<p>Етнички идентитет војвођанских Буњеваца и<br />Шокаца једна је од тема која је изазивала<br />многобројне контроверзе и полемике у<br />српским и хрватским друштвеним и<br />хуманистичким наукама. Парадигматична<br />студија случај буњевачке и шокачке<br />популације на простору данашње Војводине<br />отвара многе перспективе за истраживање и<br />анализу специфичних национално-<br />интеграцијских процеса у прошлости, чији<br />су део били припадници ових етничких<br />заједница. С једне стране, одвијала се<br />национална интеграција једног дела<br />Буњеваца и Шокаца у хрватску нацију, а с<br />друге стране формирање посебног облика<br />идентитетске конструкције у виду<br />буњевачког етницитета. Основа за<br />интерпретацију је модернистичка теоријска<br />парадгима о нацијама и етницитетима, која<br />полази од претпоставке да су сви облици<br />колективних идентитета друштвено<br />условљене, динамичне категорије, које се<br />репродукују и трансформишу у сложеним<br />процесима и под утицајима различитих<br />механизама и чинилаца.<br />Употреба модернистичке теоријске<br />парадигме је условила методолошки приступ<br />изворима и њихову интерпретацију. За<br />сагледавање етничког и националног<br />иденитета Буњеваца и Шокаца, коришћена је<br />претежно оновремена буњевачка и шокачка<br />штампа, новине, часописи, календари и<br />литература као кључан материјал за анализу<br />њихове перцепције о себи и другима и за<br />сагледавање свих механизама употребљених<br />у изградњи идентитетских конструкција.<br />За прецизну интерпретацију процеса<br />обликовања етнонационалног и етничког<br />идентитета Буњеваца и Шокаца, у ширем<br />контексту су приказани политички,<br />друштвени и економски фактори који су<br />утицали на његово формирање и изградњу,<br />везани за простор Војводине и Краљевине<br />Југославије. Такође, у две одвојене целине<br />анализиране су доминантне националне и<br />етничке идеологије, које су утицале на<br />изградњу два дијаметрално супротна<br />идентитета: буњевачко-хрватског и посебног<br />буњевачког.</p> / <p>Etnički identitet vojvođanskih Bunjevaca i<br />Šokaca jedna je od tema koja je izazivala<br />mnogobrojne kontroverze i polemike u<br />srpskim i hrvatskim društvenim i<br />humanističkim naukama. Paradigmatična<br />studija slučaj bunjevačke i šokačke<br />populacije na prostoru današnje Vojvodine<br />otvara mnoge perspektive za istraživanje i<br />analizu specifičnih nacionalno-<br />integracijskih procesa u prošlosti, čiji<br />su deo bili pripadnici ovih etničkih<br />zajednica. S jedne strane, odvijala se<br />nacionalna integracija jednog dela<br />Bunjevaca i Šokaca u hrvatsku naciju, a s<br />druge strane formiranje posebnog oblika<br />identitetske konstrukcije u vidu<br />bunjevačkog etniciteta. Osnova za<br />interpretaciju je modernistička teorijska<br />paradgima o nacijama i etnicitetima, koja<br />polazi od pretpostavke da su svi oblici<br />kolektivnih identiteta društveno<br />uslovljene, dinamične kategorije, koje se<br />reprodukuju i transformišu u složenim<br />procesima i pod uticajima različitih<br />mehanizama i činilaca.<br />Upotreba modernističke teorijske<br />paradigme je uslovila metodološki pristup<br />izvorima i njihovu interpretaciju. Za<br />sagledavanje etničkog i nacionalnog<br />ideniteta Bunjevaca i Šokaca, korišćena je<br />pretežno onovremena bunjevačka i šokačka<br />štampa, novine, časopisi, kalendari i<br />literatura kao ključan materijal za analizu<br />njihove percepcije o sebi i drugima i za<br />sagledavanje svih mehanizama upotrebljenih<br />u izgradnji identitetskih konstrukcija.<br />Za preciznu interpretaciju procesa<br />oblikovanja etnonacionalnog i etničkog<br />identiteta Bunjevaca i Šokaca, u širem<br />kontekstu su prikazani politički,<br />društveni i ekonomski faktori koji su<br />uticali na njegovo formiranje i izgradnju,<br />vezani za prostor Vojvodine i Kraljevine<br />Jugoslavije. Takođe, u dve odvojene celine<br />analizirane su dominantne nacionalne i<br />etničke ideologije, koje su uticale na<br />izgradnju dva dijametralno suprotna<br />identiteta: bunjevačko-hrvatskog i posebnog<br />bunjevačkog.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)100306 |
| Date | 18 March 2016 |
| Creators | Horvat Aleksandar |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0028 seconds