<p>Природним процесима и појавама неминовно се мења кроз време морфолошки изглед једног простора. Рељефне промене су резултат деловања ендогених и егзогених сила. На прве се не може утицати јер потичу из Земљине унутрашњости, док се друге могу у многим елементима поспешивати или интензивирати човековим активностима. Нагле промене морфологије Стига почеле су у другој половини XX века, када се интензивира површинска експлоатација лигнита у Костолачном угљоносном басену и подижу термоелектране. Највеће промене у рељефу одвијају се у зони површинског копа „Дрмно“. Даљи рударски радови у зависности су од наметнутих потреба друштвене заједнице за електричном енергијом. С обзиром да су потребе све веће, очекиване промене у рељефу до краја предвиђене експлоатације 2041. године, биће још брже и све мање поправљиве. Поред морфоскулптурних промена, експлоатација угља изазвала је и климатске, хидрографске, педолошке и биогеографске промене. Занемаривањем и непоштовањем еколошких принципа и законитости, непоштовање закона и прописа којима се штитит природа, па чак и озакоњење недопустивог стихијског искоришћавања природних ресурса, води непоправљивим штетама у животној средини. И поред тога што мењају намену великим површинама пољопривредног земљишта, копови и електране обезбеђују брзи друштвено–економски развој околног подручја, запошљавање и подизање опште-културног и образовног нивоа, раније, претежно пољопривредног становништва, као и пораст животног стандарда.</p> / <p>Prirodnim procesima i pojavama neminovno se menja kroz vreme morfološki izgled jednog prostora. Reljefne promene su rezultat delovanja endogenih i egzogenih sila. Na prve se ne može uticati jer potiču iz Zemljine unutrašnjosti, dok se druge mogu u mnogim elementima pospešivati ili intenzivirati čovekovim aktivnostima. Nagle promene morfologije Stiga počele su u drugoj polovini XX veka, kada se intenzivira površinska eksploatacija lignita u Kostolačnom ugljonosnom basenu i podižu termoelektrane. Najveće promene u reljefu odvijaju se u zoni površinskog kopa „Drmno“. Dalji rudarski radovi u zavisnosti su od nametnutih potreba društvene zajednice za električnom energijom. S obzirom da su potrebe sve veće, očekivane promene u reljefu do kraja predviđene eksploatacije 2041. godine, biće još brže i sve manje popravljive. Pored morfoskulpturnih promena, eksploatacija uglja izazvala je i klimatske, hidrografske, pedološke i biogeografske promene. Zanemarivanjem i nepoštovanjem ekoloških principa i zakonitosti, nepoštovanje zakona i propisa kojima se štitit priroda, pa čak i ozakonjenje nedopustivog stihijskog iskorišćavanja prirodnih resursa, vodi nepopravljivim štetama u životnoj sredini. I pored toga što menjaju namenu velikim površinama poljoprivrednog zemljišta, kopovi i elektrane obezbeđuju brzi društveno–ekonomski razvoj okolnog područja, zapošljavanje i podizanje opšte-kulturnog i obrazovnog nivoa, ranije, pretežno poljoprivrednog stanovništva, kao i porast životnog standarda.</p>
| Identifer | oai:union.ndltd.org:uns.ac.rs/oai:CRISUNS:(BISIS)77641 |
| Date | 29 November 2011 |
| Creators | Stepanović Miodrag |
| Contributors | Marković Slobodan, Miljković LJupče, Đurović Predrag, Milanović Miško, Zorn Matija |
| Publisher | Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, University of Novi Sad, Faculty of Sciences at Novi Sad |
| Source Sets | University of Novi Sad |
| Language | Serbian |
| Detected Language | Unknown |
| Type | PhD thesis |
| Format | application/pdf |
Page generated in 0.002 seconds