<p>Намера студије јесте темељна и свеобухватна анализа драма Јована Христића<br />(Чисте руке (1960), Орест (1961), Савонарола и његови пројатељи (1965), Седморица:<br />како бисмо их данас читали (1968), Тераса (1971)) и теоријске драмске парадигме у<br />њиховој корелацији у циљу осветљавања профила ствараоца и теоретичара у<br />саображaвању шифрама модерног класицизма. Испитивање драмских рукописа<br />подразумева литерарно драматуршки приступ у одређивању тематско-мотивских<br />одредница, жанровских и стилских особености, језичког израза, карактеризације ликова,<br />кореспондендирање са митским обрасцима и драмским предлошцима који инкорпорирају<br />мит за основицу. Истраживање кључних теоријских упоришта је усмерено на<br />проблематизовање аутентичних рефлексија о карактеру драмске ситуације, драмског<br />дијалога, односа драме и представе, традиције и авангарде, улоге редитеља и читаоца/<br />гледаоца, о трагедији и трагичком, митском у драмској књижевности, интертекстуалности<br />у доследној формули усаглашавања традиционалног и савременог. У оквиру фокуса на<br />теоријски дискурс о драми и позоришту примењено је имплицитно распознавање<br />Христићеве особене антиметодске теоријске оријентације у његовој оптици српске и<br />светске драмске књижевности. Посебан акценат у анализи два хоризонта његове духовне<br />праксе – стваралачке и теоријске стављен је на постојаност духовних и референцијалних<br />пунктова, што је у времену доминације стратегија фрагментарности и релативитета<br />учврстило линију конструктивизма у драмској рецепцији.</p> / <p>Namera studije jeste temeljna i sveobuhvatna analiza drama Jovana Hristića<br />(Čiste ruke (1960), Orest (1961), Savonarola i njegovi projatelji (1965), Sedmorica:<br />kako bismo ih danas čitali (1968), Terasa (1971)) i teorijske dramske paradigme u<br />njihovoj korelaciji u cilju osvetljavanja profila stvaraoca i teoretičara u<br />saobražavanju šiframa modernog klasicizma. Ispitivanje dramskih rukopisa<br />podrazumeva literarno dramaturški pristup u određivanju tematsko-motivskih<br />odrednica, žanrovskih i stilskih osobenosti, jezičkog izraza, karakterizacije likova,<br />korespondendiranje sa mitskim obrascima i dramskim predlošcima koji inkorporiraju<br />mit za osnovicu. Istraživanje ključnih teorijskih uporišta je usmereno na<br />problematizovanje autentičnih refleksija o karakteru dramske situacije, dramskog<br />dijaloga, odnosa drame i predstave, tradicije i avangarde, uloge reditelja i čitaoca/<br />gledaoca, o tragediji i tragičkom, mitskom u dramskoj književnosti, intertekstualnosti<br />u doslednoj formuli usaglašavanja tradicionalnog i savremenog. U okviru fokusa na<br />teorijski diskurs o drami i pozorištu primenjeno je implicitno raspoznavanje<br />Hristićeve osobene antimetodske teorijske orijentacije u njegovoj optici srpske i<br />svetske dramske književnosti. Poseban akcenat u analizi dva horizonta njegove duhovne<br />prakse – stvaralačke i teorijske stavljen je na postojanost duhovnih i referencijalnih<br />punktova, što je u vremenu dominacije strategija fragmentarnosti i relativiteta<br />učvrstilo liniju konstruktivizma u dramskoj recepciji.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)105511 |
| Date | 26 October 2017 |
| Creators | Kesić Snežana |
| Contributors | Jakšić-Provči Branka, Pešikan LJuštanović LJiljana, Jovanov Svetislav |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0065 seconds