Les Bunjevci sont un petit groupe ethnolinguistique sud-slave qui réside dans la région de Bačka, au nord de la Province de Voïvodine en Serbie, ainsi qu'au sud de la Hongrie voisine. À travers une approche monographique et transdisciplinaire, nous tentons de contribuer à la compréhension des rapports complexes entre langue et identité (ethno)nationale en contexte minoritaire. Les Bunjevci peuvent être considérés, selon l'anthropologue serbe M. Prelić (2007), comme un groupe « à l'identité ethnique controversée ou contestée ». En effet, la question de leur appartenance ethnonationale – notamment leur catégorisation vis-à-vis des autres groupes sud-slaves de la région, Croates et Serbes – fait l'objet de débats depuis plusieurs siècles, dans les sphères politiques et scientifiques. Au cours de l'histoire, ils se sont trouvés en périphérie de divers mouvements d'intégration nationale (hongrois, serbe, croate, yougoslave) qui tendaient à les incorporer. À l'heure actuelle, bien qu'ils soient officiellement reconnus comme l'une des nombreuses « minorités nationales » de Serbie, ce statut leur est formellement dénié, de l'autre côté de la frontière, par les institutions hongroises. Leur existence en tant qu'entité ethnonationale particulière est également explicitement contestée par la Croatie voisine, tout comme par les institutions de la minorité nationale croate en Serbie, qui perçoivent les Bunjevci comme des Croates. Ayant obtenu le statut de « minorité nationale » au début des années 2000, les Bunjevci de Serbie – ou plutôt, les activistes nationaux qui les représentent – amorcent un véritable processus de (re)construction nationale dans lequel un rôle primordial est attribué à la langue. La « langue des Bunjevci » (bunjevački jezik), une variété štokavienne ikavienne (autrefois considérée comme un parler local de la langue serbo-croate), est aujourd'hui placée au centre des revendications de cette minorité et mise en avant comme un des éléments assurant l'individuation des Bunjevci vis-à-vis des Serbes et des Croates. / The Bunjevci are a small South Slavic ethnolinguistic group which lives in the Bačka region, in the north of the Province of Vojvodina in Serbia, as well as in the south of neighboring Hungary. Through a monographic and interdisciplinary approach, we try to contribute to the understanding of the complex relationship between language and (ethno)national identity in a minority context. According to the Serbian anthropologist M. Prelić (2007), the Bunjevci can be considered as a group "with controversial or disputed ethnic identity". Indeed, the question of their ethnonationality – especially their categorization vis-à-vis other South Slavic groups in the region, Croats and Serbs – has been the subject of debate for centuries, in political and scientific spheres. In the past, they were located on the periphery of various national integration movements (Hungarian, Serbian, Croatian, Yugoslavian) which tended to incorporate them. Today, although they are officially recognized as one of the many "national minorities" of Serbia, the Hungarian institutions formally deny them this status on the other side of the border. Their existence as a particular ethnonational entity is also explicitly contested by neighboring Croatia, as well as by the institutions of the Croatian national minority in Serbia, which perceive Bunjevci as Croats. Having obtained the status of "national minority" in the early 2000s, the Bunjevci of Serbia – or rather, the national activists representing them – begin a genuine process of national (re)construction in which a key role is assigned to the language. The "Bunjevac language" (bunjevački jezik), a štokavian ikavian variety (once considered as a local speech of the Serbo-Croatian language), is now placed at the center of the minority's claims and put forward as one of the elements ensuring the individuation of the Bunjevci from the Serbs and the Croats.

<p>Етнички идентитет војвођанских Буњеваца и<br />Шокаца једна је од тема која је изазивала<br />многобројне контроверзе и полемике у<br />српским и хрватским друштвеним и<br />хуманистичким наукама. Парадигматична<br />студија случај буњевачке и шокачке<br />популације на простору данашње Војводине<br />отвара многе перспективе за истраживање и<br />анализу специфичних национално-<br />интеграцијских процеса у прошлости, чији<br />су део били припадници ових етничких<br />заједница. С једне стране, одвијала се<br />национална интеграција једног дела<br />Буњеваца и Шокаца у хрватску нацију, а с<br />друге стране формирање посебног облика<br />идентитетске конструкције у виду<br />буњевачког етницитета. Основа за<br />интерпретацију је модернистичка теоријска<br />парадгима о нацијама и етницитетима, која<br />полази од претпоставке да су сви облици<br />колективних идентитета друштвено<br />условљене, динамичне категорије, које се<br />репродукују и трансформишу у сложеним<br />процесима и под утицајима различитих<br />механизама и чинилаца.<br />Употреба модернистичке теоријске<br />парадигме је условила методолошки приступ<br />изворима и њихову интерпретацију. За<br />сагледавање етничког и националног<br />иденитета Буњеваца и Шокаца, коришћена је<br />претежно оновремена буњевачка и шокачка<br />штампа, новине, часописи, календари и<br />литература као кључан материјал за анализу<br />њихове перцепције о себи и другима и за<br />сагледавање свих механизама употребљених<br />у изградњи идентитетских конструкција.<br />За прецизну интерпретацију процеса<br />обликовања етнонационалног и етничког<br />идентитета Буњеваца и Шокаца, у ширем<br />контексту су приказани политички,<br />друштвени и економски фактори који су<br />утицали на његово формирање и изградњу,<br />везани за простор Војводине и Краљевине<br />Југославије. Такође, у две одвојене целине<br />анализиране су доминантне националне и<br />етничке идеологије, које су утицале на<br />изградњу два дијаметрално супротна<br />идентитета: буњевачко-хрватског и посебног<br />буњевачког.</p> / <p>Etnički identitet vojvođanskih Bunjevaca i<br />Šokaca jedna je od tema koja je izazivala<br />mnogobrojne kontroverze i polemike u<br />srpskim i hrvatskim društvenim i<br />humanističkim naukama. Paradigmatična<br />studija slučaj bunjevačke i šokačke<br />populacije na prostoru današnje Vojvodine<br />otvara mnoge perspektive za istraživanje i<br />analizu specifičnih nacionalno-<br />integracijskih procesa u prošlosti, čiji<br />su deo bili pripadnici ovih etničkih<br />zajednica. S jedne strane, odvijala se<br />nacionalna integracija jednog dela<br />Bunjevaca i Šokaca u hrvatsku naciju, a s<br />druge strane formiranje posebnog oblika<br />identitetske konstrukcije u vidu<br />bunjevačkog etniciteta. Osnova za<br />interpretaciju je modernistička teorijska<br />paradgima o nacijama i etnicitetima, koja<br />polazi od pretpostavke da su svi oblici<br />kolektivnih identiteta društveno<br />uslovljene, dinamične kategorije, koje se<br />reprodukuju i transformišu u složenim<br />procesima i pod uticajima različitih<br />mehanizama i činilaca.<br />Upotreba modernističke teorijske<br />paradigme je uslovila metodološki pristup<br />izvorima i njihovu interpretaciju. Za<br />sagledavanje etničkog i nacionalnog<br />ideniteta Bunjevaca i Šokaca, korišćena je<br />pretežno onovremena bunjevačka i šokačka<br />štampa, novine, časopisi, kalendari i<br />literatura kao ključan materijal za analizu<br />njihove percepcije o sebi i drugima i za<br />sagledavanje svih mehanizama upotrebljenih<br />u izgradnji identitetskih konstrukcija.<br />Za preciznu interpretaciju procesa<br />oblikovanja etnonacionalnog i etničkog<br />identiteta Bunjevaca i Šokaca, u širem<br />kontekstu su prikazani politički,<br />društveni i ekonomski faktori koji su<br />uticali na njegovo formiranje i izgradnju,<br />vezani za prostor Vojvodine i Kraljevine<br />Jugoslavije. Takođe, u dve odvojene celine<br />analizirane su dominantne nacionalne i<br />etničke ideologije, koje su uticale na<br />izgradnju dva dijametralno suprotna<br />identiteta: bunjevačko-hrvatskog i posebnog<br />bunjevačkog.</p>