikom delu usmerena na rasvetljavanje njihovih<br />biografija.<br />Među najvažnijim dostignućima Srba u<br />Osmanskom carstvu može se smatrati osnivanje i rad<br />srpskih nižih i viših gimnazija. Bogoslovija u Prizrenu<br />bila je škola za obrazovanje sveštenika ali i učitelja za<br />kojima je postojala velika potreba u Staroj Srbiji i<br />Makedoniji. Osnivanjem bogoslovije formirao se<br />obrazovani sloj učitelja koji je otvarao nove škole, i<br />pismenih sveštenika koji su Srbe krštavali, venčavali i<br />uticali na to da narod ostane u pravoslavnoj veri, čime je<br />proces preveravanja, koji je na Kosovu i Metohiji često<br />značio i odnarođavanje, u velikoj meri usporen. Prva<br />svetovna srpska srednja škola u Osmanskom carstvu bila je<br />Srpska gimnazija u Carigradu. NJen cilj, osim obrazovanja i<br />vaspitanja učenika, bio je da posluži kao primer za<br />otvaranje drugih srednjih škola unutar Osmanskog carstva.<br />Srpska gimnazija &bdquo;Dom nauke&ldquo; otvorena je u Solunu kao<br />centru vilajeta. NJeno otvaranje ubrzalo je izdavanje dozvole<br />za druge osnovne škole širom Solunskog vilajeta. Srpska<br />muška gimnazija u Skoplju otvorena je posle duge i skupe<br />diplomatske borbe sa osmanskim vlastima. NJenom otvaranju<br />prepreka su bili i nacionalno-propagandni centri drugih<br />država (Bugarske, Grčke). Za Srbe u Bitoljskom vilajetu<br />otvaranje niže Srpske gimnazije u Bitolju označilo je<br />važnu prekretnicu, kako u prosvetnom tako i u političkom<br />pogledu. Srpska gimnazija u Pljevljima bila je najstarija<br />svetovna srednja škola u Raško-prizrenskoj mitropoliji.<br />Osnivanjem gimnazije stvoreno je kulturno i prosvetno<br />središte koje je obrazovalo lokalnu srpsku inteligenciju,<br />i bilo protivteža austro-ugarskom uticaju.<br />&nbsp;</p> / <p>At the end of the 19th century, Serbs in the Ottoman<br />Empire assisted by their motherland Serbia started an intensive<br />struggle for their spiritual liberation. The best way for Serbian<br />people to preserve their national identity was by opening schools,<br />elementary and secondary ones, establishing book shops and<br />printing schoolbooks, and through the activity of ecclesiasticalschooling<br />communities.<br />The thesis deals with history of Serbian secondary<br />schools in the Ottoman Empire. There were six of them:<br />Seminary in Prizren (1871&ndash;1912), Serbian gymnasium in<br />Istanbul (1893&ndash;1902), Serbian gymnasium &ldquo;Dom nauke&rdquo; (Home<br />of Science) in Thessalonica (1894&ndash;1910), Serbian male<br />gymnasium in Skoplje (1894-1912), Serbian male gymnasium in<br />Bitolj (1897&ndash;1912) and Serbian gymnasium in Pljevlja (1901&ndash;<br />1912). The thesis explores the matter of foundation these schools<br />and their development in particular chronological framework.<br />Nevertheless, the thesis researches the schools&rsquo; syllabi and<br />curricula, their structure, social and ethnic background of their<br />students, students&rsquo; age and number, as well as their students&rsquo;<br />later role in society. Special attention is given to the schools&rsquo;<br />teachers, especially their rectors - directors, and a great portion<br />of the thesis deals with revealing parts of their biographies.<br />The establishment and activity of Serbian lower and<br />higher gymnasiums could be considered one of the greatest<br />achievements of Serbs in the Ottoman Empire. The Seminary in<br />Prizren was a school not only for education of priests, but also<br />teachers, who were in high demand in Old Serbia and<br />Macedonia. Founding this seminary enabled the creation of an<br />educated class of teachers who were subsequently opening new<br />schools. Also, the seminary provided literate priests who were<br />baptising, marrying Serbs and influencing the people to stay in<br />the Orthodox religion, thus slowing down the process of<br />Islamisation, which especially in Kosovo and Metohija often<br />meant denationalisation. First Serbian secondary school in the<br />Ottoman Empire was the Serbian gymnasium in Istanbul. Her<br />goal, beside education and upbringing, was to serve as a<br />paradigm for opening of other secondary schools within the<br />Ottoman Empire. Serbian gymnasium &ldquo;Dom nauke&rdquo; was<br />established in Thessalonica, which was the centre of the vilayet.<br />Its opening accelerated the issuing of licence for other<br />elementary schools around the Vilayet of Thessalonica. Serbian<br />male gymnasium in Skoplje was only opened after a long and<br />expensive diplomatic struggle with the Ottoman authorities. The<br />opponents of its opening were the centres for national<br />propaganda of other states (Bulgaria, Greece). For Serbs in the<br />Vilayet of Bitolj opening of lower Serbian gymnasium in Bitolj<br />marked an important turning point both in educational and<br />political sense. Serbian gymnasium in Pljevlja was the oldest<br />secular secondary school in the Metropolitanate of Ra&scaron;ka-<br />Prizren. The gymnasium became cultural and educational centre<br />which educated local Serbian intelligence, and presented a<br />counterpart to Austro-Hungarian influence.</p>

<p>Fizičko vaspitanje predstavlja važnu socijalnu&nbsp;strategiju promocije fizičke aktivnosti i<br />nezamenljivi deo kvalitetnog obrazovanja,&nbsp;usmeren na razvoj kompetencija neophodnih za<br />aktivan životni stil. Međutim, učenici mnogo puta nisu adekvatno motivisani za nastavu<br />fizičkog vaspitanja i fizičku aktivnost&nbsp;generalno, a to posebno važi za učenike srednje<br />&scaron;kole. Zato je realizovano istraživanje sa ciljem&nbsp;da se ispitaju efekti izbornog i standardnog<br />programa fizičkog vaspitanja na antropolo&scaron;ki&nbsp;status učenika srednje &scaron;kole. Kori&scaron;ćen je kvazieksperimentalni&nbsp;dizajn, sa po dva&nbsp;eksperimentalna i kontrolna odeljenja učenika.<br />Standardni i eksperimentalni program (izborna&nbsp;nastava fizičkog vaspitanja) realizovani su<br />tokom 12 nedelja, &scaron;to odgovara trajanju jednog&nbsp;nastavnog ciklusa. Dobijeni rezultati pokazuju&nbsp;da je eksperimentalni program fizičkog&nbsp;vaspitanja imao statistički značajno veće<br />pozitivne efekte na antropolo&scaron;ki status učenika,&nbsp;u odnosu na kontrolni program fizičkog<br />vaspitanja. Najveće pozitivne efekte ispoljio je&nbsp;na motoričke sposobnosti učenika (posebno kod&nbsp;ispitanika mu&scaron;kog pola), zatim, na ukupnu&nbsp;fizičku aktivnost i redukciju sedentarne<br />aktivnosti, dok su manji pozitivni efekti&nbsp;utvrđeni u prostoru motivacije i kada je reč o<br />pojedinačnim tipovima fizičke aktivnosti.&nbsp;Rezultati istraživanja sugeri&scaron;u da bi uvođenje<br />izbornih aktivnosti u redovne časove fizičkog&nbsp;vaspitanja u srednjoj &scaron;koli, moglo doprineti<br />većim efektima nastave na antropolo&scaron;ki status&nbsp;učenika.</p> / <p>Physical education presents an important<br />social strategy of physical activity promotion<br />and an irreplaceable part of a good quality<br />education, directed towards competence<br />development, which is necessary for<br />promoting an active lifestyle. However,<br />secondary school students are not often<br />motivated adequately for PE classes and<br />physical activities in general. Hence the<br />realization of the research aims to examine<br />the effects of elective and compulsory PE<br />activities on the anthropological status of<br />secondary school students. A quasi<br />experimental design was used in the research.<br />The sample consisted of two experimental<br />and two control classes. Both control and<br />experimental activities (elective PE activities)<br />were realized in 12 weeks, which corresponds<br />to the duration of one teaching cycle. The<br />results indicate that, statistically, the<br />experimental PE activities had significantly<br />higher positive effects on the anthropological<br />status of students than the control PE<br />activities. They manifested the highest<br />positive effects on students&rsquo; motor skill<br />development (particularly among male<br />students), on their physical activity and the<br />reduction of sedentary activity, while, on the<br />other hand, lower positive effects on<br />motivation and individual types of physical<br />activity. The results of this research show that<br />better effects on the anthropological status of<br />secondary school students could be achieved<br />by providing some elective activities during<br />regular PE classes.<br />Accepted on</p>

<p>Imajući u vidu nizak nivo&nbsp; ekolo&scaron;ke&nbsp; svesti&nbsp;stanovni&scaron;tva, za predmet istraživanja&nbsp;eksplicitno &nbsp;je određeno proučavanje mogućnosti&nbsp;za pro&scaron;irivanje&nbsp; kurikuluma srednjo&scaron;kolskog&nbsp;obrazovanja&nbsp; ekohemijskim nastavnim&nbsp;sadržajima,&nbsp; kao i izrada modela za njihovu&nbsp;integraciju u nove kurikulume, u okviru reforme&nbsp;srednjo&scaron;kolskog obrazovanja koja je&nbsp; u toku u&nbsp;Republici Srbiji.&nbsp; Ekolo&scaron;ki i ekohemijski&nbsp;sadržaji u nastavnim planovima i programima u&nbsp;srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji, prema&nbsp;važećim nastavnim planovima i programima,&nbsp;ograničeni su, i to u veoma uskom obimu, na&nbsp;nastavu op&scaron;tih predmeta (pre svega hemije i&nbsp;biologije) u &scaron;kolama u kojima ovi predmeti&nbsp;postoje u kurikulumu, kao i na predmet&nbsp;Ekologija&nbsp; u pojedinim profilima srednjeg&nbsp;stručnog obrazovanja. To znači da u mnogim&nbsp;srednjim stručnim &scaron;kolama učenici nemaju&nbsp;dodir sa ekolo&scaron;kim nastavnim sadržajima koji&nbsp;su neophodni svakom čoveku kako bi razvio&nbsp;ekolo&scaron;ku svest i svojim pona&scaron;anjem i stavovima&nbsp;o za&scaron;titi životne sredine omogućio održivi&nbsp;razvoj planete svojim aktivnostima u odabranoj&nbsp;profesiji, ali i u svakodnevnom životu.&nbsp;Imperativ uvođenja ekolo&scaron;kog principa u&nbsp;nastavu, u svim segmentima i na svim nivoima obrazovanja, nameće potrebu za pro&scaron;irivanjem kurikuluma hemije i stručnih predmeta svih profila u srednjem stručnom obrazovanju, u skladu sa potrebama buduće profesije učenika.</p> / <p>Given the low&nbsp; level of environmental&nbsp;awareness,&nbsp; the subject matter&nbsp; is explicitly&nbsp;determined by&nbsp; studying the possibility&nbsp; of&nbsp;expanding the&nbsp; curriculum&nbsp; of secondary&nbsp;education&nbsp; teaching&nbsp; eco-chemical&nbsp; facilities, and&nbsp;develop a model&nbsp; for their integration&nbsp; in the&nbsp; new&nbsp;curriculum,&nbsp; within the framework of&nbsp; the reform&nbsp;of secondary education&nbsp; which is&nbsp; in progress&nbsp; in&nbsp;the Republic of&nbsp; Serbia. Ecologically and&nbsp; eco-chemical&nbsp; facilities&nbsp; in&nbsp; the curricula&nbsp; of&nbsp; vocational&nbsp;education&nbsp; in Serbia,&nbsp; according to the current&nbsp;curricula, are limited,&nbsp; and&nbsp; that&nbsp; in a very&nbsp; narrow&nbsp;scope,&nbsp; the teaching of&nbsp; general subjects&nbsp;(primarily&nbsp; chemistry&nbsp; and biology)&nbsp; in schools&nbsp;where&nbsp; these subjects&nbsp; exist&nbsp; in the curriculum,&nbsp; as&nbsp;well as&nbsp; the&nbsp; subject of&nbsp; ecology&nbsp; in different&nbsp;profiles of secondary&nbsp; vocational education. This&nbsp;means&nbsp; that in many vocational schools students&nbsp;do not have&nbsp; contact&nbsp; with environmental&nbsp;educational&nbsp; facilities that&nbsp; are&nbsp; necessary for&nbsp;every&nbsp; man&nbsp; to develop&nbsp; environmental awareness&nbsp;and&nbsp; their behavior and&nbsp; attitudes towards&nbsp;environmental protection&nbsp; enable sustainable&nbsp;development of the &nbsp;planet with their activities in&nbsp;the&nbsp; chosen profession,&nbsp; but&nbsp; also in everyday life.&nbsp;Imperative&nbsp; to introduce&nbsp; ecological&nbsp; principles in teaching,&nbsp; in all areas&nbsp; and at all&nbsp; levels of education,&nbsp; the need&nbsp; arises&nbsp; to expand&nbsp; the curriculum&nbsp; of chemistry and vocational courses of all kinds&nbsp; of&nbsp; secondary vocational education, in&nbsp; accordance with &nbsp;the needs of&nbsp; future&nbsp; students of the profession.</p>

<p>У докторској дисертације предложен је механички модел средњег уха<br />заснован на динамици крутих тела која су са околином везана системом<br />фракционих вискоеластичних елемената. Ови елементи моделирани су<br />као стандардно фракционо линеарно вискоеластично тело познато као<br />фракциони Зенеров модел вискоеластичног тела. Диференцијалне<br />једначине кретања предложеног модела генерисане су Гибс-Апеловим<br />једначинама аналитичке механике. Као резултат добијен је математички<br />модел у форми система диференцијалних једначина произвољног<br />реалног реда. Овај систем решен је на два начина: применом<br />експанзионе формуле Атанацковића и Станковића и методом<br />Лапласове трансформације са нумеричком инверзијом.</p> / <p>U doktorskoj disertacije predložen je mehanički model srednjeg uha<br />zasnovan na dinamici krutih tela koja su sa okolinom vezana sistemom<br />frakcionih viskoelastičnih elemenata. Ovi elementi modelirani su<br />kao standardno frakciono linearno viskoelastično telo poznato kao<br />frakcioni Zenerov model viskoelastičnog tela. Diferencijalne<br />jednačine kretanja predloženog modela generisane su Gibs-Apelovim<br />jednačinama analitičke mehanike. Kao rezultat dobijen je matematički<br />model u formi sistema diferencijalnih jednačina proizvoljnog<br />realnog reda. Ovaj sistem rešen je na dva načina: primenom<br />ekspanzione formule Atanackovića i Stankovića i metodom<br />Laplasove transformacije sa numeričkom inverzijom.</p> / <p>In this theses, mechanical model of a middle ear based on the dynamics of<br />system of rigid bodies that are connected with the environment through a<br />system of fractional viscoelastic elements is proposed. These elements are<br />modeled as a standard fractional linear viscoelastic body known as the<br />fractional Zener model of viscoelastic body. Differential equations of motion<br />of the proposed model are generated by use of the Gibbs-Appeal equations<br />of analytical mechanics. As a result, mathematical model in form of a system<br />of differential equations of arbitrary real order is obtained. This system is<br />solved in two ways: by use of the Atanacković-Stankovic expansion formula<br />and method of the Laplace transform with numerical inversion.</p>