<p>Међу планинама Србије, низом посебних одлика, посебно димензијама и<br />туристичком привлачношћу, истиче се Копаоник. Копаоник (површина 2.758 km&sup2;) је<br />планина на југо западном делу Србије позната по низу појава које су ову планину<br />определиле за развој више врста туризма. Да би се као такво природно благо<br />сачувао, Копаоник је 1981. године проглашен националним парком, који захвата<br />површину од 11.810 ha и састављен је од 16 резервата. То га чини туристички и<br />еколошки веома интересантним. На бази постојећих података, из више научних<br />дисциплина, временских периода, као и самосталних истраживања на терену, у<br />докторској дисертацији су истражени сви природни и створени услови за развој<br />туризма на Копаонику, Јошаничкој, Луковској, Куршумлијској и Пролом бањи, као<br />бањама његове подгорине. Наглашавајући потребу комплементарног развоја<br />планинског и бањског туризма на Копаонику и у његовој подгорини, потенцирани су<br />елементи и фактори формирања ове хомогене туристичке регије. Комплементарност планинског и бањског туризма сагледана је кроз swot анализу.</p> / <p>Među planinama Srbije, nizom posebnih odlika, posebno dimenzijama i<br />turističkom privlačnošću, ističe se Kopaonik. Kopaonik (površina 2.758 km&sup2;) je<br />planina na jugo zapadnom delu Srbije poznata po nizu pojava koje su ovu planinu<br />opredelile za razvoj više vrsta turizma. Da bi se kao takvo prirodno blago<br />sačuvao, Kopaonik je 1981. godine proglašen nacionalnim parkom, koji zahvata<br />površinu od 11.810 ha i sastavljen je od 16 rezervata. To ga čini turistički i<br />ekološki veoma interesantnim. Na bazi postojećih podataka, iz više naučnih<br />disciplina, vremenskih perioda, kao i samostalnih istraživanja na terenu, u<br />doktorskoj disertaciji su istraženi svi prirodni i stvoreni uslovi za razvoj<br />turizma na Kopaoniku, Jošaničkoj, Lukovskoj, Kuršumlijskoj i Prolom banji, kao<br />banjama njegove podgorine. Naglašavajući potrebu komplementarnog razvoja<br />planinskog i banjskog turizma na Kopaoniku i u njegovoj podgorini, potencirani su<br />elementi i faktori formiranja ove homogene turističke regije. Komplementarnost planinskog i banjskog turizma sagledana je kroz swot analizu.</p> / <p> Among Serbia&rsquo;s lush mountains, with particular qualities, particular dimensions<br /> and many tourist-attractive sights, Mount Kopaonik rises above the rest. Kopaonik, with a<br /> 2,758 m peak, is located in southwestern Serbia, known for its cascading appearance,<br /> which has bestowed upon this mountain the potential to develop several forms of niche<br /> tourism. In order to preserve this immense natural beauty, in 1981 Mount Kopaonik was<br /> officially proclaimed a national park comprised of 16 preserves. This ensures that it will<br /> remain an extremely interesting location, in both touristic and ecological aspects. On the<br /> basis of existing data extrapolated from multiple disciplines, covering the varying seasonal<br /> periods, and including institutional as well as independent field research, this Doctoral<br /> Dissertation explores all the existing natural and man-made conditions within which tourism<br /> can be developed on Mount Kopaonik and its natural spas of Josanic, Lukovo, Kursumlija,<br /> and Prolom. It highlights the need to develop complementary forms of mountain and spa<br /> tourism on Mount Kopaonik and within its forests, and emphasizes the elements and factors<br /> required for forming homogenous tourist regions compatible with the ecological<br /> surroundings. Compementary forms of mountain and spa tourism is wiewed through a swot<br /> analisis.</p>