<p>У раду су истражене релације између садржаја у<br />наставним програмима и уџбеницима наставе<br />природе и друштва у односу на ставове учитеља<br />различите етничке припадности. У склопу тако<br />реализованог истраживања, утврђена је структура<br />садржаја у програмима разредне наставе, који се<br />односе на област природе и друштва у Србији,<br />Хрватској и Босни и Херцеговини. Након тога,<br />анализирани су ставови учитеља о другим<br />(суседним) народима, не само у паралели са<br />наставним садржајима и коришћеним уџбеницима,<br />већ и на нивоу њихове кореспонденције са<br />практично коришћеним наставним методама и<br />дидактичко-методичким принципима. Посебна<br />истраживачка пажња посвећена је поступцима, који<br />пружају могућност учитељима да у важнијим<br />аспектима доживљаја националног идентитета<br />формирају став о одређеним садржајима наставе<br />природе и друштва везаним за свој народ и друге<br />народе из региона. Овако постављен дијагностички<br />приступ био је неопходан, нарочито због тога што<br />је омогућио да се идентификују важнији елементи<br />на пољу мишљења и социјалног опажања, на шта<br />ставови директно утичу, а у сврху побољшања<br />васпитно-образовног рада са ученицима.<br />Преиспитани су односи и међусобно разумевање<br />култура српског, хрватског и бошњачког народа.<br />Циљ емпиријског дела био је да се утврде ставови и<br />утицаји учитеља различите етничке припадности<br />према реализацији друштвених садржаја наставе<br />природе и друштва. Резултатима истраживања<br />констатовано је да етничка припадност учитеља не<br />утиче на реализацију садржаја наставе природе и<br />друштва. Резултати говоре и у прилог основне<br />претпоставке истраживања да се учитељи,<br />припадници сваког испитиваног ентитета,<br />статистички значајно разликују у ставовима иначину реализације друштвених садржаја наставе<br />природе и друштва. Закључује се да извор за<br />ослобађање од многих предрасуда, пре свега<br />етничких, треба тражити у адекватном васпитнообразовном процесу, у коме су главни актери<br />васпитања и образовања учитељи.</p> / <p>U radu su istražene relacije između sadržaja u<br />nastavnim programima i udžbenicima nastave<br />prirode i društva u odnosu na stavove učitelja<br />različite etničke pripadnosti. U sklopu tako<br />realizovanog istraživanja, utvrđena je struktura<br />sadržaja u programima razredne nastave, koji se<br />odnose na oblast prirode i društva u Srbiji,<br />Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nakon toga,<br />analizirani su stavovi učitelja o drugim<br />(susednim) narodima, ne samo u paraleli sa<br />nastavnim sadržajima i korišćenim udžbenicima,<br />već i na nivou njihove korespondencije sa<br />praktično korišćenim nastavnim metodama i<br />didaktičko-metodičkim principima. Posebna<br />istraživačka pažnja posvećena je postupcima, koji<br />pružaju mogućnost učiteljima da u važnijim<br />aspektima doživljaja nacionalnog identiteta<br />formiraju stav o određenim sadržajima nastave<br />prirode i društva vezanim za svoj narod i druge<br />narode iz regiona. Ovako postavljen dijagnostički<br />pristup bio je neophodan, naročito zbog toga što<br />je omogućio da se identifikuju važniji elementi<br />na polju mišljenja i socijalnog opažanja, na šta<br />stavovi direktno utiču, a u svrhu poboljšanja<br />vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima.<br />Preispitani su odnosi i međusobno razumevanje<br />kultura srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda.<br />Cilj empirijskog dela bio je da se utvrde stavovi i<br />uticaji učitelja različite etničke pripadnosti<br />prema realizaciji društvenih sadržaja nastave<br />prirode i društva. Rezultatima istraživanja<br />konstatovano je da etnička pripadnost učitelja ne<br />utiče na realizaciju sadržaja nastave prirode i<br />društva. Rezultati govore i u prilog osnovne<br />pretpostavke istraživanja da se učitelji,<br />pripadnici svakog ispitivanog entiteta,<br />statistički značajno razlikuju u stavovima inačinu realizacije društvenih sadržaja nastave<br />prirode i društva. Zaključuje se da izvor za<br />oslobađanje od mnogih predrasuda, pre svega<br />etničkih, treba tražiti u adekvatnom vaspitnoobrazovnom procesu, u kome su glavni akteri<br />vaspitanja i obrazovanja učitelji.</p> / <p>The paper examines the relations between the content in curricula and the content in textbooks of teaching natural and social studies with respect to the attitudes of the teachers of different ethnic backgrounds. Within the framework of this research the content structure in the class teaching curricula, which is related to the field of natural and social studies in Serbia, Croatia and Bosnia and Herzegovina, was determined. After that, the teachers’ attitudes were analyzed, not only in parallel with the teaching contents and the textbooks used, but also at the level of their correspondence with practically used teaching methods and didactical-methodical principles. Special research attention is devoted to the procedures that provide teachers with the opportunity to formulate a view on certain contents of teaching natural and social studies related to their nation and other nations from the region in the most important aspects of the experience of national identity. The diagnostic approach outlined in this way would be necessary, especially because it enables the identification of more important elements in the field of thinking and social perception, which are directly influenced by the attitudes, and with the aim of improving educational work with students. Relations and mutual understanding of the cultures of the Serbian, Croatian and Bosniak peoples are reviewed. The aim of the empirical work is to determine the attitudes and influences of teachers of different ethnic backgrounds on the realization of social contents of teaching natural and social studies. It has been found that the ethnicity of a teacher does not influence the realization of the content of teaching natural and social studies. The results also speak in favour of the basic assumption of the research, which is that the teachers, the members of each examined ethniciity, significantly differ in the attitudes and the manners of realization of social contents of teaching natural and social studies from statistical point of view. It is concluded that a starting point of removing many prejudices, primarily ethnic ones, should be sought in an adequate educational process, in which the main actors of education are teachers.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)107311 |
| Date | 28 September 2018 |
| Creators | Cvijanović Đorđe |
| Contributors | Sakač Marija, Cvjetićanin Stanko, Marić Mia, Bogosavljević Radmila, Ivanović Josip, Janković Aleksandar |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru, University of Novi Sad, Faculty of Education at Sombor |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
Page generated in 0.0028 seconds