<p>Предмет истраживања докторске дисертације представља разматрање концепта<br />права на одговарајућу животну средину, како са универзалног и регионалних аспеката, тако и из угла решења појединих држава. Последице загађивања и угрожавања животне средине су покренуле питање односа државе према животној средини, као и право појединца да живи у здравом окружењу. Током последње четири деценије, заштита животне средине постала је предмет правне регулативе на државном, регионалном и међународном нивоу. Са друге стране, сфера заштите људских права константно је актуелна још од окончања Другог светског рата. Сагледавање односа између наведених правних области своју конкретизацију добија успостављањем посебног људског правa на одговарајућу животну средину.</p><p><br />Након уводних разматрања, почетни корак истраживања представља проучавање и дефинисање фундаменталних постулата у области заштите људских права. Посебна пажња је посвећена појмовном одређењу људских права и сагледавању универзалних и регионалних механизама заштите људских права. Након тога, извршена је анализа основних појмова у сфери заштите животне средине. Представљени су различити приступи детерминисања термина животне средине и посебне врсте загађивања исте, као и развој правне регулативе у овој материји.</p><p>У наставку рада, анализиран је однос човека и природе са антрополошког,<br />културолошког и историјског становишта, при чему је посебна пажња посвећена<br />ставовима екоцентричне и антропоцентричне теорије. Изучавања наведеног односа завршава се дефинисањем садржаја права на одговарајућу животну средину и сагледавањем судске заштите овог права. Резултати наведених разматрања презентовани су у оквиру хипотетичке дефиниције права на одговарајућу животну средину.</p><p><br />Наредно поглавље је посвећено истраживању извора међународног јавног права<br />који су значајни за дефинисање елемената права на одговарајућу животну средину. У контексту сагледавања права на одговарајућу животну средину на универзалном нивоу, извршeна је анализа међународних аката декларативног карактера у области заштите животне средине, као и извора међународног јавног права прописаних чланом 38 Статута Међународног суда правде. Предмет разматрања представљали су како уговори у области заштите људских права, тако и у сфери заштите животне средине, као и међународно обичајно право, општа правна начела, судска пракса и доктрина. Истражена су она људска<br />права, заштићена међународним уговорима, која се граниче или преклапају са правом на одговарајућу животну средину, као што су право на живот, право на здравље, право на одговарајући животни стандард, право на приватност и заштиту дома и породице. Посебна пажња је посвећена правима зајемченим Архуском конвенцијом, дакле праву на информисање о животној средини, право на учествовање у одлучивању о животној средини и право на доступност правосуђа у стварима животне средине.</p><p><br />Следеће поглавље представља анализу заштите права на одговарајућу животну<br />средину на регионалном плану. На регионалном европском нивоу, предметно право је разматрано у правним оквирима две међународне организације, Савета Европе и Европске уније. Постојање и заштита предметног права сагледани су и на америчком, афричком и азијском регионалном нивоу. Након тога, извршено је компаративно истраживање заштите права на одговарајућу животну средину на националном нивоу у земљама Европе, Америке, Азије и Африке. Посебна пажња је посвећена анализи заједничких елемената разматраних дефиниција предметног права, као и специфичностима овог права.</p><p><br />Резултати спроведеног истраживања сумирани су у оквиру закључних разматрања. Приказан је одговор на питање постојања права на одговарајућу животну средину као основног људског права, као и теденције будућег развоја овог права.</p> / <p>Predmet istraživanja doktorske disertacije predstavlja razmatranje koncepta<br />prava na odgovarajuću životnu sredinu, kako sa univerzalnog i regionalnih aspekata, tako i iz ugla rešenja pojedinih država. Posledice zagađivanja i ugrožavanja životne sredine su pokrenule pitanje odnosa države prema životnoj sredini, kao i pravo pojedinca da živi u zdravom okruženju. Tokom poslednje četiri decenije, zaštita životne sredine postala je predmet pravne regulative na državnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Sa druge strane, sfera zaštite ljudskih prava konstantno je aktuelna još od okončanja Drugog svetskog rata. Sagledavanje odnosa između navedenih pravnih oblasti svoju konkretizaciju dobija uspostavljanjem posebnog ljudskog prava na odgovarajuću životnu sredinu.</p><p><br />Nakon uvodnih razmatranja, početni korak istraživanja predstavlja proučavanje i definisanje fundamentalnih postulata u oblasti zaštite ljudskih prava. Posebna pažnja je posvećena pojmovnom određenju ljudskih prava i sagledavanju univerzalnih i regionalnih mehanizama zaštite ljudskih prava. Nakon toga, izvršena je analiza osnovnih pojmova u sferi zaštite životne sredine. Predstavljeni su različiti pristupi determinisanja termina životne sredine i posebne vrste zagađivanja iste, kao i razvoj pravne regulative u ovoj materiji.</p><p>U nastavku rada, analiziran je odnos čoveka i prirode sa antropološkog,<br />kulturološkog i istorijskog stanovišta, pri čemu je posebna pažnja posvećena<br />stavovima ekocentrične i antropocentrične teorije. Izučavanja navedenog odnosa završava se definisanjem sadržaja prava na odgovarajuću životnu sredinu i sagledavanjem sudske zaštite ovog prava. Rezultati navedenih razmatranja prezentovani su u okviru hipotetičke definicije prava na odgovarajuću životnu sredinu.</p><p><br />Naredno poglavlje je posvećeno istraživanju izvora međunarodnog javnog prava<br />koji su značajni za definisanje elemenata prava na odgovarajuću životnu sredinu. U kontekstu sagledavanja prava na odgovarajuću životnu sredinu na univerzalnom nivou, izvršena je analiza međunarodnih akata deklarativnog karaktera u oblasti zaštite životne sredine, kao i izvora međunarodnog javnog prava propisanih članom 38 Statuta Međunarodnog suda pravde. Predmet razmatranja predstavljali su kako ugovori u oblasti zaštite ljudskih prava, tako i u sferi zaštite životne sredine, kao i međunarodno običajno pravo, opšta pravna načela, sudska praksa i doktrina. Istražena su ona ljudska<br />prava, zaštićena međunarodnim ugovorima, koja se graniče ili preklapaju sa pravom na odgovarajuću životnu sredinu, kao što su pravo na život, pravo na zdravlje, pravo na odgovarajući životni standard, pravo na privatnost i zaštitu doma i porodice. Posebna pažnja je posvećena pravima zajemčenim Arhuskom konvencijom, dakle pravu na informisanje o životnoj sredini, pravo na učestvovanje u odlučivanju o životnoj sredini i pravo na dostupnost pravosuđa u stvarima životne sredine.</p><p><br />Sledeće poglavlje predstavlja analizu zaštite prava na odgovarajuću životnu<br />sredinu na regionalnom planu. Na regionalnom evropskom nivou, predmetno pravo je razmatrano u pravnim okvirima dve međunarodne organizacije, Saveta Evrope i Evropske unije. Postojanje i zaštita predmetnog prava sagledani su i na američkom, afričkom i azijskom regionalnom nivou. Nakon toga, izvršeno je komparativno istraživanje zaštite prava na odgovarajuću životnu sredinu na nacionalnom nivou u zemljama Evrope, Amerike, Azije i Afrike. Posebna pažnja je posvećena analizi zajedničkih elemenata razmatranih definicija predmetnog prava, kao i specifičnostima ovog prava.</p><p><br />Rezultati sprovedenog istraživanja sumirani su u okviru zaključnih razmatranja. Prikazan je odgovor na pitanje postojanja prava na odgovarajuću životnu sredinu kao osnovnog ljudskog prava, kao i tedencije budućeg razvoja ovog prava.</p> / <p>The subject matter of this thesis refers to consideration of the concept concerning the right to an adequate environment from universal and regional aspects as well as from the perspective of certain states. The consequences of pollution and threats to the environment have raised the issue of country's attitude towards the environment and the individual's right to live in a healthy environment. During the last four decades, environmental protection has become the subject of law at the national, regional and international levels. On the other hand, the sphere of human rights protection is constantly topical issue since the end of Second World War. Consideration of the relationship between the above mentioned legal fields received its concretization by the establishment of a human right to an adequate environment.</p><p>After the introductory part in this thesis, the initial step of the research refers to studying and defining the fundamental postulates in the field of human rights protection. Special attention is devoted to the definition of human rights and the consideration of universal and regional human rights protection mechanisms. Furthermore, an analysis of basic concepts in the field of environmental protection was performed. Various approaches have been represented concerning the determination of the concept of the environment and a specific type of pollution as well as the development of legislation in this matter.</p><p>The next part of the thesis includes an analysis of the relationship between man and nature according to anthropological, cultural and historical point of view, with special attention to the positions of ecocentric and anthropocentric theories. Research on this relationship completes with the definition referring to the content of the right to an adequate environment and consideration of the judicial protection of this right. The results of these considerations are presented within a hypothetical definition of the right to an adequate environment.</p><p>The following chapter presents a study of sources of public international law that are significant for defining the elements of the right to an adequate environment. In the context of the consideration of the right to an adequate environment at the universal level, international declarative acts in the field of environmental protection have been analyzed as well as the sources of public international law prescribed in Article 38 of the Statute of the International Court of Justice. The subjects of discussion were treaties in the fields of human rights and environmental protection as well as customary international law, general principles of law, judicial decisions and doctrine. The research includes those human rights, protected by international treaties, which are overlapping with the right to an adequate environment, such as the right to life, the right to health, the right to adequate standard of living, the right to privacy and protection of home and family. Special attention is devoted to the rights guaranteed by the Aarhus Convention, the right to environmental information, the right to participate in environmental decision-making processes and the right to access to justice in environmental matters.</p><p>The following part of the thesis presents an analysis of the right to an adequate environment at the regional level. At the regional European level, this right is considered within the legal framework of two international organizations, the Council of Europe and the European Union. The existence and the protection of the right to an adequate environment have been also considered at the American, African and Asian regional level. Furthermore, the research included a comparative study of the right to an adequate environment at the national level in the European, American, Asian and African countries. In addition, there is an analysis of the universal elements of the considered definitions of the right to an adequate environment, and the specific characteristics of this right.</p><p>The results of the research are summarized in the conclusion. Therefore, answer to the question concerning the existence of the right to an adequate environment as a basic human right is presented as well as the tendencies of the future development of this right.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)104566 |
| Date | 28 August 2017 |
| Creators | Mladenov Marijana |
| Contributors | Etinski Rodoljub, Kreća Milenko, Đajić Sanja |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Law at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0027 seconds