<p>Salmonele su najče&scaron;ći prouzrokovači.crevnih<br />infekcija kod ljudi i životinja &Scaron;iroko su<br />rasprostranjene u prirodi a mogu kolonizovati<br />različite domaćine Poebno su značajne one<br />životinje čije se meso koristi za ishranu ljudi, a<br />koje su i glavni izvor infekcije ljudi. Inficirane<br />životinje ne ispoljavaju simptome i terapija se<br />sprovodi nalazom salmonela prilikom rutinske<br />kontrole zdravstvenog stanja. Posebno, kod ljudi i<br />životinja salmoneloze su značajne i zbog<br />klicono&scaron;tva koje može trajati veoma dugo zavisno<br />od starosti inficiranog organizma. Čest su uzrok<br />alimentarnih toksiinfekcija kod ljudi. Duž čitavog<br />lanca ishrane moguća je i sekundarna<br />kontaminacija salmonelama. Pored rutinskih<br />mikrobiolo&scaron;kih analiza u otkrivanju izvora i<br />puteva &scaron;irenja infekcije koriste se i molekularne<br />metode koje daju precizne podatke o klonalnom<br />poreklu bakterija izolovanih iz obolelih ljudi,<br />namirnica i životinja. Međunarodnom trgovinom<br />hrane isti tipovi bakterija mogu se pojaviti na<br />geografski udaljenim lokacijama. Molekularna<br />karakterizacija Salmonella je značajna zbog<br />određivanja raznolikosti sojeva. Potrebno je da se<br />izolati tipiziraju ne samo do nivoa vrste i serotipa<br />nego i preciznije. Tipizacija je bitna za utvrđivanje<br />epidemiolo&scaron;ke povezanosti izolata, a<br />genotipizacija podrazumeva direktnu analizu<br />DNK. Geni rezistencije koji se od saprofita mogu<br />preneti na patogene vrste imaju važnu ulogu u<br />pojavljivanju rezistentnih i multirezistentnih<br />sojeva. Međusobni odnos gena rezistencije i<br />upotrebe antimikrobnih sredstava određuje<br />jednačinu rezistencije na antimikrobna sredstva.<br />Rezistencija predstavlja problem iako je<br />salmoneloza samolimitirajuća infekcija zbog čega<br />se terapija antibioticima primenjuje samo kod<br />dece, starijih ljudi i u slučajevima sistemskih<br />infekcija. Navedena problematika je aktuelna i u<br />Crnoj Gori jer ne postoji stalan monitoring<br />primene antimikrobnih sredstava kod domaćih<br />životinja. Iz navedenih razloga cilj ove doktorske<br />disertacije bilo je utvrđivanje prisustva Salmonella<br />vrsta na farmama živine sa tri lokaliteta u Crnoj<br />Gori, izolacija i identifikacija primenom standardnih<br />mikrobiolo&scaron;kih metoda, serotipizacija pomoću<br />aglutinacije na predmetnom staklu (slide<br />agglutination) uz primenu anti-O i anti-H seruma<br />.(Staten Serum Institute, Danska). Primenom<br />standardnih mikrobiolo&scaron;kih metoda utvrđeno je<br />prisustvo serovarijeteta Salmonella Enteritidis i<br />Salmonella Tiphymurium. Serovarijeteti<br />Salmonella .Gallinarum biotip Gallinarum i<br />Salmonella Gallinarum biotip Pullorum nisu bile<br />serolo&scaron;ki tipizirane. Identifikacija navedenih<br />serovarijeteta je potvrđena metodom multipleks<br />PCR detekcijom amplifikovanih DNK fragmenata<br />u agaroznom gelu.. Nakon digestije 50 izolata<br />Salmonella enterica podvrste enterica odabranih<br />prema lokalitetima i zastupljenosti pomoću SpeI<br />restrikcionog enzma i njihovom analizom<br />primenom PFGE utvrđeno je 5 različitih SpeI<br />pulsotipova. Kod 10% ispitivanih sojeva<br />ustanovljena je rezistencija na tetraciklin i<br />streptomicin. Svi ispitivani serovarijeteti<br />salmonela bili su osetljivi na amoksicilin sa<br />klavulanskom kiselinom, enrofloksacin,<br />ciprofloksacin, sulfametoksazol-trimetoprim,<br />cefuroksim, ceftriakson i norfloksacin. Vrednosti<br />MIK (minimalnih inhibitornih koncentracija)<br />određenih antibiotika za odabrane sojeve<br />serovarijeteta Salmonella Enteritidis primenom<br />aparata VITEK 2 iznosile su za: piperacilin &le; 4 &ndash;<br />64 &mu;g/ml (S &ndash; R) , cefuroksim 4 &ndash; 32 &mu;g/ml (S -<br />R), cefuroksim aksetil 4 &ndash;32 &mu;g/ml (S&ndash; R),<br />cefiksim &le; 0,25 &ndash; 2 &mu;g/ml (S - I), ceftriakson &le; 1 &ndash;<br />2 &mu;g/ml (S - I) i minociklin &le; 1 &ndash; 4 &mu;g/ml (S),<br />tetraciklin &le; 1 &mu;g/ml (S), tigeciklin &le; 0,5 &ndash; 1 &mu;g/ml<br />(S), hloramfenikol &le; 2 &ndash; 8 &mu;g/ml (S), kolistin &le;<br />0,5&ndash;1 &mu;g/ml (S) i sulfametoksazol/trimetoprim &le;<br />0,5 &mu;g/ml (S).</p> / <p>Salmonella is the most common cause of alimentary<br />toxic infections among humans. They have been<br />adapted to a number of warm-blooded animals. The<br />infected animals do not exhibit symptoms and the<br />treatment performs by finding of salmonella in routine<br />health check. The secondary contamination by<br />salmonella ois possible in during entire food chain.<br />Apart from the routine microbiological analysis in<br />detection of sources and pathways of spreading the<br />infection, there are also used the molecular methods<br />that provide accurate information about the clonal<br />origin of bacteria isolated from diseased humans, food<br />and animals. During international trade of food, the<br />same types of bacteria can occur in geographically<br />remote locations. Molecular characterization of<br />Salmonella is important in determination of diversity of<br />strains. It is necessary isolates to be typified not only to<br />the level of species and serotypes but also more<br />precisely. Typification is essential to determine the<br />epidemiological connection of isolates. Genotyping<br />includes a direct analysis of DNA. The resistance genes<br />that can be transferred from saprophytes to pathogenic<br />microorganisms play an important role in the<br />emergence of resistant and multiresistant strains. The<br />above mentoned is also a current issue in our country<br />because there is a constant monitoring of using of<br />antimicrobials drugs to farm animals. For these reasons,<br />the aim of this dissertation is to examine the serovars of<br />Salmonella in Montenegro, their molecular<br />characterization using biomolecular methods based on<br />isolation of DNA and subsequent amplification of<br />serovar-specific genes.(multiplex PCR method and<br />PFGE), and testing sensitivity, or resistance to<br />antimicrobial drugs used in clinic vet practice.</p>

<p>U&nbsp; radu&nbsp; je&nbsp; izvr&scaron;en&nbsp; integrativno-taksonomski&nbsp; pristup analize&nbsp; kompleksa&nbsp; vrsta&nbsp; <em>Merodon</em>&nbsp; <em>avidus&nbsp; </em>(Diptera: Syrphidae),&nbsp; na&nbsp; geografski&nbsp; i&nbsp; vemenski&nbsp; obimnom materijalu.&nbsp; U&nbsp; okviru&nbsp; genetičke&nbsp; karakterizacije&nbsp; kriptičnih vrsta&nbsp; navedenog&nbsp; kompleksa,&nbsp; bazirane&nbsp; na&nbsp; 3&#39;&nbsp; i&nbsp; 5&#39;<br />fragmentima&nbsp; mitohondrijalnog&nbsp; COI&nbsp; gena,&nbsp; određeni&nbsp; su parametri&nbsp; genetičke&nbsp; varijabilnosti&nbsp; i&nbsp; utvrđeni&nbsp; jedinstveni&nbsp; i deljeni&nbsp; haplotipovi&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; i&nbsp; između&nbsp; pretpostavljenih vrsta.&nbsp; Rezultati&nbsp; genetičke&nbsp; varijabilnosti&nbsp; COI&nbsp; DNK&nbsp; sekvenci pokazali&nbsp; su&nbsp; da&nbsp; jedinke&nbsp; sa&nbsp; ostrva&nbsp; Krf&nbsp; i&nbsp; Evia&nbsp; i&nbsp; poluostrva Peloponez,&nbsp; preliminarno&nbsp; identifikovane&nbsp; kao M. moenium, predstavljaju&nbsp; novu,&nbsp; endemsku&nbsp; vrstu&nbsp; proučavanog<br />kompleksa.&nbsp; Dijagnostički&nbsp; enzimski&nbsp; lokusi&nbsp; pokazali&nbsp; su&nbsp; da M.&nbsp; avidus&nbsp; i&nbsp; M.&nbsp; moenium&nbsp; predstavljaju&nbsp; sestrinske&nbsp; vrste, koje&nbsp; su&nbsp; se,&nbsp; u&nbsp; okviru&nbsp; kompleksa&nbsp; vrsta&nbsp;<em> M.&nbsp; avidus,&nbsp; </em>poslednje razdvojile.&nbsp; Zaključeno&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; kompleks&nbsp; vrsta&nbsp; M.&nbsp; avidus sastoji od 5 vrsta: <em>M. avidus, M. moenium, M. megavidus, M.&nbsp; ibericus&nbsp; i&nbsp; M.&nbsp; aff.&nbsp; moenium</em>.&nbsp; U&nbsp; nastavku,&nbsp; oslanjajući&nbsp; se na&nbsp; moderne&nbsp; tehnike&nbsp; ve&scaron;tačke&nbsp; inteligencije,&nbsp; izvr&scaron;eno&nbsp; je modelovanje&nbsp; distribucije&nbsp; vrsta&nbsp; i&nbsp; poređenje&nbsp; sličnosti utvrđenih&nbsp; ekolo&scaron;kih&nbsp; ni&scaron;a.&nbsp; U&nbsp; poslednjem&nbsp; segmentu istraživanja,&nbsp; prednosti&nbsp; ve&scaron;tačke&nbsp; inteligencije&nbsp; iskori&scaron;ćene su&nbsp; u&nbsp; modelovanju&nbsp; sistema&nbsp; za&nbsp; determinaciju&nbsp; jedinki sestrinskih vrsta u uzorku, na osnovu adekvatne varijable.Ovo&nbsp; istraživanje&nbsp; doprinelo&nbsp; je&nbsp; karakterizaciji&nbsp; biodiverziteta osolikih&nbsp; muva,&nbsp; rasvetljavanju&nbsp; taksonomskog&nbsp; statusa&nbsp; vrsta i&nbsp; kreiranju&nbsp; smernica&nbsp; za&nbsp; definisanje&nbsp; budućih konzervacionih&nbsp; programa&nbsp; za&scaron;tite&nbsp; biodiverziteta&nbsp; vrsta <em>Merodon avidus </em>kompleksa.</p> / <p>During this research, an integrative-taxonomic&nbsp; analysis of M. avidus species complex was performed. The study was based on geographically and temporally extensive material. Genetic characterisation of cryptic species, based on 5&rsquo; and 3&rsquo; regions of COI gene, defined parameters of genetic variability. Shared and unique haplotypes between and within of cryptic species were detected. The results of genetic variability analysis based on COI gene showed that specimens from the islands Corfu, Evia and half-island Peloponnese, which were preliminarily identified as M. moenium, represent a new, endemic species of the selected complex. Diagnostic enzyme loci showed that M. avidus and M. moenium represent sibling species, which were the last one who separated within M. avidus complex. According to current information, it was concluded that M. avidus complex consists of 5 species: M. avidus, M. moenium, M. megavidus, M. ibericus and M. aff. moenium. In the next&nbsp; chapter, relying on modern techniques of artificial&nbsp; intelligence, the species distribution modelling and the comparison of ecological niches were performed. In the last part of the research, the advantages of artificial intelligence were used in order to model a system that was able to determinate one of two sibling species, based on appropriate predictor. This research has generally contributed to a characterization of hoverfly diversity and helped resolving a taxonomic status of species in one of the most challenging groups in Syrphidae family. Genetic differentiation data represent directions for defining future conservation strategies for biodiversity protection of defined cryptic species of Merodon avidus complex</p>

<p>Cilj ove doktorske disertacije predstavljalo je ispitivanje uticaja vodnog stresa izazvanog&nbsp; sa polietilen glikolom (PEG)&nbsp; 6000 na biohemijske osobine klonova topole. Reznice tri klona topole (M-1, B-229 i PE19/66) su hidroponski gajene i izložene 100 mOsm i 200 mOsm PEG 6000&nbsp; tokom &scaron;est dana. Nakon tretmana u kontrolnim i stresiranim<br />biljkama su&nbsp; ispitane promene aktivnosti antioksidantnih enzima,&nbsp; aktivnost dva<br />enzimska markera polifenolnog metabolizma, fenolni profil, antioksidantna aktivnost, kao i sadržaj prolina i glicin betaina&nbsp; (GB). Takođe, ispitan je biohemijski odgovor kulture tkiva klona M-1 na vodni stres izazvan sa PEG 6000.</p><p>U oba eksperimenta uočeno je da je akumulacija prolina i GB u uslovima vodnog stresa izazvanog sa PEG 6000&nbsp;najvažnija strategija u otpornosti na stres i prevazilaženju vodnog deficita, tako da se&nbsp;ovi parametri mogu definisati kao najbolji indikatori otpornosti topole na su&scaron;u.</p><p>Rezultati ovog istraživanjaupotpunjavaju saznanja o povezanosti oksidativnog stresa uzrokovanog vodnim stresom sa antioksidantnim odgovorom, nivoom o&scaron;tećenja lipida i proteina, uključivanjem osmolita kao i promenama u polifenolnom profilu. Takođe, dobijeni rezultati su značajni za odabir klonova topola tolerantnih na vodni stres&nbsp; i&nbsp; za<br />po&scaron;umljavanje su&scaron;nih stani&scaron;ta, kojih će biti sve vi&scaron;e usled negativnog uticaja klimatskih promena.</p> / <p>The aim of presented doctoral thesis was investigation of the impact of water deficit caused by polyethylene glycol (PEG) 6000 on biochemical features of poplar clones.&nbsp; During six days, cuttings of three poplar clones (M-1, B-229 and PE 19/66) were grown in hydroponics and subjected to 100 and 200 mOsm PEG 6000. Changes in the activity of antioxidant enzymes, polyphenol characterization, two enzymatic markers of polyphenol metabolism, antioxidant capacity, as well as proline and glycine betaine content were investigated in stressed plants. Furthermore,&nbsp; assessment of&nbsp; biochemical response of poplar clone M-1 tissue culture to water stress induced by PEG 6000 was performed.</p><p>In both experiments, the most important strategy for stress resistance and overcoming water deficiency was accumulation of proline and glycine betaine so these parameters can be defined as the best indicators of poplar resistance to drought.</p><p>The results of this study complete&nbsp; the findings on the oxidative stress caused by water stress&nbsp; and their relationship with the antioxidant response, the level of lipid andprotein damage, accumulation of the osmolites and changes in the polyphenol profile. Also, the obtained results may be important for the selection of poplar clones resistant to water stress and for afforestation in arid sites, which appeared to be more numerous due to the effects of&nbsp; global climate change.</p>

<p>Имајући&nbsp; у&nbsp; виду&nbsp; значај&nbsp; површинских&nbsp; вода&nbsp; у продору&nbsp; и&nbsp; ширењу&nbsp; страних&nbsp; инвазивних врста,&nbsp; циљеви&nbsp; овог&nbsp; рада&nbsp; били&nbsp; су&nbsp; да&nbsp; се представи&nbsp; актуелно&nbsp; стање&nbsp; присуства&nbsp; и дистрибуције&nbsp; акватичних&nbsp; инвазивних биљних&nbsp; врста&nbsp; у&nbsp; површинским&nbsp; копненим водама,&nbsp; анализира&nbsp; степен&nbsp; инвазије рипаријалних&nbsp; зона&nbsp; на&nbsp; подручју&nbsp; Србије, одреди&nbsp; везаност&nbsp; анализираних&nbsp; инвазивних<br />врста&nbsp; за&nbsp; поједине&nbsp; типове&nbsp; станишта&nbsp; у рипаријалу река и канала и анализира утицај различитих&nbsp; станишних&nbsp; и&nbsp; антропогених фактора&nbsp; на&nbsp; присуство&nbsp; и&nbsp; абунданцу&nbsp; 26 одабраних&nbsp; инвазивних&nbsp; таксона.&nbsp; Теренска истраживања&nbsp; вршена&nbsp; су&nbsp; у&nbsp; периоду&nbsp; од&nbsp; 2013. до&nbsp; 2016.&nbsp; године.&nbsp; За&nbsp; потребе&nbsp; овог&nbsp; рада анализирано је 250 локалитета, од чега 217 у рипаријалу&nbsp; 39&nbsp; река&nbsp; и&nbsp; 33&nbsp; у&nbsp; рипаријалу&nbsp; шест<br />деоница&nbsp; канала&nbsp; хидросистема&nbsp; Дунав-Тиса-Дунав.&nbsp; Уз&nbsp; податке&nbsp; о&nbsp; бројности&nbsp; и<br />покровности&nbsp; заступљених&nbsp; биљних&nbsp; врста, сакупљани&nbsp; су&nbsp; и&nbsp; подаци&nbsp; о&nbsp; типу&nbsp; станишта&nbsp; (у складу&nbsp; са&nbsp; EUNIS&nbsp; класификацијом), релевантним&nbsp; физичким&nbsp; и<br />хидроморфолошким&nbsp; карактеристикама истраживаних&nbsp; водотокова&nbsp; и&nbsp; доминантним антропогеним&nbsp; утицајима&nbsp; на&nbsp; истраживаном локалитету&nbsp; (у&nbsp; складу&nbsp; са&nbsp; стандардним протоколом&nbsp; RHS&nbsp; методе).&nbsp; Статистичка обрада&nbsp; података&nbsp; вршена&nbsp; је&nbsp; у&nbsp; софтверу CANOCO&nbsp; 5.0,&nbsp; применом&nbsp; анализе&nbsp; главних компоненти&nbsp; (РСА),&nbsp; канонијскe коресподентнe&nbsp; анализе&nbsp; (CCA)&nbsp; и&nbsp; анализе редундантности&nbsp; (RDA).&nbsp; На&nbsp; територији Србије&nbsp; забележено&nbsp; је&nbsp; присуство&nbsp; осам акватичних&nbsp; инвазивних&nbsp; биљних&nbsp; врстаПрема&nbsp; броју&nbsp; налаза&nbsp; истичу&nbsp; се&nbsp; врсте Vallisneria spiralis, Azolla filiculoides и Elodea&nbsp; nuttallii.&nbsp; Примарно су заступљене у текућим,<br />у односу на стајаће воде, при чему се мрежа&nbsp; канала&nbsp; ХС&nbsp; ДТД&nbsp; и&nbsp; речни&nbsp; токови&nbsp; који&nbsp; припадају&nbsp; сливу&nbsp; Дунава&nbsp; могу&nbsp; сматрати&nbsp; основним&nbsp; акватичним&nbsp; коридорима&nbsp; њиховог&nbsp; ширења.&nbsp; Од&nbsp; 26&nbsp; таксона&nbsp; инвазивних&nbsp; биљака&nbsp; чије&nbsp; је&nbsp; присуство&nbsp; праћено&nbsp; и&nbsp; анализирано&nbsp; у&nbsp; рипаријалним&nbsp; подручјима,&nbsp; таксони&nbsp; са<br />највећим&nbsp; бројем&nbsp; налаза&nbsp; су&nbsp;<em> Xanthium&nbsp; strumarium</em>&nbsp; subsp.&nbsp; <em>italicum,&nbsp; Amorpha</em> <em>fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia&nbsp; pseudoacacia&nbsp; и&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-galli.</em>&nbsp; Речни&nbsp; сливови Дунава,&nbsp; Јужне&nbsp; Мораве,&nbsp; Западне&nbsp; Мораве&nbsp; и&nbsp; Тимока&nbsp; истичу&nbsp; се&nbsp; по&nbsp; заступљености&nbsp; истраживаних таксона. На основу података о дистрибуцији,&nbsp; бројности&nbsp; и&nbsp; покровности&nbsp; анализираних&nbsp; таксона&nbsp; сливови&nbsp; Дунава, Колубаре и Западне Мораве издвојили су се&nbsp; као&nbsp; коридори&nbsp; ширења&nbsp; највећег&nbsp; броја<br />истраживаних&nbsp; таксона.&nbsp; Четири&nbsp; типа&nbsp; станишта&nbsp; издвојила&nbsp; су&nbsp; се&nbsp; према<br />заступљености&nbsp; инвазивних&nbsp; биљних&nbsp; врста.&nbsp; Таксони који су забележени у највећем броју&nbsp; типова&nbsp; станишта&nbsp; су:&nbsp; <em>Amorpha&nbsp; fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp;</em> <em>Robinia&nbsp; pseudoacacia, Echinochloa crus-galli&nbsp;</em> и&nbsp; <em>Xanthium strumarium subsp</em>.&nbsp; <em>italicum.</em>&nbsp; Као&nbsp; резултат&nbsp; нумеричких&nbsp; анализа&nbsp; издвојени&nbsp; су&nbsp; физички&nbsp; и<br />хидроморфолошки параметри истраживаних&nbsp; водотокова&nbsp; и&nbsp; доминантни&nbsp; антропогени&nbsp; утицаји који на истраживаном локалитетима утичу&nbsp; на&nbsp; присуство&nbsp; и&nbsp; абунданцу&nbsp; анализираних&nbsp; таксона.&nbsp; У&nbsp; условима&nbsp; глобалних&nbsp; климатских&nbsp; промена&nbsp; може&nbsp; се&nbsp; очекивати да ће се&nbsp; у наредном периоду под снажним&nbsp; притиском&nbsp; ширења&nbsp; и&nbsp; доминације&nbsp; инвазивних врста наћи сливови Саве, Велике Мораве&nbsp; и&nbsp; Јужне&nbsp; Мораве.&nbsp; У&nbsp; рипаријалним областима на југозападу наше земље (долине Лима,&nbsp; Ибра&nbsp; и&nbsp; њихових&nbsp; притока)&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; рипаријалним&nbsp; зонама&nbsp; планинских&nbsp; и високопланинских&nbsp; области&nbsp; такође&nbsp; је очекивано&nbsp; да&nbsp; ће&nbsp; доћи&nbsp; до&nbsp; повећања&nbsp; броја присутних&nbsp; инвазивних&nbsp; врста&nbsp; и&nbsp; њиховог даљег ширења.</p> / <p>Imajući&nbsp; u&nbsp; vidu&nbsp; značaj&nbsp; površinskih&nbsp; voda&nbsp; u prodoru&nbsp; i&nbsp; širenju&nbsp; stranih&nbsp; invazivnih vrsta,&nbsp; ciljevi&nbsp; ovog&nbsp; rada&nbsp; bili&nbsp; su&nbsp; da&nbsp; se predstavi&nbsp; aktuelno&nbsp; stanje&nbsp; prisustva&nbsp; i distribucije&nbsp; akvatičnih&nbsp; invazivnih biljnih&nbsp; vrsta&nbsp; u&nbsp; površinskim&nbsp; kopnenim vodama,&nbsp; analizira&nbsp; stepen&nbsp; invazije riparijalnih&nbsp; zona&nbsp; na&nbsp; području&nbsp; Srbije, odredi&nbsp; vezanost&nbsp; analiziranih&nbsp; invazivnih<br />vrsta&nbsp; za&nbsp; pojedine&nbsp; tipove&nbsp; staništa&nbsp; u riparijalu reka i kanala i analizira uticaj različitih&nbsp; stanišnih&nbsp; i&nbsp; antropogenih faktora&nbsp; na&nbsp; prisustvo&nbsp; i&nbsp; abundancu&nbsp; 26 odabranih&nbsp; invazivnih&nbsp; taksona.&nbsp; Terenska istraživanja&nbsp; vršena&nbsp; su&nbsp; u&nbsp; periodu&nbsp; od&nbsp; 2013. do&nbsp; 2016.&nbsp; godine.&nbsp; Za&nbsp; potrebe&nbsp; ovog&nbsp; rada analizirano je 250 lokaliteta, od čega 217 u riparijalu&nbsp; 39&nbsp; reka&nbsp; i&nbsp; 33&nbsp; u&nbsp; riparijalu&nbsp; šest<br />deonica&nbsp; kanala&nbsp; hidrosistema&nbsp; Dunav-Tisa-Dunav.&nbsp; Uz&nbsp; podatke&nbsp; o&nbsp; brojnosti&nbsp; i<br />pokrovnosti&nbsp; zastupljenih&nbsp; biljnih&nbsp; vrsta, sakupljani&nbsp; su&nbsp; i&nbsp; podaci&nbsp; o&nbsp; tipu&nbsp; staništa&nbsp; (u skladu&nbsp; sa&nbsp; EUNIS&nbsp; klasifikacijom), relevantnim&nbsp; fizičkim&nbsp; i<br />hidromorfološkim&nbsp; karakteristikama istraživanih&nbsp; vodotokova&nbsp; i&nbsp; dominantnim antropogenim&nbsp; uticajima&nbsp; na&nbsp; istraživanom lokalitetu&nbsp; (u&nbsp; skladu&nbsp; sa&nbsp; standardnim protokolom&nbsp; RHS&nbsp; metode).&nbsp; Statistička obrada&nbsp; podataka&nbsp; vršena&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; softveru CANOCO&nbsp; 5.0,&nbsp; primenom&nbsp; analize&nbsp; glavnih komponenti&nbsp; (RSA),&nbsp; kanonijske korespodentne&nbsp; analize&nbsp; (CCA)&nbsp; i&nbsp; analize redundantnosti&nbsp; (RDA).&nbsp; Na&nbsp; teritoriji Srbije&nbsp; zabeleženo&nbsp; je&nbsp; prisustvo&nbsp; osam akvatičnih&nbsp; invazivnih&nbsp; biljnih&nbsp; vrstaPrema&nbsp; broju&nbsp; nalaza&nbsp; ističu&nbsp; se&nbsp; vrste Vallisneria spiralis, Azolla filiculoides i Elodea&nbsp; nuttallii.&nbsp; Primarno su zastupljene u tekućim,<br />u odnosu na stajaće vode, pri čemu se mreža&nbsp; kanala&nbsp; HS&nbsp; DTD&nbsp; i&nbsp; rečni&nbsp; tokovi&nbsp; koji&nbsp; pripadaju&nbsp; slivu&nbsp; Dunava&nbsp; mogu&nbsp; smatrati&nbsp; osnovnim&nbsp; akvatičnim&nbsp; koridorima&nbsp; njihovog&nbsp; širenja.&nbsp; Od&nbsp; 26&nbsp; taksona&nbsp; invazivnih&nbsp; biljaka&nbsp; čije&nbsp; je&nbsp; prisustvo&nbsp; praćeno&nbsp; i&nbsp; analizirano&nbsp; u&nbsp; riparijalnim&nbsp; područjima,&nbsp; taksoni&nbsp; sa<br />najvećim&nbsp; brojem&nbsp; nalaza&nbsp; su&nbsp;<em> Xanthium&nbsp; strumarium</em>&nbsp; subsp.&nbsp; <em>italicum,&nbsp; Amorpha</em> <em>fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia&nbsp; pseudoacacia&nbsp; i&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-galli.</em>&nbsp; Rečni&nbsp; slivovi Dunava,&nbsp; Južne&nbsp; Morave,&nbsp; Zapadne&nbsp; Morave&nbsp; i&nbsp; Timoka&nbsp; ističu&nbsp; se&nbsp; po&nbsp; zastupljenosti&nbsp; istraživanih taksona. Na osnovu podataka o distribuciji,&nbsp; brojnosti&nbsp; i&nbsp; pokrovnosti&nbsp; analiziranih&nbsp; taksona&nbsp; slivovi&nbsp; Dunava, Kolubare i Zapadne Morave izdvojili su se&nbsp; kao&nbsp; koridori&nbsp; širenja&nbsp; najvećeg&nbsp; broja<br />istraživanih&nbsp; taksona.&nbsp; Četiri&nbsp; tipa&nbsp; staništa&nbsp; izdvojila&nbsp; su&nbsp; se&nbsp; prema<br />zastupljenosti&nbsp; invazivnih&nbsp; biljnih&nbsp; vrsta.&nbsp; Taksoni koji su zabeleženi u najvećem broju&nbsp; tipova&nbsp; staništa&nbsp; su:&nbsp; <em>Amorpha&nbsp; fruticosa, Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp;</em> <em>Robinia&nbsp; pseudoacacia, Echinochloa crus-galli&nbsp;</em> i&nbsp; <em>Xanthium strumarium subsp</em>.&nbsp; <em>italicum.</em>&nbsp; Kao&nbsp; rezultat&nbsp; numeričkih&nbsp; analiza&nbsp; izdvojeni&nbsp; su&nbsp; fizički&nbsp; i<br />hidromorfološki parametri istraživanih&nbsp; vodotokova&nbsp; i&nbsp; dominantni&nbsp; antropogeni&nbsp; uticaji koji na istraživanom lokalitetima utiču&nbsp; na&nbsp; prisustvo&nbsp; i&nbsp; abundancu&nbsp; analiziranih&nbsp; taksona.&nbsp; U&nbsp; uslovima&nbsp; globalnih&nbsp; klimatskih&nbsp; promena&nbsp; može&nbsp; se&nbsp; očekivati da će se&nbsp; u narednom periodu pod snažnim&nbsp; pritiskom&nbsp; širenja&nbsp; i&nbsp; dominacije&nbsp; invazivnih vrsta naći slivovi Save, Velike Morave&nbsp; i&nbsp; Južne&nbsp; Morave.&nbsp; U&nbsp; riparijalnim oblastima na jugozapadu naše zemlje (doline Lima,&nbsp; Ibra&nbsp; i&nbsp; njihovih&nbsp; pritoka)&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; riparijalnim&nbsp; zonama&nbsp; planinskih&nbsp; i visokoplaninskih&nbsp; oblasti&nbsp; takođe&nbsp; je očekivano&nbsp; da&nbsp; će&nbsp; doći&nbsp; do&nbsp; povećanja&nbsp; broja prisutnih&nbsp; invazivnih&nbsp; vrsta&nbsp; i&nbsp; njihovog daljeg širenja.</p> / <p>Bearing&nbsp; in&nbsp; mind&nbsp; the&nbsp; significance&nbsp; of&nbsp; inland surface waters for the introduction and spread of invasive&nbsp; alien&nbsp; species&nbsp; (IAS),&nbsp; the&nbsp; aims&nbsp; of&nbsp; this research&nbsp; were&nbsp; to&nbsp; present&nbsp; the&nbsp; contemporary records&nbsp; of&nbsp; aquatic&nbsp; invasive&nbsp; plant&nbsp; species&nbsp; in surface&nbsp; waters,&nbsp; analyse&nbsp; the&nbsp; level&nbsp; of&nbsp; invasion&nbsp; of riparian&nbsp; areas&nbsp; in&nbsp; Serbia,&nbsp; determine&nbsp; the&nbsp; habitat preferences&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; analysed&nbsp; IAS&nbsp; and&nbsp; determine the effects of different habitat characteristics and anthropogenic&nbsp; influences&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; presence&nbsp; and bundance&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; 26&nbsp; analysed&nbsp; invasive&nbsp; plants. Field&nbsp; research&nbsp; was&nbsp; conducted&nbsp; during&nbsp; the&nbsp; 2013-2016&nbsp; period.&nbsp; A&nbsp; total&nbsp; of&nbsp; 250&nbsp; field&nbsp; sites&nbsp; were analysed&nbsp; as&nbsp; part&nbsp; of&nbsp; this&nbsp; research,&nbsp; 217&nbsp; in&nbsp; the riparian zones of 39 rivers and 33 in the riparian zones&nbsp;&nbsp;&nbsp; of&nbsp; six&nbsp; canal&nbsp; sections&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; hydrosystem Danube-Tisa-Danube&nbsp; (HS&nbsp; DTD).&nbsp; In&nbsp; addition&nbsp; to data on the cover and abundance of the analysed plant species, data on habitat type (following the EUNIS&nbsp; classification),&nbsp; relevant&nbsp; physical&nbsp; and hydromorhological&nbsp; parameters&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; studied watercourses&nbsp; and&nbsp; dominant&nbsp; anthropogenic influences an analysed field sites were recorded (following&nbsp; the&nbsp; standard&nbsp; RHS&nbsp; protocol). Statistical&nbsp; data&nbsp; analysis&nbsp; was&nbsp; done&nbsp; in&nbsp; CANOCO 5.0&nbsp;&nbsp; software,&nbsp; using&nbsp; the&nbsp; principal&nbsp; component analysis&nbsp; (PCA),&nbsp; canonical&nbsp; correspondence analysis (CCA) and redundancy analysis (RDA). Eight&nbsp; aquatic&nbsp; invasive&nbsp; plant&nbsp; species&nbsp; were recorded for the territory of Serbia. Species with the highest number of records were:&nbsp; Vallisneria spiralis,&nbsp; Azolla filiculoides&nbsp; and&nbsp; Elodea nuttallii. They&nbsp; are&nbsp; primarily&nbsp; present&nbsp; in&nbsp; running,&nbsp; in comparison&nbsp; with&nbsp; standing&nbsp; waters,&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; canal network&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; HS&nbsp; DTD&nbsp; and&nbsp; rivers&nbsp; of&nbsp; the Danube catchment area are considered to be their main&nbsp; aquatic&nbsp; corridor&nbsp; of&nbsp; spread.&nbsp; Of&nbsp; the&nbsp; 26 invasive plant taxa whose presence&nbsp; was recorded and&nbsp; analysed&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; riparian&nbsp; areas&nbsp; of&nbsp; Serbia,Xanthium strumarium&nbsp; subsp.&nbsp; italicum,&nbsp; Amorpha fruticosa,&nbsp; Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia pseudoacacia&nbsp; and&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-&nbsp; galli&nbsp; were taxa&nbsp; with&nbsp; the&nbsp; highest&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; records.Catchment&nbsp; areas&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; Danube,&nbsp; Južna&nbsp; Morava, Zapadna&nbsp; Morava&nbsp; and&nbsp; Timok&nbsp; rivers&nbsp; were characterised&nbsp; by&nbsp; the&nbsp; highest&nbsp; levels&nbsp; of&nbsp; invasion. Based&nbsp; on&nbsp; their&nbsp; distribution&nbsp; data,&nbsp; cover&nbsp; and abundance of the analysed taxa, catchment areas of&nbsp; the&nbsp; Danube,&nbsp; Kolubara&nbsp; and&nbsp; Zapadna&nbsp; Morava rivers&nbsp; are&nbsp; highlighted&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; main&nbsp; corridors&nbsp; of spread for the majority of the studied IAS. Four habitat&nbsp; types&nbsp; stand&nbsp; out&nbsp; by&nbsp; the&nbsp; number&nbsp; of analysed IAS. Taxa which were recorded in the highest&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; habitat&nbsp; types&nbsp; are:&nbsp; Amorpha fruticosa,&nbsp; Erigeron&nbsp; canadensis,&nbsp; Robinia pseudoacacia,&nbsp; Echinochloa&nbsp; crus-galli&nbsp; and Xanthium strumarium subsp. italicum.&nbsp; A number of&nbsp; physical&nbsp; and&nbsp; hydromorphological&nbsp; parameters and&nbsp; dominant&nbsp; anthropogenic&nbsp; influences&nbsp; of&nbsp; the studied&nbsp; field&nbsp; sites&nbsp; were&nbsp; shown&nbsp; to&nbsp; affect&nbsp; the presence&nbsp; and&nbsp; abundance&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; studied&nbsp; invasive plants.&nbsp; The catchment areas of the Sava, Velika Morava&nbsp; and&nbsp; Južna&nbsp; Morava&nbsp; rivers&nbsp; are&nbsp; excpected to&nbsp; be&nbsp; under&nbsp; a&nbsp; strong&nbsp; pressure&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; spread&nbsp; and dominance&nbsp; of&nbsp; IAS&nbsp; unnder&nbsp; the&nbsp; conditions&nbsp; of global&nbsp; climate&nbsp; changes.&nbsp; Riparian&nbsp; areas&nbsp; in&nbsp; the southwestern parts of Serbia (valleys of&nbsp; Lim and Ibar&nbsp; rivers&nbsp; and&nbsp; their&nbsp; tributaries)&nbsp; and&nbsp; riparian zones&nbsp; in&nbsp; the&nbsp; mountain&nbsp; and&nbsp; high- mountain&nbsp; areas are also expected to experience an increase in the number&nbsp; of&nbsp; invasive&nbsp; species&nbsp; and&nbsp; their&nbsp; spread rates.</p>

<p>&Scaron;tavelj (Rumex crispus, Polygonaceae) je vi&scaron;egodi&scaron;nja zeljasta biljka, koja predstavlja bogat izvor fenolnih komponenti. Iako se smatra invazivnim korovom, mlado li&scaron;će &scaron;tavelja je jestivo i često se koristi kao salata. Dalje, upotreba plodova &scaron;tavelja opisana je u srpskoj i turskoj narodnoj medicini u lečenju gastrointestinalnih tegoba. Cilj ovog rada bio je procena in vitro i in vivo antioksidantne/prooksidantne i citotoksične aktivnosti, i određivanje eventualnog in vitro antiinflamatornog efekta vodenog ekstrakta ploda Rumex crispus. Ukupan sadržaj flavonoida određen je spektrofotometrijskom metodom. Kvalifikacija i kvantifikacija flavonoida potvrđena je visokoefikasnom tečnom hromatografijom (HPLC). Antioksidantna aktivnost vodenog ekstrakta ploda &scaron;tavelja procenjena je na osnovu in vitro testova: Ferric-reducing antioxidant power (FRAP), sposobnosti ekstrakta da neutrali&scaron;e slobodne radikale NO&bull;, OH&bull; i DPPH&bull; i uticaja na lipidnu peroksidaciju u lipozomima. Citotoksičnost ispitivanog ekstrakta je određena in vitro na tumorskim ćelijskim linijama: humani karcinom cerviksa (HeLa), adenokarcinom (HT-29) i adenokarcinom dojke (MCF7). Takođe, moguća in vivo hepatoprotektivna i antioksidantna svojstva ekstrakta određena su kod oksidativnog stresa izazvanog CCl4 kod eksperimentalnih životinja. Pored toga, proverena je hipoteza u kojoj testiran ekstrakt pokazuje in vivo antiproliferativnu aktivnost kod Ehrlich-ovih (EAC) i Hepatoma AS30D ćelija, merenjem zapremine ascitesa, procenta vijabilnih ćelija i nivoa nekoliko antioksidantnih enzima. Optimizovan in vitro test za određivanje potencijala inhibicije ciklooksigenaze-1 (COX-1) i 12-lipooksigenaze (12-LOX) preduzet je u svrhu procene antiinflamatornog efekta vodenog ekstrakta ploda R. crispus. HPLC analiza otkrila je da je mikvelianin najdominantniji flavonoidni konstituent ekstrakta. Testirani ekstrakt pokazao je potencijalnu antioksidantnu aktivnost rezultujući velikom moći u neutralizaciji slobodnih radikala, i sposobno&scaron;ću da smanji lipidnu peroksidaciju u lipozomima. Rezultati su ukazali na tkivno-selektivnu citotoksičnost ekstrakta ploda R. crispus in vitro. Najizraženija antitumorska aktivnost primećena je prema HeLa i MCF7 ćelijskim linijama. Podaci sugeri&scaron;u da bi se ispitivani ekstrakt mogao smatrati potencijalnim in vivo hepatoprotektivnim i antioksidantnim agensom, sprečavajući oksidativna o&scaron;tećenja jetre. S druge strane, pomenuti ekstrakt može pokazati in vivo prooksidantna svojstva, uzrokujući oksidativni stres u maligno transformisanim EAC i AS30D ćelijama i smanjujući zapreminu ascitesa i udeo vijabilnih ćelija, u poređenju sa kontrolnom grupom. Promene u aktivnosti antioksidantnih enzima su verovatno posledica indukovanog oksidativnog stresa u EAC i AS30D ćelijama, naročito kod pretretiranih životinja. Vodeni ekstrakt ploda &scaron;tavelja pokazao je COX-1, kao i 12-LOX inhibitornu aktivnost, navodeći da bi ispitivani ekstrakt mogao biti antiinflamatorni agens. Vodeni ekstrakt ploda R. crispus ima potencijalnu antioksidantnu, citotoksičnu i antiinflamatornu aktivnost. Ispoljavanje prooksidantnih svojstava predstavlja mogući mehanizam antiproliferativnog efekta ekstrakta.</p> / <p>Curly dock (Rumex crispus, Polygonaceae) is a wild perennial herbaceous plant, which products are described as a rich source of phenolic compounds. Apart from being considered a seriously invasive weed, young leaves of curly dock are edible and often used as salad. Furthermore, the use of its fruits has been described in Serbian and Turkish traditional medicine against stomach complaints. The objectives of this study were to evaluate in vitro and in vivo antioxidant/prooxidant and cytotoxic activities, and to determine an eventual in vitro anti-inflammatory effect of the aqueous extract of Rumex crispus fruits. Total flavonoid content was determined by spectrophotometric method. Qualification and quantification of flavonoids were confirmed using High performance liquid chromatography (HPLC). The aqueous extract of curly dock fruits was evaluated for its antioxidant activity by in vitro assays for Ferric-reducing antioxidant power (FRAP), NO&bull;, OH&bull; and DPPH&bull;-free radical scavenging activities and the influence on lipid peroxidation in liposomes. The cytotoxicity of tested extract was examined in vitro in human cervix carcinoma (HeLa), colon adenocarcinoma (HT-29) and breast adenocarcinoma (MCF7). Also, the potential in vivo hepatoprotective and antioxidant properties of investigated extract were determined on CCl4-induced oxidative stress in experimental animals. Furthermore, the hypothesis that the examined extract might show in vivo antiproliferative activity in Ehrlich carcinoma (EAC) and Hepatoma AS30D cells was tested by measuring volume of ascites, percentage of viable cells and level of several antioxidant enzymes. The optimized in vitro test for determination of cyclooxygenase-1 (COX-1) and 12-lipoxygenase (12-LOX) inhibition potency was undertaken in order to estimate an anti-inflammatory effect of aqueous extract of R. crispus fruits. HPLC analysis revealed miquelianin as the most abundant flavonoid constituent of the extract. The tested extract might have an antioxidant activity resulting in scavenging of free radicals and ability to decrease lipid peroxidation in liposomes. The results could indicate tissue-selective cytotoxicity of R. crispus fruit extract in vitro. The most prominent antitumor activity was observed towards HeLa and MCF7 cell lines. The data suggested that investigated extract may be considered as potential in vivo hepatoprotective and antioxidant agent due to prevention of the liver injuries induced by oxidative damage. On the other hand, mentioned extract could exhibit in vivo prooxidant property, causing the oxidative stress in malignant transformed EAC and AS30D cells and reducing volume of ascites and percentage of viable cells, in comparison with control group. Changes in activities of antioxidant enzymes might be the results of induced oxidative stress in EAC and AS30D cells, especially in the pretreated animals. The aqueous extract of curly dock fruits showed COX-1, as well as 12-LOX inhibitory activity, suggesting that tested extract might be an anti-inflammatory agent. It could be concluded that aqueous fruit extract of R. crispus might have antioxidant, cytotoxic and anti-inflammatory activities. The prooxidant properties of examined extract could be the mechanism of potential antiproliferative effect of extract.</p>

<p>Predmet ovog istaživanja&nbsp; bio je ispitivanje&nbsp;uticaja jona tri te&scaron;ka metala (Ni²⁺, Cu^2+&nbsp;i Cd²⁺)&nbsp;u dve toksične koncentracije u zemlji&scaron;tu na&nbsp;fiziolo&scaron;ke i biohemijske karakteristike&nbsp;<br />odabranih klonova topola, M1, B229 i Pe 19/66.&nbsp;Ispitan je i potencijal odabranih klonova topola&nbsp;da vr&scaron;e fitoekstrakciju-akumulaciju te&scaron;kih&nbsp;metala iz zemlji&scaron;ta u svoje nadzemne delove &scaron;to&nbsp;dovodi&nbsp; do dugoročnog uklanjanja ovih&nbsp;perzistentnih polutanata iz životne sredine.&nbsp;Takođe, ispitan je uticaj te&scaron;kih metala na&nbsp;antioksidantni potencijal, sposobnost&nbsp;<br />neutalizacije slobodnih radikala, aktivnosti&nbsp;antioksidantih enzima kao i&nbsp; na sadržaj&nbsp;slobodnih i konjugovanih poliamina (Put, Spm,&nbsp;Spd),&nbsp; određenih HPLC analizom,&nbsp; i sadržaj&nbsp;biljnih hormona poput indol-3-sirćetne kiseline&nbsp;i&nbsp; abscisinske &nbsp;kiseline,&nbsp; određenih GC/MS&nbsp;analizom, u listovima i korenovima klonova topola.</p><p>&nbsp;</p> / <p>The aim of this study was to estimate and compare phytoextraction capacities of three&nbsp;poplar clones (M1, B229 and Pe 19/66) in soil. Furthermore, the goal was to assess &nbsp;different biological responses among the poplar clones during exposure to different concentration of three heavy metal ions (Ni²⁺, Cu²⁺ i Cd²⁺). In order to track changes in&nbsp; poplars&rsquo;mineral, physiological, biochemical and antioxidant status during the&nbsp; abiotic stress, quantification of physiological properties, free and conjugated polyamines, total phenolics&nbsp; as well as quantification of phytohormones (indol-3-acetic and abscisic acid) was done. Furthermore, assessment of antioxidant potential by tracking radical scavenger capacities (RSC) against DPPH, ABTS, OH and NO radicals and by measuring enzymes activities (SOD, GSH-Px, GPx, GR) in vitro was performed in root and leaves of poplar clones.</p>

<p>Hemijska karakterizacija ekstrakata&nbsp; <em>T. pratense&nbsp;</em>L.&nbsp; određena je LC-MS-MS, a etarskih ulja GC-MS analizom, pri čemu je&nbsp; identifikovano vi&scaron;e&nbsp;bioaktivnih jedinjenja.&nbsp; Spektrofotometrijskim&nbsp;metodama ispitan je antioksidantni potencijal&nbsp;ekstrakata i etarskih ulja. Hepatoprotektivni&nbsp;efekat određen je&nbsp; na&nbsp; homogenatu i hemolizatu&nbsp;jetre laboratorijskih mi&scaron;eva.&nbsp; Budući da&nbsp; ova&nbsp;biljka ima visok sadržaj izoflavona, određena je&nbsp;<br />estrogena, antiestrogena aktivnost, kao i&nbsp;citotoksičnost ekstrakata. Antimikrobna&nbsp;<br />aktivnosta ekstrakata i etarskih ulja ispitana je&nbsp;na&nbsp; &scaron;est bakterijskih sojeva.&nbsp; Ekstrakti i etarska&nbsp;ulja su bili umereno aktivni u pogledu biolo&scaron;kih&nbsp;aktivnosti, osim u slučaju antimikrobne&nbsp;aktivnosti koju nije pokazao nijedan ispitivani&nbsp;uzorak.</p> / <p>The chemical characterization of&nbsp; <em>T.&nbsp; pratense</em> extracts was determined by LC-MS-MS, and the essential oils of the GC-MS analysis, wherein the&nbsp; various&nbsp; bioactive compounds were identified.&nbsp; Antioxidant potential of extracts and essential oils was tested&nbsp; by spectrophotometric methods.&nbsp; Hepatoprotective&nbsp; effect&nbsp; was determined&nbsp; in&nbsp; haemolysate and liver homogenate of&nbsp; laboratory&nbsp; mice.&nbsp; Estrogen, antiestrogen activity, as well&nbsp; as the cytotoxicity of the extracts were&nbsp; determined&nbsp; due to the high&nbsp;content of isoflavones.&nbsp; Antimicrobial activity of extracts and essential oils was&nbsp; investigatied&nbsp; on six bacterial strains. Essential oils and extracts were moderately active in terms of biological activity, except&nbsp; in the case of&nbsp;&nbsp; antimicrobial activity&nbsp; where none of the extracts were active against tested bacterial strains.</p>

<p>Кулинарска лексика уопште, као и<br />кулинарска лексика Војводине није до сада<br />детаљније са лексичко семантичког и<br />творбеног аспекта обрађивана (осим у<br />појединим приказима наших дијелектолога и<br />лексикографа), али је свакако она (не у<br />потпуности) део српских важнијих<br />дијалекатских речника (Од Вукова до<br />Речника српских говора Војводине) и<br />речника општег типа.<br />У истраживачком раду је примењена у нас<br />одомаћена теорија семантичких поља руског<br />етнолингвисте Никите Толстоја. У лексичко<br />семантичкој и творбеној анализи као и у<br />лексикографској обради примењен је<br />дескриптивни, лингвогеографски и<br />компаративни метод.<br />Обрађено је шеснаест семантичких поља:<br />Намирнице, Оброци, Припремање хране,<br />Зимница, Млеко , млечни производи и јела<br />од млека, Супе и чорбе, Јела од теста,<br />Јела од јаја, Јела од меса, Месне<br />прерађевине, Врсте меса и делови, Умаци,<br />Јела од поврћа, Колачи, слаткиши, Пића,<br />Јела приликом разних светковина.<br />Материјал је и лексикографски уобличен, а<br />потом картографисан.</p> / <p>Kulinarska leksika uopšte, kao i<br />kulinarska leksika Vojvodine nije do sada<br />detaljnije sa leksičko semantičkog i<br />tvorbenog aspekta obrađivana (osim u<br />pojedinim prikazima naših dijelektologa i<br />leksikografa), ali je svakako ona (ne u<br />potpunosti) deo srpskih važnijih<br />dijalekatskih rečnika (Od Vukova do<br />Rečnika srpskih govora Vojvodine) i<br />rečnika opšteg tipa.<br />U istraživačkom radu je primenjena u nas<br />odomaćena teorija semantičkih polja ruskog<br />etnolingviste Nikite Tolstoja. U leksičko<br />semantičkoj i tvorbenoj analizi kao i u<br />leksikografskoj obradi primenjen je<br />deskriptivni, lingvogeografski i<br />komparativni metod.<br />Obrađeno je šesnaest semantičkih polja:<br />Namirnice, Obroci, Pripremanje hrane,<br />Zimnica, Mleko , mlečni proizvodi i jela<br />od mleka, Supe i čorbe, Jela od testa,<br />Jela od jaja, Jela od mesa, Mesne<br />prerađevine, Vrste mesa i delovi, Umaci,<br />Jela od povrća, Kolači, slatkiši, Pića,<br />Jela prilikom raznih svetkovina.<br />Materijal je i leksikografski uobličen, a<br />potom kartografisan.</p> / <p>Culinary lexicon as such, as well as the<br />culinary lexicon of Vojvodina Region has so far<br />not been systematically examined in the lexicosemantic<br />and word-formation aspect (except for<br />some reviews of our dialectologists and lexicographers). However, it is (yet not</p><p>completely) a part of some major Serbian<br />dialect dictionaries (from Rječnik, a dictionary<br />by Vuk Stefanović Karadžić to Dictionary of<br />Serbian Vojvodina Speech) as well as the<br />range of general dictionaries.<br />The research implied the semantic field<br />theory developed by Russian ethno-linguist<br />Nikita Tolstoy, which is commonly applied<br />approach in our region. Lexico-semantic and<br />word-formation analysis as well as<br />lexicographic processing were performed<br />applying descriptive and linguo-geographic<br />methods.<br />Sixteen semantic fields were analyzed:<br />Foodstuffs; Meals; Food Preparation; Winter<br />Stores; Milk; Dairy Products and Dishes; Soups<br />and Stocks; Pasta and Savory Dishes; Egg<br />Dishes; Meat Dishes; Meat Products; Meat<br />Types and Cuts; Sauces; Vegetable Dishes;<br />Cakes, Cookies and Sweets; Drinks and<br />Beverages; Festive Foods. The material was<br />lexicographically edited and cartographed.</p>