We present about Pinus sylvestris, Picea abies, Larix ecidua wood's sprouts or bark anatomical characteristic in the bachhelour's report.Using 16 dyes is determined that the parachemic cells'walls have the most celulose and lignines concentrates on thin disher or fibres'walls.

No description available.

The master thesis contains anatomical – morphological description of axial parts, normally steams, rhizomsteams and leaves, of Lunaria rediviva L., Lunaria annua L. All investigated parts contains (heterobathmy). Steams and rhizomsteams contain glands of shizogenical origin, but roots do not have it. Impact of vegetation conditions to anatomical – morphological texture of mezohygrophites was investigated. In creah (humid habital) hygromorphical characteristics were revealed: - more space among the cells were found and the were bigger; - less amount of supporting tissues; - wolls of the were less warred; - relatively less atomata in a measurement. In a terrace (dry habital) kseromorphical characteristics were revealed: - cells of the supporting tissues were more solid and there bigger quantity of them; - epidermal cells were smaller but wolls the cells were more warred; - the type stoma apparatus and amount of stomata in a measurement. Circulating tissues in steams of Lunaria rediviva were changing are arranged in fascicular type, in rhizomesteams in non – fascicular type. Size of circulating tissues varies depending on habital. Medulles rays are heteroghenical, composed by 2 – 5 cells rows.

Magistro darbe pateikti paprastojo raudonėlio (Origanum vulgare L.) rausvažiedės ir baltažiedės formų, augančių VDU Kauno botanikos sodo vaistinių ir prieskoninių augalų kolekcijoje, vegetatyvinių organų lapo ir stiebo anatominės ir morfologinės sandaros ypatumai, bei įvertinti generatyvinių ir vegetatyvinių organų morfologinių požymių parametrų skirtumai. Nustatyti koreliacijos koeficientai tarp stiebo aukščio ir žiedyno ilgio, priklausomybė mentūrių skaičiaus žiedyne nuo žiedyno ilgio ir lapalakščio plošio ir ilgio tarpusavio priklausomubė. Visur pasireiškė teigiami koreliacijos ryšiai, kai vienam rodikliui didėjant, didėja ir kitas rodiklis. Abiejų tirtų paprastojo raudonėlio (Origanum vulgare L.) formų stiebas daugiametis, medėjantis, ne kulelinio tipo. Apytakos audiniai išsidėsto sifonostelėje. Vandens indai pavieniai. Būdingi spiraliniai ir tinkliniai vandens indai. Spiraliniai vandens indai su snapeliu. Žiotelinis aparatas anizocitinio ir diacitinio tipo, išsidėsto adoksalinėje ir aboksalinėje lapo pusėse. Origanum vulgare L. raudonžiedžio viršutinėje lapo pusėje 1mm² vidutiniškai 40, o apatinėje 125 žiotelių. Origanum vulgare L. baltažiedžio lapo viršutinėje pusėje vidutiniškai 1mm² 35, o apatinėje 97 žiotelių. Raudonėlio (Origanum L.) genties augaluose yra šizogeninės kilmės liaukos. Origanum vulgare L. raudonžiedžio sėklų daigumas buvo tiriamas mirkant ir daiginant jas katolitiniame ir anolitiniame vandenyje. Nustatyta, kad katolitinis vanduo skatina paprastojo... [toliau žr. visą tekstą] / This MA thesis paper presents an overview of the specific characteristics of the anatomic and morphologic formation of the vegetative organs – the leaf and the stem – of the red and white blossom varieties of simple oregano (Origanum vulgare L.) that are cultivated as part of the medicinal plants and potherbs collection at the Kaunas botanical garden of the Vytautas Magnus University. The work also presents an evaluation of differences between the parameters of morphologic characteristics of generative and vegetative organs. Determined are the correlation ratios for the height of the stem and the length of the inflorescence, the relationship between the number of whorls in the inflorescence and the length of the latter, as well as the interrelation of the lenth and the width of the lamina. Positive correlation (when an increase in one variable resulted in the increase of another variable) was determined in all cases. The stem of both studied forms of simple oregano (Origanum vulgare L.) is perennial, lignificating, of a non-bundle type. Circulation tissues are arranged in a siphonostele. Water vessels are single. Spiral and cellular water vessels are common. The spiral ones feature a nozzle. The leaves of the plants belonging to the oregano genus (Origanum L.) are equifacial. The length of the static tissue’s cells varies from 83 µm to 87 µm, while the width varies from 33 µm to 44 µm. The stomatic apparatus is of the anisocitic and diacitic types, located on the adoxal... [to full text]

<p><em>Ornithogalum </em>sect.<em> Heliocharmos</em> je takson izuzetnih karakteristika koje ga čine istovremeno varijabilnim i prostim. Sa rasprostranjenjem na području Severne Afrike, Evrope i jugoistočne Azije jeste takson sa velikim arealom u familiji Hyacinthaceae. Iako je poznat iz pre-Lineovog perioda, sistematičan pristup u istraživa nju je bio<br />redak i vezan za određene geografske oblasti. Kako bi doprineli savremenom poznavanju taksona postavljeni su ciljevi istraživanja koji u osnovi imaju reviziju nomenklature, taksonomije i rasprostranjenja na području Balkanskog poluostrva<br />i Panonske nizije. U istraživanje je uključeno 15 taksona: serija <em>Platyphylla </em>i vrste <em>O</em>. <em>comosum, O.montanum, O. oligophyllum i O. fimbriatum</em>, i serija <em>Tenuifolia</em> i vrste <em>O</em>. <em>exscapum, O. dalmaticum, O. kochii, O. orbelicum, O. umbellatum, O. divergens,</em><br /><em>O. refractum, O. sibthorpii</em> i neimenovani hibrid. Uz pregled&nbsp; nomenklature dat je&nbsp; kritički osvrt na etimologiju roda <em>Ornithogalum</em>. Taksonomski status je određen na osnovu morfometrijskih i citotaksonomskih istraživanja. Morfometrijske analize su uključile morfolo&scaron;ke karakteristike &sbquo;herbarskih podataka&lsquo;, cveta i plodnika, kao i<br />uporednu anatomsku građu lista i cvetnog stabla. Osim toga posebno su analizirane&nbsp; kvalitativne morfolo&scaron;ke&nbsp; karakteristike&nbsp; i mikromorfologija semena i semenjače. Podaci su analizirani standardnim statističkim metodama za definisanje taksonomski informativnih karakteristika i određivanje zasebnih grupa u okviru analiziranih taksona: multivarijantna korespondentna analiza za kvalitativne karaktere i analize varijanse i diskriminantna analiza za kvantitativne karaktere. Za objedinjenu analizu kvalitativnih i kvantitativnih karaktera upotrebljena je Faktorska analiza me&scaron;ovitih podataka. Rezultati statističke obrade podataka su poslužili za kreiranje dihotomog ključa vrsta sekcije<em> Heliocharmos</em>. Citotaksonomska istraživanja, broj hromozoma i veličina genoma kod odabranih taksona su uključena u istraživanje i na<br />osnovu njih je dat citotaksonmski status za date vrste. Kako bi se ispitao uticaj sredinskih faktora na vrste sekcije<em> Heliocharmos</em>, ispitivana je&nbsp; korelacija odabranih ekolo&scaron;kih indikatora i fitohemijskih jedinjenja kod vrste <em>Ornithogalum umbellatum</em>.<br />Taksonomskim zaključcima prethodila je i revizija regionalnih i evropskih herbarijumskih kolekcija: BEO, BEOU, BP, BUNS, K, LJS, LJU, MKNH, PO, SARA, SOM, SO, SOA, W, WU, ZA, ZAGR, ZAHG, ZAHO; pregledane su i digitalne kolekcije:<br />B, BM, BRNU, E, F, FI, G, GE, GZU, HAL, JE, MJG, NAP, OXF, PI, U, MW. Na osnovu rezultata i zaključaka prethodnih analiza, i uz rezultate koji se nalaze u kreiranoj bazi podataka herbarskih eksikata, prikazano je rasprostranjenje vrsta Ornithogalum sect. Heliocharmos. Osim pregleda rasprostranjenja dat je osvrt na op&scaron;ti areal vrsta i<br />stani&scaron;ta. Revizija nomenklature, taksonomije i rasprostranjenja vrsta <em>Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos</em> na području Balkanskog poluostrva i Panonske nizije dala je pregled trenutnog znanja o istraživanom taksonu. Potvrđen je nesumnjiv značaj<br />istraživanog područja za diverzitet roda <em>Ornithogalum</em>. Sve ispitivane karakteristike su<br />pokazale određen stepen varijabilnosti ali su takođe i potvrdile svoj taksonomski značaj. Upotrebom različitih kombinacija taksomomskih karaktera svaka od vrsta sekcije može biti jasno opisana. Takav predlog istovremeno ukazuje i na nedostatke<br />u sistematskom pristupu <em>Ornithogalum </em>sect. <em>Heliocharmos</em>.&nbsp;</p> / <p><em>Ornithogalum </em>sect. <em>Heliocharmos </em>is a taxon of exceptional characteristics that make it concurrently variable and simple. With the distribution in North Africa, Europe and Southeast Asia, it is a large-scale taxon in the Hyacinthaceae family. Although known &nbsp; from the pre-Linean period, a systematic approach to research was rare and related to certain geographical areas. In order to contribute to the modern knowledge of the taxon, the goals of the research primarly have the revision of the nomenclature, taxonomy and distribution in the area of the Balkan Peninsula and the Pannonian Plain. The study included 15 taxa: ser. <em>Platyphylla </em>and species <em>O. comosum, O. montanum, O. oligophyllum and O. fimbriatum, and ser. Tenuifolia and O. exscapum</em>,&nbsp; <em>O.dalmaticum, O. kochii, O. orbelicum, O. umbellatum, O. divergens, O. refractum, O. sibthorpii a</em>nd unnamed hybrid. A review of the nomenclature includes a separate chapter a critical overview of the etymology of the genus<em> Ornithogalum</em>. Taxonomic status is determined based on morphometric and cytotaxonomic studies. Morphometric analyzes included&nbsp; morphological characteristics of &lsquo;herbarum data&#39;, flowers and ovary, as well as comparative anatomical structure of leaf and scape. In addition, qualitative morphological characteristics and micromorphology of seeds and testa were analyzed in particular. Data were analyzed by standard statistical methods for defining taxonomic information characteristics and determining separate&nbsp; groups within the analyzed taxon: Multivariate correspondent analysis for qualitative characters and analysis of variance and Discriminant analysis for quantitative characters. For the analysis of qualitative and quantitative characteristics, the Factoraial analysis of mixed data was used. The results of statistical data were used to create a dichotomous key of the <em>Heliocharmos</em> section type. Cytotaxonomic studies, the number of chromosomes and the genome size in selected taxons are included in the study, and cytotoxonomic status for the date of the species is presented. In order to examine the influence of the&nbsp; environmental factors on the section Heliocharmos, the correlation between selected ecological indicators and phytohemical compounds in the species<em> Ornithogalum</em> umbellatum was examined. Taxonomic conclusions were preceded by the revision of regional and European herbarium collections: BEO, BEOU, BP, BUNS, K, LJS, LJU, MKNH, PO, SARA, SO, SO, SOA, V, VU, ZA, ZAGR, ZAHG, ZAHO; digital collections were also revised: B, BM, BRNU, E, F, FI, G, GE, GZU,HAL, JE, MJG, NAP, OKSF, PI, U, MV. Based on the results&nbsp; and conclusions of the taxonomic part of study, and with the results deposited in the created herbarium database, the distribution of the species<em> Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos </em>is shown. In addition to reviewing the distribution of data, there is an overview of the general range of species and habitats preferences.Revision of nomenclature, taxonomy and distribution of the species <em>Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos </em>in the Balkan Peninsula and the Pannonian Plain gave an overview of the current knowledge of the investigated taxon. The undoubted importance of the investigated area for the diversity of the genus Ornithogalum was confirmed.&nbsp; All the characteristics, have shown a degree of variability but they also confirmed their taxonomic significance. Using different combinations of taxonomic characters, each species can be clearly described. Such a proposal also points to disadvantages in the systematic approach of <em>Ornithogalum</em> sect. <em>Heliocharmos</em>, that need to be further investigated.</p>

<p>Predmet ovog istraživanja je varijabilnost taksona&nbsp; <em>Ornithogalum umbellatum</em>&nbsp; L. 1753. (Hyacinthaceae) na području Srbije i Mađarske. Ovaj najpoznatiji i najrasprostranjeniji predstavnik roda&nbsp;<em> Ornithogalum&nbsp;</em> L. izučava se dugi niz godina sa različitih aspekata: kao gajena ba&scaron;tenska vrsta i kao invazivni korov; kao otrovna biljka i potencijalno lekovita. Sa ekolo&scaron;kog aspekta&nbsp; ove biljke su značajne kao&nbsp; domaćini insektima polinatorima koji su vi&scaron;estruko i u različitim fazama razvića vezani za ove lukovičaste geofite. Veliki areal&nbsp; i prilagođenost različitim tipovima stani&scaron;ta uzrokuju značajnu varijabilnost, koja rezultuje taksonomskom konfuzijom.&nbsp; Jedan od razloga za&nbsp; istorijski prepoznatljive taksonomski i filogenetski nerazja&scaron;njene relacije&nbsp; su&nbsp; područja sa prirodnim stani&scaron;tima populacija&nbsp;<em> O.&nbsp; umbellatum</em>&nbsp; čijem izučavanju nije posvećeno dovoljno pažnje. Jedno od takvih je i ovde istraživano područje. Kako je u Flori Srbije kao podvrsta&nbsp;<em> O. umbellatum&nbsp;</em> opisan i&nbsp; <em>O. umbellatum&nbsp; subsp.&nbsp; divergens</em>&nbsp; (Boreau), analizama su obuhvaćene i populacije ovog taksona.</p><p>RAPD-PCR metodom ustanovljen je vi&scaron;i nivo genetičkog diverziteta između nego u<br />okviru populacija, bez jasnog geografskog trenda dispozicije ove varijabilnosti. Ovi su<br />rezultati očekivani za poliploidne taksone sa velikim udelom vegetativnog razmnožavanja u reproduktivnoj strategiji biljke, koji su pritom &scaron;iroko rasprostranjeni<br />a u istraživanom području predstavljeni uglavnom relativno udaljenim te izolovanim<br />populacijama.&nbsp; Determinacija genetičke struktuiranosti među ispitivanim&nbsp; genotipovima ukazala je na razdvajanje populacija dva taksona u dva klastera. Rezultate u saglasnosti sa ovim dala&nbsp; je i analiza parametara poprečnih preseka lista, skapusa i plodnika, a ustanovljeni su i diskriminativni anatomski karakteri koji su razdvojili populacije dva taksona. Izdvojeni su pojedini kvantitativni karakteri, kako anatomski tako i morfolo&scaron;ki, koji su&nbsp; najvi&scaron;e doprineli varijabilnosti na interpopulacionom nivou. Pokazana je velika raznolikost morfolo&scaron;kih karaktera i heterogenost populacija&nbsp;<em> O. umbellatum</em>, &scaron;to je u skladu sa podacima u postojećoj litaraturi. Poznato je i da&nbsp; habitus ovih&nbsp; biljaka&nbsp; veoma&nbsp; zavisi&nbsp; od&nbsp; uslova&nbsp; sredine,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; stadijuma&nbsp; razvića&nbsp; biljke,&nbsp; dok&nbsp; na molekularne&nbsp; markere&nbsp; ovi&nbsp; faktori&nbsp; ne&nbsp; utiču.&nbsp; Sa&nbsp; druge&nbsp; strane,&nbsp; iako&nbsp; primenjena&nbsp; RAPD metoda&nbsp; nije&nbsp; dovoljna&nbsp; za&nbsp; determinaciju&nbsp; filogenetski&nbsp; blisko&nbsp; srodnih&nbsp; taksona&nbsp; poput&nbsp; ovih, pokazala&nbsp; se&nbsp; pouzdanom&nbsp; i&nbsp; efikasnom&nbsp; za&nbsp; ispitivanje&nbsp; diverziteta&nbsp; na&nbsp; populaciono-genetičkom&nbsp; nivou.&nbsp; Stoga&nbsp; je&nbsp; u&nbsp; cilju&nbsp; &scaron;to&nbsp; sveobuhvatnije&nbsp; procene&nbsp; stanja&nbsp; kori&scaron;ćena kombinacija&nbsp; različitih&nbsp; pristupa,&nbsp; koji&nbsp; su&nbsp; dali&nbsp; usagla&scaron;ene&nbsp; rezultate,&nbsp; istovremeno&nbsp; dajući uvid&nbsp; u&nbsp; nivo&nbsp; polimorfnosti&nbsp; i&nbsp; struktuiranosti&nbsp; populacija&nbsp; i&nbsp; ukazujući&nbsp; na&nbsp; jedinstvene&nbsp; oblike<br />varijabilnosti morfo-anatomskih karakteristika</p><p>Sa&nbsp; jedne&nbsp; strane&nbsp; ovo&nbsp; je&nbsp; važno&nbsp; zbog&nbsp; razja&scaron;njenja&nbsp; komplikovane&nbsp; taksonomije,&nbsp; a&nbsp; sa&nbsp; druge zbog&nbsp; značaja&nbsp; ovih&nbsp; biljaka&nbsp; sa&nbsp; aspekta&nbsp; potencijalne&nbsp; koristi&nbsp; odnosno&nbsp; &scaron;tete&nbsp; za&nbsp; čoveka,&nbsp; ali&nbsp; i iz&nbsp; ugla&nbsp; za&scaron;tite&nbsp; biodiverziteta.&nbsp; Uvid&nbsp; u&nbsp; nivo&nbsp; varijabilnosti&nbsp; populacija&nbsp; doprineće adekvatnim&nbsp; strategijama&nbsp; konzervacije&nbsp; i&nbsp; menadžmenta&nbsp; kako&nbsp; ovih&nbsp; biljnih&nbsp; vrsta,&nbsp; tako&nbsp; i insekatskih sa kojima su povezane.</p> / <p>Variability of&nbsp; <em>Ornithogalum umbellatum&nbsp;</em> L. 1753. (Hyacinthaceae) in&nbsp; Serbia and Hungary&nbsp; was analyzed in this research. This most famous and the most&nbsp; widespread taxon in genus <em>Ornithogalum</em> L. has been a research subject for many years for various reasons: as garden plant and invasive weed; for its toxic and pharmaceutical properties. From an ecological point of view those bulbous geophytes&nbsp; are the important host-plants for insect pollinators associated with them in different life stages.&nbsp; Large distribution area and adaptation to diverse habitat types result in significant variability of these plants which is followed by&nbsp; taxonomic confusion. Persisting taxonomic problems arise also from the fact that there are under-investigated regions with native populations of <em>O.</em>&nbsp;<em>umbellatum, </em>such as&nbsp; localities&nbsp; in Serbia and neighbouring countries. Since published floras of these countries&nbsp; include&nbsp; <em>O. umbellatum&nbsp;</em> subsp.&nbsp; <em>divergens</em> (Boreau), analyses involve populations of this taxon as&nbsp; well.</p><p>RAPD-PCR method revealed higher levels of genetic diversity among than within populations, without distinct geographical trend in the disposition of the variability. These results have been expected for polyploid taxa with high levels of vegetative reproduction, widespread and represented mostly with relatively distant and isolated populations in the given region. Genetic structure analyses have separated&nbsp; populations of the two investigated taxa into two clusters. Analyses of the anatomical characteristics of the leaf, scapus and ovary cross-sections have shown results in accordance with those. Discriminative characters which divided populations of the two&nbsp; taxa were determined. Distinctive quantitative characters, both anatomical and morphological, which have contributed the most to the interpopulation variability, were&nbsp; singled out. Great diversity of morphological characters and population heterogeneity&nbsp; of&nbsp; <em>O.&nbsp; umbellatum&nbsp;</em> has been&nbsp; shown, which&nbsp; was&nbsp; already described in literature dealing with the subject. Additionally, the high diversity is explained by the fact that habitus of those plants with very plastic phenotypes is influenced by environmental conditions and life stage of the plant. Those factors do not affect molecular markers; however techniques like RAPD-PCR could not be used independently for&nbsp; characterization&nbsp; of phylogenetically close taxa such as these. Nevertheless, RAPDs proved to be a reliable and efficient method suitable for distinguishing genetic differentiation on population level. Therefore, combination of different approaches was used in order to give comprehensive assessment of the situation. The results were consistent, revealing the levels of populations&rsquo;&nbsp; polymorphism and structure, as well as certain variations of morpho-anatomical features.</p><p>This is important in the light of complicated&nbsp; taxonomy clarification, and on the other hand from the aspect of potential value or harm of these plants to humans. In terms of&nbsp; biodiversity conservation, insight into population variability levels might contribute to adequate management strategies for both plants and insects related to them.</p>

<p>Подизање воћних засада представља дугорочну и веома скупу инвестицију, где је најважнији циљ смањити трошкове и интензивирати производњу. Рентабилност производње подједнако зависи од избора сорте и подлоге. Сорте калемљене на слабобујним подлогама су нижег раста што поједностављује агро и фитотехнику, раније ступају у плодоношење и имају већу продуктивност, што значи и ранији повраћај улагања. Највећи број постојећих засада подигнут је на веома бујним подлогама, као што су дивља трешња &ndash; врапчара (Prunus avium) и магрива (Prunus mahaleb), док слабобујну подлогу гизелу 5 одликује лоша адаптабилност у условима семи-аридне климе. Циљ истраживања био је развијање метода пред-селекције потенцијалних слабобујних подлога, које су адаптиране на услове климе и земљишта какви владају на територији Србије и окружењу. Србија као секундарни центар дивергентности, пружа велике могућности за колекционисање и проучавање слабобујних и патуљастих форми вишње и трешње од значаја за оплемењивање подлога. У току неколико година евидентирано је 56 генотипова in situ од чега је одабрано 27 најинтересантнијих и колекционисано ex situ, за потребе даљег оцењивања&nbsp; и изучавања. Утврђена је значајна генотипска и фенотипска варијабилност испитиваног материјала, одакле је било могуће издвојити неколико веома интересантних генотипова степске вишње &ndash; СВ2, СВ7 и СВ8, као и облачинске вишње &ndash; ОВ31 и ОВ32. У циљу скраћења периода селекције слабобујних подлога, испитане су методе пред-селекције на нивоу морфологије и анатомије кореновог система, појединачних корена и гранчица. Утврђена је различита архитектура кореновог система водећих подлога за вишњу и трешњу као и селекције облачинске вишње, на основу чега се дошло до закључка да прожимање супстрата кореновим системом облачинске вишње није довољно да држи садницу сигурно, него је неопходно постављање наслона у првих неколико година. Метода утврђивања укупне и активне површине потапањем корена у раствор метиленског плавог прави је показатељ физиолошке активности кореновог система и поуздана за предвиђање бујности потенцијалних подлога. Детаљно су испитиване анатомске карактеристике попречних пресека и особине ксилема од највећег заначаја у предвиђању бујности (фреквенција трахеја, површина трахеја, проценат површине трахеја на попречном пресеку корена и гранчица), а на основу истих су издвојени генотипови СВ2 и ОВ33 од којих се очекује слаба бујност, а чије ће се карактеристике даље проверити у компаративним огледима са калемљењем. Поменути анатомски параметри и прелиминарни резултати са сортом силвија указују да је потенцијална слабобујна подлога генотип степске вишње СВ2. На основу детаљне анатомске карактеризације двогодишњих корена, двогодишњих и једногодишњих грана, утврђено је да је метода поуздано средство у предвиђању бујности потенцијалних подлога у оквиру врста и међуврсних хибрида рода Prunus, изузев врсте Prunus cerasus где је уочено да други параметри имају кључну улогу у редукцији бујности накалемљених сорти. Смањење бујности сорти трешње накалемљених на ову подлогу последица су физиолошких карактеристика и генетичке конституције саме врсте, те се даља испитивања морају усмерити у том правцу. То указује да хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја корена и стабла подлоге није једини селекциони критеријум, него је важно посматрати активну површину усвајања воде кореновог система, анатомске карактеристике спојног места и племке (сорте). Пут до стварања густих засада мора узети у обзир специфичности сваке комбинације што подразумева опште комбинационе особине племке и опште комбинационе особине подлоге, као и њихову морфолошку, анатомску и физиолошку интеракцију и адаптабилност педо-климатским условима. Теоријска хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја коригована&nbsp; делом ксилема у ком постоји континуитет између подлоге и племке &ndash; ефективним ксилемом и коефицијентом активне површине корена представља параметар који осликава бујност саднице трешње на одабраним подлогама.</p> / <p>Podizanje voćnih zasada predstavlja dugoročnu i veoma skupu investiciju, gde je najvažniji cilj smanjiti troškove i intenzivirati proizvodnju. Rentabilnost proizvodnje podjednako zavisi od izbora sorte i podloge. Sorte kalemljene na slabobujnim podlogama su nižeg rasta što pojednostavljuje agro i fitotehniku, ranije stupaju u plodonošenje i imaju veću produktivnost, što znači i raniji povraćaj ulaganja. Najveći broj postojećih zasada podignut je na veoma bujnim podlogama, kao što su divlja trešnja &ndash; vrapčara (Prunus avium) i magriva (Prunus mahaleb), dok slabobujnu podlogu gizelu 5 odlikuje loša adaptabilnost u uslovima semi-aridne klime. Cilj istraživanja bio je razvijanje metoda pred-selekcije potencijalnih slabobujnih podloga, koje su adaptirane na uslove klime i zemljišta kakvi vladaju na teritoriji Srbije i okruženju. Srbija kao sekundarni centar divergentnosti, pruža velike mogućnosti za kolekcionisanje i proučavanje slabobujnih i patuljastih formi višnje i trešnje od značaja za oplemenjivanje podloga. U toku nekoliko godina evidentirano je 56 genotipova in situ od čega je odabrano 27 najinteresantnijih i kolekcionisano ex situ, za potrebe daljeg ocenjivanja&nbsp; i izučavanja. Utvrđena je značajna genotipska i fenotipska varijabilnost ispitivanog materijala, odakle je bilo moguće izdvojiti nekoliko veoma interesantnih genotipova stepske višnje &ndash; SV2, SV7 i SV8, kao i oblačinske višnje &ndash; OV31 i OV32. U cilju skraćenja perioda selekcije slabobujnih podloga, ispitane su metode pred-selekcije na nivou morfologije i anatomije korenovog sistema, pojedinačnih korena i grančica. Utvrđena je različita arhitektura korenovog sistema vodećih podloga za višnju i trešnju kao i selekcije oblačinske višnje, na osnovu čega se došlo do zaključka da prožimanje supstrata korenovim sistemom oblačinske višnje nije dovoljno da drži sadnicu sigurno, nego je neophodno postavljanje naslona u prvih nekoliko godina. Metoda utvrđivanja ukupne i aktivne površine potapanjem korena u rastvor metilenskog plavog pravi je pokazatelj fiziološke aktivnosti korenovog sistema i pouzdana za predviđanje bujnosti potencijalnih podloga. Detaljno su ispitivane anatomske karakteristike poprečnih preseka i osobine ksilema od najvećeg zanačaja u predviđanju bujnosti (frekvencija traheja, površina traheja, procenat površine traheja na poprečnom preseku korena i grančica), a na osnovu istih su izdvojeni genotipovi SV2 i OV33 od kojih se očekuje slaba bujnost, a čije će se karakteristike dalje proveriti u komparativnim ogledima sa kalemljenjem. Pomenuti anatomski parametri i preliminarni rezultati sa sortom silvija ukazuju da je potencijalna slabobujna podloga genotip stepske višnje SV2. Na osnovu detaljne anatomske karakterizacije dvogodišnjih korena, dvogodišnjih i jednogodišnjih grana, utvrđeno je da je metoda pouzdano sredstvo u predviđanju bujnosti potencijalnih podloga u okviru vrsta i međuvrsnih hibrida roda Prunus, izuzev vrste Prunus cerasus gde je uočeno da drugi parametri imaju ključnu ulogu u redukciji bujnosti nakalemljenih sorti. Smanjenje bujnosti sorti trešnje nakalemljenih na ovu podlogu posledica su fizioloških karakteristika i genetičke konstitucije same vrste, te se dalja ispitivanja moraju usmeriti u tom pravcu. To ukazuje da hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korena i stabla podloge nije jedini selekcioni kriterijum, nego je važno posmatrati aktivnu površinu usvajanja vode korenovog sistema, anatomske karakteristike spojnog mesta i plemke (sorte). Put do stvaranja gustih zasada mora uzeti u obzir specifičnosti svake kombinacije što podrazumeva opšte kombinacione osobine plemke i opšte kombinacione osobine podloge, kao i njihovu morfološku, anatomsku i fiziološku interakciju i adaptabilnost pedo-klimatskim uslovima. Teorijska hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korigovana&nbsp; delom ksilema u kom postoji kontinuitet između podloge i plemke &ndash; efektivnim ksilemom i koeficijentom aktivne površine korena predstavlja parametar koji oslikava bujnost sadnice trešnje na odabranim podlogama.</p>

<p>Komparativnom&nbsp; analizom&nbsp; morfo-anatomskih&nbsp; i mikromorfolo&scaron;kih&nbsp; karakteristika&nbsp; lista,&nbsp; stabla,&nbsp; rizoma,&nbsp; korena, ploda&nbsp; i&nbsp; receptakuluma,&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; biohemijskom&nbsp; analizom&nbsp; etarskih ulja&nbsp; podzemnih&nbsp; organa,&nbsp; obuhvaćeno&nbsp; je&nbsp; ukupno&nbsp; 16&nbsp; vrsta&nbsp; iz&nbsp; 4<br />roda,&nbsp; Inula&nbsp; (I. aschersoniana,&nbsp; I. bifrons,&nbsp; I. britannica,&nbsp;<em> I. conyza, I.&nbsp; ensifolia,&nbsp; I.&nbsp; germanica,&nbsp; I.&nbsp; helenium,&nbsp; I.&nbsp; oculus-christi,&nbsp; I. saslicina&nbsp; ssp.&nbsp; salicina,&nbsp; I.&nbsp; salicina&nbsp; ssp.&nbsp; aspera,&nbsp; I.&nbsp; spiraeifolia), Dittrichia&nbsp; (D.&nbsp; graveolens,&nbsp; D.&nbsp; viscosa),&nbsp; Limbarda&nbsp; (L.<br />crithmoides)&nbsp; i&nbsp; Pulicaria&nbsp; (P. dysenterica,&nbsp; P. vulgaris) iz</em> tribusa Inuleae,&nbsp; familije&nbsp; Compositae.&nbsp; Vrste&nbsp; iz&nbsp; različitih&nbsp; rodova analizirane&nbsp; u&nbsp; ovoj&nbsp; disertaciji&nbsp; ranijom&nbsp; klasifikacijom&nbsp; svrstavane su u okviru različitih sekcija roda&nbsp; Inula, a takođe i tipska vrsta ovog roda,<em> I. helenium L</em>., svrstavana je u okviru zasebne sekcije<em> Corvisartia.</em>&nbsp; Na&nbsp; osnovu&nbsp; najnovijih&nbsp; molekularnih&nbsp; filogenetskih analiza, baziranih na sekvencama plastidne i jedarne DNK, kao i na osnovu morfolo&scaron;kih i kariolo&scaron;kih podataka, predloženo je da sekcija&nbsp; <em>Corvisartia&nbsp;</em> bude&nbsp; izdvojena&nbsp; u&nbsp; zaseban&nbsp; rod.&nbsp; Ciljevi&nbsp; ove<br />disertacije definisani su u skladu sa činjenicom da su podaci o morfo-anatomskoj,&nbsp; mikromorfolo&scaron;koj&nbsp; i&nbsp; biohemijskoj&nbsp; građi vegetativnih&nbsp; i&nbsp; reproduktivnih&nbsp; organa&nbsp; vrsta&nbsp; ovog&nbsp; tribusa malobrojni&nbsp; i&nbsp; nepotpuni,&nbsp; dok&nbsp; su&nbsp; analize&nbsp; vr&scaron;ene&nbsp; parcijalno&nbsp; i<br />nezavisno&nbsp; kod&nbsp; pojedinih&nbsp; predstavnika,&nbsp; sa&nbsp; slabim&nbsp; akcentom&nbsp; na njihovu&nbsp; komparativnu&nbsp; analizu.&nbsp; Istraživanje&nbsp; je&nbsp; obuhvatilo&nbsp; veliki broj kvalitativnih i kvantitativnih karaktera koji su analizirani i mereni&nbsp; pomoću&nbsp; stereomikroskopa,&nbsp; svetlosnog,&nbsp; fluorescentnog&nbsp; i skening elektronskog mikroskopa. Dobijeni podaci statistički su obrađeni&nbsp; različitim&nbsp; metodama&nbsp; numeričke&nbsp; analize&nbsp; koje&nbsp; se&nbsp; inače<br />koriste pri taksonomskim istraživanjima.&nbsp; Ovakav tip analize za vrste&nbsp; rodova&nbsp;<em> Inula,</em>&nbsp; <em>Dittrichia,&nbsp; Limbarda&nbsp; i&nbsp; Pulicaria</em>&nbsp; nije&nbsp; zabeležen u dosada&scaron;njoj literaturi.<br />Sprovedena&nbsp; analiza&nbsp; pokazala&nbsp; je&nbsp; da&nbsp; ni&nbsp; jedan&nbsp; vegetativni&nbsp; biljni organ&nbsp; pojedinačno&nbsp; ne&nbsp; pruža&nbsp; dovoljno&nbsp; informacija&nbsp; na&nbsp; osnovukojih bi se sa statističkom sigurno&scaron;ću mogle izdvojiti određene grupe&nbsp; vrsta,&nbsp; niti&nbsp; rodovi&nbsp; prema&nbsp; postojećoj&nbsp; podeli.&nbsp; U&nbsp; okviru analiziranih anatomskih i mikromorfolo&scaron;kih karakteristika ploda i&nbsp; receptakuluma,&nbsp; organizacija&nbsp; sklerenhimskog&nbsp; tkiva&nbsp; u&nbsp; zrelom plodu i karakteristike receptakuluma predstavljaju karaktere koji su dijagnostički za rodove. Karakteri koji razdvajaju analizirane taksone&nbsp; jesu:&nbsp; karakteristike&nbsp; papusa&nbsp; kod&nbsp; vrsta&nbsp; roda&nbsp;<em> Pulicaria; </em>prstenasato&nbsp; suženje&nbsp; između&nbsp; baze&nbsp; papusa&nbsp; i&nbsp; cipsele,&nbsp; organizacija<br />sklerenhimskog&nbsp; tkiva&nbsp; ploda&nbsp; i&nbsp; tip&nbsp; trihoma&nbsp; na&nbsp; povr&scaron;ini receptakuluma&nbsp; kod&nbsp; vrsta&nbsp; roda<em>&nbsp; Dittrichia</em>;&nbsp; sekretorni&nbsp; kanali&nbsp; u perikarpu&nbsp; ploda,&nbsp; odsustvo&nbsp; trihoma&nbsp; i&nbsp; slabo&nbsp; izražena&nbsp; rebra&nbsp; na povr&scaron;ini&nbsp; receptakuluma&nbsp; kod&nbsp; vrste<em>&nbsp; L.&nbsp; crithmoides</em>.&nbsp; Plod&nbsp; vrste&nbsp;<em> I.</em><br /><em>helenium</em>&nbsp; razlikuje&nbsp; se&nbsp; od&nbsp; plodova&nbsp; svih&nbsp; preostalih&nbsp; analiziranih vrsta na osnovu njegovih dimenzija, većeg broja sklerenhimskih vrpci koje nisu istaknute u rebra, kao i na osnovu slabo izraženih rebara&nbsp; na&nbsp; receptakulumu,&nbsp; između&nbsp; karpopodijalnih&nbsp; otisaka,&nbsp; na kojima&nbsp; se&nbsp; nalaze&nbsp; žlezdane&nbsp; i&nbsp; nežlezdane&nbsp; trihome.&nbsp; Rezultati&nbsp; su<br />ukazali na&nbsp; to da se&nbsp; vrsta&nbsp; I. helenium&nbsp; izdvaja kao zaseban takson na osnovu anatomskih i mikromorfolo&scaron;kih karakteristika ploda i receptakuluma&nbsp; sa&nbsp; jednako&nbsp; malim&nbsp; stepenom&nbsp; statističke&nbsp; podr&scaron;ke koji&nbsp; takođe&nbsp; podržava&nbsp; izdvajanje&nbsp; rodova&nbsp; <em>Dittrichia,&nbsp; Limbarda&nbsp; i Pulicaria</em>&nbsp; u&nbsp; zasebne&nbsp; rodove.&nbsp; Stoga,&nbsp; na&scaron;i&nbsp; rezultati&nbsp; podržavaju tvrdnju&nbsp; da&nbsp; vrsta&nbsp; I.&nbsp; helenium&nbsp; treba&nbsp; biti&nbsp; izdvojena&nbsp; od&nbsp; preostalih<br />vrsta&nbsp; roda&nbsp; Inula&nbsp; u&nbsp; zaseban&nbsp; rod,&nbsp; pri&nbsp; čemu&nbsp; je&nbsp; njena&nbsp; autentičnost evidentna na nivou&nbsp; anatomije i mikromorfologije&nbsp; vegetativnih i reproduktivnih organa.<br />Rezultati&nbsp; hemijske&nbsp; analize&nbsp; etarskog&nbsp; ulja&nbsp; pružili&nbsp; su&nbsp; do&nbsp; sada nepoznate&nbsp; podatke&nbsp; o&nbsp; kvalitativnom&nbsp; i&nbsp; kvantitativnom&nbsp; sastavu etarskog ulja podzemnih organa analiziranih taksona i ukazali na mogućnost njihove primene u taksonomiji ispitivanog tribusa&nbsp; na nivou&nbsp; identifikacije&nbsp; pojedinačnih&nbsp; taksona.&nbsp; Takođe,&nbsp; dobijeni<br />rezultati&nbsp; ukazali&nbsp; su&nbsp; na&nbsp; nove&nbsp; potencijalno&nbsp; lekovite&nbsp; vrste&nbsp; koje predstavljaju&nbsp; potencijalni&nbsp; resurs&nbsp; za&nbsp; farmaceutsku&nbsp; industriju. Rezultati&nbsp; analize&nbsp; osnovnih&nbsp; komponenti&nbsp; kao&nbsp; i&nbsp; rezultati korespodentne&nbsp; analize&nbsp; ukazali&nbsp; su&nbsp; na&nbsp; odsustvo&nbsp; tendencije grupisanja&nbsp; taksona&nbsp; koji&nbsp; pripadaju&nbsp; istom&nbsp; rodu&nbsp; prema&nbsp; trenutno<br />važećoj&nbsp; klasifikaciji.&nbsp; Zbog&nbsp; velike&nbsp; varijabilnosti&nbsp; uslovljene faktorima&nbsp; spolja&scaron;nje&nbsp; sredine&nbsp; sastav&nbsp; etarskih&nbsp; ulja&nbsp; ne&nbsp; može&nbsp; se koristiti&nbsp; samostalno&nbsp; kao&nbsp; pouzdan&nbsp; hemotaksonomski&nbsp; marker. Ipak,&nbsp; rezultati&nbsp; o&nbsp; sastavu&nbsp; etarskih&nbsp; ulja&nbsp; značajni&nbsp; su&nbsp; u&nbsp; smislu njihove&nbsp; primene&nbsp; u&nbsp; medicinske&nbsp; i&nbsp; kozmetičke&nbsp; svrhe,&nbsp; u&nbsp; industriji<br />gde se etarska ulja koriste kao sirovina, te su dobijeni rezultati značajni&nbsp; i&nbsp; u&nbsp; kontekstu&nbsp; evaluacije&nbsp; kvaliteta&nbsp; etarskih&nbsp; ulja ispitivanih vrsta.<br />Sprovedeno&nbsp; istraživanje&nbsp; daje&nbsp; značajan&nbsp; doprinos&nbsp; u&nbsp; pogledu tačnije&nbsp; klasifikacije&nbsp; unutar&nbsp; tribusa&nbsp; koja&nbsp; se&nbsp; danas&nbsp; bazira uglavnom&nbsp; na&nbsp; morfolo&scaron;kim&nbsp; karakteristikama.&nbsp; Detaljno&nbsp; opisani morfo-anatomski&nbsp; i&nbsp; mikromorfolo&scaron;ki&nbsp; karakteri&nbsp; analiziranih<br />vegetativnih&nbsp; i&nbsp; reproduktivnih&nbsp; organa&nbsp; doprinose&nbsp; boljem poznavanju&nbsp; karakteristika&nbsp; vrsta&nbsp; analiziranih&nbsp; rodova&nbsp; i predstavljaju&nbsp; dopunu&nbsp; postojećim&nbsp; podacima&nbsp; o&nbsp; analiziranimtaksonima.&nbsp; Takođe,&nbsp; na&nbsp; bazi&nbsp; morfo-anatomskih&nbsp; karakteristika ploda i receptakuluma izrađen je dihotomi ključ za determinaciju analiziranih rodova i vrsta. Kori&scaron;ćenjem metoda diskriminantne i korespodentne analize izdvojeni su i karakteri na osnovu kojih je moguće&nbsp; izvr&scaron;iti&nbsp; diskriminaciju&nbsp; određenih&nbsp; grupa&nbsp; u&nbsp; okviru<br />analiziranih taksona.</p> / <p>A&nbsp; comparative&nbsp; analysis&nbsp; of&nbsp; morpho-anatomical&nbsp; and micromorphological characteristics of leaf, stem, rhizome, root, fruit and receptacle, as well as biochemical analysis of essential oils of underground organs, was conducted over 16 species of 4 genera,&nbsp;<em> Inula&nbsp; (I.&nbsp; aschersoniana,&nbsp; I.&nbsp; bifrons,&nbsp; I.&nbsp; britannica,&nbsp; I.conyza, I. ensifolia, I. germanica, I. helenium, I. oculus-christi, I. saslicina ssp. salicina, I. salicina ssp. aspera, I. spiraeifolia), Dittrichia&nbsp; (D.&nbsp; graveolens,&nbsp; D.&nbsp; viscosa),&nbsp; Limbarda&nbsp; (L. crithmoides)&nbsp; and&nbsp; Pulicaria&nbsp; (P.&nbsp; dysenterica,&nbsp; P.&nbsp; vulgaris)</em>&nbsp; tribe Inuleae,&nbsp; Compositae.&nbsp; In&nbsp; addition&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; fact&nbsp; that&nbsp; the&nbsp; species from&nbsp; different&nbsp; genera&nbsp; analysed&nbsp; in&nbsp; this&nbsp; paper&nbsp; were&nbsp; previously placed&nbsp; in different sections within&nbsp; <em>Inula,&nbsp; I. helenium&nbsp; L</em>., as the type&nbsp; species&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; genus&nbsp;<em> Inula,</em>&nbsp; has&nbsp; also&nbsp; been&nbsp; placed&nbsp; in&nbsp; a separate section&nbsp; Corvisartia.&nbsp; According to the latest molecular phylogenetic&nbsp; analyses,&nbsp; based&nbsp; on&nbsp; plastid&nbsp; and&nbsp; nuclear&nbsp; DNA sequence data, as well as morphological and karyological data, it&nbsp; is&nbsp; suggested&nbsp; that&nbsp; section&nbsp; Corvisartia&nbsp; should&nbsp; be&nbsp; segregated from&nbsp; the&nbsp; remaining&nbsp; Inula&nbsp; species&nbsp; as&nbsp; a&nbsp; separate&nbsp; genus,&nbsp; thus achieving&nbsp; a&nbsp; greater&nbsp; morphological&nbsp; homogeneity&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; genus <em>Inula.&nbsp;</em> The objectives of dissertation are defined in accordance with&nbsp; the&nbsp; fact&nbsp; that&nbsp; the&nbsp; data&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; morpho-anatomical, micromorphological and biochemical structure of the vegetative and reproductive organs of species of examined tribe are sparse and&nbsp; incomplete,&nbsp; while&nbsp; the&nbsp; analyses&nbsp; were&nbsp; carried&nbsp; out&nbsp; on&nbsp; few species&nbsp; of&nbsp; <em>Inula,&nbsp; Pulicaria,&nbsp; Dittrichia</em>&nbsp; and<em>&nbsp; Limbarda</em>,&nbsp; but&nbsp; less emphasis&nbsp; was&nbsp; placed&nbsp; on&nbsp; comparative&nbsp; purpose.&nbsp; The&nbsp; research involved&nbsp; a&nbsp; large&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; qualitative&nbsp; and&nbsp; quantitative characters&nbsp; that&nbsp; were&nbsp; analysed&nbsp; and&nbsp; measured&nbsp; using&nbsp; a stereomicroscope,&nbsp; light,&nbsp; fluorescent&nbsp; and&nbsp; scanning&nbsp; electron microscope.&nbsp; The&nbsp; obtained&nbsp; data&nbsp; were&nbsp; statistically&nbsp; processed&nbsp; by various numerical analysis methods&nbsp; usually&nbsp; used in taxonomic research. These types&nbsp; of analyses for the species of the generaInula<em>,&nbsp; Dittrichia,&nbsp; Limbard&nbsp;</em> and&nbsp;<em> Pulicaria&nbsp;</em> have&nbsp; not&nbsp; been recorded in the literature so far. The&nbsp; conducted&nbsp; analysis&nbsp; showed&nbsp; that&nbsp; vegetative&nbsp; organs&nbsp; do&nbsp; not provide&nbsp; enough&nbsp; information&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; basis&nbsp; of&nbsp; which&nbsp; certain groups&nbsp; of&nbsp; species&nbsp; could&nbsp; be&nbsp; singled&nbsp; out&nbsp; with&nbsp; statistically significant&nbsp; suport,&nbsp; neither&nbsp; the&nbsp; genera&nbsp; according&nbsp; to&nbsp; the&nbsp; actual classification.&nbsp; The&nbsp; yielded&nbsp; results&nbsp; indicated&nbsp; that&nbsp; the&nbsp; species from&nbsp; different&nbsp; genera&nbsp; were&nbsp; clearly&nbsp; delimited&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; basis&nbsp; of their&nbsp; carpological&nbsp; and&nbsp; receptacular&nbsp; micromorphological&nbsp; and anatomical characteristics. Receptacle features and organisation of&nbsp; sclerenchyma&nbsp; tissue&nbsp; in&nbsp; a&nbsp; fruit&nbsp; are&nbsp; traits&nbsp; that&nbsp; tend&nbsp; to&nbsp; be diagnostic for genera. The features that separate analysed taxa&nbsp; are:&nbsp; two&nbsp; rows&nbsp; of&nbsp; pappus&nbsp; hairs&nbsp; in&nbsp;<em> Pulicaria&nbsp; </em>species;&nbsp; the&nbsp; ring constriction&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; fruit&nbsp; over&nbsp; which&nbsp; it&nbsp; passes&nbsp; into&nbsp; pappus,&nbsp; the sclerenchymatous tissue in fruit in form&nbsp; of continuous ring, the type&nbsp; of&nbsp; trichomes&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; receptacular&nbsp; surface&nbsp; in&nbsp;<em> Dittrichia </em>species;&nbsp; the&nbsp; fruit&nbsp; with&nbsp; secretory&nbsp; ducts,&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; receptacular surface&nbsp; with&nbsp; weakly&nbsp; pronounced&nbsp; ridges&nbsp; without&nbsp; glands&nbsp; in&nbsp; L. crithmoides.&nbsp; I. helenium&nbsp; fruits differ from those of all the other species&nbsp; by&nbsp; their&nbsp; size,&nbsp; greater&nbsp; number&nbsp; of&nbsp; inconspicuous sclerenchymatic&nbsp; bundles,&nbsp; and&nbsp; poorly&nbsp; expressed&nbsp; ridges&nbsp; among carpopodial prints&nbsp; with glandular and non-glandular trichomes distributed along them. Results revealed that I. helenium&nbsp; stands out&nbsp; as&nbsp; a&nbsp; separate&nbsp; taxon,&nbsp; based&nbsp;&nbsp; on&nbsp; the&nbsp; anatomical&nbsp; and micromorphological&nbsp; characteristics&nbsp; of&nbsp; its&nbsp; fruit&nbsp; and&nbsp; receptacle, with equally small percentage of statistical support, which also supports the recognition of<em> Pulicaria,&nbsp;</em> <em>Dittrichia</em> and<em> Limabarda</em> as&nbsp; separate&nbsp; genera.&nbsp; Obtained&nbsp;&nbsp; results&nbsp; support&nbsp; the&nbsp; claim&nbsp; that&nbsp; I. helenium should be separated from the Inula genus, whereby its authenticity&nbsp; is&nbsp; evident&nbsp; at&nbsp; the&nbsp; level&nbsp; of&nbsp; anatomy&nbsp; and&nbsp; micromorphology of vegetative and reproductive organs. The chemical analysis of the essential oil has provided new&nbsp; data on the qualitative and quantitative composition of the essential oil of the&nbsp; underground organs of the analysed taxa&nbsp; and pointed out&nbsp; the&nbsp; possibility&nbsp; of&nbsp; their&nbsp; application&nbsp; in&nbsp; taxonomy.&nbsp; Also,&nbsp; the obtained results indicated potentially&nbsp; new medicinal plants that represent&nbsp; a&nbsp; potential&nbsp; resource for the&nbsp; pharmaceutical&nbsp; industry. Principal&nbsp; component&nbsp; analysis&nbsp; as&nbsp; well&nbsp; as&nbsp; the&nbsp; results&nbsp; of&nbsp; the Correspondent&nbsp; analysis&nbsp; indicated&nbsp; the&nbsp; absence&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; grouping tendency of taxa belonging to the same genus,&nbsp; according to the actual classification. Due to the high variability conditioned by the&nbsp; environmental&nbsp; factors&nbsp; the&nbsp; composition&nbsp; of&nbsp; essential&nbsp; oils cannot&nbsp; be&nbsp; used&nbsp; independently&nbsp; as&nbsp; a&nbsp; reliable&nbsp; chemotaxonomic&nbsp; marker.&nbsp; However,&nbsp; the&nbsp; results&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; composition&nbsp; of&nbsp; essential oils are significant in terms of their application for medical and cosmetic&nbsp; purposes, in the industry&nbsp; where&nbsp; oils&nbsp; are&nbsp; used&nbsp; as raw materials,&nbsp; and&nbsp; the&nbsp; results&nbsp; obtained&nbsp; are&nbsp; also&nbsp; significant&nbsp; in&nbsp; the context&nbsp; of&nbsp; evaluation&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; quality&nbsp; of&nbsp; investigated&nbsp; essential oils.The&nbsp; conducted&nbsp; research&nbsp; makes&nbsp; a&nbsp; significant&nbsp; contribution&nbsp; to more precise classification within the&nbsp; tribe, which is now basedmainly&nbsp; on&nbsp; morphological&nbsp; characteristics.&nbsp; The&nbsp; detailed description&nbsp; of&nbsp; morpho-anatomical&nbsp; and&nbsp;&nbsp; micromorphological characters&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; analysed&nbsp; vegetative&nbsp; and&nbsp; reproductive&nbsp; organs contributes&nbsp; to&nbsp; better&nbsp; knowledge&nbsp; of&nbsp; the&nbsp; characteristics&nbsp; of&nbsp; the analysed&nbsp; species&nbsp; and&nbsp; complements&nbsp; the&nbsp; existing&nbsp; data&nbsp; on&nbsp; them. Also, on the basis of morpho-anatomical characteristics of the fruit and the receptacle a dichotomous key&nbsp; for the determination of the analysed genera and species&nbsp; was developed. According to&nbsp; the&nbsp; Discriminant&nbsp; and&nbsp; Correspodent&nbsp; analysis&nbsp; the characteristics&nbsp; on&nbsp; which&nbsp; is&nbsp; possible&nbsp; to&nbsp; discriminate&nbsp; certain groups within the analysed genera are also distinguished.</p>