No description available.

The master's thesis consists of an introduction, three chapters, a conclusion, a list of references (81 sources), and applications, including a questionnaire form, examples of fairytale therapeutic samples. The volume of the master's thesis is 75 pages, on which 13 tables and 1 figure are placed. The introduction reveals the relevance of the research problem, the development of the problematics, the aim and objectives of the research are set, the object and the subject of research are determined, a hypothesis is formulated, methods and an empirical basis are indicated. The first chapter includes a review of foreign and domestic literature on the topic of the study, a description of the life path category and the structure of self-awareness. The sections devoted to the relationship between self-esteem and the subjective picture of the life path are presented. Conclusions on the first chapter are the results of the study of theoretical material. The second chapter contains a description of methodological approaches in the study of life's path, including right hemispheric methods. The conclusions of the second chapter are justification of the application of the method of fairy tale therapy in the current study. The third chapter is devoted to the empirical part of the study. It provides a description of the organization, the methods of the study conducted and the results obtained using all the methods used: the self-esteem test of V.V. Stolin, S.P.Pantileev, the graphic sample and the fairytale test. The conclusions of the third chapter include the main results of the empirical study. In conclusion, the results of the theoretical and empirical parts of the work, as well as conclusions on the hypothese put forward, are presented in a generalized form, the practical significance of the study is substantiated. / Магистерская диссертация состоит из введения, трех глав, заключения, списка литературы (81 источник) и приложений, включающих в себя бланк опросника, примеры сказкотерапевтических проб. Объем магистерской диссертации 75 страниц, на которых размещены 13 таблиц и 1 рисунок. Во введении раскрывается актуальность проблемы исследования, разработанность проблематики, ставятся цель и задачи исследования, определяются объект и предмет исследования, формулируется гипотеза, указываются методы и эмпирическая база. Первая глава включает в себя обзор иностранной и отечественной литературы по теме исследования, описание категории жизненного пути и структуры самосознания. Представлены разделы, посвященные взаимосвязи самоуважения и субъективной картины жизненного пути. Выводы по первой главе представляют собой итоги по изучению теоретического материала. Вторая глава содержит описание методологических подходов в исследовании жизненного пути, в том числе правополушарные методы. Выводы по второй главе представляют собой обоснование применения метода сказкотерапии в проводимом исследовании. Третья глава посвящена эмпирической части исследования. В ней представлено описание организации, методов проведенного исследования и результатов, полученных по всем использованным методикам: теста на самоотношение (ОСО) В.В.Столина, С.Р.Пантилеева, графической пробы и сказкотерапевтической пробы. Выводы по третьей главе включают в себя основные результаты эмпирического исследования. В заключении в обобщенном виде изложены результаты теоретической и эмпирической частей работы, а также выводы по выдвинутой гипотезе, обоснована практическая значимость исследования.

<p>Саобраћајно-географски и стратешки положај Книнске Крајине, условљавају сталну присутност овог подручја у балканским и европским збивањима, мада значај природних потенцијала није томе адекватан. Овим простором су пролазиле многе војске и владале бројне империје. Кроз бурне догађаје неки природни елементи су деградирани (вегетација, земљиште, укупан пејсаж), а дешавале су се и потпуне смене становништва, те рушења и паљења, што се веома негативно одражавало на привредну активност. Виталност становништва дуго је успешно надокнађивала стална исељавања. Међутим, стално погоршавање укупних природно-друштвених елемената, као и савремени привредни токови, поспешили су процес исељавања, па је крајем двадесетог века број становника у многим насељима пао на ниво из средине деветнаестог века. Сточарство је вековима било доминантна активност, али су деградација природне средине, слаба улагања и стално исељавање утицали на знатно опадање значаја ове гране. Ипак за равномеран развој, осим индустријализације, мора бити добро организована и пољопривредна производња. Пољопривредна делатност, на овом простору, мора тражити своју будућност и у производњи здраве хране, како у ратарству тако и у сточарству. Концентрација индустрије у Книну није добра за равномеран развој, а пошто изградња малих погона у неколико мањих наеља показује позитивне ефекте, мора се наставити у том правцу. Територијалне и политичке промене на простору бивше СФРЈ, утичу на појачање централних функција Книна, те он постаје значајан међурегионални и републички центар. Побољшању укупног развоја треба да допринесе и туристичка привреда, али и правилно валоризовање саобраћајног положаја и неких природних богатстава. Да би што боље оживела сеоска насеља, мора се побољшати функционално-комунална опремљеност локалних центара.</p> / <p>Saobraćajno-geografski i strateški položaj Kninske Krajine, uslovljavaju stalnu prisutnost ovog područja u balkanskim i evropskim zbivanjima, mada značaj prirodnih potencijala nije tome adekvatan. Ovim prostorom su prolazile mnoge vojske i vladale brojne imperije. Kroz burne događaje neki prirodni elementi su degradirani (vegetacija, zemljište, ukupan pejsaž), a dešavale su se i potpune smene stanovništva, te rušenja i paljenja, što se veoma negativno odražavalo na privrednu aktivnost. Vitalnost stanovništva dugo je uspešno nadoknađivala stalna iseljavanja. Međutim, stalno pogoršavanje ukupnih prirodno-društvenih elemenata, kao i savremeni privredni tokovi, pospešili su proces iseljavanja, pa je krajem dvadesetog veka broj stanovnika u mnogim naseljima pao na nivo iz sredine devetnaestog veka. Stočarstvo je vekovima bilo dominantna aktivnost, ali su degradacija prirodne sredine, slaba ulaganja i stalno iseljavanje uticali na znatno opadanje značaja ove grane. Ipak za ravnomeran razvoj, osim industrijalizacije, mora biti dobro organizovana i poljoprivredna proizvodnja. Poljoprivredna delatnost, na ovom prostoru, mora tražiti svoju budućnost i u proizvodnji zdrave hrane, kako u ratarstvu tako i u stočarstvu. Koncentracija industrije u Kninu nije dobra za ravnomeran razvoj, a pošto izgradnja malih pogona u nekoliko manjih naelja pokazuje pozitivne efekte, mora se nastaviti u tom pravcu. Teritorijalne i političke promene na prostoru bivše SFRJ, utiču na pojačanje centralnih funkcija Knina, te on postaje značajan međuregionalni i republički centar. Poboljšanju ukupnog razvoja treba da doprinese i turistička privreda, ali i pravilno valorizovanje saobraćajnog položaja i nekih prirodnih bogatstava. Da bi što bolje oživela seoska naselja, mora se poboljšati funkcionalno-komunalna opremljenost lokalnih centara.</p> / <p>The regional trafffic, geographic and strategic position of Knin Krajina was the main cause for its constant presence in Balcan and European events, though the inportantce its natural resources had not been adequate. Many armies passed through this region and a number of empires ruled it. Thruogh the turmoils of these events some natural elements were degraded (vegetation, soil, the whole scenery), total changes in its population emerged, destructions and arsons which had an-extremely negative effect on public economy. Vitality of the population had for a long time been successful in substituting for the constant migrations. However, constant deteriorating of natural and social elements, as well as modem natural movements, had influenced the speed of depopulation process, so that at the end of the XX centry a number of people in many settlements had decreased to the level equal to the middle XIX century period. Forming used to be dominant for centuries but the degradation of the nature and its qualities, poor investments and constant depopulation had affested it and made it inferior. Still, in order to have a balanced growth, apart from industralisation and agricultural production also needed to be very well organised. Agriculture, in this area, had to search for its future prospects in production of healthy food, both in cattle-breeding and in farming. The concentrated industry in Knin is not sufficiently good for a balanced growth and since building of new little factories in a few of small communities has showed positive effects, this direction should be followed. Changes in territory and in politics in the area of exYugoslavia, affects the increasing growth of central functions in Knin and therefore it has become an important internacional and republic center. Tourism should also contribute to the total development, and a proper evaluation of its traffic position and some natural resources as well. To make village communities more active some functional and communal facilities in local centres have to be improved.</p>