No description available.

No description available.

The alloys FeMnSi and Fe2MnCrSi were obtained in arc furnace in a helium atmosphere at the water-cooled copper ingot mold with the double remelting. Homogenizing annealing of the samples was carried out in a vacuum furnace at 950°C. X-ray analysis was carried out for structure investigation of the alloys. The diffraction patterns were obtained on the X-ray diffractometer Bruker D8 Advance, measurement results were processed using software FullProf v.2.05. Measurement of magnetization isotherms and dependences of the magnetization of alloys on magnetic field were carried out with vibration magnetometer7407 VSM (Lake Shore Cryotronics) in magnetic fields up to 1.7 T at temperature 80 – 400 K. Changes in magnetic part of entropy in various magnetic fields from 0.01 to 1.7 T calculated from isotherms. For sample Fe1.75Mn1.25Si it is shown that at the Curie temperature dependence of the changes of entropy on the magnetic field is almost linear. Obtained dependence of the magnetization on the field at temperatures Tc - 50 K (Tc – the Curie temperature) for all investigated compounds showed that the magnetization of samples decreases with increasing concentration of manganese and chromium. The Curie temperature for alloys Fe3-xMnxSi decreases with increasing of manganese concentration. For alloys Fe2Mn1-xCrxSi the Curie temperature increase with with increasing of chromium concentration. ∆T-effect for all compounds was measured by direct method on an automated installation for measurement of the specific heat and magnetocaloric effect MagEq MMS SV3 (AMT&C) in magnetic field 1.7 T at temperature 85-370 К. The magnitude of the magnetocaloric effect of the investigated compounds kept constant in the investigated manganese and chromium concentration range including at room temperature. / В дуговой печи были получены сплавы FeMnSi и Fe2MnCrSi в атмосфере гелия на водоохлаждаемой медной изложнице с двухкратной переплавкой. Гомогенизирующий отжиг образцов проводился в вакуумной печи при температуре 950°С. Для исследования структуры всех сплавов был проведен рентгеноструктурный анализ. Дифрактограммы были получены на рентгеновском дифрактометре Bruker D8 Advance, результаты измерения были обработаны с использованием программного обеспечения FullProf v.2.05. На вибрационном магнитометре 7407 VSM (Lake Shore Cryotronics) в магнитных полях до 1.7 Тл в температурном интервале от 80 до 400 K проведены измерения изотерм намагниченности и измерена зависимость намагниченности сплавов от магнитного поля. Рассчитано по изотермам изменение магнитной части энтропии в различных полях от 0.01 до 1.7 Тл. Для образца Fe1.75Mn1.25Si показано, что при температуре Кюри зависимость изменения энтропии от величины поля почти линейна. Полученные зависимости намагниченности от поля при температурах Tc – 50 К (Tc – температура Кюри) для всех исследуемых соединений показали, что намагниченность образцов уменьшается при увеличении концентрации марганца и хрома. Температура Кюри сплавов Fe3-xMnxSi уменьшается с ростом концентрации марганца. При увеличении концентрации хрома в соединении Fe2Mn1-xCrxSi температура Кюри растет. На автоматизированной установке для измерения магнитокалорического эффекта и теплоемкости MagEq MMS SV3 (AMT&C) измерен прямым методом ∆T-эффект всех соединений в магнитном поле 1.7 Тл в диапазоне температур 85-370 К. Величина магнитокалорического эффекта изученных соединений сохраняется неизменной в исследованном диапазоне концентраций марганца и хрома в том числе и при комнатной температуре.

Разработаны алгоритмы расчета температурных полей и оценки термонапряженного состояния массивных железобетонных фундаментов в стадии охлаждения. / Algorithms for calculating temperature fields and assessing the thermally stressed state of massive reinforced concrete foundations in the cooling stage have been developed.

<p>Основни циљ ове дисертације је истраживање утицаја температуре ваздуха на&nbsp;сезоналност морталитета становништва у Новом Саду. Однос између температуре&nbsp;ваздуха и морталитета становништва истраживан је у периоду од 1897. до 2009. године.&nbsp;Током анализе, а у циљу бољег уочавања сезоналних промена морталитета&nbsp;становништва, посматрана временска серија је подељена &nbsp;на неколико периода. Први&nbsp;период се односи на крај 19. и прву половину 20. века (1897-1952), други период&nbsp;обухвата другу половину 20. века (1953-1997), а трећи период чини 1998-2009. година.</p><p>У раду је анализиран утицај температуре ваздуха на морталитет укупног&nbsp;становништва, морталитет становништва према полу и морталитет становништва старог&nbsp;65 и више година, а у периоду 1998-2009. године, у анализу су укључени и узроци смрти&nbsp;становништва. Посебно је анализиран кардиоваскуларни морталитет и морталитет&nbsp;становништва изазван респираторним болестима, док су остали узроци смрти&nbsp;посматрани заједно.</p><p>За анализу утицаја температуре ваздуха на сезоналност морталитета коришћене су&nbsp;различите статистичке методе као што су корелациона и регресиона анализа (графички&nbsp;приказане на дијаграму растурања), t-тест, релативни ризик и коефицијент сезоналне&nbsp;варијације морталитета. Код анализе морталитета према полу коришћен је и однос&nbsp;шанси.</p><p>Резултати добијени у овом раду показују да је морталитет становништва у Новом&nbsp;Саду већи током зимског периода године. У периоду 1897-1952. године није пронађена&nbsp;статистички значајна повезаност између температуре ваздуха и морталитета&nbsp;становништва, док је у другој половини 20. века (1953-1997) и у периоду 1998-2009.&nbsp;године уочена статистички значајна негативна корелација између температуре ваздуха и&nbsp;морталитета становништва, а регресиона анализа показује да се са растом температуре&nbsp;ваздуха морталитет становништва смањује. &nbsp;У периоду 1998-2009. године пронађена је и&nbsp;статистички значајна негативна корелација између морталитета кардиоваскуларних&nbsp;болести и температуре ваздуха, као и између морталитета респираторних болести и&nbsp;температуре ваздуха, док код осталих узрока смрти није уочена статистички значајна&nbsp;веза. Код &nbsp;анализе утицаја температуре ваздуха на морталитет становништва према полу&nbsp;нису уочене велике разлике између мушкараца и жена. За разлику од морталитета укупног становништва, код старог становништва (65+), као најугроженије категорије, статистички значајна негативна корелација јавља се од &nbsp;почетка посматране временске серије, а регресиона анализа такође показује да са растом температуре ваздуха морталитет старог становништва опада.</p><p>Анализа у раду показала је да се уочени сезонални образац морталитета постепено&nbsp;мења. Разлике између морталитета становништва у зимском пероду у односу на периоде&nbsp;пре и после зиме, се постепено смањују. Ове промене праћене су и променом просечне&nbsp;температуре ваздуха. На основу добијених резултата може се закључити да промене&nbsp;просечне температуре ваздуха утичу на промену и баланс морталитета по месецима у&nbsp;току године.</p> / <p>Osnovni cilj ove disertacije je istraživanje uticaja temperature vazduha na&nbsp;sezonalnost mortaliteta stanovništva u Novom Sadu. Odnos između temperature&nbsp;vazduha i mortaliteta stanovništva istraživan je u periodu od 1897. do 2009. godine.&nbsp;Tokom analize, a u cilju boljeg uočavanja sezonalnih promena mortaliteta&nbsp;stanovništva, posmatrana vremenska serija je podeljena &nbsp;na nekoliko perioda. Prvi&nbsp;period se odnosi na kraj 19. i prvu polovinu 20. veka (1897-1952), drugi period&nbsp;obuhvata drugu polovinu 20. veka (1953-1997), a treći period čini 1998-2009. godina.</p><p>U radu je analiziran uticaj temperature vazduha na mortalitet ukupnog&nbsp;stanovništva, mortalitet stanovništva prema polu i mortalitet stanovništva starog&nbsp;65 i više godina, a u periodu 1998-2009. godine, u analizu su uključeni i uzroci smrti&nbsp;stanovništva. Posebno je analiziran kardiovaskularni mortalitet i mortalitet&nbsp;stanovništva izazvan respiratornim bolestima, dok su ostali uzroci smrti&nbsp;posmatrani zajedno.</p><p>Za analizu uticaja temperature vazduha na sezonalnost mortaliteta korišćene su&nbsp;različite statističke metode kao što su korelaciona i regresiona analiza (grafički&nbsp;prikazane na dijagramu rasturanja), t-test, relativni rizik i koeficijent sezonalne&nbsp;varijacije mortaliteta. Kod analize mortaliteta prema polu korišćen je i odnos&nbsp;šansi.</p><p>Rezultati dobijeni u ovom radu pokazuju da je mortalitet stanovništva u Novom&nbsp;Sadu veći tokom zimskog perioda godine. U periodu 1897-1952. godine nije pronađena&nbsp;statistički značajna povezanost između temperature vazduha i mortaliteta&nbsp;stanovništva, dok je u drugoj polovini 20. veka (1953-1997) i u periodu 1998-2009.&nbsp;godine uočena statistički značajna negativna korelacija između temperature vazduha i&nbsp;mortaliteta stanovništva, a regresiona analiza pokazuje da se sa rastom temperature&nbsp;vazduha mortalitet stanovništva smanjuje. &nbsp;U periodu 1998-2009. godine pronađena je i&nbsp;statistički značajna negativna korelacija između mortaliteta kardiovaskularnih&nbsp;bolesti i temperature vazduha, kao i između mortaliteta respiratornih bolesti i&nbsp;temperature vazduha, dok kod ostalih uzroka smrti nije uočena statistički značajna&nbsp;veza. Kod &nbsp;analize uticaja temperature vazduha na mortalitet stanovništva prema polu&nbsp;nisu uočene velike razlike između muškaraca i žena. Za razliku od mortaliteta ukupnog stanovništva, kod starog stanovništva (65+), kao najugroženije kategorije, statistički značajna negativna korelacija javlja se od &nbsp;početka posmatrane vremenske serije, a regresiona analiza takođe pokazuje da sa rastom temperature vazduha mortalitet starog stanovništva opada.</p><p>Analiza u radu pokazala je da se uočeni sezonalni obrazac mortaliteta postepeno&nbsp;menja. Razlike između mortaliteta stanovništva u zimskom perodu u odnosu na periode&nbsp;pre i posle zime, se postepeno smanjuju. Ove promene praćene su i promenom prosečne&nbsp;temperature vazduha. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da promene&nbsp;prosečne temperature vazduha utiču na promenu i balans mortaliteta po mesecima u&nbsp;toku godine.</p> / <p>The main aim of this dissertation is to investigate the temperature-related human&nbsp;mortality in Novi Sad, for the period from 1897 until 2009. In order to detect temporal sesonal&nbsp;changes during time, research period was split in three parts. First period is related to the end&nbsp;of 19th century and first half of 20th century (1897-1953), second period covers second half of&nbsp;20th century (1953-1997) and third period is related to 1998-2009.</p><p>In this dissertation impact of air temerature on human mortality of total population,&nbsp;than mortality by sex and mortality of old population (population aged 65 and over) is&nbsp;scrutinised. In the period 1998-2009 in analyses and causes of death are &nbsp;included. Three group&nbsp;of cause of death are investigated: cardiovascular disease, respiratory disease and all other&nbsp;causes of death are observed together.</p><p>Several different statistical methods were used for analysis of impact of air temperature&nbsp;on seasonal variation of human mortality: correlation and regression analysis (presented at&nbsp;scatter diagram), t-test, relative risk and coefficient of seasonal &nbsp;variation of mortality. The&nbsp;odds-ratio was used in the chapter related to mortality by sex.</p><p>Results for Novi Sad, show that human mortality in higher during winter period. In the&nbsp;period 1897-1952 statistical analysis does not show significant relation between air&nbsp;temperature and human mortality, while in the period of second half of 20th century &nbsp;(1953-1997) and period 1998-2009 statistical analysis indicated strong negative correlation between&nbsp;air temperature and human mortality and according to results of regression analysis increasing&nbsp;of air temperature is related with decreasing mortality. In the period from 1998 to 2009&nbsp;statistical analysis show significant and negative correlation between cardiovascular mortality&nbsp;and air temperature, as well as mortality from respiratory disease and air temperature. Analysis&nbsp;of relation between other causes of death and air temperature does not show any significant&nbsp;correlation. There is no clear difference between male and female in the temperature-related&nbsp;mortality patterns. The most vulnerable group is population aged 65 and over. From the&nbsp;beginning of the observed period, statistical analysis indicates strong negative correlation&nbsp;between mortality of old population and air temeprature and regression coefficient demonstrate&nbsp;that increasing air temperature is followed with decreasing mortality.</p><p>Analysis in this thesis shows changes of seasonal pattern of mortality. Differences&nbsp;between mortality in winter and non-winter period (preceding and following period) are&nbsp;decreasing. During the time, this changes are followed by fluctuation of air temperature.&nbsp;According to results presented in this dissertation it can &nbsp;be concluded that changes of air&nbsp;temperature are connected with changes of &nbsp;distribution of mortality by month, during the year.</p>

Цель работы: разработка информационной системы для моделирования особенностей распределения радиояркостной температуры головного мозга. Актуальность работы основывается на широком развитии рассматриваемых компонент магистерской. В настоящее время устройства измерения температуры (ИК и контактные методы) в общем случае могут измерять температуру поверхности тела, поэтому важна разработка методов моделирования для неинвазивных измерений температуры внутренних органов, особенно такого сложного объекта как головной мозг. Результаты работы: для оценки изменений распределения радиояркостной температуры разработана информационная система основанная на численном решений уравнений Пеннеса В процессе работы проведено моделирование при разных конфигурациях с помощью алгоритмов, позволяющих последовательно запускать расчет моделей при разных проекциях антенн-аппликаторов на поверхности модели головы. / The relevance of the work is based on the broad development of the considered components of the master's degree. At present, temperature measuring devices (IR and contact methods) can generally measure the temperature of the body surface, therefore, it is important to develop modeling methods for non-invasive measurements of the temperature of internal organs, especially of such a complex object as the brain. Results of the work: to assess changes in the distribution of radio brightness temperature, an information system was developed based on numerical solutions of the Pennes equations. In the process of work, modeling was carried out for different configurations using algorithms that allow sequentially launching the calculation of models with different projections of antenna-applicators on the surface of the head model. Modeling was carried out in Python environment using Paraview software. Figures and diagrams were created using Microsoft Office and Diagram.io software.

<p>Тема&nbsp; докторске&nbsp; дисертације&nbsp; је&nbsp; примена&nbsp; и&nbsp; процена&nbsp; класификационог&nbsp; система&nbsp; локалних климатских&nbsp; зона&nbsp; (ЛКЗ)&nbsp; помоћу&nbsp; аутоматизованог&nbsp; модела&nbsp; и&nbsp; биоклиматских&nbsp; анализа&nbsp; на примеру&nbsp; Новог&nbsp; Сада&nbsp; (Србија).&nbsp; Развијени&nbsp; ГИС&nbsp; модел&nbsp; се&nbsp; показао&nbsp; као&nbsp; адекватан&nbsp; за мапирање и дефинисање&nbsp; ЛКЗ у Новом Саду и његовој околини издвојивши чак 13 ЛКЗ употребом 7&nbsp; параметара градске површине.&nbsp; Осим тога,&nbsp; у&nbsp; оквиру дисертације је приказан и развијен нов модел за чишћење базе података. Добијени&nbsp; резултати&nbsp; су&nbsp; указали&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; најизраженије&nbsp; разлике&nbsp; у&nbsp; средњој температури&nbsp; ваздуха&nbsp; (Т_ср)&nbsp; јављају&nbsp; између&nbsp; локалних&nbsp; климатских&nbsp; зона&nbsp; (ЛКЗ)&nbsp; ноћу&nbsp; током топлотног таласа и износе до 5,5 &deg;C (ЛКЗ_2-А, разлика између урбане збијене средњеградње и густе шуме изван града). На годишњем нивоу разлике у Т_ср износе 1,7 &deg;C између града и<br />природне&nbsp; околине,&nbsp; односно&nbsp; 0,7&nbsp; &deg;C&nbsp; унутар&nbsp; различитих&nbsp; градских&nbsp; ЛКЗ.&nbsp; Статистичком анализом&nbsp; средњих&nbsp; максималних&nbsp; и&nbsp; апсолутно&nbsp; максималних&nbsp; температура&nbsp; ваздуха&nbsp; на годишњем,&nbsp; сезонском&nbsp; и&nbsp; месечном&nbsp; нивоу&nbsp; нису&nbsp; уочене&nbsp; знатне&nbsp; разлике&nbsp; између&nbsp; ЛКЗ. Учесталост&nbsp; појаве&nbsp; температурних&nbsp; индекса&nbsp; је&nbsp; указала&nbsp; да&nbsp; тзв.&nbsp; &bdquo;хладни&nbsp; индекси&ldquo;&nbsp; (мразни дани,&nbsp; ледени&nbsp; дани)&nbsp; указују&nbsp; на&nbsp; температурне&nbsp; специфичности&nbsp; ЛКЗ&nbsp; у&nbsp; Новом&nbsp; Саду,&nbsp; док&nbsp; то није&nbsp; евидентно&nbsp; анализом&nbsp; тзв.&nbsp; &bdquo;топлих&nbsp; индекса&ldquo;&nbsp; (летњи&nbsp; дани,&nbsp; тропски&nbsp;&nbsp; дани),&nbsp; изузев тропских&nbsp; ноћи.&nbsp; Анализом&nbsp; релативне&nbsp; влажности&nbsp; ваздуха&nbsp; је&nbsp; уочено&nbsp; да&nbsp; постоје&nbsp; знатне разлике између изграђених и природних ЛКЗ, док то није случај између изг рађених ЛКЗ. У Новом Саду се јавља тзв. &bdquo;урбано&nbsp; острво сувоће&ldquo; ноћу током топлотног таласа када је збијена средњеградња (ЛКЗ 2)&nbsp; окарактерисана са максималним дефицитом влажности од око&nbsp; 33%&nbsp; у&nbsp; односу&nbsp; на&nbsp; природну&nbsp; ЛКЗ&nbsp; А&nbsp; изван&nbsp; града.&nbsp; Статистичка&nbsp; анализа&nbsp; вредности израчунатих&nbsp; биоклиматских&nbsp; индекса&nbsp; PET&nbsp; и&nbsp; UTCI&nbsp; је&nbsp; указала&nbsp; да&nbsp; се&nbsp; ЛКЗ&nbsp; разликују&nbsp; у&nbsp; условима&nbsp; спољњег&nbsp; термалног&nbsp; комфора&nbsp; човека&nbsp; на&nbsp; годишњем,&nbsp; сезонском&nbsp; и&nbsp; месечном нивоу,&nbsp; као&nbsp; и&nbsp; током&nbsp; топлотног&nbsp; и&nbsp; хладног&nbsp; таласа&nbsp; (до&nbsp; максималних&nbsp; 8-9&nbsp; &deg;C).&nbsp; Такође&nbsp; су резултати указали&nbsp; да је класификациони систем&nbsp; ЛКЗ адекватан за интер-урбану анализу градске климе (поређења између градова).</p> / <p>Tema&nbsp; doktorske&nbsp; disertacije&nbsp; je&nbsp; primena&nbsp; i&nbsp; procena&nbsp; klasifikacionog&nbsp; sistema&nbsp; lokalnih klimatskih&nbsp; zona&nbsp; (LKZ)&nbsp; pomoću&nbsp; automatizovanog&nbsp; modela&nbsp; i&nbsp; bioklimatskih&nbsp; analiza&nbsp; na primeru&nbsp; Novog&nbsp; Sada&nbsp; (Srbija).&nbsp; Razvijeni&nbsp; GIS&nbsp; model&nbsp; se&nbsp; pokazao&nbsp; kao&nbsp; adekvatan&nbsp; za mapiranje i definisanje&nbsp; LKZ u Novom Sadu i njegovoj okolini izdvojivši čak 13 LKZ upotrebom 7&nbsp; parametara gradske površine.&nbsp; Osim toga,&nbsp; u&nbsp; okviru disertacije je prikazan i razvijen nov model za čišćenje baze podataka. Dobijeni&nbsp; rezultati&nbsp; su&nbsp; ukazali&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; najizraženije&nbsp; razlike&nbsp; u&nbsp; srednjoj temperaturi&nbsp; vazduha&nbsp; (T_sr)&nbsp; javljaju&nbsp; između&nbsp; lokalnih&nbsp; klimatskih&nbsp; zona&nbsp; (LKZ)&nbsp; noću&nbsp; tokom toplotnog talasa i iznose do 5,5 &deg;C (LKZ_2-A, razlika između urbane zbijene srednjegradnje i guste šume izvan grada). Na godišnjem nivou razlike u T_sr iznose 1,7 &deg;C između grada i<br />prirodne&nbsp; okoline,&nbsp; odnosno&nbsp; 0,7&nbsp; &deg;C&nbsp; unutar&nbsp; različitih&nbsp; gradskih&nbsp; LKZ.&nbsp; Statističkom analizom&nbsp; srednjih&nbsp; maksimalnih&nbsp; i&nbsp; apsolutno&nbsp; maksimalnih&nbsp; temperatura&nbsp; vazduha&nbsp; na godišnjem,&nbsp; sezonskom&nbsp; i&nbsp; mesečnom&nbsp; nivou&nbsp; nisu&nbsp; uočene&nbsp; znatne&nbsp; razlike&nbsp; između&nbsp; LKZ. Učestalost&nbsp; pojave&nbsp; temperaturnih&nbsp; indeksa&nbsp; je&nbsp; ukazala&nbsp; da&nbsp; tzv.&nbsp; &bdquo;hladni&nbsp; indeksi&ldquo;&nbsp; (mrazni dani,&nbsp; ledeni&nbsp; dani)&nbsp; ukazuju&nbsp; na&nbsp; temperaturne&nbsp; specifičnosti&nbsp; LKZ&nbsp; u&nbsp; Novom&nbsp; Sadu,&nbsp; dok&nbsp; to nije&nbsp; evidentno&nbsp; analizom&nbsp; tzv.&nbsp; &bdquo;toplih&nbsp; indeksa&ldquo;&nbsp; (letnji&nbsp; dani,&nbsp; tropski&nbsp;&nbsp; dani),&nbsp; izuzev tropskih&nbsp; noći.&nbsp; Analizom&nbsp; relativne&nbsp; vlažnosti&nbsp; vazduha&nbsp; je&nbsp; uočeno&nbsp; da&nbsp; postoje&nbsp; znatne razlike između izgrađenih i prirodnih LKZ, dok to nije slučaj između izg rađenih LKZ. U Novom Sadu se javlja tzv. &bdquo;urbano&nbsp; ostrvo suvoće&ldquo; noću tokom toplotnog talasa kada je zbijena srednjegradnja (LKZ 2)&nbsp; okarakterisana sa maksimalnim deficitom vlažnosti od oko&nbsp; 33%&nbsp; u&nbsp; odnosu&nbsp; na&nbsp; prirodnu&nbsp; LKZ&nbsp; A&nbsp; izvan&nbsp; grada.&nbsp; Statistička&nbsp; analiza&nbsp; vrednosti izračunatih&nbsp; bioklimatskih&nbsp; indeksa&nbsp; PET&nbsp; i&nbsp; UTCI&nbsp; je&nbsp; ukazala&nbsp; da&nbsp; se&nbsp; LKZ&nbsp; razlikuju&nbsp; u&nbsp; uslovima&nbsp; spoljnjeg&nbsp; termalnog&nbsp; komfora&nbsp; čoveka&nbsp; na&nbsp; godišnjem,&nbsp; sezonskom&nbsp; i&nbsp; mesečnom nivou,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; tokom&nbsp; toplotnog&nbsp; i&nbsp; hladnog&nbsp; talasa&nbsp; (do&nbsp; maksimalnih&nbsp; 8-9&nbsp; &deg;C).&nbsp; Takođe&nbsp; su rezultati ukazali&nbsp; da je klasifikacioni sistem&nbsp; LKZ adekvatan za inter-urbanu analizu gradske klime (poređenja između gradova).</p> / <p>The&nbsp; topic&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; doctoral&nbsp; dissertation&nbsp; is&nbsp; the&nbsp; application&nbsp; and&nbsp; assessment&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; classification system of local climate zones (LCZ) using the automated model and bioclimatic analysis on the example of Novi Sad (Serbia). The developed GIS model proved to be adequate for&nbsp; mapping and defining LCZs&nbsp; in Novi Sad and its surroundings by&nbsp; delineating&nbsp; 13 LCZs&nbsp; using 7 parameters of the city surface. In addition, in the&nbsp; framework of the dissertation, is&nbsp; developed new&nbsp; model for cleaning the database. The&nbsp; obtained&nbsp; results&nbsp; indicated&nbsp; that&nbsp; the&nbsp; most&nbsp; pronounced&nbsp; differences&nbsp; in&nbsp; mean&nbsp; air temperature (T_sr) occur between LCZs at night during a heat wave and are up to 5.5 &deg; C (LCZ_2-A, the difference between urban compact midrise and dense forests). At annual level, the difference in&nbsp; T_sr&nbsp; is 1.7 &deg;C between the city and the&nbsp; natural environment, and 0.7 &deg;C within different city LCZs. Statistical analysis of mean maximum and absolute maximum air temperatures at&nbsp; annual, seasonal and monthly levels did not show significant differences between&nbsp; LCZs. The frequency of occurrence of temperature indexes indicated that the so-called &quot;cold indices&quot; (cold days, ice days) indicate the temperature specificity of&nbsp; LCZs&nbsp; in Novi&nbsp; Sad, while this is not evident from the&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; so-called&nbsp; &quot;warm&nbsp; indices&quot;&nbsp; (summer&nbsp; days,&nbsp; tropical&nbsp; days),&nbsp; except&nbsp; for&nbsp; tropical nights.&nbsp; By&nbsp; analyzing&nbsp; the&nbsp; relative&nbsp; humidity&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; air&nbsp; it&nbsp; was&nbsp; noticed&nbsp; that&nbsp; there&nbsp; are&nbsp; significant differences between the built-up&nbsp; and natural&nbsp; LCZs, while this is not the case between built-up LCZs. In Novi Sad there is&nbsp; recognized so-called&nbsp; &quot;Urban dryness&nbsp; island&quot; at night during a heat wave period&nbsp; when a compact midrise LCZ 2&nbsp; is characterized with a maximum humidity deficit of about&nbsp; 33% compared to the natural&nbsp; LCZ&nbsp; A outside the city. Statistical analysis of the values of calculated bioclimatic indexes&nbsp; PET and UTCI indicated that&nbsp; LCZs&nbsp; differ in the conditions of the&nbsp; outdoor&nbsp; thermal&nbsp; comfort&nbsp; of&nbsp; population&nbsp; at&nbsp; annual,&nbsp; seasonal&nbsp; and&nbsp; monthly&nbsp; levels&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as during heat and cold waves (up to a maximum of 8-9 &deg; C differences). The results also indicated<br />that&nbsp; the&nbsp; LCZ&nbsp; classification&nbsp; system&nbsp; is&nbsp; adequate&nbsp; for&nbsp; inter-urban&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; city&nbsp; climate (comparsions between cities).</p>

Разработана математическая модель управления с помощью пакета Simulink Matlab, проведена идентификация и оптимизация многоконтурной модели стабилизации температуры газа, разработаны два типа регуляторов: процорциально-интегрально-дифференциальный и нечеткий лингвистический по алгоритму Мамдани. / A mathematical control model has been developed using the Simulink Matlab package, identification and optimization of a multi-contour model of gas temperature stabilization has been carried out, two types of regulators have been developed: a percortial-integral-differential and fuzzy linguistic according to the Mamdani algorithm.

<p>Тема докторске дисертације је анализа екстремених температура ваздуха на подручју Војводине (северни део Србије), која се простире на површини од 21.506 km2. У анализи су коришћене временске серије са десет метеоролошких станица за временски период од 1951. до 2000. године. Укупно је анализирано осам параметара екстремних температура, и то: средње максималне и минималне, апсолутне максималне и минималне и дани са екстремним температурама (ледени, мразни, летњи и тропски). Истовремено, у истраживање су укључене и временске серије распона средњих максимума и минимума, као и распон средњих апсолутних максимума и минимума. Током рада анализирани су годишњи, сезонски и месечни низови претходно наведених параметара екстрема. У циљу добијања неопходних резултата, коришћено је више метода, као што су: Александерсонов тест, проста линеарна регресија, t-тест, Мен-Кендалов тест, коефицијент корелације, кластер анализа, анализа ројева тачака, хистограм и вишеструка линеарна регресија. Резултати хомогености месечних и сезонских временских серија, који су добијени коришћењем Александерсоновог теста, представљају прве резултате за простор Војводине и показују да је 26% испитиваних низова нехомогено, од којих је 11% подешено, односно хомогенизовано. Анализе параметара екстремних температура ваздуха показују тенденције пораста у последњих педесет година XX века. Посматрајући годишње низове, јављају се позитивни трендови код свих параметара (осим за ледене и мразне дане, где су трендови опадајући), међутим, једино се за средње минималне температуре може потврдити да имају сигнификантан пораст током испитиваног периода. Истовремено, зимски и пролећни трендови имају највишу тенденцију пораста, док су са друге стране јесењи трендови генерално опадајући. Анализом распона максималних и минималних температура, увидело се да максималне температуре генерално имају нешто већи пораст од минималних, а карактеристике оваквих флуктуација делимично су објашњене корелационом анализом са другим климатским елементима, који могу имати утицај на екстреме. Резултати су показали да високу корелациону повезаност (углавном преко 0,7), односно утицај на екстремне температуре имају инсолација, облачност, падавине и релативна влажност ваздуха. Интересантно је напоменути, да у већини радова који анализирају распоне максималних и минималних температура у појединим регионима, на нивоу континента или глобалном нивоу, указују на негативне трендове распона екстрема, међутим на простору Војводине годишњи распони имају благи позитиван тренд. Коришћењем вишеструке линеарне регресије, уочено је да показатељи атмосферске циркулације, односно NAO и AO индекси, објашњавају прилично висок проценат варијанси средњих и апсолутних максималних и минималних температура, током зимског, пролећног и летњег периода. Истовремено, узрок рапиднијег тренда пораста екстрема током последње декаде XX века, указује како на промене у осцилацијама других климатских елемената, тако и на промене доминације, односно учесталости појаве одређених типова атмосферске циркулације. Резултати у докторској дисертацији показују да деведесете године представљају најтоплију декаду на простору Војводине у оквиру испитиваног периода, што је највероватније повезано и са високим позитивним вредностима NAO индекса током исте декаде, које имају утицај на пораст зимских и пролећних вредности екстремних температура.</p> / <p>Tema doktorske disertacije je analiza ekstremenih temperatura vazduha na području Vojvodine (severni deo Srbije), koja se prostire na površini od 21.506 km2. U analizi su korišćene vremenske serije sa deset meteoroloških stanica za vremenski period od 1951. do 2000. godine. Ukupno je analizirano osam parametara ekstremnih temperatura, i to: srednje maksimalne i minimalne, apsolutne maksimalne i minimalne i dani sa ekstremnim temperaturama (ledeni, mrazni, letnji i tropski). Istovremeno, u istraživanje su uključene i vremenske serije raspona srednjih maksimuma i minimuma, kao i raspon srednjih apsolutnih maksimuma i minimuma. Tokom rada analizirani su godišnji, sezonski i mesečni nizovi prethodno navedenih parametara ekstrema. U cilju dobijanja neophodnih rezultata, korišćeno je više metoda, kao što su: Aleksandersonov test, prosta linearna regresija, t-test, Men-Kendalov test, koeficijent korelacije, klaster analiza, analiza rojeva tačaka, histogram i višestruka linearna regresija. Rezultati homogenosti mesečnih i sezonskih vremenskih serija, koji su dobijeni korišćenjem Aleksandersonovog testa, predstavljaju prve rezultate za prostor Vojvodine i pokazuju da je 26% ispitivanih nizova nehomogeno, od kojih je 11% podešeno, odnosno homogenizovano. Analize parametara ekstremnih temperatura vazduha pokazuju tendencije porasta u poslednjih pedeset godina XX veka. Posmatrajući godišnje nizove, javljaju se pozitivni trendovi kod svih parametara (osim za ledene i mrazne dane, gde su trendovi opadajući), međutim, jedino se za srednje minimalne temperature može potvrditi da imaju signifikantan porast tokom ispitivanog perioda. Istovremeno, zimski i prolećni trendovi imaju najvišu tendenciju porasta, dok su sa druge strane jesenji trendovi generalno opadajući. Analizom raspona maksimalnih i minimalnih temperatura, uvidelo se da maksimalne temperature generalno imaju nešto veći porast od minimalnih, a karakteristike ovakvih fluktuacija delimično su objašnjene korelacionom analizom sa drugim klimatskim elementima, koji mogu imati uticaj na ekstreme. Rezultati su pokazali da visoku korelacionu povezanost (uglavnom preko 0,7), odnosno uticaj na ekstremne temperature imaju insolacija, oblačnost, padavine i relativna vlažnost vazduha. Interesantno je napomenuti, da u većini radova koji analiziraju raspone maksimalnih i minimalnih temperatura u pojedinim regionima, na nivou kontinenta ili globalnom nivou, ukazuju na negativne trendove raspona ekstrema, međutim na prostoru Vojvodine godišnji rasponi imaju blagi pozitivan trend. Korišćenjem višestruke linearne regresije, uočeno je da pokazatelji atmosferske cirkulacije, odnosno NAO i AO indeksi, objašnjavaju prilično visok procenat varijansi srednjih i apsolutnih maksimalnih i minimalnih temperatura, tokom zimskog, prolećnog i letnjeg perioda. Istovremeno, uzrok rapidnijeg trenda porasta ekstrema tokom poslednje dekade XX veka, ukazuje kako na promene u oscilacijama drugih klimatskih elemenata, tako i na promene dominacije, odnosno učestalosti pojave određenih tipova atmosferske cirkulacije. Rezultati u doktorskoj disertaciji pokazuju da devedesete godine predstavljaju najtopliju dekadu na prostoru Vojvodine u okviru ispitivanog perioda, što je najverovatnije povezano i sa visokim pozitivnim vrednostima NAO indeksa tokom iste dekade, koje imaju uticaj na porast zimskih i prolećnih vrednosti ekstremnih temperatura.</p> / <p>This doctoral thesis deals with extreme air temperatures in Vojvodina (northern part of Serbia), which covers the area of 21,506 km2. Data series at ten meteorological stations for the period 1951- 2000 were used in the analysis. The following eight parameters of extreme temperatures were analysed: mean maximum and minimum; absolute maximum and minimum; and extreme temperature days (freezing, frosty, summer and tropical). Concurrently, the temporal series of mean maximum and minimum range were included into the research, as well as the range of mean absolute maximum and minimum. Annual, seasonal and monthly ranges of the aforementioned extreme parameters were included in the analysis. Towards obtaining important results, several methods were employed, such as Alexandersson test, simple linear regression, T-test, Mann-Kendall test, cluster analysis, scatterplot, histogram and multiple linear regressions. The results of homogenous monthly and seasonal temporal series obtained by employing Alexandersson test, being the first of the kind for Vojvodina highlighted that there were 26% non-homogenous, out of which 11% adjusted, i.e. homogenised within the analysed series. The analyses of extreme air temperature parameters trends showed increase in the last fifty years of the 20th century. Observation of annual series indicated positive trends for all parameters (except for freezing and frosty days, when the trends decreased). However, only mean minimal temperatures confirmed significant increase in the analysed period. Concurrently, winter and spring trends showed the highest increase, whereas autumn trend showed general decrease. In the course of the analysis of maximum and minimum temperature ranges, it was perceived that maximum temperatures generally showed higher increase compared to minimum, whereas the fluctuation features were partially explained by correlation analysis with other climatic elements, which might have influenced extremes. The results approved that high correlation coefficient (mainly above 0.7), i.e. the impact on extremes was perceived with insolation, cloudiness, precipitation and relative air humidity. Interestingly enough, most of the papers researching the series of maximum and minimum temperatures in certain regions, either continental or global, indicate negative trends in ranges of extremes. On the other hand, in Vojvodina the annual ranges show a moderately positive trend. The multiple linear regression technique brought to the perception that atmospheric circulation indicators, i.e. NAO and AO indices, explained the distinctly high percentage of variances in mean and absolute maximum and minimum temperatures during winter, spring and summer period. Concurrently, the cause of rapid increase in extremes during the 1990s indicated both the changes in oscillations of other climatic elements and changes in domination, i.e. frequency of certain types of atmospheric circulation. The results obtained for the doctoral dissertation indicated that the 1990s were the warmest decade in Vojvodina for the analysed period. Most probably, it was associated with high positive values of NAO index for the period, which affected winter and spring values of extreme temperatures.</p>