<p>Иво Андрић се по први пут анализира као писац у чијем опусу је наглашено и присуство кратке форме. Према овој анализи утврђује се и његов истински значај на пољу књижевног израза који тежи језгровитости. Обиљем коментара, исповести, опаски, сентенција, максима, молитви, афоризама, кратких прича, анегдота, легенди и других краћих књижевних облика које проналазимо у опусу Ива Андрића, наш нобеловац се поставља на пијадестал ажурног творца кратке форме који је неговао и ценио језгровитост као и отворено мишљење. Обухватањем читавог опуса, а посебно Свески и Знакова поред пута можемо да утврдимо да је писац био склон априори сасвим краткој форми и да она сачињава и већи део његовог опуса.</p><p>Теоријски део рада састоји се од својеврсног, а овде утврђеног појмовника кратке форме, савремених књижевно-теоријских поставки унутар семиотике али и савременог контекста у ком се налази и сагледава књижевност и сам језик. Свему је додата и аналитичко-теоријска поставка семиотике културе, па и саме теорије о семиосфери.<br />Истраживачким радом обухваћене су две заокружене целине. Први део је посвећен идентификацији и анализи примера кратких форми као самосталних облика (Свеске, Знакови поред пута...). Други истраживачки део рада обухвата романе и приповетке у којима идентификујемо и анализирамо кратке форме као интерполиране у веће наративне целине. Свему смо додали и белешке из Андрићеве докторске дисертације. Због обимнијег присуства различитих врста и облика кратких форми, истраживачком делу рада и дисертације приступамо углавном егземплацијски. Наведени примери анализирани су по семиотичком кључу. Најлепшим плодовима овог истраживања, и целог труда сматрамо откривање примера антибајке али и молитви у прози Ива Андрића.</p> / <p>Ivo Andrić se po prvi put analizira kao pisac u čijem opusu je naglašeno i prisustvo kratke forme. Prema ovoj analizi utvrđuje se i njegov istinski značaj na polju književnog izraza koji teži jezgrovitosti. Obiljem komentara, ispovesti, opaski, sentencija, maksima, molitvi, aforizama, kratkih priča, anegdota, legendi i drugih kraćih književnih oblika koje pronalazimo u opusu Iva Andrića, naš nobelovac se postavlja na pijadestal ažurnog tvorca kratke forme koji je negovao i cenio jezgrovitost kao i otvoreno mišljenje. Obuhvatanjem čitavog opusa, a posebno Sveski i Znakova pored puta možemo da utvrdimo da je pisac bio sklon apriori sasvim kratkoj formi i da ona sačinjava i veći deo njegovog opusa.</p><p>Teorijski deo rada sastoji se od svojevrsnog, a ovde utvrđenog pojmovnika kratke forme, savremenih književno-teorijskih postavki unutar semiotike ali i savremenog konteksta u kom se nalazi i sagledava književnost i sam jezik. Svemu je dodata i analitičko-teorijska postavka semiotike kulture, pa i same teorije o semiosferi.<br />Istraživačkim radom obuhvaćene su dve zaokružene celine. Prvi deo je posvećen identifikaciji i analizi primera kratkih formi kao samostalnih oblika (Sveske, Znakovi pored puta...). Drugi istraživački deo rada obuhvata romane i pripovetke u kojima identifikujemo i analiziramo kratke forme kao interpolirane u veće narativne celine. Svemu smo dodali i beleške iz Andrićeve doktorske disertacije. Zbog obimnijeg prisustva različitih vrsta i oblika kratkih formi, istraživačkom delu rada i disertacije pristupamo uglavnom egzemplacijski. Navedeni primeri analizirani su po semiotičkom ključu. Najlepšim plodovima ovog istraživanja, i celog truda smatramo otkrivanje primera antibajke ali i molitvi u prozi Iva Andrića.</p>

No description available.

No description available.

Рассмотрение образа города представлено через призму классических и современных положений социологии города, социологии социального пространства, теории символического интеракционизма и концепции брендинга территорий. Проведенное эмпирическое исследование позволило выделить версии символических реальностей, присущих Екатеринбургу, и проверить каждую их них, насколько они являются доминирующими в представлениях его жителей. Сконструированный на основе совместного анализа данных опроса и контент-анализа образ города является отражением наиболее ярких черт Екатеринбурга, которые можно использовать при разработке целостной концепции брендинга. / Consideration of the image of the city is represented through the prism of the classical and modern positions of the sociology of the city, the sociology of social space, the theory of symbolic interactionism and the concept of territory branding. The empirical study made it possible to identify the versions of the symbolic realities inherent in Yekaterinburg, and to test each of them as far as they are dominant in the representations of its citizens. Designed on the basis of a joint analysis of survey data and content analysis, the image of the city is a reflection of the most striking features of Ekaterinburg, which can be used to develop an integral branding concept.