In recent years there has been a considerable amount of work done on developing chemicals that would inhibit mold growth when applied to fresh fruit, and at the same time, be acceptable to man when taken orally. This would save many thousands of tons of fresh produce that are lost each year by spoilage before it ever reaches the consumer. Along with the development of new chemicals to inhibit mold growth there is a substantial amount of research being done on developing a packaging film that will prevent recontamination of the produce, at the same time allowing the passage of gasses into and out of the package to allow respiration of the fruit. During the present century much emphasis has been placed on growing certain varieties of fruit for our specific needs. It has been found that particular varieties are better for canning and that other varieties are better for freezing. With the release of atomic energy for peaceful use in 1933 by the United States Congress, a new era of food preservation was introduced. Men in the scientific fields believe it is possible to extend the shelf-life of fresh fruits without altering their physical condition to great extent. Many institutions have been awarded grants and contracts to work on various phases of food preservation with atomic energy. Utah State University was awarded a contract by the United States Army Quartermaster Corp to study the use of gamma radiation for extending the shelf-life of fresh produce. It was with this idea in mind that work for this thesis was conducted to study the effects of gamma radiation, fungicides, and packaging film on the microbial growth on certain varieties of strawberries and cherries. In addition, experiments were conducted using fungicides and packaging films in order to lower the dose of radiation necessary to prevent mold growth. In order for this method of preserving fresh fruit to become successful, new and more economical methods and techniques in handling the materials will have to be developed.

Evidence suggests that obesity adversely affects brain function. High body mass index, hypertension, dyslipidemia, insulin resistance, and diabetes are risk factors for increasing cognitive decline. Tart cherries (Prunus Cerasus L.) are rich in anthocyanins and components that modify lipid metabolism. This study evaluated the effects of tart cherries on the brain in diet-induced obese (DIO) rats. DIO rats were fed with a high-fat diet alone or in association with a tart cherry seeds powder (DS) and juice (DJS). DIO rats were compared to rats fed with a standard diet (CHOW). Food intake, body weight, fasting glycemia, insulin, cholesterol, and triglycerides were measured. Immunochemical and immunohistochemical techniques were performed. Results showed that body weight did not differ among the groups. Blood pressure and glycemia were decreased in both DS and DJS groups when compared to DIO rats. Immunochemical and immunohistochemical techniques demonstrated that in supplemented DIO rats, the glial fibrillary acid protein expression and microglial activation were reduced in both the hippocampus and in the frontal cortex, while the neurofilament was increased. Tart cherry intake modified aquaporin 4 and endothelial inflammatory markers. These findings indicate the potential role of this nutritional supplement in preventing obesity-related risk factors, especially neuroinflammation.

<p>Подизање воћних засада представља дугорочну и веома скупу инвестицију, где је најважнији циљ смањити трошкове и интензивирати производњу. Рентабилност производње подједнако зависи од избора сорте и подлоге. Сорте калемљене на слабобујним подлогама су нижег раста што поједностављује агро и фитотехнику, раније ступају у плодоношење и имају већу продуктивност, што значи и ранији повраћај улагања. Највећи број постојећих засада подигнут је на веома бујним подлогама, као што су дивља трешња &ndash; врапчара (Prunus avium) и магрива (Prunus mahaleb), док слабобујну подлогу гизелу 5 одликује лоша адаптабилност у условима семи-аридне климе. Циљ истраживања био је развијање метода пред-селекције потенцијалних слабобујних подлога, које су адаптиране на услове климе и земљишта какви владају на територији Србије и окружењу. Србија као секундарни центар дивергентности, пружа велике могућности за колекционисање и проучавање слабобујних и патуљастих форми вишње и трешње од значаја за оплемењивање подлога. У току неколико година евидентирано је 56 генотипова in situ од чега је одабрано 27 најинтересантнијих и колекционисано ex situ, за потребе даљег оцењивања&nbsp; и изучавања. Утврђена је значајна генотипска и фенотипска варијабилност испитиваног материјала, одакле је било могуће издвојити неколико веома интересантних генотипова степске вишње &ndash; СВ2, СВ7 и СВ8, као и облачинске вишње &ndash; ОВ31 и ОВ32. У циљу скраћења периода селекције слабобујних подлога, испитане су методе пред-селекције на нивоу морфологије и анатомије кореновог система, појединачних корена и гранчица. Утврђена је различита архитектура кореновог система водећих подлога за вишњу и трешњу као и селекције облачинске вишње, на основу чега се дошло до закључка да прожимање супстрата кореновим системом облачинске вишње није довољно да држи садницу сигурно, него је неопходно постављање наслона у првих неколико година. Метода утврђивања укупне и активне површине потапањем корена у раствор метиленског плавог прави је показатељ физиолошке активности кореновог система и поуздана за предвиђање бујности потенцијалних подлога. Детаљно су испитиване анатомске карактеристике попречних пресека и особине ксилема од највећег заначаја у предвиђању бујности (фреквенција трахеја, површина трахеја, проценат површине трахеја на попречном пресеку корена и гранчица), а на основу истих су издвојени генотипови СВ2 и ОВ33 од којих се очекује слаба бујност, а чије ће се карактеристике даље проверити у компаративним огледима са калемљењем. Поменути анатомски параметри и прелиминарни резултати са сортом силвија указују да је потенцијална слабобујна подлога генотип степске вишње СВ2. На основу детаљне анатомске карактеризације двогодишњих корена, двогодишњих и једногодишњих грана, утврђено је да је метода поуздано средство у предвиђању бујности потенцијалних подлога у оквиру врста и међуврсних хибрида рода Prunus, изузев врсте Prunus cerasus где је уочено да други параметри имају кључну улогу у редукцији бујности накалемљених сорти. Смањење бујности сорти трешње накалемљених на ову подлогу последица су физиолошких карактеристика и генетичке конституције саме врсте, те се даља испитивања морају усмерити у том правцу. То указује да хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја корена и стабла подлоге није једини селекциони критеријум, него је важно посматрати активну површину усвајања воде кореновог система, анатомске карактеристике спојног места и племке (сорте). Пут до стварања густих засада мора узети у обзир специфичности сваке комбинације што подразумева опште комбинационе особине племке и опште комбинационе особине подлоге, као и њихову морфолошку, анатомску и физиолошку интеракцију и адаптабилност педо-климатским условима. Теоријска хидраулична проводљивост заснована на површини трахеја коригована&nbsp; делом ксилема у ком постоји континуитет између подлоге и племке &ndash; ефективним ксилемом и коефицијентом активне површине корена представља параметар који осликава бујност саднице трешње на одабраним подлогама.</p> / <p>Podizanje voćnih zasada predstavlja dugoročnu i veoma skupu investiciju, gde je najvažniji cilj smanjiti troškove i intenzivirati proizvodnju. Rentabilnost proizvodnje podjednako zavisi od izbora sorte i podloge. Sorte kalemljene na slabobujnim podlogama su nižeg rasta što pojednostavljuje agro i fitotehniku, ranije stupaju u plodonošenje i imaju veću produktivnost, što znači i raniji povraćaj ulaganja. Najveći broj postojećih zasada podignut je na veoma bujnim podlogama, kao što su divlja trešnja &ndash; vrapčara (Prunus avium) i magriva (Prunus mahaleb), dok slabobujnu podlogu gizelu 5 odlikuje loša adaptabilnost u uslovima semi-aridne klime. Cilj istraživanja bio je razvijanje metoda pred-selekcije potencijalnih slabobujnih podloga, koje su adaptirane na uslove klime i zemljišta kakvi vladaju na teritoriji Srbije i okruženju. Srbija kao sekundarni centar divergentnosti, pruža velike mogućnosti za kolekcionisanje i proučavanje slabobujnih i patuljastih formi višnje i trešnje od značaja za oplemenjivanje podloga. U toku nekoliko godina evidentirano je 56 genotipova in situ od čega je odabrano 27 najinteresantnijih i kolekcionisano ex situ, za potrebe daljeg ocenjivanja&nbsp; i izučavanja. Utvrđena je značajna genotipska i fenotipska varijabilnost ispitivanog materijala, odakle je bilo moguće izdvojiti nekoliko veoma interesantnih genotipova stepske višnje &ndash; SV2, SV7 i SV8, kao i oblačinske višnje &ndash; OV31 i OV32. U cilju skraćenja perioda selekcije slabobujnih podloga, ispitane su metode pred-selekcije na nivou morfologije i anatomije korenovog sistema, pojedinačnih korena i grančica. Utvrđena je različita arhitektura korenovog sistema vodećih podloga za višnju i trešnju kao i selekcije oblačinske višnje, na osnovu čega se došlo do zaključka da prožimanje supstrata korenovim sistemom oblačinske višnje nije dovoljno da drži sadnicu sigurno, nego je neophodno postavljanje naslona u prvih nekoliko godina. Metoda utvrđivanja ukupne i aktivne površine potapanjem korena u rastvor metilenskog plavog pravi je pokazatelj fiziološke aktivnosti korenovog sistema i pouzdana za predviđanje bujnosti potencijalnih podloga. Detaljno su ispitivane anatomske karakteristike poprečnih preseka i osobine ksilema od najvećeg zanačaja u predviđanju bujnosti (frekvencija traheja, površina traheja, procenat površine traheja na poprečnom preseku korena i grančica), a na osnovu istih su izdvojeni genotipovi SV2 i OV33 od kojih se očekuje slaba bujnost, a čije će se karakteristike dalje proveriti u komparativnim ogledima sa kalemljenjem. Pomenuti anatomski parametri i preliminarni rezultati sa sortom silvija ukazuju da je potencijalna slabobujna podloga genotip stepske višnje SV2. Na osnovu detaljne anatomske karakterizacije dvogodišnjih korena, dvogodišnjih i jednogodišnjih grana, utvrđeno je da je metoda pouzdano sredstvo u predviđanju bujnosti potencijalnih podloga u okviru vrsta i međuvrsnih hibrida roda Prunus, izuzev vrste Prunus cerasus gde je uočeno da drugi parametri imaju ključnu ulogu u redukciji bujnosti nakalemljenih sorti. Smanjenje bujnosti sorti trešnje nakalemljenih na ovu podlogu posledica su fizioloških karakteristika i genetičke konstitucije same vrste, te se dalja ispitivanja moraju usmeriti u tom pravcu. To ukazuje da hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korena i stabla podloge nije jedini selekcioni kriterijum, nego je važno posmatrati aktivnu površinu usvajanja vode korenovog sistema, anatomske karakteristike spojnog mesta i plemke (sorte). Put do stvaranja gustih zasada mora uzeti u obzir specifičnosti svake kombinacije što podrazumeva opšte kombinacione osobine plemke i opšte kombinacione osobine podloge, kao i njihovu morfološku, anatomsku i fiziološku interakciju i adaptabilnost pedo-klimatskim uslovima. Teorijska hidraulična provodljivost zasnovana na površini traheja korigovana&nbsp; delom ksilema u kom postoji kontinuitet između podloge i plemke &ndash; efektivnim ksilemom i koeficijentom aktivne površine korena predstavlja parametar koji oslikava bujnost sadnice trešnje na odabranim podlogama.</p>

Au cœur des terrains d’Itxassou (Pays basque) et de Sefrou (Maroc), une nouvelle méthodologie de collecte de matériaux a été appliquée afin d’étudier et de comparer les processus de patrimonialisation à l’œuvre autour de la cerise et de ses corollaires dont les fêtes des cerises. Cette nouvelle approche méthodologique anthropologique a été développée depuis le concept d’aire transitionnelle du psychanalyste anglais Donald Woods Winnicott, l’un des fondements majeurs de ma profession d’ergothérapeute. La créativité et le jeu sont au centre de cette approche. Cette ethnographie clinique et transitionnelle a été déployée auprès d’enfants et d’adultes et a permis d’augmenter la collecte d’objets sur les terrains. Egalement, la théorie de la transitionnalité de Winnicott a aidé à distinguer différents états du patrimoine : l’objet, le patrimoine intime, le patrimoine collectif, le patrimoine et le patrimoine total. Cette théorie conjuguée à la théorie des systèmes et dans le sillage de l’anthropologue américain Gregory Bateson a permis l’élaboration d’un schéma de systémique patrimoniale. La créativité est à la fois l’énergie du sous-schéma de la transitionnalité et à la fois, l’énergie du schéma de la systémique patrimoniale. Par ailleurs, j'ai étudié les principaux blocages aux processus de patrimonialisation -les double bind- en mobilisant ensemble les travaux de quatre chercheurs pluridisciplinaires : Winnicott, Simmel, Bateson et Watzlawick. Trois double bind et leurs stratégies de dépassements issus des terrains ont ainsi été analysés. Bien que les sorties de double bind dépendent de chaque système, la similitude réside dans l'utilisation obligatoire de la créativité. / At the heart of the fields of Itxassou in the Basque country and Sefrou in Morocco, a new methodology to collect materials has been applied in order to study and compare the heritagization processes working in around cherries and the related events like cherry festivals. This new anthropological approach has been developed using the concept of transitional area due to the English psychoanalyst Donald D. Woods Winnicott, which is a fundamental concept of occupational therapy. Creativity and playing are at the core of this approach that we call clinical and transitional ethnography. It has been tested among children and adults and has allowed us to significantly improve the number of objects obtained during the field data collection. The transitional theory of Winnicott leaded us to distinguish and define different form of heritage : the object, the personal heritage, the collective heritage, the heritage and finally the total heritage. In the wake of the American anthropologist Gregory Bateson, the transitional theory together with systems theory allow us to define a systemic heritage scheme. Creativity is both the energy of the transitional sub-scheme and those of the systemic heritage scheme. We have also studied the main obstructions to the heritagization process, the so-called double bind, using previous works of four multidisciplinary researchers : Winnicott, Simmel, Bateson and Watzlawick. In particular, three double bind are defined and their exceeding strategies coming from the fields under investigation are analyzed. Although the outcomes of the double bind depends on each system, similarities can be found in the mandatory use of creativity.